zoran

1. 1

2. LUIS VALAS
BEN HUR
KNJIGA PRVA
...na dnu nam duše postoji vatra što nezadovoljna sred
svogaognjišta iznad prostih želja da se vine ište i teži da granice
prikladne ukine; A kad se jednom zapali, kad sine pustolovna žeđ joj,
sem pepela njenog ništa je drugo tako ne umara ...
''CHILDE HAROLD"
GLAVA I
Početak uprave Valerija Grata, četvrtog carskog naimesnika
Judeje, bio je obeležen političkim nemirima u Jerusalimu koji će
neminovno dovesti do poslednjeg sukoba između Jevreja i Rimljana.
U međuvremenu Judeja je bila izložena promenama koje su je
duboko pogađale u imnogo čemu, a naročito u njenom uređenju. Irod
Veliki umre godinu dana piosle rođenja Deteta, i to na tako jadan
način da je hrišćanski svet imao sve razloge da veruje kako ga je
pogodio gnev božji. Kao i svi veliki upravljači koji svoj život
posvećuju usavršavanju vlasti što su je stvorili, on je sanjao samo o
prenošenju svog prestola i krune, pošto je bio osnivač dinastije.
Testamentom je podelio kraljevinu trojici sinova: Antipu, Filipu i
Arhelaju, odredivši ovog poslednjeg za svog naslednika. Testament
se obavezno morao podneti imperatoru Avgustu, koji je potvrdio sve
kraljeve odluke osim jedne: odbijao je titulu Arhelaju dokle god ne
dokaže svoju sposobnost i vernost; umesto toga imenovao ga je za
2

3. etnarha i ostavio ga da vlada devet godina; zatim ga je zbog rđavog
vladanja i nesposobnosti da uguši zavere u svojoj neposrednoj
okolini prognao u Galiju.
Ali, Cezar se nije zadovoljio svrgavanjem Arhelaja. On je
narodu Jerusalima zadao udarac koji je pogodio njegov ponos i ranio
osetljivost visokog sveštenstva Hrama: sveo je Judeju na stepen
rimske provincije i pripojio je prefekturi Sirije. Tako je, umesto da
ima kralja i dvorane u dvorcu koji je Irod ostavio na brdu Sionu, grad
pao u ruke starešini drugog reda, zvanom prokurator, koji je opštio sa
rimskim dvorom preko legata Sirije čija je rezidencija bila u
Antiohiji. I da bi uvreda bila još bolnija, prokuratoru nije dopušteno
da se nastani u Jerusalimu; u Cezareji se nalazilo sedište njegove
uprave.
Najzad, kao vrhunac poniženja, Samarija - na celom svetu naj
prezrenije pleme - priključena je Judeji da s njom obrazuje jednu
provinciju. Kakve su muke podnosili zatucani fariseji1
ili ''odvojeni",
primorani da kod prokuratora u Cezareji stoje pored bogomoljaca iz
hrama Garisima.
U ovom moru jada pokorenom narodu je ostajala samo jedna
uteha, jedna jedina: prvosveštenik je živeo u Irodovom dvorcu na
trgu i držao nešto što je ličilo na dvor. Ali njegova vlast je bila samo
prazna reč, a njegova titula mamac. Pravo da odlučuje o životu ili
smrti pripadalo je prokuratoru. Pravda se delila u ime imperatora i
prema rimskim zakonima. A što je još značajnije, u dvorcu je
stanovao i carski rukovalac sakupljanja državnih dažbina sa svim
svojim pomoćnicima: pisarima, skupljačima poreza, carinicima,
obaveštajcima i žbirima.
Međutim, oni koji su snivali o skoroj slobodi tešili su se što je
glavni zapovednik dvorca bio Jevrejin. Samo njegovo svakodnevno
prisustvo podsećalo ih je na obećanja proroka i na doba kad je Jehova
upravljao plemenom preko Aronovih sinova. I u tome su oni videli
znak da ih On nije zaboravio: njihove nade su živele, ulivale im
1 Članovi religiozno-političke stranke kod Jevreja, koja je propovedala strogo
ispovedanje Mojsijevog zakona, u čemu je bilo mnogo licemerstva. - Pirim. prev.
3

4. strpljivost i pomagale im da čekaju Judinog sina koji treba da vlada
Izrailjem.
Judeja je bila rimska provincija već osamnaest godina. Za
osamnaest godina cezari su naučili da upoznaju mentalitet naroda;
znali su da se Jevrejima, uprkos njihovom ponosu, može nesmetano
vladati samo ako se poštuje njihova religija. Verni ovoj politici,
Gratovi prethodnici su brižljivo izbegavali da se upliću u crkvene
obrede svojih podanika. Ali novi namesnik je zauzeo drukčiji stav.
Svojim prvim zvaničnim aktom oduzeo je Hani titulu prvosveštenika
da bi to mesto dodelio Ismailu, sinu Fabusovom.
Ovoj odluci, bilo da ju je diktirao Avgust ili da je potekla od
samoga Grata, apsolutno je nedostajala diplomatija. Ovde treba
dodati nekoliko reči o jevrejskoj politici da bi se makar donekle
shvatio nastavak naše priče. U to doba, bez obzira na osnovne
uzroke, postojala je u Judeji stranka plemića i stranka ''odvojenih" ili
narodna stranka. Posle Irodove smrti dve stranke su se ujedinile
protiv Arhelaja i pobedile ga, od Hrama do dvora i od Jerusalima do
Kima, dvorskim intrigama ili čak sa oružjem u ruci. Više puta su
sveti manastiri Morije odjekivali od ratničkih pokliča. Najzad su ga
oterali u izgnanstvo. Ujedinjeni protiv zajedničkog neprijatelja,
saveznici ipak nisu gubili iz vida svoje različite ciljeve. Plemići su
mrzeli Joazara, prvosveštenika, dok su ''odvojeni" bili njegove
vatrene pristalice. Kad su usled Arhelajevog nestanka odredbe
Irodovog testamenta prestale da važe, Joazaru nije ostalo ništa drugo
nego da se povuče. I plemići su izabrali Hanu da vrši sveta
miropomazanja. Ustoličenje ovog Setovog sina pokopalo je sveti
savez i braća po oružju ustadoše jedni protiv drugih.
U toku borbe protiv nesrećnog etnarha plemići su poverovali da
je pogodno vezati se za Rim. Oni su shvatili da će neki drugi oblik
vladavine biti potreban, pošto su Irodove odredbe oglašene ništavnim
i nevažećim. Stoga su predložili da se Judeja pretvori u jednu
provinciju, što je ''odvojenim" pružilo još jedan razlog za borbu. A
kad je Samarija pripojena toj provinciji, plemića nije bilo više od
4

5. jedne šake fanatika koju su podržavali jedino carski dvor i ugled
njihovog čina i bogatstva.
Međutim, oni su petnaest godina - to jest do dolaska Valerija
Grata - uspeli da se održe istovremeno i u dvorcu i u Hramu.
Hana, idol svoje stranke, sprovodio je vlast u interesu svog
carskog gospodara. Rimski garnizon se nalazio u kuli Antonija;
legionari su čuvali stražu pred kapijama dvorca; rimski sudija je delio
pravdu u građanskim i krivičnim sporovima; rimski sistem
oporezivanja, primenjivan strogo, gušio je istovremeno i grad i selo;
svakog dana, svakog sata i na hiljade raznih načina narod je bio
ismevan i ponižavan, saznajući tako kakva je razlika između
nezavisnosti i ugnjetavanja.
Ipak ga je Hana držao u relativnom miru. Rim nije imao
vernijeg prijatelja, i otuda se njegov gubitak osetio. On predade
sveštene ukrase Ismailu, novom izabraniku, napusti tremove Hrama i
obrazova novu stranku, amalgam Betuzejaca i Setovih potomaka.
Tako je prokurator Grat video kako se razbuktava vatra koja je
tinjala petnaest godina. Mesec dana posle Ismailovog ustoličenja
ovaj Rimljanin je odlučio da ga poseti u Jerusalimu. Kad su, zviždeći
mu i pljujući ga sa visokih zidova, Jevreji ugledali kako njegova
garda prolazi kroz gradske kapije i ide prema kuli Antonija, oni
shvatiše pravi cilj njegovog dolaska. Kohorta legionara bila je
priključena garnizonu. Teško prvome koji bi joj naneo uvredu.
Prokurator je odlučio da da primer.
5

6. GLAVA II
Sada pozivamo čitaoca da se prenese u jedan od dvorskih
vrtova na brdu Sionu, u podnevni čas, pod neumoljivo sunce žarkog
jula.
Vrt je bio sa svih strana oivičen visokim zgradama, ponekad
dvospratnim. Verande su zaklanjale donja vrata i prozore dok su
galerije, ograđene jakim balustradama, ukrašavale gornje spratove.
Ovde-onde otvarao se vidik: kolonada u koju je prodirao vetar
gledala je na druge delove kuće da bi vIše istakla njenu veličinu i
lepotu.
I vrt je bio tako uređen da je to bilo prijatno za oko: videle su
se staze, travnjaci, žbunje i nekoliko velikih darveta, retki primerci
palmi izmešanih sa rogačima, kajsijama i orasima. Sa svih strana
zemljište se lako naginjalo ka središtu gde se nalazio ribnjak sa
mermernim bazenom, mestimično ispresecanim malim ustavama,
koje su, izdignute, propuštale vodu u male kanale na ivicama staza -
najbolji sistem za borbu protiv suše toga kraja.
Nedaleko od vodoskoka jezerce sa bistrom vodom orošavalo je
ševar trske i oleandera kakvi rastu duž Jordana i blizu Mrtvog mora.
Između tog ševara i jezerca, ne obazirući se na sunce koje je palilo u
nepokretnom vazduhu, dva mladića, jedan od oko devetnaest, a drugi
od sedamnaest godina, vodili su veoma ozbiljan razgovor.
Stariji je bio gologlav. Imao je na sebi lepršavu tuniku, koja je
padala do kolena i sandale, a svetlo-plavi ogrtač je prebacio preko
klupe da bi mu služio kao naslonjač. Odeća mu je ostavljala
otkrivene ruke i noge iste bronzane boje kao i lice; međutim, izvesna
ljupkost u pokretima, tananost crta i otmen način izražavanja odavali
su njegov društveni stalež. Siva tunika od lake vune sa crvenim
rubom oko vrata, na rukavima i pri dnu, stegnuta u pasu svilenim
gajtanom, bila je tunika mladog Rimljanina. Ako bi mu se u
razgovoru desilo da pogleda svog sabesednika sa visine i da mu se
obrati kao potčinjenom, moglo mu se oprostiti jer je pripadao
6

7. otmenoj rimskoj porodici - činjenica koja je u to doba opravdavala
svaku oholost.
Za vreme svirepih ratova između prvog Cezara i njegovih
velikih neprijatelja jedan Mesala je bio Brutov prijatelj. Posle
Brutovog poraza u Filipima, ne robujući svojoj časti, Mesala se
pomirio sa pobednikom. A kad se Oktavijan borio za svoje carstvo,
on ga je podržavao. Postavši imperator Avgust, Oktavijan nije
zaboravio usluge koje mu je učinio Mesala i obasuo je njegovu
porodicu svim počastima. Sem toga, kad je Judeja svedena na
provinciju, on je poslao u Jerusalim sina svog bivšeg štićenika sa
zadatkom da prikuplja porez na tom području. I od tada sin je
zadržao svoje mesto, stanujući u dvorcu sa prvosveštenikom. Mladić
o kome je upravo reč bio je njegov sin, koji se preterano ponosio
svojim pretkom.
Mesalin drug bio je vitkiji; odeća mu je bila od belog platna i u
Jerusalimu se smatrala najelegantnijom. Pričvršćen žutim
gajtančićem, komad platna mu je pokrivao glavu, namešten tako da
je padao od čela preko potiljka. Posmatrač, vičniji da ocenjuje rasu
po crtama nego po odelu, brzo bi poznao u njemu jevrejsku krv.
Rimljaninovo čelo bilo je visoko i usko, nos orlovski, dok su mu
usne bile tanke i prave, a oči hladne i blizu obrva. Naprotiv, čelo
Izrailjca bilo je nisko i široko, nos dug sa širokim nozdrvama, gornja
usna izvijena, lako nadnesena nad donju i ugnuta na spojevima; imao
je oblu bradu, krupne oči, rumene obraze boje vina. Sve to davalo je
njegovom licu blagost, snagu i lepotu svojstvene njegovoj rasi.
Držanje Rimljanina bilo je čedno i strogo; držanje Jevrejina bujno i
sladostrasno.
- A ti kažeš da novi prokurator treba da stigne sutra?
Pitanje koje je uputio mlađi od dvojice prijatelja bilo je
postavljeno na grčkom jeziku koji je, neobično za to doba, dominirao
u obrazovanim krugovima Judeje.
- Da, sutra - odgovori Mesala.
- Ko ti je to rekao?
7

8. - Čuo sam Ismaila, novog guvernera dvorca, onoga koga ti
nazivaš prvosveštenikom, kad je to rekao sinoć mome ocu.
Uveravam te, novost bi bila verovatnija da je potekla od nekog
Egipćanina, iako on pripada rasi koja je zaboravila šta je istina, ili
čak od nekog Idumejca, čiji narod nije nikad ni znao šta je ona. Ali
da bih se uverio, jutros sam potražio jednog centuriona iz kule i on
mi je rekao da se vrše pripreme za doček; kovači oružja isporučuju
šlemove i štitove i stavljaju pozlatu na orlove i ostale znake
dostojanstva; kasarne u kojima već odavno niko ne boravi čiste se i
provetravaju kao za doček novih jedinica, verovatno garde neke
značajne ličnosti.
Odgovorio je grubo, što bi nas moglo iznenaditi ako
zaboravimo da u to doba učtivost nije baš bila rimska vrlina.
Nekadašnja religija je skoro prestala da bude vera. Ona je bila navika
mišljenja i izražavanja, što su uglavnom cenili sveštenici koji su
nalazili koristi u tome da služe u Hramu. I pošto je filozofija brzo
zauzimala mesto religije, ironija je zamenjivala poštovanje u tolikoj
meri da je za latinski duh postala, čak i u sitnim svakodnevnim
razgovorima, ono što je so za meso i aroma za vino.
Mladi Mesala, koji je tek nedavno stigao iz Rima gde se
nalazio na školovanju, usvojio je ovaj novi način. I stoga je u svom
poslednjem odgovoru napravio aluziju na Egipćane i Idumejce.
Obraze mladog Jevrejina obli tamnije rumenilo i on možda nije ni
čuo kraj rečenice, jer osta bez reči, gledajući rasejano vodu u bazenu.
- Ovde smo se oprostili. ''Mir božji neka bude s tobom!" bile su
tvoje poslednje reči, a ja sam ti odgovorio: ''Neka te bogovi čuvaju!"
Sećaš li se? Koliko je godina proteklo od tada!
- Pet! - odgovori Jevrejin gledajući i dalje u vodu.
- Pa lepo, imaš razloga da budeš zahvalan... šta treba da
kažem? Bogovima?... Nije važno! Porastao si i postao vitkiji. Grci bi
kazali za tebe da si lep. Kad bi se Jupiter mogao zadovoljiti samo
jednim Ganimedom, kakav bi ti peharnik bio imperatoru! Ali reci mi,
dragi moj Juda, zašto je za tebe važan dolazak prokuratora?
8

