Oplođenje

1. OPLOĐENJE
Damnjanović Ivana

2. • Spajanje dve haploidne muške i ženske polne
ćelije pri čemu nastaje diploidna ćelija-
ZIGOT

3. Spoljašnje i unutrašnje oplođenje

4. • Unutrašnje oplođenje povećava uspešnost
oplodnje.
• Nastanak kopulatornih organa mužjaka
preko kojih se spermatozoidi izlučuju u polni
sistem ženke.

5. Tri strategije embrionalnog razvića i
načina dolaska mladunaca na svet
• OviparnostOviparnost (ptice, žabe, većina beskičmenjaka) je
takvo razviće pri kome se i oplođenje i razviće
embriona vrše u spoljašnjoj sredini.
• ViviparnostViviparnost (većina sisara): oplođenje i kompletno
razviće embriona se vrši u telu majke; ishrana i zaštita
embriona sisara ostvaruje se razvićem posebnog
organa – posteljice (placente).
• OvoviviparnostOvoviviparnost (neki gmizavci i ajkule): oplođenje
je unutrašnje i razviće se odvija u telu majke ali se
embrioni hrane žumancetom jajne ćelije i po
završenom embrionalnom razviću ženke rađaju žive

6. Oplođenje kod sisara
• Oplođenje je unutrašnje i vrši se u polnim odvodima
ženke, odnosno u jajovodu.
• Transport spermatozoida do mesta oplođenja, pored
pokretljivosti samog spermatozoida, potpomažu
pokreti treplji u polnim kanalima i kontrakcije mišića
materice.
• Na putovanju kroz polni trakt ženke spermatozoidi
dovršavaju svoje sazrevanje.

9. Stupnjevi opođenjaStupnjevi opođenja
I prepoznavanje i kontakt jajne ćelije i
spermatozoida;
II kontrolisani ulazak spermatozoida u jajnu
ćeliju;
III spajanje haploidnih jedara polnih ćelija.

11. I prepoznavanje i kontakt jajne ćelije i
spermatozoida
• Gameti se prepoznaju
pomoću specifičnih
proteinskih receptora.
• Spermatozoidi konačno
sazrevaju i stiču
sposobnost oplođenja u
polnom sistemu ženke-
KAPACITACIJA.
• Potrebno je oko 2 min. da
spermatozoid probije sloj
folikularnih ćelija i
vitelinski omotač.

13. II kontrolisani ulazak spermatozoida u
jajnu ćeliju
• Samo jedan spermatozoid može da izvrši
oplođenje.
• MonospermijaMonospermija-ulazak jednog spermatozoida u
jajnu ćeliju;
• PolispermijaPolispermija-ulazak većeg broja
spermatozoida, ali samo jedan izvršava
oplođenje (ptice).

16. Akrozomalna reakcija
• Da bi spermatozoid
dospeo do membrane
jajne ćelije, mora da
razloži vitelinski
omotač.
• Membrana akrozoma
prska i oslobađaju se
enzimi koji razlažu
membranu jajne ćelije.

17. Kortikalna reakcija
• Nakon akrozomalne reakcije jedro spermatozoida
i centriole ulaze u jajnu ćeliju.
• Tada se jajna ćelija aktivira (kortikalna reakcija).
• Kortikalne granule izbacuju sadržaj koji bubri i
na taj način se formira fertilizacioni omotač.
• Uloga: sprečava ulazak drugih spermatozoida;
štiti budući embrion.

19. • Spermatozoid u jajnu ćeliju ulazi na tačno
određenom mestu što određuje simetriju
budućeg embriona mesto ulaska određuje prvu
deobnu ravan.

20. III spajanje haploidnih jedara polnih
ćelija.
• U vreme ulaska spermatozoida u jajnu ćeliju, ona još
nije završila mejotičku deobu.
• Po njegovom ulasku mejoza se završava i dolazi do
spajanja jedara.