3. Покретљивост – контрактилностПокретљивост – контрактилност
Синцицијум (Синцицијум (gap junction)gap junction)
Спора и брза ритимичкаСпора и брза ритимичка
променапромена
Кајџалове ћелијеКајџалове ћелије
Шиљати потенцијали:Шиљати потенцијали:
настају када ммп постаненастају када ммп постане
већи од 40већи од 40 mVmV; окидају; окидају
фреквенцијом која јефреквенцијом која је
пропорционалнапропорционална
прекорачењупрекорачењу
потенцијала; трајање јепотенцијала; трајање је
10-40 пута дуже него код10-40 пута дуже него код
нервних влакана.нервних влакана.
4. Нервна регулацијаНервна регулација
Ентерички нервни системЕнтерички нервни систем
садржи око 100 милионасадржи око 100 милиона
неурона, скоро исти бројнеурона, скоро исти број
који садржи цела кичменакоји садржи цела кичмена
мождина.мождина.
Мијентерички – ОјербаховМијентерички – Ојербахов
и субмукозни – Мајснерови субмукозни – Мајснеров
плексус.плексус.
Аутономна контролаАутономна контрола
ентеричког система:ентеричког система:
Парасимпатикус:Парасимпатикус:
кранијални (једњак,кранијални (једњак,
желудац, панкреас ижелудац, панкреас и
донекле танко црево) идонекле танко црево) и
сакрални плексуссакрални плексус
(дистална половина(дистална половина
дебелог црева и анус).дебелог црева и анус).
Симпатикус: полазе од Т-5Симпатикус: полазе од Т-5
до Л-2 и инервишу целидо Л-2 и инервишу цели
тракт; инхибира активносттракт; инхибира активност
ГИ трактаГИ тракта
5. Рефлекси ГИРефлекси ГИ
трактатракта
1.1. Гастрин (Г ћелије)Гастрин (Г ћелије)
2.2. Холецистокинин (ИХолецистокинин (И
ћелије)ћелије)
3.3. Секретин (С ћелије)Секретин (С ћелије)
4.4. ГастричниГастрични
инхибиторни пептидинхибиторни пептид
(мукоза горњег(мукоза горњег
танког црева)танког црева)
5.5. Мотилин (горњи деоМотилин (горњи део
дванаестопалачногдванаестопалачног
црева)црева)
ХормонскаХормонска
регулацијарегулација
1.1. Интегрисани у оквируИнтегрисани у оквиру
ентеричког система (секреција,ентеричког система (секреција,
перисталтика, мешање,перисталтика, мешање,
локални инхибиторнилокални инхибиторни
ефекти...)ефекти...)
2.2. У колу од тракта каУ колу од тракта ка
превертебралнимпревертебралним
симпатетичким ганглијамасимпатетичким ганглијама
(гастроколични,(гастроколични,
ентерогастрички иентерогастрички и
колоноилеални рефлекс)колоноилеални рефлекс)
3.3. У колу од тракта ка кичменојУ колу од тракта ка кичменој
мождини и можданом стаблумождини и можданом стаблу
(регулација желудачне(регулација желудачне
моторне и секреторнемоторне и секреторне
функције, бол и дефекација)функције, бол и дефекација)
6. Кретања у ГИ трактуКретања у ГИ тракту
Пропуштање (пропулзија)Пропуштање (пропулзија)
Стимулација: механичка, хемијска, физичкаСтимулација: механичка, хемијска, физичка
(иритација), парасимпатетичка.(иритација), парасимпатетичка.
Закон ГИ тракта – једносмерно кретањеЗакон ГИ тракта – једносмерно кретање
(истовремено грчење пре садржаја и опуштање у(истовремено грчење пре садржаја и опуштање у
аналном правцу)аналном правцу)
Мешање (сегментација)Мешање (сегментација)
7. Кретања у ГИ трактуКретања у ГИ тракту
Желудац:Желудац:
Желудачна регулација:Желудачна регулација:
механичка + гастринмеханичка + гастрин
Регулација у дуоденумуРегулација у дуоденуму
НервнаНервна
1.1. Директна – ентеричкаДиректна – ентеричка
2.2. Спољна – превертебрална симп.Спољна – превертебрална симп.
