2. • После одласка кнеза Михаила из Србије
уставобранитељи су за кнеза прогласили
Александра Карађорђевића – сина вожда
Карађорђа.
• Кнез Александар је имао мало власти. Сву
власт су држали уставобранитељи, а
најзначјнији су Тома Вучић Перишић, Аврам
Петронијевић, Јован Хаџић и Илија
Гарађанин.
ВЛАДАВИНА
УСТАВОБРАНИТЕЉА
6. ВЛАДАВИНА УСТАВОБРАНИТЕЉА
• Циљ Уставобранитеља: модернизација
Србије, поштовање закона, просвећивање
народа
• „Паризлије“ – млади људи који су се о трошку
државе школовали у иностранству и враћали
у Србију
• „Немечкари“ – Срби из Аустрије (Војводине)
који су дошли у Србију и помогли у њеном
развоју.
7. ВЛАДАВИНА
УСТАВОБРАНИТЕЉА
• Године 1844. Грађански законик, Јован
Хаџић.
• Године 1844. Начертаније Илије Гарашанина,
први српски национални програм о
уједињењу Срба.
9. ВЛАДАВИНА
УСТАВОБРАНИТЕЉА
• Године 1841. Јован Стерија Поповић основао
Друштво српске словесности, данашњу
Српску Академију Наука и Уметности
(САНУ).
Јован Стерија Поповић
10. ВЛАДАВИНА
УСТАВОБРАНИТЕЉА
• Делатност Вука Караџића:
• Језичка реформа,
• први српски речник,
• скупљање епских народних песама,
пословица и умотворина, гуслари, Филип
Вишњић,
• противници реформе у цркви,
• живот у Бечу, познанство са Гетеом,
Гримом, Ранкеом, Његошем, кнезом
Милошем,
• Победа реформе
12. ВЛАДАВИНА УСТАВОБРАНИТЕЉА
• Развој школа.
• Путујућа позоришта.
• Творац српског позоришта Јоаким Вујић,
• Оснивају се читалишта, библиотеке, музеји.
Јоаким Вујић
13. ВЛАДАВИНА УСТАВОБРАНИТЕЉА
• У време Српског покрета у Војводини 1848/49.
године уставобранитељска влада послала
неколико хиљада добровољаца под вођством
војводе Стевана Книћанина.
14. ВЛАДАВИНА УСТАВОБРАНИТЕЉА
• Од доласка кнеза Александра и
уставобранитеља на власт, кнез Милош из
Аустрије покушавао да обори власт у Србији.
• Године 1858. на Светоандрејској скупштини,
коју је организовао кнез Милош преко својих
људи у Србији кнез Александар је збачен, а за
новог кнеза проглашен је стари господар
Милош Обреновић. Тиме је завршена
владавина уставобранитеља.