2. Клима
⦿ Клима представља вишегодишње стање
атмосфере изнад неког места.
⦿ Глобaлна захлађења и отопљавања изазвала су
понекад значајне промене као што су
спуштање и издизање нивоа Светског мора,
ширење и смањивање леденог покривача,
кретање ледника, промене у загревању и др.
⦿ Све ове прoмене настале климатским
променама одвијале су се споро. За разлику
од ових, промене које су настале као резултат
човекове активности догодиле су се брзо, са
развојем технологије.
3. Загађење
⦿ Ваздух је основа за здравље и живот људи и
читавог екосистема. Загађеност ваздуха
представља присуство једног или више
загађивача.
⦿ Честице аеросоли мењају временске прилике
у нижим деловима атмосфере. Утичу на
смањење Сунчеве радиације, повећање
падавина, стварају измаглицу и смањују
видљивост.
⦿ Крајем 20. века појачане су активности којима
се прати загађење ваздуха, и активности
којима би се смањила количина полутаната
(све материје које на било који начин загађују
ваздух) и санирала настала штета у
ваздушном омотачу Земље – WMO и WHO.
5. ⦿ Услед великог сагоревања фосилних енергената и
њихових деривата у домаћинствима, индустрији и
саобраћају настаје поремећај атмосфере под
називом „ефекат стаклене баште“.
⦿ Његова основна последица је глобално загревање,
односно отопљавање, а настаје нарушавањем
равнотеже између количине зрачења које од Сунца
доспе на Земљину површину и зрачења које она
отпусти у свемир.
Ефекат стаклене баште
6. ⦿ Последњих 100 год. количина CO2
у атмосфери
повећала се за 25%. Ово доводи до тога да је
температура у нижим слојевима атмосфере
већа него да нема CO2
.
⦿ У последњих 150 година просечна глобална
температура ваздуха повећана је за 1°C, али
неједнако на целој Земљиној површини.
⦿ Глобално отопљавање доводи до секундарних
последица као што је отапање леда, а то
доводи до
повећање нивоа Светског мора.
7. Последице
⦿ Због повећања средње температуре Земље за 0.6
до 0.8°C, ниво Светског мора се топљењем ледника
повећао за 25cm . Ако би се у 21. веку средња
температура Земље повећала за 3 до 5°C, онда би
се ниво Светског мора повећао за 1,4-3m што значи
да би неке државе могле нестати.
⦿ Дошло би до повећања или смањења количине
падавина што би изазвало поплаве односно суше,
дували би јачи ветрови и стварали се већи таласи.
Били би смањени усеви.
8. Киселе кише
⦿ Сумпор-диоксид и оксиди азота, који у атмосферу
доспевају сагоревањем органских горива, ступају у
хемијску реакцију са водом која се у ваздуху
кондензује и при томе настају капи кише које
садрже сумпорну и азотну киселину. То су киселе
кише, које веома штетно утичу на живи свет као и на
објекте на које падају.
⦿ За разлику од незагађених киша чија је pH вредност
изнад 5, код киселих киша се спушта и до 2.
9. ⦿ Киселе кише се чешће јављају у великим индустријским
областима где се прерађују сулфатне руде.
⦿ Киселе кише су довеле до сушења шума у неким
деловима Европе и Америке. Око 60% шума на Земљи је
уништено захваљујући киселим кишама и сечом, на тим
местима се данас налазе пустиње.
⦿ Човек може да смањи сумпор-диоксид у атмосферу
тако што ће поставити филтере на индустријска
постројења и уградити катализатор аутомобилима.
10. ⦿ На биљке
Оштећење иглица
Оштећење пупољака и младих клица
Оштећење коре
Оштећење дрвета
Оштећење корења
Слабија отпорност
Последице
11. ⦿ На језера
У Скандинавским језерима се појавила pH вредност воде
3. То води до изумирања микроорганизама и биљки и на
крају целог екосистема.
На грађевине
Вишак протона у кишници проузрокује појачано
распадање камења, камење се дроби и песак се
разграђује. Тако се многобројни културни споменици и
старе цркве неповратно уништавају.
12. Уништавање озонског омотача
⦿ Међу полутантима који доспевају у атмосферу налазе
се једињења која садрже хлор, флуор, бром, угљеник.
То су фреони и халони, једињења која се користе у
технологијама хлађења или као гасови за спрејеве у
фармацеутској и козметичкој индустрији.
⦿ Ова једињења разлажу атоме озона, чиме се тањи
озонски омотач и настају рупе.
⦿ Реакције су интензивније у стратосферским
облацима, који се брже формирају изнад области са
изузетно хладном климом, због тога су озонске рупе
настале прво на Aнтартику.
13. ⦿ Озонски омотач упија ултраљубичасте зраке и штити
Земљу од овог веома штетног Сунчевог зрачења.
Уништавање озона у атмосфери може довести до
несагледивих последица по живот на Земљи.
⦿ Подаци које је прикупио Енвисат, сателит ЕСА, показује
да је 2005. године рупа изнад Антартика достигла
рекордну величину од десет милиона квадратних
километара, отприлике величина Европе.
⦿ Озон се све више уништава широм света, а загађење
ваздуха постало је један од најозбиљнијих проблема
човека.
14. ⦿ Последице UV–зрачења високог интезитета су велике и по
флору и фауну. Популација риба у светским океанима и
морима ће драстично опасти, такo ће опсти и улов риба
у сврху људске исхране. Развој биљака биће успорен а
са тиме ће опасти и приноси. Многе биљке и животиње
нпр. пингвини највероватније ће изумрети.
⦿ Код људи повећање интезитета UV-зрчења може изазвати
рак коже, катаракту ока и слепило, опекотине, снежно
слепило, старење коже и опадање имуног система.
Последице