9. Juda upravi svoje krupne oči na onoga koji mu je postavio
pitanje; ozbiljan i sanjalački pogled obuhvati Rimljanina dok mu je
mladić odgovarao.
- Da, pet godina. Sećam se našeg rastanka. Ti si otputovao u
Rim, a ja sam plakao jer sam te voleo. Sada su godine prošle i ti si se,
evo, vratio, odrastao i bogat - nimalo se ne šalim - a ja bih želeo da ti
budeš onaj Mesala koji je otputovao.
Tanke nozdrve cinika uzdrhtaše i on duboko izdahnu vazduh
odgovarajući:
- Ne, ne, ne Ganimed... prorok, dragi moj Juda! Treba ti
nekoliko časova mog učitelja retorike sa Foruma... Daću ti propratno
pismo za njega kad budeš dovoljno mudar da prihvatiš predlog o
kome sam ti, kako se sećam, morao govoriti. Malo više vičnosti u
tajanstvenosti, i Delfi će te dočekati kao Apolona lično. Na zvuk tvog
svečanog glasa Pitija će se uputiti prema tebi sa svojom krunom...
Bez šale, prijatelju, u čemu ja nisam onaj isti Mesala koji je otišao?
Čuo sam jednoga dana najvećeg logičara na svetu. On je predavao
"O diskusiji" i rekao pored ostalog: ''Shvatite svog protivnika pre
nego što mu odgovorite." Dakle, dopusti mi da te shvatim.
Mladić se zacrvene pred ciničnim pogledom koji ga je
razgolićavao, ali odgovori odlučno.
- Vidim da ne propuštaš prilike. Učitelji su ti ulili mnogo
znanja i ljupkosti. Govoriš s lakoćom pravnika, ali tvoj govor je
otrovan. Moj Mesala, kad je otišao, nije imao otrova u sebi. I ni za
šta na svetu on ne bi vređao osećanja svog prijatelja.
Rimljanin se nasmeši kao da je dobio pohvalu i još više uzdiže
svoju glavu patricija.
- O, dragi Juda, kakav svečan ton! Nismo ovde ni u Dodoni ni
u Delfima. Odreci se uloge proroka i budi jasan. Čime sam te
uvredio?
Juda duboko uzdahnu i čupkajući rukom gajtan oko pasa
nastavi: - U toku ovih pet godina i ja sam nešto naučio. Hilel imožda
nije ravan logičaru koga si ti slušao; Simeon i Samai bez sumnje su
slabiji od strogih učitelja sa Foruma, ali njihovo učenje ne bludi po
9

10. zabranjenim stazama. Oni koji sede kraj njihovih nogu ustaju
obogaćeni poznavanjem boga, Zakona i Izrailja. A rezultat je ljubav i
poštovanje prema svemu što je s tim u vezi. Moje prisustvo u Velikoj
školi i ono što sam ovde čuo naučili su me da Judeja više nije ono što
je bila. Znam razliku između nezavisne kraljevine i male provincije
Judeje. Bio bih gnusniji, niži od jednog Samarjanina kad ne bih patio
zbog uniženja svoje domovine. Ismail nije prvosveštenik po Zakonu;
on to ne može biti dokle god živi plemeniti Hana. Međutim, on je
Levit, jedan od onih vernika koji su hiljadama godina služili bogu i
našoj veri...
Prekinu ga Mesalin zajedljiv smeh.
- Ah, razumem sada! Po tvom mišljenju Ismail je uzurpator; a
verovati u jednog Idumejca, da ne kažem u Ismaila, znači biti
otrovan kao guja. Sto mu gromova, što ti je Jevrejiin! Ljudi, stvari,
čak nebo i zemlja, sve se menja, ali Jevrejin nikada! Za njega nema
ni opadanja ni napretka. On je ono što su njegovi preci uvek bili. Gle,
crtam krug na ovom pesku... A sada mi reci da li je život jednog
Jevrejina više od ovoga... Krug, i ništa drugo. Avram je ovde, Isak i
Jakov tamo, a bog u sredini. A ovaj krug... sto mu gromova... suviše
je velik. Napraviću drugi.
On ućuta, pritisnu palcem o zemlju i opisa krug prstima.
- Vidiš trag palca, to je Hram, a linije prstiju su Judeja. Zar
izvan ovog malog prostora ne postoji nikakva druga vrednost?
Umetnost! Irod je bio graditelj i zbog toga su ga prokleli. Slikarstvo,
vajarstvo! Greh je posmatrati ih! Poezija je vezana za vaše žrtvenike.
Sem u sinagogi, ko se među vama usuđuje da se prihvati
govorništva? Sve što u ratu dobijete za šest dana, izgubite sedmog
dana. Isto je tako s vašim životom i ko će reći suprotno, ako ti se ja
rugam? Zadovoljan obožavanjem jednog takvog naroda, šta je taj vaš
bog u poređenju sa našim rimskim Jupiterom koji nam stavlja na
raspolaganje svoje orlove da bi naim omogućio da osvojimo svet
svojim oružjem? Hilel, Simeon, Šamai, Aptalion... šta su oni prema
učiteljima koji uče svemu onome što vredi znati?
Jevrejin ustade crven kao bulka.
10

11. - Ne, ne, sedi, dragi moj Juda, sedi! - uzviknu Mesala pružajući
ruke.
- Ti mi se rugaš.
- Saslušaj me. Jupiter i cela njegova grčka i latinska porodica
doći će, kao i obično, da učine kraj ozbiljnom razgovoru. Svestan
sam tvoje dobrote, jer si došao iz kuće svojih otaca da mi poželiš
dobrodošlicu i da obnoviš naše prijateljstvo iz detinjstva, ako je to
moguće. ''Idi", rekao mi je moj učitelj poslednjeg časa. ''Idi i, da bi
ulepšao svoj život, seti se da Mars vlada, a da je Eros na kolenima."
Hteo je reći da ljubav nije ništa, a da je rat sve. Tako je u Rimu. Brak
je prvi korak ka razvodu. Vrlina je dragulj poslovnog čoveka.
Kleopatra je umirući zaveštala svoje veštine i nju su osvetili. Ona
ima naslednika u svakom rimskom domu. Svet ide istim putem. Zato,
što se tiče naše budućnosti, smrt Erosu i neka živi Mars! Biću vojnik,
a ti, dragi moj Juda? Ja te žalim ... Šta bi ti mogao postati?
Jevrejin se približi ribnjaku. U Mesalinom otegnutom glasu
oseti se natmurenost.
- Da, ja te žalim, dobri moj Juda. Iz škole u sinagogu, a otuda u
Hram. A zatim - o najviša slavo - sedište u Sanhedrinu.2
Život bez
povoljnih izgleda. Neka ti bogovi pomognu! Ali ja...
Juda ga pogleda upravo na vreme da spazi iskru gordosti koja
osvetli to nadmeno lice.
-...Ali ja - ah! Ceo svet još nije osvojen - more još zapljuskuje
nepoznata ostrva. Na severu žive varvarski narodi. Slava završetka
Aleksandrovog pohoda na Daleka istok još čeka nekoga. Pogledaj
sve mogućnosti koje se pružaju jednom Rimljaninu. Pohod u Afriku,
još jedan pohod protiv Skita, zatim jedna legija... Većina karijera se
zaustavlja tu, ali moja ne. Jer ja, tako mi Jupitera, ja ću se odreći
svoje legije zbog prefekture. Pomisli na život u Rimu sa novcem -
novac, vino, žene, kocka - sa pesnicima na gozbama, sa dvorskim
intrigama i raznim kockarskim igrama preko cele godine. I taj lepi
život može biti stvarnost - jedna dobra prefektura, i sve to mogu
imati. O moj Juda, mi smo u Siriji! Judeja je bogata, Antiohija je
2 * Jevrejski vrhovni sud.
11

12. prestonica za bogove. Ja ću naslediti Kirena, a ti... Ti ćeš deliti sa
mnom sve te blagodeti.
Solisti i retori koji su vrveli javnim mestima Rima,
monopolišući pravo da uče patricijsku omladinu, odobrili bi
Mesalina shvatanja, jer su ona bila po ukusu naroda; za mladog
Jevrejina, međutim, to su bile nove ideje, one ni u čemu nisu ličile na
govore i razgovore na koje je bio naviknut. Šta-više, on je pripadao
rasi čiji su zakoni, običaji, način mišljenja zabranjivali satiru i
humor. Bilo je, dakle, prirodno što je slušao svog prijatelja sa
promenljivim osećanjima: ponekad je negodovao, ponekad se
kolebao ne znajući više kakav stav da zauzme. Najpre ga je vređalo
nadmeno držanje sagovornika; zatim se zbog toga ljutio i najzad je
osetio dubok bol.
Za Jevrejina, Irodovog savremenika, rodoljublje je bilo divlja
strast, retko prikrivena uobičajenim raspoloženjem; čvrsto povezan
sa svojom istorijom, religijom i svojim bogom, osetio bi se
pogođenim čim bi jedna od ove tri teme bila izvrgnuta ruglu. Uistinu,
ova Mesalina tirada stavila je njegovog druga na muku.
Dospevši dotle, Juda mu reče sa usiljenim osmehom: - Koliko
mi je poznato, mali je broj onih koji mogu sebi dozvoliti da se šegače
sa budućnošću. Ti si me ubedio, moj Mesala, da ja nikako ne spadam
u te.
Rimljanin ga pogleda pre nego što odgovori.
- Zašto se istina ne bi skrivala u šali isto kao i u paraboli? Neki
dan je velika Fulvija išla da peca ribu i uhvatila je više ribe nego svi
ostali. Kažu da je to zato što je kukica na njenoj udici bila pozlaćena.
- Onda to nije bila šala?
- Dragi mog Juda, vidim da ti još nisam dovoljno ponudio -
odgovori Rimljanin, dok su mu oči blistale. - Kad budem prefekt
Judeje, da bih se obogatio, načiniću te prvosveštenikom.
Jevrejin pođe gnevan.
- Ne ostavljaj me - reče Mesala.
Jevrejin zastade neodlučno.
12

13. - Bogovi! Kako je sunce vrelo - uzviknu patricije, zapazivši
zbunjenost svog prijatelja. - Potražimo neki kutak u hladovini.
- Bolje bismo uradili da se rastanemo - odgovori hladno Juda. -
Žalim što sam došao. Tražio sam prijatelja, a našao sam samo ...
- Rimljanina! - preseče ga živo Mesala.
Jevrejin steže pesnice, ali, savlađujući se, pođe. Mesala ustade i
krenu za njim, pošto je uzeo svoj ogrtač sa klupe i prebacio ga na
ramena. Stigavši ga, stavi mu ruku na rame.
- Imali smo običaj da se držimo za ruke kad smo se šetali kao
mali. Nastavimo tako bar do kapije.
Očigledno, Mesala je pokušavao da bude ozbiljan i ljubazan,
mada nije mogao da se oslobodi svoje uobičajene ironije. Juda mu
dopusti ovu prisnost.
- Ti si samo dete. A ja sam Čovek. Pusti me da se tako držim.
Samozadovoljstvo Rimljanina bilo je zapanjujuće. Mentor se
nije osećao prijatnije kad je davao pouke Telemahu.
- Veruješ li ti u parke? Oh, zaboravio sam, ti si Jevrejin; ali
Atinjani su razumni ljudi koji veruju u tri sestre. I ja takođe. One se
večno pojavljuju u svemu što radimo. Seo sam da pravim planove,
povlačim linije ovde-onde... i u trenutku kad imam samo da pružim
ruku da bih dograbio svet, čujem za sobom škripanje makaza.
Okrećem se, i ona je tu, ta prokleta Atropos! No, dragi moj Juda,
zašto si se naljutio kad sam ti govorio da ću naslediti starog Kirena?
Verovao si kako nameravam da se obogatim globeći vašu Judeju. Ali
to je upravo ono što će činiti neki Ramljanin, onda zašto to ne bih bio
ja?
Juda uspori korak.
- Drugi stranci su gospodarili Judejom pre Rimljana - reče
podigavši ruku. - Gde su oni, Mesala? Judeja ih je nadživela. Što je
bilo, opet će biti.
- Parke imaju i drugih pristalica sem Esena. Neka si
dobrodošao u veru, Juda!
13

14. - Ne, Mesala, nemoj me ubrajati među svoje inoverce... Moja
vera počiva na istoj steni kao i vera mojih otaca još od Avrama: na
savezu sa Gospodom, bogom izrailjskiim.
- Suviše si vatren, Juda. Kako bi moj učitelj bio ogorčen da sam
morao sebe okriviti zbog tolike revnosti u njegovom prisustvu! Imao
sam i drugih stvari da ti kažem, ali sada više ne smem.
On pređe nekoliko metara, a zatim nastavi.
- Verujem da sada možeš da me saslušaš. Utoliko pre što imam
da ti kažem ono što te interesuje. Hteo bih da ti pomognem, o
dražesni Ganimede, hteo bih da ti pomognem iz sveg srca. Volim te
mnogo. Rekao sam ti, naimeravam da postanem vojnik. Zašto i ti ne
bi učinio to isto? Zašto se ne otrgneš od ovog ograničenog vidika
koji predstavlja, kako sam ti već dokazao, ceo život što vam
ostavljaju vaši zakoni i vaši običaji.
14

