healty food for people with diabetes, whz ae vitamins important, what should eat peope with diabetes.

1. ZNAČAJ DODATAKA ISHRANI KOD
OSOBA SA DIJABETESOM

2. SADRŽAJ
•Dijabetes
•Smernice u ishrani
•Dodaci ishrani (vitamini, minerali i drugi dodaci ishrani)

3. DIJABETES
Danas, dijabetes se ubraja meĎu najčešća endokrinološka
oboljenja. Kontrolisanje dijabetesa najviše podrazumeva dobar i
odgovarajući izbor stila života - a to su stvari koje Vi možete da
kontrolišete.
Dijeta, fizička aktivnost i odreĎeni lekovi pomažu u snižavanju
nivoa šećera u krvi. Dijeta podrazumeva ne samo promene u
načinu ishrane, već i neke jednostane promene u stilu života.
Glavni cilj u terapiji dijabetesa jeste da se snizi nivo šećera u
krvi na normalne vrednosti. Snižavanje nivoa šećera u krvi i
kontrolisanje tog nivoa pomaže u sprečavanju ili odlaganju
problema koje izaziva dijabetes.

4. OSNOVNE SMERNICE U ISHRANI
Cilj pravilne ishrane jeste obezbediti odgovarajući unos
energetskih i gradivnih materija, obezbediti željenu telesnu težinu i
prevenirati pojavu komplikacija.
Kod dijabetesa tipa 1 neophodno je usaglasiti unos ugljenih hidrata
i insulina, kako bi se sprečile prevelike varijacije šećera u krvi
tokom dana, dok je kod dijabetičara tipa 2 zdrava, balansirana
ishrana veoma značajna za spečavanje napredovanja bolesti.
Dijabetičari, pogotovo oni koju boluju od dijabetesa tipa 1, treba da
imaju 5 ili 6 obroka u toku dana, tri velika (doručak, ručak, večera) i
dve užine izmeĎu obroka. Po potrebi treba ubaciti i šesti obrok pred
spavanje, u cilju izbegavanja noćnih hipoglikemija.

5. DODACI ISHRANI
Nedostatak pojedinih vitamina, minerala, ali i drugih nutrijenata
(npr. omega-3 masnih kiselina), može se jednostavno ispraviti
uzimanjem kvalitetnog dodatka ishrani. Ovakvo optimiziranje
ishrane dugoročno ima pozitivne efekte na zdravlje.
Uzimanje multivitaminsko-mineralnih dodataka nije zamena za
zdravu ishranu, ali njihov pravilan izbor i izbalansiran unos
predstavljaju pomoć za postizanje ravnoteže i jačanje
otpornosti organizma.

6. HROM
Hrom se u prirodi nalazi u pivskom kvascu, crnom biberu, celom
zrnu
žitarica,
pšeničnim
klicama,
integralnom
brašnu,
mahunarkama, a u manjoj meri u siru, mesu i jajima.
Značajan je faktor u procesu regulisanja sadržaja glukoze u krvi.
Sa vitaminom B3 i pojedinim aminokiselinama pravi organske
komplekse što potpomaže ulazak šećera u ćelije, pa se naziva i
GTF (Glukose Tolerance Faktor). TakoĎe ima podataka o
smanjenoj količini hroma u krvi osoba sa dijabetesom.
Preporučuje se sportistima kao pomoć za povećanje mišićne
mase, za ubrzavanje metabolizma i smanjenje masnog tkiva,
kao i dijabetičarima tipa II.

7. SELEN
Selen je jedan od najjačih prirodnih antioksidanasa, koji štiti sve ćelije
od slobodnih radikala i oksidativnog stresa. Slobodni radikali su štetni
proizvodi koji nastaju u organizmu, kao posledica raznih unutrašnjih ili
spoljašnjih uticaja (zračenja, prekomernog sunčanja, pušenja itd.) i
pojedinih bolesti (kao što je dijabetes). Slobodni radikali oštećuju sve
ćelije u organizmu i ubrzavaju njihovo starenje. Kao antioksidans selen
neutrališe njihovo dejstvo i štiti ćelije od oštećenja, uključujući ćelije
jetre, pankreasa, mišića i eritrocite.
U prirodi se nalazi u harinzi, tuni, plodovima mora, bubrezima, jetri,
pivskom kvascu, celom zrnu žitarica, a njegova količina u velikoj meri
zavisi od prisustva selena u tlu.

