SlideShare a Scribd company logo
1 of 7
1                            2
        ЕКОЛОГИЈА


           Виолета Ђурић
    V eкономска школа ‘’Раковица’’
    Економска школа ‘’Нада Димић’’
назад

                                        једро




лат. nucleus, гр. caryon
Једно од основних својстава еукариотске ћелије је постојање морфолошки издвојене области
унутар ћелије у коме се налази наследни материјал.
Ћелије најчешће имају једно једро које је обично смештено у средишњем делу ћелије. Најчешће је
лоптастог облика, али има и ћелија које имају једро потковичастог или неправилног облика.




                                                                                     и још...
назад                                   грађа једра

Једро, нуклеус од осталог дела ћелије одвојен је двема мембранама између којих се налази
цистерна. Мембране заједно са цистерном чине једров, нуклеусни овој. На површини мембране
која је у додиру са цитоплазмом (спољашња мембрана једровог овоја) налазе се рибозоми.
Једров овој одликују бројна места кружног облика, која се називају нуклеусне, једрове поре преко
којих се одвија комуникација између цитоплазме и унутрашњости једра.
Једров овој ограничава унутрашњи простор једра који је испуњен нуклеоплазмом
(кариоплазмом). По свом саставу нуклеоплазма је слична цитоплазми. Најуочљивија компонента у
нуклеоплазми је наследни материјал – хроматински материјал, хроматин (хромозоми).
У нуклеоплазми се јасно запажа и једна, најчешће лоптаста структура повезана са хроматинским
материјалом – једарце.
                                              унутрашња
                                               мембрана                   хроматински
          спољашња                                                         материјал
           мембрана


                                                                               једарце
     цистерна



   нуклеоплазма
                                                                                рибозоми


                                                                                      и још...
                                       једрове поре
назад

                                    улога једра

Улога једра је од велике важности за функционисање ћелије. Оно учествује у процесима
метаболизма и диференцирања ћелија, а како садржи генетску информацију, оно је и преносилац
наследних својстава.
                        Једров овој (омотач) чине две
      једров овој       мембране и цистерна коју оне
                        затварају.   Спољашња мембрана
                        једровог    овоја    и    цистерна
                        представљају и део гранулираног
                        ендоплазматичног ретикулума. На
                        спољашњој мембрани се налазе и
                        рибозоми тако да је она укључена у
                        процесе синтезе протеина.
  једрове поре


Једров овој одликују бројна места
кружног облика, једрове поре.                     једарце
Преко тих места на којима је
прекинут континуитет мембрана
                                            У нуклеоплазми се јасно запажа
нуклеусног    овоја,   као  преко
                                            и једна најчешће лоптаста
мостова стално пролазе различити
                                            структура     повезана      са
молекули из цитоплазме у једро и
                                            хроматинским материјалом –
из једра у цитоплазму.
                                            једарце (нуклеолус). У региону
                                            једарца обавља се синтеза РНК
                                            и рибозома.
назад
                                      хромозоми


Основу наследног, хроматинског материјала чине молекули ДНК. У изградњи хромозома учествују и
бројни протеини који су на уређен и прецизан начин повезани са молекулом ДНК.
У току ћелијске деобе ДНК се спирализује и уобличава протеинима и гради хромозоме, који се тад у
ћелији јасно уочавају. Хромозоми обично имају изглед штапића а величина им је различита. На телу
сваког хромозома налази се једно сужење – центромера (кинетохор), којим је хромозом подељен
на два крака. Пре ћелијске деобе долази до удвајања ДНК молекула и образују се две сестринске
хроматиде, али су оне још увек спојене у пределу центромере. Краци хромозома могу бити исте
или различите дужине, у зависности од тога на ком се месту налази центромера. У основи се
разликују 4 основна типа хромозома.
 центромера         краци хромозома                              сестринске         центромера
                                                                 хроматиде




                                                                                        и још...
назад
                                             хромозоми

ХРОМОЗОМИ су носиоци наследних јединица-гена који су линеарно распоређени на хромозому
(хрома-боја, сома-тело). Број, облик, величина и грађа стални су и одређени за сваку врсту. Човек у
телесним (соматским) ћелијама има 46 хромозома, 23 од оца и 23 од мајке (диплоидан број – 2n). У
полним ћелијама (гаметима) налази се само једна гарнитура хромозома, 23 (хаплоидан број – n).
При спајању гамета и образовању зигота у њему се нађу 23 хромозома од једног и исто толико од
другог родитеља, при чему постоје хромозоми који су исти по величини и слични по садржају гена, с
тиме што је један пореклом од оца, а други од мајке. Такве хромозоме зовемо хомологи хромозоми.

