2. Нервни систем бескичмењака
• Чула преносе информацију (дражи) нервном систему
који обезбеђује одговарајућу реакцију.
• Сунђери немају нервни систем.
• Дупљари имају нервне ћелије повезане у мрежу
(мрежаст нервни систем).
• Пљоснати и ваљкасти црви имају врпчаст нервни
систем.
4. • Чланковити црви и зглавкари имају
лествичаст нервни систем.
• Мекушци имају ганглионаран нервни
систем.
• Бодљокошци поседују дифузно-врпчаст
нервни систем.
5. Нервни систем једноставније
грађених хордата и кичмењака
• Цеваст нервни систем.
• Предњи део је посебно развијен – мозак.
Смештен је у лобањи која га штити.
• Део заштићен кичмом је кичмена мождина.
7. • Мозак и кичмену мождину штите три опне:
тврда, паучинаста и мека.
• Између паучинасте и меке је ликвор.
8. Делови мозга
• Велики мозак, мали мозак, средњи мозак,
међумозак, продужена мождина.
• Код различитих група кичмењака су делови мозга
различито развијени.
9. • Мозак и кичмена
мождина чине
централни нервни
систем.
• Нерви који полазе из
мозга су мождани, а
они који полазе из
кичмене мождине су
мождински.
• Нерви и ганглије чине
периферни нервни
систем.
Мозак
Кичмена мождина
Нерви
12. Нервна ћелија и нервно ткиво
●
Нервна ћелија (неурон) је основна јединица
грађе и функције нервног система.
Тело нервне ћелије
Дендрити
Аксон (неурит)
Једро
Нервни завршеци
Мијелински омотач
13.
14.
15. Нервно ткиво
●
Нервно ткиво чине нервне и глија (потпорне) ћелије.
●
Сиву масу чине тела нервних ћелија и дендрити.
●
Белу масу чине аксони.
Глија
Нервна
ћелија
16. • У кичменој мождини је сива маса унутра, бела
споља.
• Исто је и код свих делова мозга сем код великог и
малог мозга (бела маса је унутра а сива је споља).
Бела маса
Сива маса
Сива маса
Бела маса