ганглијаганглија
3.3. Вагусни нерв – ка можданомВагусни нерв – ка можданом
стаблустаблу
Механохемијска:Механохемијска:
1.1. Растегнутост зидаРастегнутост зида
2.2. Иритација зидаИритација зида
3.3. Киселост дуоденалне каше (3,5-4)Киселост дуоденалне каше (3,5-4)
4.4. Осмолалност кашеОсмолалност каше
5.5. Производи разлагања протеина иПроизводи разлагања протеина и
донекле масти (хормонскадонекле масти (хормонска
регулација ? – холецистокинин,регулација ? – холецистокинин,
секретин, ГИП)секретин, ГИП)
8. Кретања у ГИ трактуКретања у ГИ тракту
Танко црево:Танко црево:
Мешање (сегментација)Мешање (сегментација)
Фреквенција 12 у минути у проксималном јејунуму, а 8-9 у минути уФреквенција 12 у минути у проксималном јејунуму, а 8-9 у минути у
дисталном илеумудисталном илеуму
ПропулзијаПропулзија
0,5-2,0 цм/сек (3-5 цм) – 1 цм/мин0,5-2,0 цм/сек (3-5 цм) – 1 цм/мин
3-5 часова од пилоруса до илеоцекалног вентила3-5 часова од пилоруса до илеоцекалног вентила
Хормонска регулацијаХормонска регулација
Активирају гастрин, холецистокинин, инсулин, мотилин и серотонинАктивирају гастрин, холецистокинин, инсулин, мотилин и серотонин
Инхибирају секретин и глукагонИнхибирају секретин и глукагон
Перисталтичка навала – интензивна иритација мукозног слоја иницираПеристалтичка навала – интензивна иритација мукозног слоја иницира
снажне и брзе контракције (инфективна дијареја). Реализују је иснажне и брзе контракције (инфективна дијареја). Реализују је и
локални мијентерички рефлекси и спољашњи путеви аутономноглокални мијентерички рефлекси и спољашњи путеви аутономног
нервног система. Контракциони пут је дугачак и ослобађа цревонервног система. Контракциони пут је дугачак и ослобађа црево
иритирајућег садржаја.иритирајућег садржаја.
9. Кретања у ГИ трактуКретања у ГИ тракту
Илеоцекални вентил:Илеоцекални вентил:
Спречава повраћај фецеса из дебелогСпречава повраћај фецеса из дебелог
црева у танко цревоцрева у танко црево
Сфинктер благо контрахованСфинктер благо контрахован
Непосредно након оброка интензивираНепосредно након оброка интензивира
се перисталтика и пражњење илеумасе перисталтика и пражњење илеума
Отпор пражњењу илеума продужаваОтпор пражњењу илеума продужава
боравак каше и потпомаже апсорпцијуборавак каше и потпомаже апсорпцију
Нормалан проток каше кроз сфинктер јеНормалан проток каше кроз сфинктер је
1500-20001500-2000 mlml/дан/дан
Могућа блокада сфинктера која сеМогућа блокада сфинктера која се
уклања гастроилеалним рефлексом којиуклања гастроилеалним рефлексом који
интензивира перисталтику у илеуму иинтензивира перисталтику у илеуму и
потискује преостали илеоцекалнипотискује преостали илеоцекални
садржај у дебело цревосадржај у дебело црево
Регулација илеоцекума: дистензијаРегулација илеоцекума: дистензија
цекума, иритација илеума (рефлексецекума, иритација илеума (рефлексе
преносе мијентерички нервни систем ипреносе мијентерички нервни систем и
систем превертебралне ганглије)систем превертебралне ганглије)
10. Кретања у ГИ трактуКретања у ГИ тракту
Дебело црево:Дебело црево:
Функције дебелог црева:Функције дебелог црева:
1.1. апсорпција воде и електролита радиапсорпција воде и електролита ради
формирања чврстог фецесаформирања чврстог фецеса
2.2. складиштење фекалног материјаласкладиштење фекалног материјала
до његовог избацивања (80-200до његовог избацивања (80-200 mlml))
Мешање:Мешање:
Врећасти сегменти – хаустрације –Врећасти сегменти – хаустрације –
2,5 цм2,5 цм
Истовремене контракције кружних иИстовремене контракције кружних и
лонгитудиналних мишића – ритамлонгитудиналних мишића – ритам
30/60 секунди30/60 секунди
Пропулзија:Пропулзија:
8-15 часова од илеоцекума до ануса8-15 часова од илеоцекума до ануса
““Масено кретање” – модификацијаМасено кретање” – модификација
перисталтике:перисталтике:
Констриктивни прстенКонстриктивни прстен
11. Циркулација ГИ трактаЦиркулација ГИ тракта
Спланхични (“органски”)Спланхични (“органски”)
циркулаторни пут: црева –циркулаторни пут: црева –
слезина – панкреас – јетраслезина – панкреас – јетра
(синуси јетре –(синуси јетре –
ретикулоендотелне ћелије) –ретикулоендотелне ћелије) –
пут хирдосолубилнихпут хирдосолубилних
супстанци; липосолубилнесупстанци; липосолубилне
заобилазе јетру.заобилазе јетру.