                                                                                       број хромозома
                                                                                      различитих врста

                                                                              амеба       500    медвед    74
                                                                              комарац       6    тигар     38
                                                                              шаран       104    овца      54
                                                                              водомар     136    миш       40
                                                                              пас          78    мачка     38
                                                                              коза         60    зебра     32
                                                                              крава        60    коњ       64
                                                                              срна         70    магарац   62
                                                                              горила       48    слон      56
                                                                              лептир      380    зец       44
               генска мапа човека

  хромозом            1        2    3    4    5     6    7    8    9    10   11   12

   број гена         2968 2288 2032 1297 1643 1963 1443 1127 1299 1440 2093 1652


  хромозом                13   14   15   16    17   18   19   20   21   22   X    Y

   број гена          748 1098 1122 1098 1576 766 1454 927 303 288 1184 231                          и још...
назад


        кариотип                 кариограм                    геном


      Кариотип је скуп
   хромозома у телесним                                    Геном-скуп свих
                             Кариограм – хромозоми
      ћелијама који су                                  хромозома у гаметским
                              једне врсте поређани у
 карактеристични за врсту                              ћелијама (полне ћелије).
                                хомологе парове и
 у броју, величини, облику                               Основна хромозомска
                                  одређене групе
 хромозома као и садржају                                     гарнитура
        гена у њима.

More Related Content

What's hot

2. Brazdanje, gastrulacija
2. Brazdanje, gastrulacija2. Brazdanje, gastrulacija
2. Brazdanje, gastrulacijaltixomir
 
8. Celijske deobe amitoza i mitoza
8. Celijske deobe amitoza i mitoza8. Celijske deobe amitoza i mitoza
8. Celijske deobe amitoza i mitozaltixomir
 
Ćelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparat
Ćelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparatĆelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparat
Ćelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparatIvana Damnjanović
 
Митоза и мејоза
Митоза и мејозаМитоза и мејоза
Митоза и мејозаVioleta Djuric
 
Skeletni sistem čoveka
Skeletni sistem čoveka Skeletni sistem čoveka
Skeletni sistem čoveka Ena Horvat
 
Pasivni transport kroz ćelijsku membranu
Pasivni transport kroz ćelijsku membranuPasivni transport kroz ćelijsku membranu
Pasivni transport kroz ćelijsku membranuIvana Damnjanović
 
Ендоплазматични ретикулум - Матеја Латас
Ендоплазматични ретикулум - Матеја ЛатасЕндоплазматични ретикулум - Матеја Латас
Ендоплазматични ретикулум - Матеја ЛатасVioleta Djuric
 
2. Lamarkova i darvinova teorija evolucije
2. Lamarkova i darvinova teorija evolucije2. Lamarkova i darvinova teorija evolucije
2. Lamarkova i darvinova teorija evolucijeltixomir
 
Promene u strukturi i broju hromozoma
Promene u strukturi i broju hromozomaPromene u strukturi i broju hromozoma
Promene u strukturi i broju hromozomaAdisboss
 

What's hot (20)

2. Brazdanje, gastrulacija
2. Brazdanje, gastrulacija2. Brazdanje, gastrulacija
2. Brazdanje, gastrulacija
 
Replikacija DNK
Replikacija DNKReplikacija DNK
Replikacija DNK
 
8. Celijske deobe amitoza i mitoza
8. Celijske deobe amitoza i mitoza8. Celijske deobe amitoza i mitoza
8. Celijske deobe amitoza i mitoza
 
Bakterije
BakterijeBakterije
Bakterije
 
Šta je genetika
Šta je genetikaŠta je genetika
Šta je genetika
 
Celijske organele- mitohondrije hloroplasti
Celijske organele- mitohondrije hloroplastiCelijske organele- mitohondrije hloroplasti
Celijske organele- mitohondrije hloroplasti
 
