zmije2

1. Biologija

2.  Tijelo zmija se sastoji iz:
• Glave
• Trupa
• Repa
 Tijelo je zasticeno kozom.
 Ima valjkasto tijelo bez udova.
 Zive na raznim mjestima.
 Kretanje ostvaruju pomocu snaznih misica.
 Mogu se podijeliti u dvije grupe, i to na:
 Neotrovne
 Otrovne

3.  Koža zmija kao i svih ostalih kičmenjaka sastoji se od dva sloja:
o epidermisa (pokožice)
o krzna.
 U spoljašnjim slojevima pokožice dolazi do orožnjavanja kada se ćelije ispunjavaju rožnom
materijom, izumiru i nagrade rožni pokrivač (pholidosis) izgrađen od rožnih krljušti. Njegova
uloga je uglavnom zaštitna, od oštećenja izazvanih tarenjem o podlogu i gubitka vode
(dehidratacije). Na glavi se nalazi pileus koga čini grupacija širokih rožnih pločica čiji broj i
raspored predstavlja taksonomski karakter. Pločice dobijaju naziv prema odgovarajućim kostima
glavenog skeleta (parijetalia, frontalia, nasalia itd.)
 Krljušti na trbušnoj strani su deblje i krupnije (pločice) od onih na leđnoj. Postavljene su
poprečno i u repnom delu grade dva niza. Sprečavaju da se oštete tkiva koja su u dodiru sa
zemljom. Leđnu (gornju) stranu pokrivaju duguljaste ili poligonalne krljušti koje su raspoređene u
poprečne kose redove. U jednom poprečnom redu nalazi se oko 20 krljušti.
 Boje i šare kože su veoma raznovrsne i živopisne. Na osnovu njih se ne mogu razlikovati mužjaci
od ženki. Vrlo često se opisuju kao ljigave iako je to pogrešno pošto ustvari imaju suvu kožu. U
koži se nalazi samo par analnih zlijezda čiji mirišljavi sekret može da služi za :
o privlačenje partnera za parenje
o odbranu od neprijatelja
o obilježavanje teritorije.

4. ZMIJSKI SVLAK

5.  Za razliku od drugih životinja zmije rastu tokom čitavog života. Zbog toga, povremeno dolazi do
odbacivanja rožnog prekrivača (naziva se svlak, kožica u narodu poznata i kao zmijska košuljica) i
njegova zamena novim slojevima koji nastaju na račun germinativnog sloja (stratum
germinativum). Čim se izlegu iz jajeta, mladunci kao prvi posao imaju upravo presvlačenje.
Mlade zmije, zbog intenzivnijeg rasta presvlače se češće nego starije. Takođe, zmije koje žive u
zarobljeništvu se češće presvlače od onih u prirodi. Do njega može i doći usled oštećenja kože
izazvanog parazitima (grinje na pr.), mehaničkim oštećenjima ili nekom traumom (dugo
gladovanje i dr.)
 Pre samog presvlačenja zmije smanjuju aktivnost (kretanje, uzimanje hrane), oči im postaju
mutne, a koža promeni boju. Zatim, njuškom taru o neki čvrst predmet da bi napravile poderotinu.
Tarući se i dalje u jednom komadu skidaju čitav rožni prekrivač (kao što se skida čarapa) tako što
njegovu unutrašnju površinu izvrću spolja. Izuzetak su zvečarke kod kojih se na kraju repa nalazi
zvečka izgrađena od rožnih prstenova. Zvečka se prilikom presvačenja ne odbacuje cela već se
svakim presvlačenjem dodaje po jedan novi rožni prsten. Tumačenja da se starost zmija zvečarki
može ustanoviti na račun boja prstenova zvečke (slično kao što broj godova stabla označava
njegovu starost) su potpuno pogrešna zato što se zmije najčešće presvalče više puta u toku jedne
godine. Mlade zmija mogu da se preslače na svaka dva meseca. S' druge strane starije zmije mogu
da izgube neki od prstenova na zvečki.

6.  U zavisnosti od podloge i brzine kretanja zmije se kontrakcijama mišića
trupa i repa i oslanjanjem na razrasla rebra kreću na različite načine:
 bočno talasanje je najčešći način kretanja; glavom i vratom se kretanje
usmerava u određenom pravcu; kontrakcijama mišića leđa dolazi do
talasastog pomeranja u obliku slova S od glave ka repu; svaka tačka na
telu prati put oblika slova S, slično kao što svi vagoni u kompoziciji prate
lokomotivu;
 preturanje je karakteristično za pustinjske vrste; podeća na kotrljanje
opruge po tlu; telo se baca u stranu u vidu serije lukova pa se podloga,
vreo pesak, minimalno dodiruje, a samo kretanje je brzo;
 kretanje pravo napred karakteristično je za velike, teške
zmije, pitone i udave; trbušne krljušti imaju glavnu ulogu pri ovom
kretanju; one se na nekoliko mesta naizmenično podižu od tla i pomeraju
napred, a zatim se opet naslone na tlo (slično je kretanju gusjenica)
 harmonika način kretanja; telo se skupi u obliku broja osam, a zatim
ispravlja ka napred; koriste ga afričke sarke i zelene boe za penjanje uz
stabla drveća.