15. Juda ne odgovori.
- Kakvi su mudraci naših dana? - nastavi Mesala. - To nisu oni
koji rasipaju godine svog života diskutujući o mrtvim stvarima, o
Balu, o Jupiteru ili o Jehovi, o filozofiji ili religiji. Navedi mi neko
veliko ime, o Juda. Nije važno odakle ćeš ga uzeti... iz Rima, iz
Egipta, sa Istaka ili odavde, iz Jerusalima. I neka me Pluton odnese
ako to nije ime čoveka koji je stekao svoj ugled zahvaljujući
materijalnim dobrima što mu pruža sadašnjost, čoveka koji je
smatrao svetim samo ono što mu je pomoglo da postigne svoj cilj i
koji nije štedeo ništa što bi tome doprinelo. Šta se dogodilo sa
Irodom? I sa Makabejcima? I sa dvojicom prvih Cezara. Podražavaj
ih! Počni već sada. Pogledaj, na domaku ruke... nalazi se Rim, isto
tako spreman da ti pomogne kao što je bio spreman da pomogne
onom Idumejcu, Antipateru.3
Mladi Jevrejin uzdrhta od gneva. Želeći da umakne, on ubrza
korak prema kapiji vrta.
- O Rim, Rim! - promrmlja on.
- Budi pametan! - nastavi Mesala. - Odreci se Mojsijevih
ludosti i tradicija. Posmatraj stanje onakvo kakvo je. Usudi se da
pogledaš parkama u lice i one će ti reći da je svet - Rim. Govori im o
Judeji, i one će ti odgovoriti: "Ona je ono što Rim želi!"
Stigoše do gvozdene ograde. Juda zastade i blago podiže ruku
koja mu je pritiskivala rame. Sa suzama u očima on se okrenu
Mesali: - Razumem te zato što si Rimljanin, ali ti, ti ne možeš da
razumeš mene. Ja sam Izrailjac. Ti si mi danas pričinio veliki bol
dajući mi na znanje da nikada više nećemo moći da budemo
prijatelji... nikada više! Rastajemo se ovde. Neka mir boga mojih
otaca bude s tobom!
Mesala mu pruži ruku i Jevrejin izađe kroz kapiju. Kad je
otišao, Rimljanin jedan trenutak osta ćutke, zatim i on izađe
odmahujući glavom.
- Utoliko gore! Eros je mrtav, živeo Mars!
3 Najstariji Irodov sin koga je otac osudio na smrt. Prim. prev.
15

16. GLAVA III
Od ulaza u Sveti grad, koji sada odgovara onome što se naziva
Ovčija kapija (ili Kapija svetog Stevana), jedna ulica je išla prema
zapadu uporedo sa severnom stranom kule Antonija. Nastavljajući do
doline Tiropeon, ona je neko vreme vodila pored nje u pravcu juga, a
zatim se ponovo okretala ka zapadu, prolazeći kroz kapiju koja se po
tradiciji naziva Kapijom suda, odakle je ponovo naglo silazila na jug.
U ovoj ulici zanima nas samo jedna kuća. Ona se nalazi na
mestu gde Via doloroza (Križni put) zavija prema jugu. Glavna
zgrada, okrenuta ka severu i zapadu, pružala se oko 120 metara u
svakom pravcu i, kao i većina zgrada koje su je okružavale, imala je
samo jedan sprat i bila potpuno četvorougaona. Ulica sa zapadne
strane bila je otprilike četiri metra široka; ulica sa severa jedva tri i
po metra, tako da je čovek, idući duž zidova i podižući glavu, mogao
da se začudi uočivši čvrstinu i hrapavost upotrebljenog materijala.
Bilo je to krupno četvrtasto kamenje poredano onako kako je
stiglo iz kamenoloma. Neki esteta iz te epohe uvrstio bi ovu kuću u
tvrđave da nije neuobičajenih ukrasa oko kapija i prozora; mogla su
se izbnojati četiri prozora na zapadu i dva na severu, svi na istom
spratu i nadneseni nad ulicu. Kapije su bile jedini vidljivi otvori u
prizemlju. One su bile jako pričvršćene gvozdenim šarkama da bi
odolevale udarcima ovna za probijanje zidova i zaklonjene
mramornim ispustom ukusno izrađenim i dovoljno prostranim da
ukaže posetiocu kako je imućni čovek koji je tu stanovao bio,
politički i verski, pripadnik sadukejske sekte.
Ubrzo pošto je napustio Rimljanina u dvorcu na trgu, mladi
Jevrejin se zaustavi pred istočnjačkim ulazom u ovu kuću i zakuca.
Vratanca ugrađena u jedno od velikih krila otvoriše se. On žurno
prođe ne odgovorivši čak ni na duboki vratarev poklon.
Uzan hodnik u kome se našao, sa zidovima obloženim
mramorom i šarenom tavanicom, nije nimalo ličio na tunel. Sa svake
strane bile su kamene klupe, uglačane i izlizane dugom upotrebom.
16

17. Petnaest stepenica odvedoše mladića u dvorište izduženo na severu i
jugu i, sem na istoku, oivičeno sa svih strana fasadama. Prizemlje se
sastojalo iz sporednih prostorija, dok je gornji sprat sačinjavala jedna
terasa zaštićena ogradom. Sluge koje su dolazile i odlazile, škripa
žrvnja, rublje na konopcima zategnutim preko dvorišta, pilići i
golubovi koji su pijukali i gukali, koze, krave, mazge i konji u
stajama, veliko bure vode koje je očigledno služilo za dnevne
potrebe, sve je ukazivalo na to da je ovo dvorište namenjeno
vlasnikovom domaćinstvu.
Sa strane je jedan zid odvajao dvorište od vrta i kroz hodnik, u
svemu sličan prvom, mladić uđe u četvrtast i prostran vrt, zasađen
žbunjem i vinovom lozom, koje je osvežavala voda iz vodoskoka na
severnoj strani. Odaje su bile visoke, zračne i ukrašene tapetima sa
crvenim i belim prugama. Svodovi su se oslanjali na stubove; sa
južne strane stepenice su vodile prema terasama na spratu, platnom
zaštićenim od sunca koje je žestoko sijalo. Druge stepenice su sa
terase vodile na krov čija je ivica oko cele kuće bila ukrašena
izvajanim vencem i niskom ogradom od pečene gline, šestougaonog
oblika i jarko crvene boje.
Svuda je vladala neobična čistoća: ni trunke prašine nije bilo po
uglovima, pa čak nijednog požutelog lista u žbunju; a to je, pored
ostalog, takođe doprinosilo opštem prijatnom utisku i tako je
posetilac, udišući mirisni vaduh, i pre nego što bi bio predstavljen
znao da će se sresti sa porodicom prefinjenog ukusa.
Pošto je prošao nekoliko koraka vrtom, mladić okrenu desno
odabravši stazu koja je nestajala u cvetnom žbunju; on stiže do
stepenica i pope se na terasu popločanu belim i mrkim pločama
veoma izlizanim. Razgrnuvši platno prema vratima na severnoj
strani, uđe u odaju koja je bila utoliko mračnija što je sunce napolju
bleštalo. On se po podu od crvenih cigala uputi ka divanu i baci se na
njega zagnjurivši čelo i lice u svoje skrštene ruke.
Pred mrak jedna žena uđe i pozva ga: - Vreme večere je prošlo.
Evo, već je noć. Zar moj mali nije gladan?
- Ne - odgovori on.
17

18. - Ti si bolestan?
- Spava mi se.
- Majka te traži.
- Gde je ona?
- U pokrivenom hladnjaku.
On se proteže i sede.
- Vrlo dobro. Donesi mi nešto da pojedem.
- Šta želiš?
- Što god ti hoćeš, Amra. Nisam uopšte bolestan, nego mi je
svejedno. Život mi se više ne čini tako prijatnim kao jutros. To je
neka nova boljka, o Amra, i ti koja me tako dobro poznaješ moći ćeš
lako pogoditi šta bi mi od hrane i lekova najbolje godilo. Donesi ono
što izabereš.
Amrina pitanja i ton kojim je govorila, ton blag, pun simpatija i
saosećanja, nagoveštavali su bliske veze između ova dva lica. Žena
mu stavi ruku na čelo, zatim, umirena, izađe govoreći: - Videću.
Trenutak kasnije ona se vrati i donese na poslužavniku krčag
mleka, nekoliko komada prepečenog hleba od belog brašna, ukusnu
paštetu od istucanog sira, pticu pečenu na žaru sa medom i solju. Na
kraju drvenog poslužavndka nalazio se pehar vina, a sa druge strane
upaljena bronzana svetiljka.
Odaja se odmah osvetli: zidovi su bili ukrašeni gipsom;
tavanicu su presecale velike hrastove grede, pocrnele od vlage i
vremena; pod je bio napravljen od malih ploča, uglačanih kao
dijamant; unaokolo je stajalo nekoliko stolica sa nogama izvajanim u
obliku lavljih šapa; jedan divan se malo izdizao iznad poda,
delimično prekrivenog ogromnim prugastim vunenim sagom...
ukratko, prava soba jednog Hebrejca.
Ista svetlost obasja i ženu. Primičući stolicu divanu, ona stavi
na nju poslužavnik, a zatim kleče da bi poslužila svoga gospodara.
Imala je lice žene pedesetih godina, preplanulo, crnih očiju, ali u tom
trenutku ublaženih gotovo materinskom nežnošću. Glavu joj je
obavijao turban ostavljajući otkrivene samo lubove ušnih školjki, na
kojima se video znak njenog ropskog položaja - rupa probušena
18

19. velikim šilom. Bila je robinja egipatskog porekla, kojoj pedeseti
rođendan nije doneo slobodu. Uostalom, ona bi je odbila, jer je ovaj
mladić o kome se brinula predstavljao sav njen život. Ona ga je
othranila kad je bio odojče, negovala dok je bio dete i nije mogla
prestati da mu služi. Za nju on nikada neće postati odrastao čovek.
On progovori samo jednom u toku obeda.
- Sećaš li se, Amra, Mesale koji me je ranije ponekad
posećivao?
- Sećam se.
- Pre nekoliko godina on je otišao u Rim i upravo se vratio.
Danas sam ga posetio.
Mladić se strese od gađenja.
- Znala sam da se nešto dogodilo. Nisam nikad volela tog
Mesalu. Ispričaj mi sve.
Ali na njeno ponovljeno pitanje on samo odgovori:
- Mnogo se izmenio. Ne želim više da imam veze s njim.
Kad Amra odnese poslužavnik, i on izađe i pope se na krov.
I u pogledu navika klima je svuda značajan zakonodavac.
Letnji dani u Siriji gone u niske odaje one koji vole udobnost; noći ih
izvlače otuda vrlo rano, a senke koje padaju na planinske kose
izazivaju pomisao na velove koji jedva pokrivaju zavodljive devojke.
Ali ove senke su daleko, dok je krov sasvim blizu i izdiže se
dovoljno visoko iznad ravnice da omogući strujanje čistog vazduha.
Krov tada postaje središte života: dvorana za igru, soba, malena
ženska odaja za primanje, mesto gde se sastaje porodica, muzička
dvorana, dvorana za zabavu, razgovore, sanjarenja i molitve.
Isti onaj razlog koji navodi na ukrašavanje domova tamo gde je
klima hladna, nadahnjuje istočnjaka da ulepšava gornji deo doma.
Niska ograda koju je propisao Mojsije predstavljala je trijumf
grnčara. Kasnije su se na krovu podizale kule. Još kasnije, kraljevi i
kneževi su ulepšavali krovove malim paviljonima od mramora i
zlata. Vrhunac su bili viseći vrtovi koje su gradili Vavilonci.
Mladić lagano pređe krov uputivši se kuli koja se uzdizala na
severoistočnom uglu zgrade. Neki stranac bi se u prolazu divio
19

20. njenoj izradi. On uđe razgrnuvši upola navučenu zavesu.
Unutrašnjost je bila mračna, samo se na sva četiri ugla, gde su
svodovi bili otvoreni, videlo nebo osuto zvezdama. U jednom od
otvora on primeti neku siluetu jedva oslonjenu na jastuke. Bila je to
žena u nabranom belom ruhu, jedva se nazirala. Na šum koraka
lepeza se zaustavi u njenoj ruci, svetlucajući pod zvezdama vatrom
svog dragog kamenja.
Žena ustade i reče: - Juda, sine moj!
- Ja sam, majko.
On joj priđe i kleknu. Ona ga zagrli i steže na grudi ljubeći ga.
20

21. GLAVA IV
Majka se ponovo osloni na jastuke, a sin sede na davan i položi
joj glavu u krilo. Oboje su kroz otvor mogli da vide niske krovove
koji su se prostirali u daljini, brazdu tamnog plavetnila za koju su
znali da je planina, a iznad svega toga nebo sa koga su svetlucale
zvezde. U noćnoj tišini čuo se samo šum vetra.
- Amra mi je upravo rekla da se nešto dogodilo - reče ona
milujući mu obraze. - Pretpostavljala sam da su neke sitne nezgode
uznemiravale mog Judu kad je bio dete, ali sada, on je čovek. On ne
sme zaboraviti da će jednoga dana biti moj heroj.
Izražavala se jezikom koji su zaboravili gotovo svi u toj zemlji
sem nekih - koji su se isticali i po rodu, i po bogatstvu - i oni su ga
voleli zbog njegove čistote. Bio je to jezik na kome su Rebeka i
Rahila pevale Venijaminu.
Ove reči navedoše dečaka na razmišljanje. Posle nekoliko
časaka on uhvati ruku kojom se ona hladila i reče: - Danas sam,
majko, sklon da razmišljam o mnogim novim pitanjima za koje,
ranije, nije nikad bilo mesta u mojoj duši. Ali, reci mi najpre šta treba
da postanem.
- Zar ti nisam kazala? Moraš postati moj heroj.
Nije mogao da razazna njeno lice, ali je osećao da se šali. On se
još više uozbilji.
- Ti si veoma dobra i veoma mila, majko. Niko me nikad neće
voleti kao ti. - I on joj ponovo poljubi ruku. - Čini mi se da shvatam
zašto želiš da me odvratiš od tog pitanja. Dosad je moj život pripadao
tebi. Kako je tvoja briga o meni bila slatka i nežna! Želeo bih da to
večno traje, ali to nije moguće. Volja gospodnja je da jednoga dana
postanem sopstveni gospodar. Taj dan će biti nesrećan jer ćemo se
morati rastati. Budimo hrabri i ozbiljni. Biću tvoj heroj, ali ti me
moraš izvesti na put. Ti poznaješ Zakon: svaki sin Izrailja mora imati
neko zanimanje. Ja nisam izuzetak i sada te pitam: Treba li da čuvam
stada ili da obrađujem zemlju? Da rukujem testerom? Da postanem
21

22. svešteno lice ili čovek od zakona? Šta ću biti? Odgovori mi, draga
majko.
- Gamalijel je danas držao predavanje - reče ona zamišljeno.
- Nisam ga čuo.
- Onda je trebalo da se šetaš sa Simeonom koji je, kako pričaju,
nasledio genijalnost svoje porodice.
- Ne, nisam ga video. Bio sam na trgu a ne u Hramu. Išao sam
da posetim mladog Mesalu.
Izvesna promena u tonu njegovog glasa privuče majčinu
pažnju. Od predosećanja srce joj življe zakuca, dok lepeza prestade
da se njiše.
- Mesalu? Šta je on mogao reći što te je do te mere uznemirilo?
- On se mnogo izmenio.
- Hoćeš da kažeš, postao je Rimljanin?
- Da.
- Rimljanin! - nastavi ona da govori samoj sebi. - Za ceo svet
ova reč je sinonim gospodara. Koliko je vremena proveo u Rimu?
- Pet godina.
Ona diže glavu i zagleda se u noć. Juda je prvi prekinuo
ćutanje: - Ono što mi je Mesala rekao, majko, bilo je teško već samo
po sebi. Ali, zbog načina kako je govorio, neke njegove reci bile su
mi nepodnošljive.
- Mislim da te razumem. Rim, njegovi sveštenici, besednici,
njegovi senatori, trgovci obuzeti su Skepticizmom.
- Pretpostavljam da su svi veliki narodi ponosni - nastavi on,
obuzet svojim mislima. - Ali ponos ovoga naroda je potpuno
drugačiji. U poslednje vreme taj narod se gotovo izjednačio sa
bogovima.
- Izjednačio sa bogovima! - ponovi živo majka. - Mnogi
Rimljani smatraju svojim pravom da stanu u red s bogovima.
- I Mesala ima takvo shvatanje. Uverio sam se u to. Kad je bio
dete, video sam kako se ruga strancima koje je čak i Irod primao sa
svim počastima. Ipak, on je uvek štedeo Judeju. Ali, u današnjem
razgovoru on se rugao našim običajima i našem bogu. Ja sam se
22

