1. Рационализам
„ Није утицај неба идејствовало у мени сазнања, него су она, према Платоновом учењу,
почивала у скривеној природи моје душе, па их је само продубио призор стварности“
Хармонија светла, Кеплер
2. Рационализам
„ Епистемолошко схватање према коме је разум најважнији и најпоузданији извор сазнања“
Филозофи рационализма:
Барух Де Спиноза
Готфрид Лајбниц
Рене Декарт
3. Лајбниц
„Теодицеја“ – филозофска дисциплина о Богу која покушава
да помири постојање зла и патње на овом свету са
постојањем свемогућег доброг божанства
Појам Бога укључује апсолутну егзистенцију (Бог постоји по
себи, неовисно о икаквом узроку), савршену есенцију (Бог има
у себи пунину битка и савршености) и савршену каузалност
(Бог је први узрок и задњи циљ свега)
појам теодицеја први увео Лајбниц у свом истоименом делу
где се труди да докаже да је овај свет најбољи од свих
могућих светова и да постојање зла на свету не
противречи Божјој доброти, већ је плод човекове слободне
воље
Готфрид Лајбниц, рођен 1646.г.
у Лајпцигу
„Теодицеја“
4. Лајбниц
Односи добра и зла:
Однос целина и дела – неки поступци изгледају као зло, али за целину чине добро (у
васпитању, у лечењу), Лајбниц посебно истиче да неправедна казна не може довести
до доброг
Контраст – добро не би истицали да нема зла
Релативна мера – оно што је зло може некад бити и добро, јер као што пословица
каже: „ од сваког зла има горег“
Подстицај за усавршавањем – постоји физичко, метафизичко и морално зло које се не
може искоренити, али личним усавршавањем се може ублажавати и превазићи
5. Спиноза
Дело „Етика“, издато постхумно, његово највеће дело које има
математички приступ, састоји се од дефиниција од којих се
потом изводе аксиоми и теореме
Људска природа се састоји од афектно и разумско сазнање
Афекти:
Жудња: надметање, љубомора, пијанство, благонаклоност,
среброљубље, нада
Радост: љубав, оптимизам, сигурност, веселост духа
Жалост: мржња, малодушност, песимизам, несигурност, страх,
очајање
Интелектуална љубав или љубав према Богу – најјачи афекат –
„Узвишено је исто тако тешко као што је и ретко“
Афекти се такође деле и на:
Активни(позитивни) – радост и жудња
Пасивни(негативни) - жалост
Барух Де Спиноза, рођен
1632.г. у Амстердаму
6. Декарт
Супстанција или биће по Декарту може бити бесконачна (Бог, независна
од других) и коначна (сва остала бића, њихово постојање зависи само од
Бога)
Коначна супстанција се дели на:
Просторну супстанцију – телесно биће које заузима простор
Мисаону супстанцију – биће које мисли
Главна дела су му: „Расправа о методи“, „Принципи филозофије“, „Страсти
душе“ Рене Декарт, рођен
1596.г.
7. Декарт
Декартово схватање метода: метода је скуп јасних и једноставних правила којих се треба
строго придржавати
Методе нам помажу да разликујемо истину од неистине и њихова константна употреба
током истраживања нам увећава знање
Може се доћи до открића и без метода, и као таква их преписује случајности
Декартова четири правила методе:
Правило очигледности – истраживање треба вршити док се не дође до сазнања која су јасна и
разговетна(заснована на интуицији)
Правило анализе – сазнања која су сложенија треба растављати на простије док се не дође до оних
која су очигледна
Правило синтезе – од тако добијених очигледних сазнања, треба ићи ка сложенијим све док се не
дође до почетног проблема
Правило набрајања – све етапе истраживања треба навести
Ова четири правила су основ критичког мишљења – истрајно и доследно, логичко
проверавање истинитости онога што мислимо да знамо
8. Декарт
Хиперболичка скепса – Декартов метод одвајања извесних(несумњивих) сазнања од
неизвесних да би се открио основни принцип сазнања
„У све се може сумњати“
Декарт доводи у питање човекова чула и каже да могу да преваре
„cogito ergo sum“ – „Мислим дакле постојим“
Јесте непосредна, интуитивна истина
У све се може сумња осим у сумњу, јер сумња је мишљење, тако да је мишљење оно што
сигурно постоји, јер управо када човек себе доводи у питање, себе и производи, чини
постојећим
Овим Декарт показује да је јединно очигледно извесно биће које мисли, јер мораш да
постојиш као биће коће мисли како би сањао, веровао...