7.  SLIKE VRSTA KRETANJA ZMIJA

8.  Čulo mirisa je dobro razvijeno za razliku od čula vida i sluha koji
su slabo osetljivi što važi naročito za čulo vida u doba
presvlačenja. Nemaju bubnu opnu i slušni kanal, slušna koščica
(columella auris) je razvijena i završava neposredno ispod kože.
Posledica toga je da ne mogu primati zvučne talase koji se prenose
kroz vazduh, ali su zato osetljive na vibracije koje se prenose kroz
tlo. Zmije, delom tela koji je u direktnom dodiru sa tlom, mogu da
osete treperenje tla koje druge zivotinje ne mogu.
 Na vrhu rascepljenog jezika smešteni su receptori za ukus i dodir,
a vlažnom površinom prima i mirisne draži te tako znatno pomaže
ovom čulu. Mirisne draži se provode do Jakobsonovog organa,
smeštenog na krovu usne duplje i obloženog mirisnim epitelom.
Dakle, jezik se ne koristi kao kod drugih sisara kao pomoć
prilikom gutanja već kao pomoćni organ čulu mirisa.

9.  Skelet se sastoji od kičmenice, lobanje i rebara,
dok su kosti udova potpuno redukovane. Samo
kod nekih vrsta, boe i pitoni, postoje koštani
rudimenti karličnog pojasa zadnjih nogu koji se
završavaju rožnim kandžama. Ovi ostaci
nemaju veze sa kičmenicom i često se koriste
u reprodukciji (popularno se
nazivaju mamuzama jer se i spolja uočavaju).

10.  SLIKA SKELETA

11.  KICMENICA
o Kičmenica se sastoji od velikog broja prsljenova, od 130 d0 500, koji po
tipu pripadaju procelnim. Na njoj se razlikuju samo dva regiona:
o trupni
o repni, koji u odnosu na trupni deo ima relativno mali broj pršljenova.
 Kreću se vijugavim pokretima tela pa su im kicmeni
prsljenovi snabdeveni posebnim sistemom nastavaka, zglobnih izraštaja
koji omogućavaju veću pokretljivost i savitljivost kičme. Na prednjoj
površini svakog pršljena nalazi se jedan sređišnji nastavak u obliku klina
(zygosphen). Taj nastavak zalazi u odgovarajuće udubljenje (zygantrum)
na zadnjoj površini prethodnog pršljena.
 Osim atlasa i repnih pršljenova svi ostali nose po par rebara. Između
rebara su mišići odgovorni za karakteristično kretanje. Grudna kost ne
postoji pa se rebra slepo završavaju oštrim vrhovima. Pri gutanju plena
telo može jako da se proširi.

12.  LOBANJA
 Lobanja zmija ima složenu strukturu sa brojnim elastičnim
spojevima kostiju koji omogućavaju njihovu izuzetnu pokretljivost
(kinetizam) i gutanje plena. Na lobanji postoji više kinetičkih
zglobova:
o kvadratna kost je pokretno zglobljena za lobanju, što je označeno
kao streptostilija; ona se uglavnom pokreće napred-nazad, a
manje i mediodorzalno u odnosu na kosti lobanje;
o skvamozna kost koja je jako izdužena pokretno je vezana za
temenu kost
o kosti u nepčanom redu su samo svojim prednjim krajem pokretno
zlobljene za lobanju
o pokretno je zglobljena i maksularna kost koja nosi otrovne zube.
 Maksimalna pokretljivost vilično-nepčanog aparata ostvarena je
kod otrovnih zmija.

13.  VILICNI APARAT
 Vilični aparat je izgrađen od dugačkih kostiju koje su kako međusobno
tako i sa lobanjom vezane elastičnim, veoma rastegljivim ligamentima te
su usled toga izuzetno pokretljive (streptostilija). Leva i desna strana
vilica pokreću se nezavisno jedna od druge. To omogućava gutanje plena
koji je po obimu znatno krupniji od njihovog tela.
 Vilični aparat čine sledeće parne kosti, snabdevene oštrim kukastim
zubima:
• maxillare
• palatinum
• pterygoid
• dentale.
 Kod nekih vrsta je čak i neparna premaksilarna kost (praemaxullare)
takođe snabdevena zubima i pokretno je vezana ligamentima za
maksilarnu kost.

