2. • Екосистем представља
јединство биоценозе и биотоп
а.Животна заједница у
природи мора заузимати неки
простор у коме чланови те
заједнице задовољавају своје
потребе: крећу се, узимају
храну, дишу, налазе заклон и
заштиту итд. Тај простор се
назива биотоп и њега
насељавају припадници
одговарајуће биоценозе.
3.
4. • Они успостављају врло сложене међусобне односе и истовремено се, одређеним
односима, повезују са околином у којој живе. На тај начин биоценоза и биотоп
заједно чине еколошки систем вишег реда — екосистем. Различити екосистеми у
једној климатској зони групишу се у веће целине — биоме.
6. Интеракциј
а живих
бића
Јединство екосистема почива на интеракцијама живих бића и неживе
околине: земљишта, воде, ваздуха, температуре, влажности.Екосистеми су
врло сложени и динамични системи. Свака промена у саставним деловима
екосистема одражава се на систем у целини. У сваком екосистему разликују
се три типа односа између његових саставних делова:
Акције које представљају утицаје биотопа (неживе природе) на жива бића
која га насељавају;
Реакције – утицаји живих бића на биотоп;жива бића се прилагођавају на
промене услова у биотопу и истовремено мењају ту средину;
Коакције – узајамни утицаји између самих организама; њима припадају сви
односи исхране у биоценози и читав низ конкурентских односа (за простор,
за храну идт.).
7.
8. Кружење материје и
протицање енергије
• Биоценоза и биотоп представљају заједно еколошки
систем у коме енергија протиче, а материја кружи
између обе компоненте система и унутар сваке од њих.
• Произвођачи узимају неорганске материје из биотопа и
од њих синтетишу органске материје. На рачун тих
материја живе потрошачи. Разлагачи разлажу угинуле
организме или њихове делове до неорганских
елемената па произвођачи могу поново да их користе.
Током овог кружења материје, енергија протиче кроз
екосистем. Она прелази из једног облика у други,
користи се за обављање животних процеса и на
сваком трофичком нивоу део енергије се ослобађа и
лагано, у виду топлоте, напушта систем. Зато се у
екосистем непрестано морају уносити нове количине
енергије.
9. • Органска продуктивност екосистема предст
авља укупну количину образоване органске м
атерије коју сви организми, на различитим тро
фичким нивоима, производе у одређеном вре
менском периоду на јединицу површине или з
апремине. Њу чине:
• примарна продуктивност –
укупна количина органске материје коју створ
е произвођачи; највећу примарну продукцију и
мају тропске кишне шуме, влажне ливаде и пл
итка језера,
а најмању имају пустиње и отворене морске п
учине, где има мало минералних елемената;
• секундарна продуктивност –
укупна количина органске материје коју ствар
ају потрошачи или разлагачи.
10. Угрожавање и
заштита
екосистема
• Због неадекватне заштите, неки од
најпознатијих светских екосистема могу бити
уништени услед климатских промена и
деловања човека, све чешће упозоравају
научници.
• Под загађењем животне средине подразумева
се квалитативна и квантитативна промена
физичких, хемијских и биолошких
компонената животне средине (вода, ваздух,
земљиште, храна), која води ка нарушавању
законитости екосистема. Загађење животне
средине по обиму, врстама и последицама
већ има такве размере да представља
опасност за читаво човечанство.
11. До наглог загађења животне средине дошло је пре свега зб
ог:
• До наглог загађења животне средине дошло је пре свега због:
• све већег коришћења природних богатстава,
• производње разних хемијских једињења,
• велике употребе нових синтетичких материјала, који се не могу разградити биолошк
им и физичким методама,
• све веће употребе заштитних средстава у индустријској производњи и технологији х
ране (адитиви и пестициди) ,
• брзог и неконтролисаног пораста људске популације, а посебно урбане и
• развоја индустрије.
12. • Према пореклу настанка изворе загађењ
а можемо поделити на: природне и вешт
ачке (антропогене).
• Према хемијској структури загађивачи мо
гу бити: неорганског и органског састава.
• Према физичком стању могу бити: гасни,
течни и чврсти.
• У односу на средину коју загађују могу би
ти загађивачи: ваздуха, земљишта, објек
ата, хране и воде.У односу на ефекте деј
ства загађивачи се могу сврстати у загађ
иваче који: делују директно на човека, ут
ичу на атмосферске процесе, процесе у в
оди и земљишту, изазивају корозију, делу
ју на домаће и дивљe животиње, биљке
и разне објекте
13. • Опстанак многих биљних и животињских
врста данас је угрожен, многе се налазе пред
ишчезавањем, а велики број је заувек нестао.
Први и веома значајан корак у остваривању
заштите јесте евидентирање угрожених врста
флоре и фауне. Томе служе Црвене
књиге (листе). Оне представљају научно-
стручне публикације у којима су наведене све
врсте организама које подлежу заштити
према међународној класификацији степена
угрожености:
• врсте пред истребљењем;
• врсте у опасности од истребљења;
• рањиве (осетљиве врсте);
• ретке врсте.
14. • Ретке и угрожене врсте су заштићене законом.
Проглашавањем њихових станишта за строге природне
резервате, у којима влада посебан режим и у којима је
активност људи сведена на најмању меру, представља
најефикаснији начин заштите угрожених врста. Најсложенији,
али и најобухватнији облик заштите природе су национални
паркови, у чијем се оквиру налази већи број резервата.
• У свету је такође формирана и Црна књига у којој је попис
више хиљада врста биљака и животиња које је човек,
нажалост, истребио својим бахатим, похлепним и немарним
понашањем.
15. • Да би се заштитиле рeтке и угрожене органске врсте основни услов је заштита њихових
природних станишта, што се остварује на више начина:
• евидентирање угрожених врста кроз, већ поменуте, Црвене књиге;
• заштита Законом;
• проглашавање станишта заштићених врста за строге природне резервате где је
активност човека минимална
• формирање националних паркова као најобухватнији вид заштите.