8. LUTEIN
Lutein je žuto obojeni pigment iz grupe karotenoida.
U prirodi se nalazi primarno u zeleno i žuto obojenom povrću i voću:
brokoli, grašak, boranija, kukuruz, spanać, kivi, kao i u žumancu.
U ljudskom organizmu se nalazi u najvećoj koncentraciji u žutoj mrlji
i sočivu oka. Kao komplikacija dijabetesa se može javiti retinopatija,
odnosno oštećenje mrežnjače oka. Lutein ima ulogu u zaštiti oka od
štetnog uticaja svetlosti. Koristi se kao prevencija i lečenje
odreĎenih bolesti oka, posebno senilne makularne degeneracije i
katarakte.

9. LIKOPEN
Likopen je crveno obojeni pigment iz grupe karotenoida.
U prirodi se nalazi u paradajzu, proizvodima dobijenim iz
paradajza, lubenici i crvenom grejpfrutu.
Likopen je najsnažniji antioksidans meĎu karotenoidima, a takoĎe
pomaže snižavanju nivoa lošeg holesterola. Zbog ovakvih efekata
se preporučuje za zaštitu krvnih sudova i smanjenje rizika od
kardiovaskularnih bolesti.

10. PROANTOCIJANIDINI
Proantocijanidini su pigmenti koji spadaju u grupu
bioflavonoida. Predstavljaju prirodne antioksidanse
a najviše su zastupljeni u borovnicama, crnoj ribizli i
crnom vinu.
Proantocijanidini smanjuju propustljivost kapilara i
rizik od koronarne bolesti. TakoĎe pomažu zaštiti
vida.

11. OMEGA-3 MASNE KISELINE
EPA i DHA spadaju u dugolančane masne kiseline omega-3 serije i
njihov jedini dijetarni izvor je meso riba severnih mora. Omega
kiselinama su posebno bogate tuna, losos, sardine, skuša, bakalar i
haringa.
Kao komplikacija dijabetesa se može javiti ateroskleroza.
Ateroskleroza nastaje usled nakupljanja masti na zidovima krvnih
sudova, što za posledicu ima njihovo suženje i povećava rizik za
infarkt i šlog.

12. OMEGA-3 MASNE KISELINE
Postoje brojni podaci koji ukazuju da omega kiseline mogu da
smanje nivo LDL (lošeg) holesterola i triglicerida u krvi. TakoĎe
normalizuju koagulaciju krvi i krvni pritisak.
EPA kiselina se ističe po svom značaju za kardiovaskularni sistem.
DHA kiselina je važan nutritivni faktor za funkcionisanje i razvoj
mozga, kao i normalnu funkciju vida.
Omega kiseline se preporučuju dijabetičarima zbog svog povoljnog
uticaja na krvne sudove, nervni sistem i vid. Pri upotrebi omege-3
obratite pažnju na nivo šećera u krvi.

13. VITAMINI B GRUPE
Kompleks B vitamina čini 8 različitih vitamina, koji su neophodni za
metabolizam masti, ugljenih hidrata i proteina. Njihova uloga je vrlo
bitna u očuvanju zdravlja nervnog sistema, kože, kose i noktiju.
U prirodi se nalaze najviše u celim zrnima žitarica, pivskom kvascu,
jetri, mesu, mleku, jajima.
Česta komplikacija dijabetesa je neuropatija. B kompleks, a posebno
vitamini B6 i B12 su od esencijalnog značaja za pravilan rad nervnog
sistema, pa se dijabetičarima preporučuje njihova primena.

14. VITAMIN B12
B12 se nalazi skoro isključivo u namirnicama životinjskog porekla.
Učestvuje u metabolizmu svih ćelija, formiranju eritrocita i esencijalan
je za pravilnu funkciju nervnog sistema. Brojne studije su pokazale
njegovo povoljno dejstvo kod neuropatija.
Iz hrane se B12 resorbuje isključivo u tankom crevu. Sa starenjem
dolazi do delimičnog propadanja sluznice GIT-a,
pa i creva, i smanjene resorpcije vitamina B12.
Zato je njegova primena preporučljiva starijim
osobama, dijabetičarima, kao i vegetarijancima.

