Građa, način života; raznovrsnost gljiva: buđ, kvasci, pečurke

1.  Марјана Aћимовић
Царство гљива

2. Нису биљке, нису животиње!
Шта су гљиве?
У царство ГЉИВА убрајамо организме:
 са организованим једром
 ћелијским зидом
 хране се хетеротрофно (јер немају
хлорофил);углавном упијају “сварену”
храну
 непокретне су..

3. Грађа гљива
 Од микроскопских до веома крупних,
тешких по неколико кг.
 Могу бити:једноћелијске или вишећелијске
 На површини имају ћелијски зид
 Код кога се још јавља ћ.зид??
 Разлика је у материји, која их изграђује:
целулоза код биљака, хитин код гљива

4. Тело гљива је изграђено од нити – хифа
Хифе расту и образују паучинасту мрежу – мицелија
Мицелија се развија на подлози или у погодној подлози из
које упија хранљиве супстанце

5. Значи: хифа је основна градивна јединица
гљива
-Хифа настаје клијањем спора
- Хифе својим растом и
гранањем дају мицелију

6. Према начину живота
(исхране) гљиве делимо
паразити
сапробисимбионти
ГЉИВЕ

7. Објашњење
 Сапроби су организми који се хране
органским материјама, која је већ
делимично разграђена труљењем (опало
лишће, делови угинулих животиња...)
 Паразитске гљиве узимају хранљиве
материје из ћелија живог организма-
домаћин
 Симбионти, гљиве које живе у заједници
са другим организмима- обострана корист

8. У царству гљива, издвајају се
три групе представника
ГЉИВЕ:
ПЛЕСНИ или БУЂ КВАСЦИ ПЕЧУРКЕ

9. Плесни или буђ
 Микроскопске гљиве
 Тело тј. мицелија
састоји се од
растреситих хифа
 Спорангије
 Хлебна буђ
 Доводи до кварења
хране: хлеба, џема,
сира, воћа, поврћа

10. Mucor
mucedo
– crna buđ
saprofit

12. Квасци
 Једноћелијске гљиве
 присутне су свуда у природи
 размножавају се пупљењем
ћелије квасца под микроскопом

13. Квасци
 Велики значај за човека
 Користе се у производњи: хлеба (пекарски
квасац)
 Пива (пивски квасац)
 Вина (вински квасац)
 Сира...

14. ПЕЧУРКЕ
 Веома разноврсна група
гљива
 Мицелија образује
плодоносно тело-
печурку
 Плодоносно тело-
печурка, састоји се од
дршке и шешира

15.  Неке печурке користе се у људској
исхрани
 Многе су нејестиве или отровне
 Поред плодоносног тела-печурке, многе
гљиве имају другачија плодоносна тела
нпр. трбушаста, лоптаста...

16. лоптасто плодоносно тело
Lycoperdon spp., puhare

17. Boletus edulus, вргањ
B. satanas, лудара

18. Amanita cesarea
A. muscaria,
смртоносна мухара

19. Agaricus arvensis, шампињони

20. Fomes spp., трудови

21. Pleurotus ostreatus, буковача

22. храстова сјајница
Fe, P, Zn,Se

23. Lentinus edodes, šitaki
U Japanu i Kini
samonikla vrsta
na deblima
hrasta, u svetu
najviše gajena
gljiva odmah iza
šampinjona
Antitumorsko,
amtibakterijsko,
antivirusno
delovanje

24. Auricularia auricula – judae, Judino ili šumsko uvo
Judino uvo se koristiti ali samo u malim količinama, 150 gr
svežih ili 15 gr suvih pečuraka nedeljno

25. Приликом сакупљања гљива потребан је
велики опрез.
Најбоље да то препустите стручном лицу
или купите у маркету