23. razišao s njim; verujem da bi to bila i tvoja želja. A sada, draga
majko, hteo bih da znam sigurno je li ovaj prezir Rimljana zaista
opravdan. U čemu sam ja niži od njih? Vredi li naš narod manje od
njihovog? Zašto bi trebalo da osećam poniznost roba čak i pred
Cezarom? Reci mi, naročito, zašto ne bih mogao uživati počasti sveta
na svim poljima ako bih osetio želju za tim ili ako bih se na to
odlučio? Zašto ne mogu da opašem mač i odam se ratničkim
strastima? Kao pesnik, zašto ne mogu da pevam o svemu? Mogu da
postanem radnik i obrađujem metal; mogu da čuvam stada ili da
budem trgovac, ali zašto ne mogu postati umetnik kao Grci? Reci mi,
majko, a to je ono što me najviše muči, reci mi zašto sin Izrailja ne
može da čini sve ono što čini Rimljanin?
Majka je slušala nagnuta prema sinu. Onda se ispravi i reče
brzo i odlučno: - Vidim, vidim! Zbog svojih drugova u mladosti
Mesala je bio gotovo Jevrejin. Da je ostao ovde, on bi postao
prozelit4
toliko mi utičemo onim što je izvor našeg života - našom
verom. Ali godine provedene u Rimu bile su za njega presudne. Ne
čudim se nimalo toj metamorfozi. Ali bar prema tebi bi mogao biti
ljubazniji. Priroda koja može lako da zaboravi svoju prvu ljubav
teška je i surova.
Ženina ruka se lagano spusti na mladićevo čelo i prsti joj se
izgubiše u njegovoj kosi, dok su joj se u očima ogledale zvezde. Njen
ponos je odgovarao ponosu njenog sina, ali ne kao odjek, nego je bio
istovetan. Spremala se da govori, ali nikako nije želela da njen
odgovor ne zadovolji: priznanje ma kakve inferiornosti krilo je u sebi
opasnost da u njenom velikom dečaku razbudi žeđ za životom.
- To što tražiš od mene, mili moj Juda, nije predmet o kome
treba da govori jedna žena. Odložimo to za sutra i ja ću upitati
mudrog Simeona ...
- Ne šalji me rektoru!
- Pozvaću ga da dođe ovamo.
4 U vreme Hrista ovako su se nazivali neznabošci koji su primili jevrejsku veru. -
Prdm. prev.
23

24. - Ne, ono što ja želim više je od običnog obaveštenja, čak i ako
mi ga on može dati bolje od tebe. Majko, možeš učiniti više dajući
mi ono što mi on ne može dati: odlučnost koja je duša duše jednog
čoveka.
Ona pogledom obuhvati ceo nebeski svod, pokušavajući da
odmeri smisao ovih reči.
- Dok tražimo pravdu za nas, nije mudro biti nepravedan prema
drugima. Poricati hrabrost neprijateljima koje smo pobedili isto je što
i umanjiti sopstvenu pobedu. A ako je neprijatelj dovoljno snažan da
nam se odupre ili čak da nas pobedi, - ona zastade jedan trenutak -
samoljublje nam nameće da za naše nesreće pre tražimo drugo
objašnjenje nego da optužujemo pobednika da je slabiji od nas.
Govoreći više sebi nego mladiću, ona nastavi: - Imaj srčanosti,
sine moj. Mesala je plemenitog roda. Njegova porodica je slavna već
nekoliko pokolenja. Još u vreme rimske republike - čak ti i ne mogu
reći od kada to potiče - oni su poznati bilo kao vojnici bilo kao
državnici. Sećam se jednog konzula koji je nosio to ime; bio je
senator i mnogi su ga tražili kao zaštitnika, jer su Mesale bili uvek
bogati. I ako se danas tvoj prijatelj hvalio svojim precima, ti si
mogao da ga postidiš slaveći svoje pretke. Ako je govorio o epohama
u kojima je mogao istaći svoj rod, ili o uspesima, činu, bogatstvu
svojih predaka - što je, uostalom, znak sitnog duha sem kad to
24

25. okolnosti zahtevaju - ako je on, dakle, činio to da bi ti dokazao svoju
nadmoćnost, onda si bez ikakve bojazni mogao da izvršiš poređenje.
Posle kratkog razmišljanja ona nastavi:
- Jedan od velikih principa jeste što plemenitost rase ili
porodice stoji u srazmeri sa vremenom. Prema tom stanovištu,
Rimljanin koji se hvali nadmoćnošću nad nekim sinom Izrailja
izgubiće uvek kad se nađe pred dokazima. Za njih sve počinje u doba
osnivanja Rima i najbolji među njima ne mogu da prate svoju lozu
pre te epohe. Što se tiče Mesale, on to sigurno ne bi mogao učiniti.
Da pogledamo sada šta mi možemo učiniti.
Malo svetlosti omogućilo bi mladiću da opazi ponos koji se
ocrtavao na licu njegove majke.
- Recimo da nas Rimljanin izaziva. Mogla bih mu odgovoriti
bez oklevanja i ne hvaleći se. Tvoj otac, o moj Juda, počiva sa svojim
precima, ali ja se još sećam, kao da je to bilo večeras, dana kad smo
sa mnogobrojnim prijateljima išli u Hram da te prikažemo našem
Gospodu. Žrtvovali smo grlice, i dala sam svešteniku tvoje ime. On
ga je zapisao u mom prisustvu: Juda, sin Itamarov, iz doma Hurovih.
Ime je bilo upisano u knjigu u deo posvećen našoj svetoj porodici.
Ne mogu ti reći kad je počelo ovo upisivanje. Znamo da je postojalo
još pre bekstva u Egipat. Čula sam od Hilela da je Avram otvorio
knjige svojim imenom i imenom svojih sinova; uputio ga je tako sam
Bog, koji je njega i njegove načinio najvećim i najplemenitijim
izabranicima na zemlji. Savez sa Jakovom svodio se na isto. "U tebi
će biti blagosloveni svi narodi na zemlji", rekao je anđeo Avramu u
ime Jehove. ''Ovu zemlju na kojoj počivaš, daću tebi i tvojim
potomcima", rekao je lično Gospod Jakovu, dok je spavao u Vetilju
na putu u Haran. Kasnije su mudraci proučili pravičnu podelu
Obećane zemlje; i da bi se na dan deobe znalo ko ima pravo na deo,
započeta je Knjiga pokolenja; ali to nije učinjeno samo zbog ovog
obećanja blagoslova celoj zemlji, obećanja datog beskonačnom
potomstvu praočevom. Jedno ime je bilo spomenuto u vezi s tim
blagoslovom - i onaj ko ga nosi mogao je biti najskromniji iz
izabrane porodice, jer naš bog ne zna ni za kakvu razliku ni po činu
25

26. ni po bogatstvu. I da bi to bilo jasno pokolenju koje će mu biti
svedok, i da bi ljudi mogli odati počast onome kome ono pripada,
naređeno je da se vode zapisi sa najvećom tačnošću.
- Da li se tako postupalo?
Lepeza se nestrpljivo zanjiha i mladi čovek ponovi pitanje: -
Da li su zapisi apsolutno tačni?
- Hilel tvrdi da jesu, a od svih onih koji su živi niko nije tako
dobro obavešten. U nekim epohama naš narod je ispoljavao izvesnu
nemarnost prema Zakonu, ali nikada u ovom pogledu. Dobri rektor je
lično pratio Knjigu pokolenja u tri perioda, od Obećanja do otvaranja
Hrama; od tada do ropstva i, najzad, od ropstva do današnjeg dana.
Samo su jedanput zapisi prekinuti, i to krajem drugog perioda; ali
kad se narod vratio iz svog dugog izgnanstva, knjige su ponovo
zavedene, i to nam je omogućilo da pratimo jevrejsku lozu dve
hiljade godina. A sada...
Ona zastade da bi omogućila onome koji ju je slušao da oceni
sav značaj njenih reči.
- A sada, - nastavi ona - šta ostaje od hvalisavosti ovog
Rimljanina o njegovoj krvi oplemenjenoj godinama? Sinovi Izrailja
koji čuvaju stada na starom Refaimu plemenitiji su od
najplemenitijih Rimljana.
- A ja, majko, šta sam ja po knjigama?
- Sve što sam ti kazala odgovor je na tvoje pitanje. Kad bi
Mesala bio ovde, mogao bi reći, kao što su i drugi kazali, da se trag
tvoje loze prekida u doba kad su Asirci zauzeli Jerusalim i razorili
Hram sa svim onim što je u njemu bilo dragoceno. Ti bi mogao
odgovoriti da se čitava istina o rimskoj genealogiji završava onog
dana kad su varvari sa zapada zauzeli Rim i šest meseci logorovali na
njegovim ruševinama. Da li je njihova vlada sačuvala porodične
letopise? Ako jeste, šta se s njima dogodilo u ovim strašnim danima?
Ne, ne; postojli istina u našim Knjigama pokolenja i prateći ih u toku
ropstva do osnivanja našeg prvog Hrama, i do bekstva u Egipat, mi
smo stekli bezuslovno uverenje da ti potičeš u pravoj liniji od Hura,
Jošuinog pratioca. Hoćeš li još? Ako hoćeš, prelistaj Knjigu brojeva i
26

27. u sedamdeset drugom pokolenju posle Adama naći ćeš osnivanje
svog doma.
Jedan trenutak u odaji je vladala potpuna tišina.
- Zahvaljujem ti, majko! - uzviknu najzad Juda hvatajući je za
ruke. - Zahvaljujem ti iz sveg srca. Dobro sam učinio što ti nisam
dopustio da pozoveš ovamo dobrog rektora. On me ne bi više
zadovoljio. Znači, da bi neka porodica bila zaista plemenita, dovoljno
je samo vreme?
- O, ne! Mi se ne pozivamo samo na vreme. Naša veća slava je
naklonost božja.
- Ti govoriš o rasi, o majko, a ja govorim o našoj porodici. Šta
je ona izvršila od Avramovih vremena? Šta su učinili moji preci?
Kakvi su ih veliki podvizi izdigli iznad njihovih sugrađana?
Ona zastade pomislivši da je sve ovo vreme možda pogrešno
shvatala cilj mladog čoveka. Obaveštenje koje je želeo moglo je biti
nešto više od prostog zadovoljenja ranjene sujete. Mladost je samo
ljuska u kojoj, rastući neprekidno, živi ona čudesna stvar, karakter
čoveka, očekujući povoljan trenutak da se otkrije, kod jednih ranije,
kod drugih kasnije. Ona uzdrhta misleći da je za njenog sina možda
nastao taj uzvišeni trenutak. Kao što novorođenče pokušava da uhvati
senke svojim krhkim rukama, možda će njegov duh, obuzet
privremenim slepilom, povesti žestoku borbu da osvoji nedokučivu
budućnost.
Oni kojima neki mlad čovek postavi pitanje: ko sam ja i šta ću
postati? imaju razloga da se zabrinu za njega i da budu oprezni, jer u
životu koji nastaje svaka njihova reč može biti ono što je dodir vajara
za glinu koju vaja.
- Osećam, o moj Juda, - reče mu ona milujući ga rukom po
obrazu - osećam da sam se u svemu što sam ti upravo kazala našla u
sukobu sa protivnikom više stvarnim nego imaginarnim. I ako je
Mesala neprijatelj, nemoj dopustiti da se borim u mraku, nego mi
ponovi sve što ti je rekao.
27

28. GLAVA V
Mladi Izrailjac ponovi razgovor sa Mesalom, podvlačeći
naročito njegov prezir prema Jevrejima, njihovim običajima i
njihovom načinu života.
Za to vreme, ćuteći, majka je slušala zadubljena u misli. Juda je
otišao u dvorac na trgu iz prijateljstva koje je osećao prema drugu,
verujući da će ga ponovo naći istog kakvog ga je ostavio pre
nekoliko godina; tamo ga je čekao čovek koji mu je, umesto da se
smeje i seća igara njihovog detinjstva, govorio o budućnosti, slavi,
bogatstvu i moći koje treba postići. Ne sluteći kako je to na njega
delovalo, posetilac je otišao ranjena ponosa, ali ipak, sasvim
prirodno, obuzet ambicijama. Ali ona, ljubomorna majka, ona je
slutila i, ne znajući kakav obrt mogu uzeti njegove težnje, iznenada u
svojoj uznemirenosti postade Jevrejka. A ako ovo treba da udalji
njenog sina od dedovske vere? U njenim očima to je bilo strašnije od
svega. Videla je samo jedan način da se to izbegne, i ona se lati tog
zadatka sa snagom koju je ljubav pojačala, te su njene reci na
mahove dobijale prizvuk muške odlučnosti, a na mahove su bile
prožete pesničkim žarom.
- Nije nikada postojao narod - poče ona - koji sebe ne bi
smatrao bar ravnim drugim narodima. Nije nikada postojala velika
nacija, sine moj, koja nije verovala da je iznad svih. Kad se jedan
Rimljanin smeje Izrailju, on samo ponavlja ludost Egipćana, Asiraca
i Makedonaca. I pošto je taj smeh uperen protiv boga, posledica će
biti ista.
Njen glas postade odlučniji.
- Ne postoji nikakav kriterijum za određivanje superiornosti
neke nacije, zbog toga je uzaludno suviše uzdizati sebe i čak o tome
raspravljati. Jedan narod se diže, ide svojim putem i umire, bilo da se
gasi sam po sebi, bilo da ga uništava ruka nekog drugog naroda, koji
nasleđuje njegovu moć, zauzima njegovo mesto i zapisuje svoje ime
na njegovim spomenicima. Takva je istorija. Kad bi se od mene
28