Deoba ćelije
Deoba ćelijeDeoba ćelije
Deoba ćelije
 
Ćelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparat
Ćelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparatĆelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparat
Ćelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparat
 
Митоза и мејоза
Митоза и мејозаМитоза и мејоза
Митоза и мејоза
 
Skeletni sistem čoveka
Skeletni sistem čoveka Skeletni sistem čoveka
Skeletni sistem čoveka
 
Pasivni transport kroz ćelijsku membranu
Pasivni transport kroz ćelijsku membranuPasivni transport kroz ćelijsku membranu
Pasivni transport kroz ćelijsku membranu
 
Ендоплазматични ретикулум - Матеја Латас
Ендоплазматични ретикулум - Матеја ЛатасЕндоплазматични ретикулум - Матеја Латас
Ендоплазматични ретикулум - Матеја Латас
 
Organogeneza
OrganogenezaOrganogeneza
Organogeneza
 
Mejoza
MejozaMejoza
Mejoza
 
Citologija uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzijaCitologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
 
Mutacije
MutacijeMutacije
Mutacije
 
Brazdanje
BrazdanjeBrazdanje
Brazdanje
 
9. Mejoza
9. Mejoza9. Mejoza
9. Mejoza
 
2. Lamarkova i darvinova teorija evolucije
2. Lamarkova i darvinova teorija evolucije2. Lamarkova i darvinova teorija evolucije
2. Lamarkova i darvinova teorija evolucije
 
Promene u strukturi i broju hromozoma
Promene u strukturi i broju hromozomaPromene u strukturi i broju hromozoma
Promene u strukturi i broju hromozoma
 

Similar to Једро и хромозоми

животни циклус ћелије митоза
животни циклус ћелије митозаживотни циклус ћелије митоза
животни циклус ћелије митозаDanijela Djordjevic
 
08 Једро.ppt
08 Једро.ppt08 Једро.ppt
08 Једро.pptsanjans2
 
Opsta bakteriologija 2012
Opsta bakteriologija 2012Opsta bakteriologija 2012
Opsta bakteriologija 2012Dušan Mitić
 
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević RadicaBiologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radicanasaskolatakmicenja1
 
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević RadicaMitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radicanasaskolatakmicenja
 
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanjeNivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanjeEna Horvat
 
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja ErcegovčevićGrađa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčevićplavaplaneta
 
ћелијски циклус
ћелијски циклусћелијски циклус
ћелијски циклусjecapopovic
 
1b molekularna-osnova
1b molekularna-osnova1b molekularna-osnova
1b molekularna-osnovaNatasa Spasic
 
Biologija -pripremna_nastava
Biologija  -pripremna_nastavaBiologija  -pripremna_nastava
Biologija -pripremna_nastavamilorad22
 
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica DimitrijevićHemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica DimitrijevićNašaŠkola.Net
 
Nikola milenkovic deoba celije
Nikola milenkovic deoba celijeNikola milenkovic deoba celije
Nikola milenkovic deoba celijeNikolaMilenkovic1
 
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptxRazmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptxBojana96
 
381987175-Prijemni-ispit-iz-biologije-za-medicinski-fakultet-2016.docx
381987175-Prijemni-ispit-iz-biologije-za-medicinski-fakultet-2016.docx381987175-Prijemni-ispit-iz-biologije-za-medicinski-fakultet-2016.docx
381987175-Prijemni-ispit-iz-biologije-za-medicinski-fakultet-2016.docxAndjelaAleksic6
 

Similar to Једро и хромозоми (20)

животни циклус ћелије митоза
животни циклус ћелије митозаживотни циклус ћелије митоза
животни циклус ћелије митоза
 
08 Једро.ppt
08 Једро.ppt08 Једро.ppt
08 Једро.ppt
 
Celijski ciklus1
Celijski ciklus1Celijski ciklus1
Celijski ciklus1
 
Цитологија
ЦитологијаЦитологија
Цитологија
 
Opsta bakteriologija 2012
Opsta bakteriologija 2012Opsta bakteriologija 2012
Opsta bakteriologija 2012
 
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević RadicaBiologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
 
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević RadicaMitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
 
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanjeNivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
 