16.  ZUBI
 Sve zmije imaju zube, neke dobro, neke slabije razvijene. Otrovni zubi prisutni
su samo kod otrovnih zmija (njih je oko 10%).
 Kanal otrovne žlezde je u vezi sa šupljinom otrovnog zuba u koju se prilikom
ujeda ubrizgava sekret.
 Položaj i građa otrovnog zuba se razlikuju kod različitih vrsta. Prema tome se
zmije mogu podijeliti u četiri grupe, koje ne predstavljaju sistematsku podelu:
 Aglypha (bez žleba), zmije koje nemaju specijalizovane zube već su svi
uglavnom jednaki po veličini i obliku; ako se i razlikuju po veličini onda su istog
oblika; najveći broj ovih zmija nisu otrovne, ali neke poput Thamnophis su blago
otrovne iako generalno nisu opasne po život ljudi; pripada im više od polovine
vrsta iz familije Colubridae
 Proteroglypha kod kojih se na prednjem delu maksila (gornja vilica) nalaze
otrovni zubi sa uzdužnim žlebom; one su generalno jake otrovnice; pripadaju im
familije Elapidae, Hydrophiidae;
 Opistoglybha, zubi su sa uzdužnim zlebom, ali se za razliku od prethodne
grupe, nalaze na zadnjem delu maksila; familija Colubridae pripada ovoj grupi;
 Solenoglypha, njihovi zubi imaju unutrašnji kanala i izuzetno su kratki;
pripadaju joj familije Viperidae, Crotalidae.

17.  POLOZAJ I GRADJA OTROVNIH ZUBA

18.  Unutrašnji organi su, zbog tankog tela i uzane
telesne duplje, jako izduženi i pomereni jedan
u odnosu na drugi. Tako se
parni bubrezi i polne žlezde nalaze u zadnjem
delu telesne duplje i asimetrični su (postavljeni
su jedan iza drugog, a ne jedan naspram
drugog). Timus je smešten u masnom tkivu
iznad srca i odgovoran je za
proizvodnju krvnih ćelija. Nemaju limfne
čvorove.

20.  Srce : 2 predkomore i 1 komora (delimicno
pregradjena)

21.  Polno pomocu jaja.
 Oplodjenje je unutrasnje.:
 Muzijak pronalazi zenku i unosi polne celije u
unutrasnjost zenke.Svoja oplodjena jaja zenka
polaze na kopnu,u pijesku i sljunku,uz obalu
reke,a neke vrste zmija oplodjena jaja zadrzavaju u
unutrasnjosti svoga tijela.Oplodjena jaja imaju
poseban omotac u vidu ljuske koja ih stiti od
mehanickih ostecenja i od isusivanja.Iz oplodjenog
jajeta razvija se mladi organizam koji nastavlja sa
rastom i nacinom zivota karakteristicnim za
njegovu vrstu .

22.  Zmijski otrovi su sastavljeni od različitih proteina i gusta su tecnost
mliječno bijele do žućkaste boje. Zavisno o vrsti, otrov djeluje
na živcani sustav (oduzetost, poremećaji osjetila, gušenje) ili
na krvne stanice i tkivo (razaranje tkiva, zatajenje bubrega,
slom krvotoka). Ali, postoje i vrste otrovnica čiji je otrov mješavina ove
dvije osnovne vrste.
 Vrste zmija koje se smatraju naročito otrovnim nisu uzrok većine smrtnih
slučajeva ljudi jer uglavnom žive u nepristupačnim područjima, a uz to su
i plahe i po mogućnosti izbjegavaju susrete s ljudima.
 Zmije ugrizu godišnje oko 5 milijuna ljudi, od čega umre oko 125.000
ljudi. 70% zmijskih ugriza događa se u visini gležnja ili niže. U Australiji
postoji ogroman broj otrovnih zmija, ali smrtni slučajevi mnogo su rjeđi
nego u Indiji, zato što stanovništvo nosi obuću.
 Mlade zmije se izlegu s znatnom količinom otrova. One ne rasipaju
uzalud ovu vrijednu tecnost. Posjeduju sposobnost da regulisu količinu
otrova. Kod nekih vrsta potrebni su i tjedni da se opet stvori otrov.

23.  Ucestvuju u lancima ishrane;koriste mnoge glodare I druge sitne
zivotinje za ishranu i tako smanjuju brojnost organizama koji bi
mogli prenositi zarazu.Mogu da sluze i kao hrana covjeku.Otrov
zmija se koristi u farmaceutskoj industriji za izradu lijekova i
seruma protiv zmijskog otrova.Koza zmije se moze koristiti u
industriji za izradu raznih predmeta.

24.  Kriterijumu za odredjivanje najotrovnije zmije su:
• jačina otrova
• broj ugriženih osoba.
 Postoje vrlo otrovne zmije koje naseljavaju predjele u
kojima živi mali broj ljudi, tako da gotovo i ne dolaze u
dodir sa njima. Dobar primer za to je pustinjski
taipan (Oxyuranus microlepidota) koji zivi u pustinjama
Australije. Njegov otrov spada u najtoksičnije, ali on
nije agresivan, živi u udaljenim nenaseljenim
pustinjama pa jako mali broj ljudi strada od njegovog
ugriza.