15. VITAMIN E
Vitamin E je jedan od najjačih antioksidanasa.
U prirodi se nalazi u nerafinisanom biljnom ulju, jezgrastom voću,
pšeničnim klicama, kestenu, paradajzu i masnijem mesu.
Njegova uloga u organizmu se ogleda u zaštiti ćelija od nepovoljnog
uticaja slobodnih radikala. Na taj način vitamin E sprečava njihovo
prevremeno starenje. Preporučuje se kod problema sa cirkulacijom i u
prevenciji razvoja ateroskleroze i srčanih bolesti.

16. VITAMIN C
Vitamin C je snažan antioksidans. U prirodi se nalazi u zelenom lisnatom
povrću (kelj, prokelj, kupus, spanać) i crvenim, narandžastim i žutim
plodovima (ribizli, šipurku, limunu, pomorandži, grejpfrutu, crvenoj
paprici, dinji, jagodama), kao i u kiviju i bananama. Obrada namirnica
smanjuje nivo vitamina C i do 70%.
Najvažnije uloge vitamina C su pojačavanje otpornosti organizma na
infekcije i učestvovanje u sintezi kolagena (vezivnog tkiva, kostiju, kože i
hrskavice). Svojim antioksidansnim delovanjem štiti ćelije od slobodnih
radikala i prevremenog starenja.
Vitamin C se preporučuje kod oslabljenog imuniteta,
povećanih napora, u trudnoći i dojenju, sportistima
i posebno pušačima.

17. BETA KAROTEN
Beta karoten je provitamin vitamina A. Spada u grupu karotenoida,
narandžasto-crvenih pigmenata.
Prirodni izvori beta karotena su šargarepa, bundeva, kajsije, breskve, dinje,
brokoli i spanać. Predugo kuvanje, sušenje, svetlost i visoka temperatura
smanjuju njegov nivo u hrani.
Beta karoten se u organizmu transformiše u vitamin A, koji ulazi u sastav
vidnog pigmenta rodopsina. Iz tog razloga ima ključnu ulogu u održavanju
zdravlja oka. Njegova primena se preporučuje kod deficita vitamina A,
nekoliko nedelja pre i tokom sunčanja, kao i svim osobama koje žele da
zaštite vid od štetnih uticaja.

18. MAGNEZIJUM
Magnezijum je mineral od izuzetnog značaja za organizam. U prirodi je
najviše zastupljen u orasima, bademu, bananama, ribi, celom zrnu
žitarica, zelenom lisnatom povrću i mahunarkama.
Preko polovine magnezijuma u ljudskom telu je ugraĎeno u kosti.
Magnezijum koji nije vezan u koštanom tkivu učestvuje u preko 300
tipova različitih enzimskih reakcija. Esencijalan je u procesima
stvaranja energije, metabolizmu šećera, proteina i masti, kao i
normalnu funkciju mišića, kardiovaskularnog i nervnog sistema.
Primena magnezijuma se preporučuje u stanjima stresa i kod
glavobolja, dijabetesa, kod grčeva u mišićima, opstipacije, kao i za
zaštitu srca i krvnih sudova.

19. CIMET
Cimet je drvo čija se oguljena i osušena kora koristi kao
začin. Poboljšava rad digestivnog trakta i olakšava varenje.
U novije vreme se cimet često nalazi u preparatima
namenjenim dijabetičarima tipa 2. Smatra se da cimet
podstiče preuzimanje glukoze od strane ćelija i tako snižava
njen nivo u krvi.

20. PROBIOTICI
Probiotici su korisne bakterije koje žive u GIT-u (gastro intestinalnom traktu). Učestvuju u procesima varenja, sintezi
vitamina i deluju zaštitno na crevnu sluzokožu, a samim tim i na
imuni sistem.
Brojni faktori kao što su upotreba antibiotika, infekcije, putovanja,
nepravilna ishrana i stres mogu smanjiti količinu ovih bakterija i
poremetiti ravnotežu crevne mikroflore. Kod dijabetesa postoji
dodatan rizik za razvoj infekcije gljivicom Candida albicans, koja se
hrani šećerom. Infekcija zahvata najčešće creva i reproduktivne
organe.

21. PROBIOTICI
Dokazano je da su korisne bakterije u stanju da podnesu
nepovoljne uslove u GIT-u i doprinose ravnoteži i obnavljanju
crevne mikroflore.
Probiotici se nalaze u fermentisanim mlečnim proizvodima acidofilnom mleku, kiselom mleku i jogurtu.
Danas su na tržištu prisutni i oblici koji su njima
dodatno obogaćeni, kao i farmaceutski oblici u
vidu kapsula.