29. tražilo da nađem najjednostavniji simbol za boga i ljude, ja bih
povukla pravu liniju i nacrtala krug. Za pravu liniju bih rekla: ''Ovo
je bog, jer samo on ide uvek pravo napred." A za krug: ''Evo čoveka,
to je način na koji se on kreće napred." Neću da kažem kako uopšte
ne postoji razlika u životu naroda. Nema ih ni dva koji su slični.
Međutim, razlika nije, kako to neki tvrde, u veličini kruga koji oni
opisuju, niti u prostranstvu zemljišta koje zauzimaju, nego u opsegu
njihovog kretanja...
- Zaustaviti se ovde, sine moj, značilo bi zadržati ovaj predmet
razgovora tamo odakle smo počeli. Dakle, nastavimo. Ima znakova
prema kojima se može meriti visina linije koju svaka nacija ocrtava u
svom kretanju. Poslužićemo se njima da uporedimo Hebrejce i
Rimljane.
- Najjednostavnija među ovim znakovima jeste svakodnevni
život naroda. O tome bih rekla samo da je Izrailj ponekad
zaboravljao boga, dok ga Rimljani nisu nikada ni poznavali. Prema
tome, poređenje nije moguće.
- Tvoj prijatelj - ili bolje reći tvoj nekadašnji prijatelj - optužuje
nas, ako sam te dobro razumela, što nemamo pesnika, umetnika ni
ratnika. Time hoće da dokaže, kako pretpostavljam, da nikada nismo
imali velikih ljudi, što je drugi najsigurniji znak. Ali, savesno
proučavanje ove optužbe zahteva pre svega jedno razjašnjenje. Veliki
čovek, sine moj, jeste onaj čiji život dokazuje da ga je bog poznao,
ako ne i pozvao. Jedan Persijanac je imao običaj da kažnjava naše
pretke i vodi ih u ropstvo; drugog je bog odabrao da vrati njihovu
decu u Svetu zemlju, ali još veći od ove dvojice bio je Makedonac
preko koga je osvećeno uništenje Judeje i razaranje Hrama. Odlika
ovih ljudi je u tome što ih je bog odabrao da svaki od njih ispuni
jedan božanski cilj. A činjenica što su oni bili plemići ne umanjuje
nimalo njihovu slavu. Ne gubi iz vida ovo objašnjenje u toku daljeg
razgovora.
- Tvrdi se da je rat najplemenitije zanimanje čoveka i da se
najuzvišenija veličina oseća na bojnom polju. Ne budi razočaran što
je sveti stvorio ovu misao. Potreba da nešto obožavamo, to je zakon
29

30. koji će trajati dokle god postoji nešto što ne možemo da razumemo.
Molitva varvarina je vrisak straha upućen Snazi, jedinoj božanskoj
osobini koju je on kadar jasno da uoči; otuda njegova vera u heroje.
- Šta je Jupiter ako ne rimski heroj? Grci su istekli veliku slavu
jer su prvi stavili Duh iznad Snage. U Atini su se više divili
besednicima i filozofima nego ratnicima. Najbrži vozači i najbrži
trkači uvek su idoli arena, ali je besmrtna slava namenjena najboljem
pevaču. Sedam gradova je polagalo pravo na čast da bude mesto
rođenja jednog pesnika.
- No, jesu li Jelini bili prvi koji su poricali varvarsku veru? Ne,
sine moj, ta slava pripada nama. Naši očevi su istakli boga protiv
surovosti; u našem obožavanju vrisak straha je ustupio mesto
pevanju osana i psalmi. Tako su Hebrejci i Grci poveli čovečanstvo
napred i uzdigli ga, ali, avaj! Upravljači sveta smatraju rat večnim
stanjem. Tako su, dakle, iznad našeg boga Rimljani postavili na
presto svog Cezara, izvor i utoku svih vlasti i uništenje svake druge
veličine.
- Grčka vladavina je bila doba cvetanja za genija. Koliko je
mislilaca proizveo duh kao naknadu za slobodu koja se tada mogla
uživati. Tada se u svemu, sem u ratu, krila takva slava i takvo
savršenstvo da su ih Rimljani počeli podražavati. Grk je postao uzor
besednika na Forumu. Slušaj, i u svakoj rimskoj pesmi naći ćeš ritam
Grka. Kad Rimljanin otvori usta da govori mudro o moralu, o
filozofiji ili o tajnama prirode, on je ili plagijator ili učenik neke
škole koju su osnovali Grci. Ponavljam, Rim se ne mlože podičiti
nikakvom originalnošću, sem u ratu. Njegove igre i njegova
takmičenja su grčke tvorevine, umrljane krvlju da bi zadovoljile
krvožednost njegovog stanovništva; njegova religija, ako se ona
može tako nazvati, sastavljena je od elemenata crpenih iz verovanja
svih drugih naroda; njegovi najobožavaniji bogovi dolaze sa Olimpa;
čak i Mars i Jupiter, koje oni toliko veličaju! O sine moj, u celom
svetu samo Izrailj može osporavati prvenstvo Grcima i takmičiti se s
njima za palmovu grančicu originalnog genija.
30

31. - U poređenju sa osobinama drugih naroda, egocentričnost
Rimljana je slepilo neprobojno kao njihov oklop. O, hulje! Pod
njihovim koracima zemlja drhti kao tlo za vreme zemljotresa. Mi
smo podlegli zajedno sa drugima - žao mi je što to moram da ti
kažem, sine moj. Oni drže naša najslavnija i najsvetija mesta i niko
ne bi mogao reći kako će se to završiti. Ali ja, ja ti mogu reći ovo:
Oni mogu smrskati Judeju kao badem čekićem, oni mogu progutati
Jerusalim, koji je njeno ulje i slast, slava Izrailja ostaće ipak
nedostižna kao svetlost na nebu iznad njih. Istorija Izrailja je istorija
boga koji ju je pisao njegovim rukama, koji je govorio njegovim
ustima i koji se sam nalazi u svemu dobrome što Izrailjci čine; boga
koji je žiiveo među njima, dao im zakon na Sinaju, vodio ih kroz
pustinju, predvodio ih u ratu, vladao kao kralj nad upravljačima;
boga koji je još jednom razgrnuo zastore na nebu u kome prebiva;
boga koji im je, govoreći kao čovek ljudima, pokazao jedini i pravi
put ka sreći i najbolji način života; najzad, boga koji im je dao
obećanja i čija je svemoć oličena u večnom savezu s ljudima...
- Sine moj, je li moguće da oni sa kojima živi Jehova ne dobiju
ništa od njega? Je li moguće da u njihovim životima i postupcima
obične ljudske osobine ne budu donekle obojene božanskim
osobinama? Je li moguće da njihov genije ne sadrži u sebi i nečeg
božanskog.
Za trenutak u odaji se čuo samo šum lepeze.
- Ako se umetnost ograničava na vajarstvo i slikarstvo, -
nastavi ona - onda je istina da Izrailj nema umetnika.
Ona to priznade sa žaljenjem, jer se treba setiti da je bila
sadukejka, čija je vera, nasuprot veri fariseja, dozvoljavala divljenje
lepoti u svim oblicima, bez obzira na njeno poreklo.
- Međutim, ko želi da bude pravedan, neće zaboraviti da je
veština naših ruku vezana zabranom: ''Ne pravi nikakvog lika niti
ikakvog kipa ..." Ne treba zaboraviti ni ovo: davno pre nego što je u
Atiku došao Dedal, koji je svojim drvenim statuetama toliko
preobrazio vajarstvo da je stvorio korintsku i eginsku školu sa
njihovim remek-delima, davno pre Dedalovog doba, dva Izrailjca,
31

32. Vezaleel i Aholijab, majstori-graditelji prvog tabernakla5
, za koji se
kaže da je napravljen umetnički, stavili su heruvime na kovčeg sa
Mojsijevim tablicama. Heruvimi su bili od kovanog zlata, a ne
istesani; to su bili kipovi sa oblicima u isto vreme ljudskim i
božanskim. "I oni će pružiti svoja krila Visoko... a njihova lica će biti
okrenuta jedno drugom." I ko bi se usudio reći da oni nisu bili
čudesni? Ili pak da to nisu bili prvi kipovi?
- Oh! Vidim sada zašto su nas Grci pretekli! - uzviknu Juda
duboko zainteresovan. - A kovčeg sa tablicama! Neka su prokleti
Vavilonci koji su ga uništili.
- Ne, Juda, budi pravičan. On nije uništen, nego samo
izgubljen, sakriven u nekoj pećina u planinama. Ali jednog dana -
Hilel i Šanaai to tvrde obojica - jednoga dana, kad Gospod bude tako
hteo, on će se naći i biće vraćen, i ceo Izrailj će pevati i igrati pred
njim kao i ranije. A oni koji budu posmatrali lica heruvima, čak i ako
su pre toga videli Minervinu glavu od slonovače, biće spremni da
poljube ruku Jevreja iz poštovanja prema njihovom geniju koji je
uspavan hiljadama godina.
U svojoj usplamtelosti majka se zanela žustrom i vatrenom
besedom. Ona ućuta za trenutak da bi se malo prilbrala i ponovo
uhvatila nit svojih misli.
- Ti si tako dobra, o majko, - reče on sa zahvalnošću. - Nikada
neću prestati da ti to govorim. Ni Šamai to ne bi mogao bolje izložiti,
ni Hilel. Ponovo sam pravi sin Izrailja.
- Laskavče! - promrmlja ona. - Zar ne znaš da ja samo
ponavljam ono što sam čula od Hilela prilikom jedne raspre koju je u
mom prisustvu vodio sa nekim sofistom iz Rima?
- Da, ali reči koje su dolazile iz srca bile su tvoje.
Majci se Odmah vrati sva ozbiljnost.
- Gde sam stala?... ah, da, tvrdila sam da su naši hebrejski preci
načinili prvi kip. Veština vajara ne predstavlja svu umetnost, Juda,
kao što ni umetnost nije sva u veličini. Uvek mislim na velike ljude
5 Pokretno mesto za molitvu napravljeno od drvenog okvira i zastora. - Prim.
prev.
32

33. koji su prošli kroz vekove, podeljeni prema svojoj nacionalnosti:
ovde Indusi; tamo Egipćani, malo dalje Asirci. Iznad njih jeka truba i
talasava lepota zastava. A sa strana kao zadivljeni gledaoci bezbrojna
pokolenja od početka sveta. I dok oni prolaze, čujem kako jedan Grk
kaže: "Jelini su oni koji otvaraju povorku." Zatim Rimljanin
odgovara: ''Tišina! Nekadašnje vaše mesto sada je naše. Mi smo vas
ostavili za sobom u prašini!" I uvek, iz velike daljine, do prednjih
redova i preko njih, pa čak i u najudaljenijoj budućnosti lebdi
svetlost o kojoj borci ne znaju ništa sem da ih vodi: svetlost
Otkrovenja! Ko su oni koji je nose? Ah, stara jevrejska krv! Kako
ključa pri ovoj pomisli! Vi ste gospodari sveta, narod koji vodi ljude,
žive i mrtve! Prvo mesto tebi pripada, pa čak i kad bi svaki Rimljanin
bio Cezar, ti nikad nećeš izgubiti!
Juda je osećao duboko uzbuđenje.
- Nastavi, majko, molim te. Tvoje reči čine da čujem doboše.
Čekam Mirijam i žene koje je prate igrajući i pevajući.
Ona shvati aluziju i odgovori po njegovoj želji.
- Vrlo dobro, sine moj. Ako čuješ doboše i sveštenicu, možeš
učiniti ono što ću od tebe tražiti. Možeš u mašti zamisliti kako stojiš
pored mene, blizu povorke, dok izabranici naroda izrailjskog prolaze
na njenom čelu. Evo ih, najpre patrijarsi, zatim poglavice plemena.
Gotovo čujem praporce na njihovim kamilama i blejanje njihovih
stada. Ko je onaj što ide sam u gomili? Starac, mada ima još živo oko
i snaga mu nije klonula. On je razgovarao sa bogom lice u lice.
Ratnik, pesnik, besednik, zakonodavac, prorok! Njegova veličina je
ravna jutarnjem suncu od čijeg sjaja blede sve druge svetlosti, čak i
svetlost prvog i najplemenitijeg od svih Cezara. Iza njega, sudije.
Zatim kraljevi, David, heroj u ratu i pesnik večitih melodija, kao što
su večne melodije mora. S njim je sin Solomon. koji nadmašuje sve
druge kraljeve u bogatstvu i mudrosti, pretvara pustinju u cvetne
oaze, zida gradove na najopustošenijim mestima, i koji nije
zaboravio Jerusalim što ga je Gospod odabrao za svoje sedište na
zemlji. Pokloni se, sine moj. Jer oni koji sada dolaze prvi su i
poslednji. Podigli su lica, kao da čuju glas sa nebesa. Njihov život je
33

34. prepun tuge. Njihovo ruho je natopljeno mirisom grobova i pećina.
Kraljevi blede pred njima i narodi drhte na zvuk njihovog glasa.
Stihija im se pokorava, oni drže u svojim rukama sve darove i sve
nesreće.
Sve to vreme lepeza se njihala velikom brzinom. Ali ona se
iznenada zaustavi i glas se utiša.
- Ti si umoran - reče ona.
- Ne, slušao sam novu pesmu Izrailja.
- Dragi moj Juda, izvela sam pred tebe u povorci sve naše
velike ljude: patrijarhe, zakonodavce, ratnike, pesnike, proroke i
obasjala sam ih svetlošću koliko sam mogla. Okrenimo se sada
onome najboljem što Rim ima. Pored Mojsija uzmi Cezara, a
Tarkvinija suprotstavi Davidu, i Sulu ma kome od Makabejaca,
najbolje konzule našim sudijama, Avgusta Solomonu i evo: svako
poređenje se ovde zaustavlja. Ali pomisli tada na proroke, velike
među velikima.
Ona se nasmeja prezrivo.
- Oprosti mi, mislila sam na vrača koji je upozorio Gaja Julija
na martovske Ide i zabavljao se tražeći u utrobi pileta predskazanja
opasnosti koju je njegov gospodar prezirao. Pored ovoga, zamisli
Eliju kako sedi na vrhu brežuljka na putu za Samariju među
kapetanima i njihovim četama od 50 ljudi i ukazuje Ahavovom sinu
na gnev božji. Na kraju krajeva, o moj Juda, kako suditi o Jehovi i
Jupiteru ako ne po onome što su njihove sluge učinile u njihovo ime?
Što se tiče onoga što ćeš ti raditi ...
Ona izgovori poslednje reci lagano.
- Što se tiče onoga što ćeš ti raditi, sine moj,... služi Gospodu,
bogu Izrailja, a ne Rimu. Za jednog Avramovog sina slava je samo u
namerama gospodnjim, a tu je ima mnogo.
- Onda mogu biti vojnik?
- Zašto ne? Zar Mojsije nije nazvao boga ratnikom?
Nastade dug tajac.
- Ja ti dozvoljavam - reče ona najzad - pod uslovom da služiš
bogu a ne Cezaru.
34

35. I zadovoljan zbog date dozvole, on usnu. Ona se tada diže,
stavi mu jastuk pod glavu, prebaci šal preko njega i izađe pošto ga je
nežno poljubila.
35