Механизам повећања крвногМеханизам повећања крвног
протока током активности ГИпротока током активности ГИ
тракта (?):тракта (?):
вазодилатација (гастрин,вазодилатација (гастрин,
холецистокинин, вип, секретин,холецистокинин, вип, секретин,
калидин и брадикинин)калидин и брадикинин)
смањење концентрацијесмањење концентрације
кисеоникакисеоника
12. Секреторна улога ГИ трактаСекреторна улога ГИ тракта
EEнзими и слуз (мукозна течност)нзими и слуз (мукозна течност)
Жлезде:Жлезде:
1.1. Слузне жлездеСлузне жлезде
2.2. Либеркинове крипте (т. црево)Либеркинове крипте (т. црево)
3.3. Тубуларне жлезде (желудац и горњиТубуларне жлезде (желудац и горњи
део дуоденума)део дуоденума)
4.4. Комплексне жлезде (пљувачне,Комплексне жлезде (пљувачне,
панкреас, јетра)панкреас, јетра)
Стимулација лучења:Стимулација лучења:
Контактна (тактилна, хемијска,Контактна (тактилна, хемијска,
затезна)затезна)
АНСАНС
ГИ хормониГИ хормони
Лучење слузи – особине слузи:Лучење слузи – особине слузи:
1.1. АдхеренцијаАдхеренција
2.2. ЗапреминаЗапремина
3.3. Коефицијент трењаКоефицијент трења
4.4. Адхерирање фецесних деловаАдхерирање фецесних делова
5.5. Отпорност на ГИ ензимеОтпорност на ГИ ензиме
6.6. Гликопротеини морају иматиГликопротеини морају имати
амфортерна својстваамфортерна својства
13. Секреторна улога ГИ трактаСекреторна улога ГИ тракта
Лучење пљувачке:Лучење пљувачке:
паротидна, субмандибуларна ипаротидна, субмандибуларна и
сублингвална жлездасублингвална жлезда
серозна (п.амилаза) и мукознасерозна (п.амилаза) и мукозна
секрецијасекреција
ЈедњакЈедњак
Желудац:Желудац:
1.1. Оксинтичне ћелије (Оксинтичне ћелије (HCl,HCl,
пепсиноген, унутрашњи фактор ипепсиноген, унутрашњи фактор и
слуз)слуз)
2.2. Пилоричне ћелије (слуз и гастрин)Пилоричне ћелије (слуз и гастрин)
Стимулација желудачнеСтимулација желудачне
секреције:секреције:
Ентерохромафинске ћелије –Ентерохромафинске ћелије –
хистаминхистамин
Фазе желудачне секреције:Фазе желудачне секреције:
цефалична, гастрична,цефалична, гастрична,
интестиналнаинтестинална
14. Секреторна улога ГИ трактаСекреторна улога ГИ тракта
Панкреас: ензими и раствор НСОПанкреас: ензими и раствор НСО33
Панкреасни вод + јетрени вод =Панкреасни вод + јетрени вод =
дуоденум (Ватерова папила,дуоденум (Ватерова папила,
Одијев сфинктер)Одијев сфинктер)
Ензими за варење масти, протеинаЕнзими за варење масти, протеина
и угљених хидрата:и угљених хидрата:
Протеини: трипсин,химотрипсин иПротеини: трипсин,химотрипсин и
карбоксилпепсидазакарбоксилпепсидаза
Угљени хидрати: панкреаснаУгљени хидрати: панкреасна
амилаза (не целулозу)амилаза (не целулозу)
Масти: панкреасна липаза,Масти: панкреасна липаза,
холестерол естераза,холестерол естераза,
фосфолипазафосфолипаза
Трипсински инхибиторТрипсински инхибитор
Регулација: ацетилхолин,Регулација: ацетилхолин,
холецистокинин, секретин.холецистокинин, секретин.
Фазе панкреасне секреције:Фазе панкреасне секреције:
цефалична, гастрична ицефалична, гастрична и
интестинална.интестинална.
15. Секреторна улога ГИ трактаСекреторна улога ГИ тракта
Јетра: жуч – жучне киселине:Јетра: жуч – жучне киселине:
1.1. Емулзификација великих честицаЕмулзификација великих честица
мастимасти
2.2. Помагање уноса крајњих продукатаПомагање уноса крајњих продуката
варења масти кроз интестиналнуварења масти кроз интестиналну
слузну мембрануслузну мембрану
Избацивање споредних продукатаИзбацивање споредних продуката
из крвотока (билирубин, вишакиз крвотока (билирубин, вишак
холестерола)холестерола)
Улоге жучних соли:Улоге жучних соли:
1.1. ““Детерџент” – смањењеДетерџент” – смањење
површинског напона масне фазеповршинског напона масне фазе
2.2. Апсорпција: масних киселина,Апсорпција: масних киселина,
моноглицерида, холестерола имоноглицерида, холестерола и
осталих липида из цревног тракта.осталих липида из цревног тракта.
Секреција холестерола иСекреција холестерола и
формирање камена у жучиформирање камена у жучи
16. Секреција јетре и пражњење жучнеСекреција јетре и пражњење жучне
кесекесе