Једро
ЈедроЈедро
Једро
 
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja ErcegovčevićGrađa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
 
Ћелија
ЋелијаЋелија
Ћелија
 
ћелијски циклус
ћелијски циклусћелијски циклус
ћелијски циклус
 
1b molekularna-osnova
1b molekularna-osnova1b molekularna-osnova
1b molekularna-osnova
 
Biologija -pripremna_nastava
Biologija  -pripremna_nastavaBiologija  -pripremna_nastava
Biologija -pripremna_nastava
 
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica DimitrijevićHemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
 
Nikola milenkovic deoba celije
Nikola milenkovic deoba celijeNikola milenkovic deoba celije
Nikola milenkovic deoba celije
 
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptxRazmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
 
381987175-Prijemni-ispit-iz-biologije-za-medicinski-fakultet-2016.docx
381987175-Prijemni-ispit-iz-biologije-za-medicinski-fakultet-2016.docx381987175-Prijemni-ispit-iz-biologije-za-medicinski-fakultet-2016.docx
381987175-Prijemni-ispit-iz-biologije-za-medicinski-fakultet-2016.docx
 
Ћелија
ЋелијаЋелија
Ћелија
 
Molekularna biologija pms 2014
Molekularna biologija pms 2014Molekularna biologija pms 2014
Molekularna biologija pms 2014
 

More from Violeta Djuric

Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаАдаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаVioleta Djuric
 
Народи света - Јапанци
Народи света - ЈапанциНароди света - Јапанци
Народи света - ЈапанциVioleta Djuric
 
Бербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерБербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерVioleta Djuric
 
Биологија ћелије
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелијеVioleta Djuric
 
Кронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићКронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићVioleta Djuric
 
Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Violeta Djuric
 
Гошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићГошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићVioleta Djuric
 
Прогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићПрогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићVioleta Djuric
 
Какаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићКакаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићVioleta Djuric
 
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоЗагађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоVioleta Djuric
 
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиФизички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиVioleta Djuric
 
Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Violeta Djuric
 
Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Violeta Djuric
 
Фиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићФиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићVioleta Djuric
 
Зов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићЗов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићVioleta Djuric
 
Серенгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацСеренгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацVioleta Djuric
 
Шар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићШар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићVioleta Djuric
 
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићКраљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићVioleta Djuric
 
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићПлитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићVioleta Djuric
 

More from Violeta Djuric (20)

Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаАдаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенца
 
Народи света - Јапанци
Народи света - ЈапанциНароди света - Јапанци
Народи света - Јапанци
 
Бербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерБербери Ирена Икер
Бербери Ирена Икер
 
Туарези
ТуарезиТуарези
Туарези
 
Биологија ћелије
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелије
 
Кронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићКронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.Вудраговић
 
Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.
 
Гошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићГошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. Васић
 
Прогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићПрогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. Трифуновић
 
Какаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићКакаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена Стојисављевић
 
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоЗагађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
 
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиФизички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
 
Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.
 
Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.
 
Фиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићФиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса Бојић
 
Зов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићЗов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија Јованић
 
Серенгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацСеренгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош Добродолац
 
Шар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићШар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица Михајловић
 
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићКраљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
 
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићПлитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица Милићевић
 