36. GLAVA VI
Dobar čovek kao i zao mora da umre. Ali sećajući se svoje
vere, mi kažemo za njega: "Nije važno, on će ponovo otvoriti oči na
nebu." Ono što se u životu najviše približava ovom utisku jeste
buđenje iz mirnog sna na zvuk skladne muzike.
Kad se Juda probudio, sunce je već bilo visoko iznad planina.
Let golubova ispunjavao je vazduh svetlucanjem belih krila; mladić
vide, daleko na jugoistoku, hram, pozlaćene konture na nebeskom
plavetnilu. Sve ovo mu je bilo prisno, i on samo baci jedan pogled:
dotle je pored divana, sasvim blizu njega, petnaestogodišnja
devojčica pevala prateći se na nebelu6
koji je ležao na njenim
kolenima i po čijim je žicama ona ljupko prebirala. On se okrete njoj
da bi je čuo kako peva:
Ne budi se, no slušaj me, dragi,
U san slatki tonući,
Želje moje usliši.
Ne budi se, no slušaj me, dragi.
Dar Morfeja i boginje,
San te blago miluje.
Ne budi se, no slušaj me, dragi,
U čudesnom svetu sna
Srećan budi bez kraja.
Biraj san i mirno usni, dragi.
Sanjaj meni bliske snove,
Sanjaj srce što te zove.
Ona spusti instrument i pričeka da on progovori. Ima li bolje
prilike da se kaže nekoliko reči o njoj i njenoj porodici?
6 Neka vrsta lire. - Prim. prev.
36

37. Irodovom milošću posle njega je ostalo mnogo ljudi sa
ogromnim imanjem. A kad bi se bogatstvo udružilo sa porodicom od
kakvog slavnog sina nekog plemena, a posebno Judinog, srećna
osoba se smatrala jerusalimskim knezom. Takva odlika je bila
dovoljna da mu pribavi uvaženje njegovih manje bogatih sugrađana i
poštovanje aristokrata sa kojima su ga poslovi i prilike dovodili u
vezu.
A u ovom društvenom staležu nijedan čovek nije stekao, ni u
javnom ni u privatnom životu, veći ugled od oca mladog čoveka s
kojim smo se uipravo upoznali. Ne zaboravljajući nikad svoju
nacionalnost, uvek je bio veran kralju i služio ga i u zemlji u tuđini.
Neke dužnosti su ga dovele u Rim, gde je njegovo držanje privuklo
pažnju Avgusta, koji je preduzimao sve da bi ga učinio svojim
prijateljem. Njegov dom je bio prepun veličanstvenih poklona koji bi
polaskali i kraljevskoj sujeti - purpurnih toga, stolica od slonove
kosti, zlatnih žrtvenih pehara - a njihova je vrednost bila utoliko veća
što ih je darovala carska ruka.
Takav se čovek morao obogatiti, ali ipak njegovo bogatstvo
nije zavisilo jedino od izdašnosti njegovog pokrovitelja. On se bavio
mnogim poslovima. Među pastirima koji su čuvali stada u ravnicama
i na brežuljcima sve do Livana mnogi su radili za njega; u velikim
obalskim gradovima i na ostrvima on je osnovao trgovačke kuće;
njegovi brodovi su dovozili srebro iz Iberije, čiji su rudnici u to doba
bili najbogatiji, dok su njegovi karavana stizali dva puta godišnje sa
Dalekog istoka natovareni, svilom i začinima.
Pripadao je hebrejskoj veri i poštovao Zakon i glavne obrede;
viđali su ga često kako sedi na svom mestu u sinagogi i u Hramu;
poznavao je svete knjige; voleo je društvo ljudi iz Hrama, a njegovo
poštovanje Hilela graničilo se sa obožavanjem. Ni po čemu nije
pripadao ''odvojenim"; gostoprimstvo je pružao svakom strancu, ma
kom narodu on pripadao, i fariseji su ga više puta optuživali da je
primao Samarjane za svoju trpezu. Da je bio plemić i da je dugo
živeo, svet bi ga držao za Irodovog suparnika; ali on je nastradao na
moru u najboljim godinaima, nekih deset godina pre drugog perioda
37

38. ove istorije. Oplakala ga je cela Judeja. Pored dva člana njegove
porodice koje već poznajemo, njegove udovice i sina, imao je još i
kćer, onu koja je pevala svom bratu.
Zvala se Tirza i dvoje dece je veoma ličilo. Oboje su imali
potpuno pravilne crte i tipično jevrejski lik; krasila ih je takođe i čar
mladosti. Porodična prisnost i velika ljubav koju je gajila prema
bratu dopuištale su joj da se pred njim pojavi u domaćem ruhu;
košulja zakopčana na desnom ramenu, prelazeći preko grudi i ispod
leve mišice, skrivala je vrlo malo njeno telo iznad struka i ostavljala
jedno rame obnaženo. Pojas je stezao nabore njene suknje. Na glavi
je imala jednostavnu kapu od purpurne svile, a preko nje prugastu
svilenu maramu od iste tkanine, ukrašenu bogatim vezom i nabranu
tako da je isticala oblik glave ne šireći je. Sve je bilo upotpunjeno
kićankom na vrhu kape. Nosila je karike na prstima i u ušima; zlatne
narukvice na rukama i oko članaka; a oko vrata zlatnu ogrlicu,
okićenu neobičnim lančićima na kojima su visili biseri. Njene oči, pa
i nokti, bili su namazani. Kosa joj je padala niz leđa u dvema dugim
pletenicama. Uvojak u obliku šestice krasio je obraze ispred uha.
Trebalo je biti zloban pa poricati njenu prefinjenost i lepotu.
- Vrlo je lepa, draga moja Tirza, vrlo lepa, - reče mladić
oduševljeno.
- Pesma?
- Da... i pevačica takođe! Melodija liči malo na grčku. Odakle
je znaš?
- Sećaš li se onog Grka koji je prošlog meseca pevao u
pozorištu? Kažu za njega da je bio pevač na dvoru Iroda i njegove
sestre Salome. On se pojavio upravo posle rvača, dok je dvorana još
bila bučna. Posle prvih tonova nastala je takva tišina da sam mogla
čuti svaku reč. To je ta pesma.
- Ali on je pevao na grčkom!
- A ja na hebrejskom.
- Da, i ja se veoma ponosim svojom sestricom. Znaš li još neku
tako lepu?
38

39. - Znam ih mnogo. Ali ne sada, jer će ti Amra doneti doručak,
poručila ti je da ne silaziš. Stići će svakog časa. Veruje da si
bolestan... i da se juče dogodilo nešto strašno neugodno. Šta je to
bilo? Reci mi, i ja ću pomoći Amri da te izleči. Ona poznaje lekove
Egipćana koji su, inače, uvek bili samo gomila glupaka. Ali ja imam
mnoge recepte Arapa koji su...
- Još gluplji od Egipćana - preseče je on odmahnuvši glavom.
- Misliš? Vrlo dobro! - reče ona gotovo bez daha, prinoseći
ruku levom uhu. - Izvući ćemo se i bez njih. Imam ovde nešto što
vredi više od toga: amajlije koje je jedan persijski mag dao nekim
našim precima - ne znam kada, to je tako staro. Evo ... natpis je
gotovo izbrisan.
Ona mu pruži svoju minđušu, on je uze, pogleda i vrati smejući
se.
- Čak i kad bih umirao, Tirza, ne bih mogao tome pribeći. To je
relikvija idolopoklonstva zabranjenog svakom Avramovom detetu.
Uzmi je, ali je nemoj više nositi.
- Zabranjeno je? Nije moguće! Majka našeg oca nosila ju je
mnogo subota u svom životu. Ona je izlečila ne znam koliko ljudi -
sigurno više od troje. To je isprobano sredstvo.
- Nimalo ne verujem u amajlije.
Ona ga začuđeno pogleda.
- Šta bi kazala Amra?
- Amrini otac i majka okretali su dolap u jednom vrtu na Nilu.
- A Gamalijel?
- On kaže da su to bezbožne izmišljotine nevernika.
Tirza je posmatrala alku sa izrazom sumnje.
- Šta da radim s njom?
- Nosi je, sestrice. Divno ti stoji. Čini te još lepšom, mada si
lepa i bez ikakvog udešavanja.
Zadovoljna, ona ponovo stavi alku u uho. U tom trenutku se
pojavi Amra noseći poalužavnik sa krčagom vode i ubrusima.
Pošto Juda nije bio farisej, njegov obred pranja bio je kratak i
jednostavan. Služavka iziđe ostavljajući Tirzi da očešlja brata. Kad je
39

40. jedan uvojak namestila po svom ukusu, ona uze metalno ogledalo
koje je, prema običaju žena svoje rase, nosila za pasom i pruži mu ga
da bi se mogao diviti njenom delu. Za to vreme njihov razgovor se
nastavljao.
- Šta misliš, Tirza? Ja odlazim.
Od zaprepašćenja ruke joj klonuše.
- Odlaziš? Kuda? Kada? Zašto?
On poče da se smeje.
- Tri pitanja! I to u jednom dahu! Ti si pravo čudo. - Zatim se
iznenada uozbilji. - Ti znaš, Zakon traži da imam neko zanimanje.
Naš otac mi je dao primer. I ti sama bi me prezirala kad bih u lenjosti
rasipao plodove njegovog truda i njegovih znanja. Idem u Rim.
- O, i ja ću s tobom!
- Ti moraš ostati s majkom. Ona će umreti ako odemo oboje.
Sjaj na licu mlade devojke potamne.
- O, da... da! Ali, zar je potrebno da i ti odeš? Možeš naučiti
ovde u Jerusalimu sve što treba znati da bi čovek postao dobar
trgovac... ako na to miisliš.
- Ne, ne mislim na to, jer Zakon uopšte ne zahteva od sina da
postane ono što je bio otac.
- Šta bi mogao drugo biti?
- Vojnik! - odgovora on sa izvesnim ponosom u glasu.
Njene se oči napuniše suzama.
- Ali ti ćeš poginuti.
- Neka bude tako, ako to bog hoće! Ali, Tirza, svi vojnici ne
ginu.
Ona mu se obisnu oko vrata kao da ga želi zadržati.
- Tako smo srećni! Ostani ovde, brate moj.
- Ova kuća ne može uvek ostati ono što jeste. I ti ćeš uskoro
otići.
- Ne, nikada!
On se nasmeši videvši je tako ozbiljnu.
40

41. - Neki knez Judinog plemena ili kakvog drugog plemena doći
će ubrzo da te zaprosi, draga moja Tirza. On će te odvesti da
postaneš svetlost neke druge kuće, a tada, šta će biti sa mnom?
Ona mu odgovori jecajima.
- Rat je zanat - nastavi on mirnije. - Da bi ga čovek naučio,
treba da ide u školu, a nema bolje škole od rimskog logora.
- I ti ćeš se boriti za Rim?
- I ti... mada ga mrziš. Ceo svet ga se gnuša. Upravo u ovome,
o Tirza, nađi razlog mom odgovoru. Da, tući ću se za Rim ako me
on, u naknadu, nauči kako da se borim protiv njega jednoga dana.
- A kada odlaziš?
Čuli su Amrin korak.
- Pst! - reče on. - Ona ne treba da zna.
Verna služavka ponovo uđe sa doručkom i stavi na stolicu bez
naslona poslužavnik, zatim sa belim ubrusom preko ruke, skloni se u
stranu i stade da ih služi. Oni umočiše prste u činiju s vođom i opraše
ih, kad nekakva buka privuče njihovu pažnju. Načuljivši uši oni
razaznaše ratniičku muziku koja je dolazila sa ulice na severnoj strani
kuće.
- Pretorijanci! Hoću da ih vidim! - povika on, skoči sa divana i
potrča.
Trenutak kasnije stajao je naslonjen na ogradu od opeka koja se
protezala duž krova. Bio je tako zadubljen da čak i ne opazi Tirzu
kad se dotakla njegovog ramena.
Njihov položaj - krov je bio najviši u susedstvu - omogućavao
im je da vide sve do visoke nepravilne kule Antonija, za koju smo
kazali da je služila kao tvrđava za garnizon i glavni štab guverneru.
Nad ulicu, koja je imala jedva deset stopa širine, nadnosili su se
mostovi, otvoreni i pokriveni, i na njih nagrnuše muškarci, žene i
deca, privučeni muzikom.
Upotrebljavamo ovaj izraz, mada nije sasvim prikladan, jer ono
što su ljudi čuli pre je bilo piska truba i svirala, tako prijatnih za
vojničke uši.
41

42. Vojnici uskoro stigoše na domak pogleda dvoje mladih koji su
stajali na krovu kuće Hurovih. Najpre je išla predstraža lako
naoružanih vojnika - sa praćkama i lukovima - koji su marširali u
velikom razmaku; zatim je dolazila jedinica teško naoružanih pešaka
koji su nosili ogromne štitove i duga koplja, ista kao ona kojima su
se ratnici služili u dvoboju pred Ilionom7
; sledili su ih muzikanti;
zatim je jedan oficir jahao sam, ali ga je pratila garda konjanika;
najzad, iza njih, kolona drugih teško naoružanih pešaka nastupala je
u zbijenim redovima, zapremajući celu ulicu od jednog zida do
drugog.
7 Naziv za Troju koji se upotrebljavao u poeziji. Prim. prev.
42

43. Ritmično gibanje štitonoša, svetlucanje sjajnih štitova, oklopa i
kaciga, talasanje perjanica nad glavama, lepršanje stegova i njihanje
gvozdenih vrhova na kopljima, težak i siguran korak, ritmičan i u
taktu, ozbiljno ali pažljdvo držanje, sve je podsećalo gotovo na neki
mehanizam u pokretu i ostavilo snažan utisak na Judu.
Dve stvari su privukle njegovu pažnju: najpre orao legije -
pozlaćeni kip na vrhu drške sa raširenim krilima koja su se dodirivala
vrhovima iznad glave. Zatim, njegov pogled privuče oficir koji je
išao sam, usred kolone. Bio je pod oklopom, ali bez kacige. Na levoj
strani visio mu je kratak mač o bedrima, dok je u ruci držao palicu
43

44. koja je ličila na svitak bele hartije. Četvorougao purpurne tkanine
koji mu je služio umesto sedla, uzda ukrašena pozlatom i dizgini od
žute svile bili su opervaženi velikim rojtama.
Dok je oficir još bio daleko, Juda opazi da je i sama njegova
pojava dovoljna da izazove veliku jarost gledalaca: oni su se
naginjali preko ograde i pretili mu pesnicom; pratili su ga povicima i
prezrivo pljuvali kada je prolazio ispod mostova; žene su bacale
sandale koje su ga ponekad pogađale. Kada se približio, uvrede su se
jasno čule. ''Lopov! Tiranin! Pseto rimsko! Smrt Ismailu! Vratite
nam Hanu!"
Kada je prišao sasvim blizu, Juda je mogao zapaziti da ovaj
čovek nema - potpuno prirodno - uzvišenu ravnodušnost svojih
vojnika. Lice mu je bilo mrko a izraz zabrinut; pogledi koje bi
ponekad bacio na svetinu bili su puni pretnje i od njih su drhtali
najplašljiviji.
Dečak je ranije čuo o običaju - kojim se podražavala navika
prvog Cezara - da vrhovni zapovednici radi obeležja svoga čina, kad
se pojavljuju u javnosti, nose lovorov venac na glavi. Po ovome Juda
prepozna oficira: VALERIJE GRAT, NOVI PROKURATOR
JUDEJE.
U stvari, upravo u ovom trenutku, Rimljanin na koga se sručila
bura koju nije sam izazvao probudi Jevrejinovo saosećanje. Stoga se
mladić, kada je oficir stigao do ugla zgrade, naže preko ograde da ga
bolje vidi i nasloni se na jednu napuklu opeku. Odavno je postojala
opasnost da opeka padne, a niko to nije ni opazio. Judin pritisak je
bio dovoljan da se odlomi komadić koji se okliznu i poče da pada.
Mladić pretrnu od užasa. Ispruži ruku da dohvati komadić opeke, a
izgledalo je kao da ga odbacuje, jer ovaj još brže polete preko zida.
Juda kriknu iz sve snage. Vojnici podigoše glave. To isto učini i
komandant. U tom trenutku opeka ga pogodi i on pade kao mrtav.
Kohorta se zaustavi. Konjanici skočiše sa konja i jurnuše da
pokriju svog komandanta štitovima. A ljudi koji su bili svedoci ovog
događaja, ne sumnjajući da je sve bilo namerno izvedeno,
44

45. pozdravljali su dečaka koji se jasno video iznad ograde, skamenjen
onim što se desilo, naslućujući šta će proisteći iz njegovog dela.
Zao duh se neverovatnom brzinom proširi sa krova na krov duž
ulice kojom su prolazili vojnici i zahvati svetinu. Ruke poleteše na
ograde čupajući opeke i osušenu zemlju od koje je većinom bio
sagrađen gornji deo kuća, i slepi gnev ih navede da počnu gađati
vojnike zaustavljene na ulici. Zametnu se bitka, ali je disciplina
prevagnula. Borba, pokolj, veština jedne strane i očajanje druge
izlišni su u ovoj priči sem onoga što se odnosi na čoveka koji je
prouzrokovao nesrećni događaj. Veoma bleda lica on se uspravi na
ogradi.
- O, Tirza, Tirza! Šta će biti s nama!
Ona nije opazila šta se dole dogodilo; slušala je samo krike i
pratila pogledom luđačko komešanje ljudi na krovovima. Znala je da
se događa nešto strašno, ali nije znala šta, nije znala uzrok tome, ni
da li su ona ili neko od njenih bliskih u opasnosti.
- Šta se dogodilo? Šta znači sve ovo? - upita ona iznenada
uznemirena.
- Ubio sam rimskog namesnika. Opeka je pala na njega.
Kao da neka nevidljiva ruka pokri pepelom lice mlade devojke.
Ono potamne. Ona ga obgrli rukom oko vrata i pogleda ga u oči.
Delio je svoj strah s njom i to mu je pružalo izvesnu utehu.
- Nisam to učinio namerno. Tirza,... to je nesrećan slučaj -
dodade mirnije.
- Šta će oni uraditi?
On baci brz pogled na gomilu koja je svakog trenutka rasla na
ulici i na krovovima i pomisli na mračni izgled Grata. Ako ostane
živ, gde će se zaustaviti njegova osveta? A ako je mrtav, sa kakvim
će besom gnev naroda pogoditi legionare? Da bi našao odgovor na
svoja pitanja, ponovo pogleda preko ograde baš u trenutku kad su
članovi telesne garde pomagali guverneru da opet uzjaše.
- On je živ, Tirza! On je živ! Blalgosloven bog naših otaca!
Njegovo lice se odjednom razvedri i on se povuče da odgovori
na pitanja svoje sestre.
45

46. - Ne plaši se, Tirza. Objasniću kako se sve dogodilo. Oni će se
setiti našeg oca i usluga koje im je učinio i neće nam naneti nikakvo
zlo.
Vodio ju je prema hladnjaku, kad krov uzdrhta pod njihovim
nogama. Potmulu lomljavu drveta koje se ruši uskoro proprati krik
zaprepašćenja i agonije koji je dopirao iz dvorišta. Juda se zaustavi
da oslušne. Urlik se ponovi; zatim odjeknu bat mnogobrojnih koraka,
dok su se glasovi, izobličeni gnevom, mešali sa molitvama; onda se
začuše krici žena u samrtnom strahu. Vojnici su razvalili kapiju i
zauzimali kuću. Judu obuze jezivo osećanje da ga progone. Njegov
prvi pokret je bio bekstvo; ali kuda? Bila su mu potrebna krila. Tirza,
očiju razrogačenih od užasa, ščepa ga za mišicu.
- O Juda, šta ovo znači?
Masakrirali su sluge. A njegova majka? Zar jedan od glasova
koje je čuo nije bio njen? On prikupi svu preostalu snagu i reče: -
Ostani ovde i čekaj me, Tirza, ići ću da vidim šta se događa. Vratiću
se brzo.
Glas mu nije zvučao onako sigurno kako je to želeo. Tirza se
grčevito držala za njega. Majčin krik se ponovo razleže jasniji, jači.
On više nije oklevao.
- Hodi!
Terasa u podnožju stepenica bila je prepuna vojnika; ostali
vojnici s mačevima u ruci trčali su iz jedne odaje u drugu. U jednom
uglu grupa žena koje su se klečeći grčevito držale za ruke preklinjala
je za milost. Jedna žena, pocepana odela i razbarušene kose,
očajnički se borila da se iščupa iz ruku vojnika kojima je bila
potrebna sva snaga da je zadrže. Ovi krici su bili najglasniji;
nadjačavali su sve druge; oni jasno dopreše do krova. I Juda polete u
tom pravcu.
- Majko! Majko!
Ona pruži ruke prema njemu. U trenutku kad je hteo da je
dodirne, ščepaše ga i odbaciše. Zatim ču nekoga kako glasno reče: -
To je on!
46

47. Juda okrenu glavu i spazi Mesalu: - Šta, ovaj tu? Ubica? -
začudi se neki kolos u legionarskom oklopu bogate izrade. - Pa to je
pravi deran.
- Bože! - odgovori Mesala. - Evo nove filozofije! Šta bi rekao
Seneka za takvo tvrđenje? Je li potrebno da čovek ostari pa da mrzi u
tolikoj meri da bi ubijao? To je on, kažem ja. Evo njegove majke, a
tamo mu je sestra. Držiš celu porodicu.
Za ljubav svojih Juda zaboravi svađu.
- Pomozi im, o Mesala! Seti se našeg detinjstva i pomozi im, ja,
Juda, preklinjem te.
Mesala se načini da ne čuje.
- Ne mogu ti više pomagati - reče on oficiru. - Na ulici je prizor
prijatniji. Smrt Erosu i neka živi Mars!
On se udalji izgovarajući poslednje reči. Juda shvati i u svom
ogorčenju obrati se nebu.
- U času osvete, o gospode, učini da ruka koja će ga udariti
bude moja!
On zatim priđe oficiru.
- Gospodaru, žena koju čuješ moja je majka. Poštedi nju i moju
sestru, tamo. Bog je pravedan, on će ti vratiti milost milošću.
Čovek je izgledao dirnut.
- Odvedite tu ženu u kulu, - viknu - ali nemojte joj činiti zlo.
Odgovaraćete mi za to.
Zatim, okrenuvši se onima koji su držali Judu: - Uzmite
konopce, vežite mu ruke, i odvedite ga na ulicu. Kasnije će biti
donesena odluka o njegovoj kazni.
Majku odvedoše. Mala Tirza, u svom kućnom ruhu i ukočena
od straha, pasivno je išla za stražarima. Juda ih pogleda poslednji put
i pokni lice rukama kao da hoće u sebe da utisne ovu poslednju sliku.
Možda je prolio nekoliko suza, a da niko to ne opazi.
U tom trenutku u njemu se zbilo ono što se upravo može
nazvati čudom života. Čitalac ovih stranica zna već dosta da bi
mogao shvatiti kako je Juda bio blagog karaktera, gotovo ženskog -
osobina koja ga je gonila da voli i bude voljen. Događaji kroz koje je
47

48. upravo prošao nisu probudili u njemu borbene instinkte, ukoliko ih je
imao.
Bilo je dana kad je osećao drhtavicu slavoljublja, ali to je ličilo
na ćudljiv san deteta koje klikće na obalama mora posmatrajući
dolazak i odlazak brodova. Ali, ako zamislimo idola, osetljivog i
naviknutog na obožavanje, kako se ruši sa oltara i leži među
ruševinama svog malog sveta ljubavi, onda možemo dobiti sliku
onoga što se dogodilo mladom Ben Huru i dokučiti kako je to uticalo
na njega. Nikakav spoljni znak još nije odavao promenu u njemu, ali
kad podiže glavu i pruži ruke da ih vežu, krivulja Kupidonovog luka
biila je zbrisana s njegovih usana. U tom trenutku on je napuštao
mladićstvo da bi postao čovek.
U dvorištu odjeknu truba, a kad se utiša, na galeriji više nije
bilo vojnika. Ne usudivši se da odu u stroj sa pljačkom u rukama,
većina njih je pobacala sve na zemlju, i predmeti velike vrednosti
ležali su svuda unaokolo. Kad Juda stiže na ulicu, jedinice su već bile
postrojene i oficir je čekao da se izvrše njegove poslednje zapovesti.
Majku, ćerku i svu poslugu odveli su kroz severnu kapiju čije
su ruševine zaklanjale prolaz. Krici slugu, od kojih su neki bili rođeni
u toj kući, parali su srce. Kad najzad proteraše konje i svu stoku
pored njega, Juda konačno shvati prokuratorovu osvetu. Da bi se
moglo izvršiti naređenje u potpunosti, ništa živo nije smelo ostati u
kući. Tako će drugim zanesenjacima, ako ih ima u Judeji, koji bi
pomislili da mogu ubiti rimskog guvernera, priča o udesu porodice
Hur poslužiti kao opomena. Što se tiče ruševina kuće, one će
održavati ovu priču u živom sećanju.
Oficir pričeka dok je nekoliko ljudi privremeno nameštalo
kapiju. Na ulici je borba gotovo prestala. Iznad kuća, ovde-onde,
oblaci prašine odavali su mesta gde se još borilo. Izvršivši svoj
zadatak, kohorta je stajala blistava, ne izgubivši ništa od svog ugleda.
Pošto je prošao fazu u kojoj se čovek brine o samom sebi, Juda
je sada samo posmatrao zarobljenike među kojima je uzalud tražio
svoju majku i Tirzu.
48

49. Iznenada, neka žena ustade sa zemlje i pojuri natrag prema
kapiji. Nekoliko stražara pokušaše da je uhvate, ali je prodoran krik
odavao njihov neuspeh. Ona potrča ka Judi i pavši pred njegove noge
obgrli mu kolena, dok joj je duga crna kosa pokrivena prašinom
prekrivala oči.
- O Amra, dobra Amra, - reče joj on - neka te bog štiti. Ja to
više ne mogu.
Ona nije mogla da govori. On se naže i prošapta joj: - Živi,
Amra, za Tirzu i moju majku. One će se vratiti i...
Jedan vojnik povede ženu, ali ona se ote i protrča kroz vrata
koja su vodila u pusto dvorište.
- Ostavite je! - zaurla oficir. - Zakovaćemo vrata i ona će
umreti od gladi.
Ljudi dovršiše svoj posao a onda se uputiše na zapadnu stranu.
Zakovaše i kapiju, posle čega u Hurovom dvorcu niko više nije
živeo. Kohorta najzad nastavi svoj put do kule Antonija, gde je
prokurator ostao da se oporavi od rana i donese odluku o
zarobljenicima. Posle deset dana bio je na nogama.
49

50. GLAVA VII
Idućeg dana jedan odred legionara dođe u napušteni dvorac i,
zatvarajući konačno kapije, vojnici ih zapečatiše voskom i staviše
natpis na latinskom jeziku:
Ovo je svojina IMPERATORA
Prema visokom mišljenju koje su Rimljani gajili o sebi ovo je
bila dovoljna opomena.
Sutradan, oko podne, dolazeći iz Jerusalima, jedan dekurion na
čelu desetak konjanika približavao se Nazaretu sa juga. To je bilo
selo na padini brega i jedinu njegovu ulicu predstavljala je staza
utabana prolaskom stada. Velika ravnica Esdrelon pružala se na jugu,
dok je sa brežuljaka na zapadu pogled dopirao do obala
Sredozemnog mora. Svuda unaokolo, u dolini, videli su se vrtovi,
vinogradi, polja i pašnjaci. Palme su davale pejzažu istočnjački
izgled. Kuće razbacane bez reda bile su sasvim skromne, četvrtaste
jednospratnice sa ravnim krovom li pokrivene lozom metalno zelene
boje. Vreli dah koji je spržio brežuljke Judeje, ostavljajući samo
mrku zakržljalu travu, zaustavio se na granicama Galileje.
Truba koja se začu čim se konjanici približiše imala je magično
dejstvo na stanovnike. Na svim vratima i prozorima pojaviše se ljudi
željni da prvi vide tako neočekivanu posetu.
Nazaret se nalazio izvan svih važnijih puteva, a sem toga u zoni
uticaja Jude Gamalskog; nije, dakle, teško pogoditi sa kakvim su
osećanjem legionari bili dočekani. Ali kad prođoše ulicom, gledaoci
ubrzo shvatiše šta ih je dovelo; tada strah i mržnja ustupiše mesto
radoznalosti koja podstaknu ljude da napuste vrata i pođu za
vojnicima, znajući da će se ovi zaustaviti kod kladenca na
severoistočnoj strani naselja.
Predmet njihove radoznalosti bio je jedan zarobljenik. On je
išao peške, gologlav, u ritama, sa rukama vezanim u lance na leđima.
50