Једро и хромозоми

  • 1. 1 2 ЕКОЛОГИЈА Виолета Ђурић V eкономска школа ‘’Раковица’’ Економска школа ‘’Нада Димић’’
  • 2. назад једро лат. nucleus, гр. caryon Једно од основних својстава еукариотске ћелије је постојање морфолошки издвојене области унутар ћелије у коме се налази наследни материјал. Ћелије најчешће имају једно једро које је обично смештено у средишњем делу ћелије. Најчешће је лоптастог облика, али има и ћелија које имају једро потковичастог или неправилног облика. и још...
  • 3. назад грађа једра Једро, нуклеус од осталог дела ћелије одвојен је двема мембранама између којих се налази цистерна. Мембране заједно са цистерном чине једров, нуклеусни овој. На површини мембране која је у додиру са цитоплазмом (спољашња мембрана једровог овоја) налазе се рибозоми. Једров овој одликују бројна места кружног облика, која се називају нуклеусне, једрове поре преко којих се одвија комуникација између цитоплазме и унутрашњости једра. Једров овој ограничава унутрашњи простор једра који је испуњен нуклеоплазмом (кариоплазмом). По свом саставу нуклеоплазма је слична цитоплазми. Најуочљивија компонента у нуклеоплазми је наследни материјал – хроматински материјал, хроматин (хромозоми). У нуклеоплазми се јасно запажа и једна, најчешће лоптаста структура повезана са хроматинским материјалом – једарце. унутрашња мембрана хроматински спољашња материјал мембрана једарце цистерна нуклеоплазма рибозоми и још... једрове поре
  • 4. назад улога једра Улога једра је од велике важности за функционисање ћелије. Оно учествује у процесима метаболизма и диференцирања ћелија, а како садржи генетску информацију, оно је и преносилац наследних својстава. Једров овој (омотач) чине две једров овој мембране и цистерна коју оне затварају. Спољашња мембрана једровог овоја и цистерна представљају и део гранулираног ендоплазматичног ретикулума. На спољашњој мембрани се налазе и рибозоми тако да је она укључена у процесе синтезе протеина. једрове поре Једров овој одликују бројна места кружног облика, једрове поре. једарце Преко тих места на којима је прекинут континуитет мембрана У нуклеоплазми се јасно запажа нуклеусног овоја, као преко и једна најчешће лоптаста мостова стално пролазе различити структура повезана са молекули из цитоплазме у једро и хроматинским материјалом – из једра у цитоплазму. једарце (нуклеолус). У региону једарца обавља се синтеза РНК и рибозома.
  • 5. назад хромозоми Основу наследног, хроматинског материјала чине молекули ДНК. У изградњи хромозома учествују и бројни протеини који су на уређен и прецизан начин повезани са молекулом ДНК. У току ћелијске деобе ДНК се спирализује и уобличава протеинима и гради хромозоме, који се тад у ћелији јасно уочавају. Хромозоми обично имају изглед штапића а величина им је различита. На телу сваког хромозома налази се једно сужење – центромера (кинетохор), којим је хромозом подељен на два крака. Пре ћелијске деобе долази до удвајања ДНК молекула и образују се две сестринске хроматиде, али су оне још увек спојене у пределу центромере. Краци хромозома могу бити исте или различите дужине, у зависности од тога на ком се месту налази центромера. У основи се разликују 4 основна типа хромозома. центромера краци хромозома сестринске центромера хроматиде и још...
  • 6. назад хромозоми ХРОМОЗОМИ су носиоци наследних јединица-гена који су линеарно распоређени на хромозому (хрома-боја, сома-тело). Број, облик, величина и грађа стални су и одређени за сваку врсту. Човек у телесним (соматским) ћелијама има 46 хромозома, 23 од оца и 23 од мајке (диплоидан број – 2n). У полним ћелијама (гаметима) налази се само једна гарнитура хромозома, 23 (хаплоидан број – n). При спајању гамета и образовању зигота у њему се нађу 23 хромозома од једног и исто толико од другог родитеља, при чему постоје хромозоми који су исти по величини и слични по садржају гена, с тиме што је један пореклом од оца, а други од мајке. Такве хромозоме зовемо хомологи хромозоми. број хромозома различитих врста амеба 500 медвед 74 комарац 6 тигар 38 шаран 104 овца 54 водомар 136 миш 40 пас 78 мачка 38 коза 60 зебра 32 крава 60 коњ 64 срна 70 магарац 62 горила 48 слон 56 лептир 380 зец 44 генска мапа човека хромозом 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 број гена 2968 2288 2032 1297 1643 1963 1443 1127 1299 1440 2093 1652 хромозом 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 X Y број гена 748 1098 1122 1098 1576 766 1454 927 303 288 1184 231 и још...
  • 7. назад кариотип кариограм геном Кариотип је скуп хромозома у телесним Геном-скуп свих Кариограм – хромозоми ћелијама који су хромозома у гаметским једне врсте поређани у карактеристични за врсту ћелијама (полне ћелије). хомологе парове и у броју, величини, облику Основна хромозомска одређене групе хромозома као и садржају гарнитура гена у њима.