51. Konopac privezan za njegove šake bio je drugim krajem omotan
konju oko vrata. Prašina uzvitlana konjskim kopitama obavijala ga je
žućkastom maglom, a ponekad čak gustim oblakom. Iscrpen, on je
posrtao. Kako su seljaci mogli da vide, bio je još mlad.
Stigavši do kladenca, dekurion sjaha kao i većina njegovih
ljudi. Otupeo i ne tražeći ništa, zarobljenik se sruiši u prašinu:
očigledno je dospeo do krajnjeg stupnja iznemoglosti. Približivši se,
seljaci opažaše da je još dečak i pomogli bi mu da su se usudili.
Dok su stajali zbunjeni, a vojnici jedni drugima dodavali
krčage, neki čovek pristupi. Ugledavši ga, jedna žena povika: -
Pogledajte! Eno, dolazi drvodelja! Nešto ćemo saznati.
Pomenuti čovek je izgledao veoma dostojanstveno. Gusti beli
uvojci izvirivali su mu ispod turbana, a velika brada, još belja,
pokrivala je prednji deo grube sive haljine. On je lagano prilazio jer
je, iako u dubokoj starosti, nosio alat, - sekiru, testeru i deljanicu - i
bilo je očigledno da je bez odmora prevalio prilično veliko rastojanje.
On zastade i baci pogled na vojnike.
- O rabine! Dobri rabine Josife! - povika neka žena trčeći
prema njemu. - Ovde se nalazi jedan zatvorenik. Dođi da pitaš
vojnike ko je on, kakav je zločin izvršio i šta će mu učiniti?
Lice Josifovo ostade nepromenjeno; on ipak baci pogled na
zatvorenika, zatim pristupi oficiru.
- Mir gospodnji neka bude s tobom! - reče mu ozbiljno.
- A mir bogova s tobom! - odgovori dekurion.
- Ti si iz Jerusalima?
- Da.
- Ovaj zatvorenik je dosta mlad.
- Po godinama, jeste.
- Je li mi dopušteno da te pitam šta je učinio?
- On je ubica.
Narod ponovi tu reč sa iznenađenjem, ali rabin Josif nastavi
svoje ispitivanje.
- Je li sin Izrailja?
51

52. - On je Jevrejin - odgovori Rimljanin suvo. Ovo ponovo
probudi sažaljenje gledalaca.
- Nije mi poznato ništa o vašim plemenima, - nastavi oficir - ali
mogu vam ispričati nešto o njegovoj porodici. Možda ste čuli o
jednom jerusalimskom bogatašu po imenu Hur... Ben Hur, kako su
ga zvali. On je živeo u Irodovo doba.
- Da, ja sam ga znao - odgovori rabin. Odmah se začuše žagor i
uzvici i dekurdon se požuri da ih utiša.
- Na ulicama Jerusalima, prekjuče, on je gotovo ubio
plemenitog Grata, bacajući mu opeku na glavu sa visokog krova
dvorca... mislim, njegovog oca.
Za trenutak zavlada tajac i Nazarećani su posmatrali mladog
Ben Hura kao neku divlju zver.
- Je li ga ubio? - upita dalje rabin.
- Nije.
- A je li osuđen?
- Jeste... Da ostane na galiji do kraja života.
- Neka mu bog bude na pomoći - reče Josif. Na ove reči jedan
mladić koji je došao sa Josifom i stajao neopaženo kraj njega spusti
sekiru koju je nosio, uputi se kladencu i zahvati krčag vode. Činio je
to tako mirno i, pre nego što su stražari mogli da se umešaju, ako su
imali naimeru da to učine, on se nagnu nad zatvorenika i dade mu da
pije.
Ruka položena blago na njegovo rame probudi nesrećnog Judu,
koji, podigavši oči, opazi lice koje neće nikada zaboraviti: lice
mladića, otprilike njegovog doba, uokvireno kovrdžama
svetlokestenjaste boje; bilo je osvetljeno tamnoplavim očima u isto
vreme blagim i odlučnim. Duša Jevrejinova, otvrdnula od danonoćne
patnje i ogorčenih snova o osveti, raskravi se pod pogledom
neznanca i postade slična dečijoj. On prinese usne krčagu d napi se
dugim gutljajima. Ne beše mu upućena ni jedna jedina reč; a ni on ne
reče ništa.
Kad je utolio žeđ, ruka koja mu je počivala na ramenu spusti se
na njegovu glavu među prašnjave uvojke. Zatim neznanac spusti
52

53. krčag na kamen i uzevši ponovo svoju sekiru vrati se rabinu Josifu.
Sve oči su ga pratile - dekurionove i oči seljaka. Tako se završila
scena kraj kladenca. Pošto vojnici napojiše konje, ponovo krenuše.
Ali dekurion više nije bio u istom raspoloženju; on pomože
zatvoreniku da se popne na sapi konja iza jednog vojnika.
Nazarećani se vratiše svojim kućama, a među njima rabin Josif
i njegov učenik.
53

54. KNJIGA DRUGA
Kleopatra: ... Našeg bola veličina,
Srazmerna uzroku svom, nek' bude tol'ka,
Ko ono što ga zadade.
Diomed: ... Šta? Je'l mrtav?
Smrt je nad njime, ali mrtav nije.
(ŠEKSPIR: ANTONIJE I KLEOPATRA čin IV scena 15)
GLAVA I
Grad Misena dao je svoje ime rtu nad kojim se izdiže nekoliko
milja jugozapadno od Napulja. Gomila ruševina predstavlja sve što je
od grada dosad ostalo, ali godine 24. posle nove ere ovo mesto je bilo
jedno od najvažnijih na zapadnoj obali Italije. Rimska država je u
stvari imala dve velike luke u kojima su se stalno nalazile znatne
flote, Ravenu i Misenu.
Te godine putnik koji bi došao na rt da uživa u pogledu što mu
se odatle pruža popeo bi se na bedem i, ostavljajući grad za leđima,
divio bi se zalivu Neapolisa (Napulja), čarobnom onda kao i danas.
Mogao bi kao i sada da posmatra žalo bez premca, slavnu kupu iz
koje kulja dim, nebo i talase tako mekog i tako tamnog plavetnila.
Ovde je Isija, a tamo Kapri; pogled bi mu preletao s jednog mesta na
drugo; najzad - jer oči se umaraju od lepote kao i nepce od slatkiša -
on bi prisustvovao prizoru u kome ne bi mogao uživati savremeni
putnik: polovina rezerve rimske flote stajala je usidrena kraj njegovih
mogu. Misena je, dakle, bila idealno mesto da se tri gospodara
sastanu u njoj i po volji podele svet.
54

55. U to vreme u bedemu se nalazio zasvođen prolaz okrenut moru,
bez kapije, a odatle je vodio put koji je ogromnim nasipom dugim
nekoliko stadija8
zalazio u zaliv.
Jednog svežeg septembarskog jutra stražara na bedemu iznad
prolaza uznemiri nekolicina ljudi koji su silazili ulicom u bučnom
razgovoru. On baci pogled, a zatim nastavi da drema.
Bila je to grupa od dvadeset-trideset lica, među kojima je
najviše bilo robova naoružanih bakljama koje su slabo svetlele, a
mnogo se dimile, ostavljajući u vazduhu miris indijske tresetuše.
Gospodari su išli napred, ruku pod ruku. Jedan od njih,
otprilike pedesetih godina, malo ćelav i sa lovorovim vencem na
retkim kovrdžama, kao da je bio, sudeći po pažnji ostalih, središte
neke prijateljske svečanosti. Svi su nosili prostrane vunene toge sa
širokim purpurnim rubom. Stražaru je bio dovoljan jedan pogled:
znao je sigurno da su visokog staleža i da posle noćne gozbe prate
prijatelja na brod.
- Ne, Kvinte, - govorio je jedan, obrativši se čoveku s vencem.
- Sebično je od Fortune što nam te oduzima tako brzo. Tek si se juče
vratio s mora.
- Ta nisi se još ni ponovo navikao da hodaš po zemlji.
- Kastora mu! - reče drugi, malo napit, - ne jadikujmo! Naš
Kvint hoće samo da povrati ono što je izgubio noćas. Kocka na brodu
koji se ljulja nije isto što i kocka na kopnu, zar ne, Kvinte?
- Ne govori ružno o Fortuni! - kaza treći. - Ona nije ni slepa ni
glupa. U Anciju, gde joj naš Arije postavlja pitanje, ona mu odgovara
klimanjem glave, a na moru ona je s njim za kormilom. Ona nam ga
otima, ali zar nam ga ne vraća uvek posle nove poibede?
- Grci nam ga otimaju - prekinu ga jedan iz društva. - Treba da
se ljutimo na njih, a ne na bogove. Pošto su naučili da trguju, oni su
zaboravili kako se ratuje.
Sa ovim rečima društvo prođe kroz prolaz i stiže na nasip pred
zalivom koji je bleštao u jutarnjoj svetlosti. Za ovog starog mornara
8 Mera za dužinu. - Prim. prev.
55

56. šum talasa je bio dobrodošlica. On duboko udahnu vazduh, kao da
mu je miris vode bio prijatniji od mirisa tresetuše, i podiže ruku.
- Prineo sam nekoliko žrtava u Prenesti a ne u Anciju... I,
gledajte! Zapadni vetar. Hvala, o Fortuno, majko moja! - reče on
ozbiljno.
Njegovi prijatelji ponoviše poklič u horu, a robovi zamahaše
bakljama.
- Eno je... tamo! - nastavi, pokazajući prstom galiju. - Šta će
mornaru druga dragana pored ove? Da li je tvoja Lukrecija ljupkija, o
Kaju?
On pogleda brod koji se približavao i koji je bio sav njegov
ponos. Belo jedro je bilo privezano pri dnu jarbola; vesla bi zaronila,
ponovo se dizala, ostala jedan trenutak u vazduhu, zatim bi, slična
krilima, opet zaronila u savršenom ritmu.
- Da, poštedite bogove, - reče zagledavši se u brod. - Oni nam
daju mogućnosti, a naša je greška ako ih propuštamo. Što se tiče
Grka, dragi moj Lentiule, ti zaboravljaš da su gusari protiv kojih ću
se boriti Grci. Pobeda nad njima vredi više od sto pobeda nad
Afrikancima.
- Znači, odlaziš na Jegejsko more?
Mornar nije video ništa sem svog broda.
- Kakva ljupkost, kakva sloboda kretanja. Ptica manje ne haje
za dodir talasa. Pogledajte! - uzviknu, ali odmah dodade: - Oprosti
mi, o Lentule. Da, idem na Jegejsko more. A pošto je moj odlazak
blizu, reći ću ti zašto idem, ali dobro čuvaj tajnu. Ne bih želeo da se
rugaš duumviru kada ga sledeći put vidiš, jer on je moj prijatelj.
Trgovina između Grčke i Aleksandrije, kao što znaš, gotovo je isto
tako važna kao i trgovina između Aleksandrije i Rima. Ljudi u tom
delu sveta su zaboravili da slave Cerealije9
i Triptolem ih je kaznio
zbog toga davši im jadnu žetvu. Stoga je trgovina postala tako važna
da ne dopušta nijedan dan prekida. Možda si čuo o gusarima
9 Praznik u čast Cere, iboginje žetve
56

57. Kersona10
, čija je jazbina u Pontusu-Euksinusu11
; tako mi Bahusa,
nema smelijih! Juče je stigla u Rim vest da su prešli Bosfor, potopili
galije u lukama Bizanta i Halkedonije, očistili Propontidu i prodrli u
Jegejsko more. Trgovca žitom, čiji su brodovi u istočnom
Sredozemlju, plaše se. Zatražili su audijenciju kod samog imperatora.
Sto galija napušta danas Ravenu, a iz Misene odlazi - on zastade u
željd da zagolica radoznalost svojih prijatelja, zatim završi
naglašenim tonom - jedna!
- Srećni Kvinte! Čestitamo ti.
- To je uvod u unapređenje. Pozdravljamo u tebi duumvira,
ništa manje.
- Kvinte Arije, tribune! Tako su mu se obično obraćali.
- Zadovoljavam se ostalim - reče pijani prijatelj. - Veoma sam
zadovoljan. Ali treba biti praktičan, o moj duumvire. Neću suditi o
tome da li ti bogovi žele dobro ili zlo u ovom poduhvatu dok ne
saznam da li te je napredovanje učinilo bogatijim.
- Hvala, hiljadu puta hvala! - odgovori Arije obraćajući se
svima. - Kad biste imali svetiljke, rekao bih da ste auguri. Ali ja ću
ići dalje i dokazaću koliko u vama ima božanskog. Gledajte i čitajte.
Iz nabora svoje toge on izvuče svitak pergamenta i pruži im
govoreći: - Primio sam to sinoć dok sam bio za stolom. To je od
Sejama.
Ovo ime je već steklo slavu u rimskom svetu, ali ne po svojoj
nečasnosti kako se kasnije pročulo.
Sejan C. Ceciliju Ruju, duumviru
Rim, XIX Cal. se.pt.
Cezar je dobio izvrstan izveštaj o tribunu Kvintu Ariju.
Naročito je čuo o njegovoj hrabrosti, posebno na zapadnim morima;
prema tome, njegova je volja da se pomenuti Kvint odmah premesti
na Istok.
10 Krim - prim. prev.
11 Crnom moru - prim. prev.
57

58. Takođe je volja našeg Cezara da pripremiš sto galija sa tri
reda vesala s potpunom posadom i da ih uputiš bez odlaganja protiv
gusara koji su se pojavili na Jegejskoin moru. I neka Kvint bude
naimenovan za komandanta ove flote.
Ostavljam ti brigu o pojedinostima, o Cecilije.
Ovo je veoma hitno, kako ćeš saznati iz priloženih izveštaja za
tebe i uputstava za Kvinta.
SEJAN
Arije nije obraćao mnogo pažnje na čitanje. Brod ga je
zaokupljao sve više ukoliko je bio bliže. Posmatrao ga je
oduševljeno. Najzad, zamaha u vazduhu naiborima svoje toge; u
odgovor na ovaj signal razvi se purpurna zastava na lepezastom
jarbolu na krmi broda. Nekoliko mornara se pojaviše na brodskoj
ogradi; oni se rukama uspeše uz konopce na križak da saviju jedro.
Pramac zaokrenu, a brzina veslanja upola se pojača, tako da se brod
ustremi pravo na njega i njegove prijatelje. Pratio je ovaj manevar s
vidljivim bleskom u očima. Neposredan odgovor na kormilu i brzina
kaju je galija stalno zadržavala bili su svojstvo u koje se zapovednik
mogao uzdati usred bitke.
- Tako mi nimfi! - reče jedan od pratilaca vraćajući pergament.
- Više ne smemo reći da će naš prijatelj postati slavan. On je već
slavan! Naša ljubav prema njemu imaće čime da se hrani! Kakve
nam glasove još donosiš?
- Nikakve - odgovori Arije. - To što ste doznali već je stara
novost u Rimu, naročito između Dvorca i Foruma. Ali duumvir je
tajanstven; šta treba da radim, gde treba da nađem svoju flotu,
saznaću tek na brodu gde me čeka zapečaćen nalog. Međutim, ako
danas budete prinosili žrtve ma na kom oltaru, molite se bogovima za
prijatelja koji će jedriti i veslati nekud u pravcu Sicilije. Ali evo ga, -
dodade on, okrenuvši se brodu. - Zanimaju me njegovi zapovednici.
Oni će ploviti i boriti se sa mnom. Nije baš lako pristati uz ovakvu
obalu. Ocenimo njihovu veštinu i spretnost.
- Šta! Ovaj brod je nov za tebe?
58