Намењено ученицима осмог разреда, за извођеге огледног часа, осмишљеног као екскурзија, уз корелацију са биологијом и географијом. Нарвно, и за све заинтересоване.

1. ау

2.  На Фрушкој гори, на 50 км дужине и 10 км ширине,
налази се 17 средњовековних, православних
манастира, па је зато и добила име Српска Света гора.
То су: Беочин, Бешеново, Велика Ремета, Врдник,
односно Раваница, Гргетег, Дивша, Јазак, Крушедол,
Кувеждин, Мала Ремета, Ново Хопово, Петковица,
Привина Глава, Раковац, Старо Хопово, Фенек и
Шишатовац.Већина је активна, а неки, још увек у
рушевинама, чекају обнову. Ова јединствена културно-
историјска целина, предложена је и за упис на листу
светске баштине УНЕСКО-а.
 Фрушкогорски манастири су различити, и ако су
грађени истим стилом,( моравска традиција са утицајем
барока), призидани високи звоници, уоквирени
конацима, подсећају на мала утврђења.
 У време када су настали манастири,током 16.века, Срем
је припадао Угарској, а поседе у Срему су имали деспот
Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић.Деспот Ђурађ је
добио од папе одобрење за подизање 9 манастира,
такође је познат по изградњи манастира његов
наследник,унук, Вук Гргуревић, познатији као Змај
Огњени Вук. По легенди, неки су манастири настали и у
Драгутиново време, друга половина 13. века. Драгутин
Немањић је познат под именом “сремски краљ”.
 Посебно је важна њихова улога у време постојања
Пећке Патријаршије, од 16. до 18. века, када су очували
веру и културу из Немањићког периода, као и на
ширењу Косовске легенде, чиме стварају и јачају
националну свест Срба под страном влашћу.
 На слици лево, манастир Беочин ( у њему део депоа
архива Војводине).
 http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:509147-
Dobrodosli-na-srpsku-Svetu-goru

3.  Манастир ГРГЕТЕГ. Према предању, основао га
је 1471. године. деспот Змај Огњени Вук, да
би у њега сместио слепог оца Гргура
Бранковића, који се замонашио у Хиландару,
као Герман. Почетком 18. века је обновљен у
барокном стилу, а на освећењу 1901.
присуствовали су Лаза Костић, Јаков
Орфелин, Урош Предић, који је радио на
иконостасу.
 Ново Хопово.
 Манастир, са црквом Светог Николе, потиче
из 15. века, Турци су га више пута спалили,
обновљен у 17. веку , био је просветни и
културни центар Срба, седиште епископије,
сликарска и преписивачка школа. У њему се
замонашио и једно време боравио Доситеј
Обрадовић.

4.  Манастир Шишатовац,
 Познат по архимандриту Лукијану Мушицком,
почетком 19. века, код којег је боравио Вук
Караџић, и ту му је слепи гуслар Филип Вишњић ,
казивао песме о Првом српском устанку и
Карађорђу.
 Манастир Раковац,
 Настао крајем 15. века, основао га је велики
коморник деспота Јована Бранковића, Рака
Милошевић. Црква је посвећена Светим Врачима,
Козми и Дамјану. Био је познат као преписивачки
центар и ту је настао један од чувених преписа
Душановог Законика, Раковачки рукопис.

5.  Манастир Врдник (Раваница).
 Први помен вароши Врдник и манастира,
датира из турског пописа 1566-1567.
године.1697. у њега се смештају одбегли монаси
Раванице код Ћуприје, који су се враћали из
Сент Андреје и са собом носили мошти кнеза
Лазара и манастирску ризницу. Од тада се
Врдник зове и Раваница.
 Манастир Врдник је један од најпосећенијих
манастира на Фрушкој гори јер се налази у
насељу где је и извор термо минералне воде. На
Видовдан 1912. у порти је откривен споменик
песникињи Милици Стојадиновић Српкињи,
познатој као “врдничка вила”.
 http://www.pzzzsk.rs/fruskogorski-
manastiri/fruskogorski-manastiri.html

6.  .  Манастир Крушедол.
 Налази се у близини истоименог села, , са црквом
посвећеном Благовештењу Богородице, саграђен
између 1509. и 1514. и припадао је српској деспотској
породици Бранковић, као задужбина.Ктитор
манастира био је владика Максим Бранковић (пре
замонашења –деспот Ђорђе). Ту су сахрањени српски
светитељи, то су свети Стефан Слепи, свети Јован,
света Мајка Ангелина и њен син, владика Максим.
Култ последњих српских деспота учинио је да
манастир Крушедол добије и до данас сачува највиши
ранг међу фрушкогорским манастирима. Нажалост,
мошти светитеља уништене су 1716. године, када су
се Турци повлачили.
 У њему су сахрањени патријарси Арсеније Трећи
Чарнојевић, Арсеније Четврти Јовановић
Шакабента,краљ Милан Обреновић и кнегиња
Љубица. По свом богатству, ризници, чувеном
иконостасу, чије иконе датирају од 16. до 19. века, и
другим реликвијама, као и по својој историјској улози,
спада у најзначајније фрушкогорске
манастире.Посебно је важан за верско културни
живот, као седиште митрополије,, пре пребацивања у
Сремске карловце.

7.  Деспот Ђурађ Бранковић,почиње са изградњом нове,
модерне престонице, по губитку Београда, са смрћу
деспота Стефана Лазаревића. У свом кратком
постојању, као престонице (1428-1459), била је
политички, црквени, културни и трговачки центар
 Практични разлози су утицали, да нова престоница
настане на благом узвишењу,на ушћу Језаве у Дунав, у
равници, са добрим саобраћајним везама и војно
стратешким могућностима за одбрану.Природа тла је
одредила да град има троугаони облик, док површина
бедема обухвата 10,5 хектара, па спада у ред највећих
равничарских утврђења Европе.
 Спада у највећа средњовековна достигнућа српског
градитељства утврђења, на њему су радили српски и
византијски градитељи.,са највишим фортификацијским
стандардима, али на жалост, немоћна услед увођења
барута у војне технике.
 Подаци о дужини и дебљини бедема, броју и висини
кула, дочаравају и вести о недостатку камена, који је
довлакан са удаљених мајдана, коришћени су и остаци
античких и других средњовековних градова, чак и
надгробне плоче.Паралелна страна са Дунавом, је дуга
550 метара, са Језавом, 400, а према вароши 502 метра,
умањена слика цариградске тврђаве. Народ је оптужио
за несносни кулук “проклету Јерину”, византијску
принцезу, жену деспота Ђурађа.
 http://www.smederevo.org.rs/OPSTINA-SMEDEREVO-
Tvrdjava_81____lat

8.  Налази се на десној обали Дунава, 4 км низводно
од данашњег насеља, у Националном парку
Ђердап, смештен на високим литицама, на самом
улазу у Ђердапску клисуру.
 Не зна се тачно ко је и када сазидао, али легенда
каже, да су је градили робови 80 година, носећи
камен из каменолома рукама, а име је добила
тако што је заробљена византијска краљица
Јелена, на највишој кули често хранила голубове.
 Први помен датира из 1335. као важно
погранично утврђење на Дунаву, које је често
мењало господаре. Припадао је Угрима, па је
угарски краљ Жигмунд Луксембуршки, између
1402. и 1410. град дао деспоту Стефану
Лазаревићу доживотно. После деспотове смрти,
уместо да град буде враћен Угрима, заповедник
града војвода Јеремија га продаје Турцима за 12
000 дуката.
 http://www.tvrdjavagolubackigrad.rs/#
 http://opusteno.rs/regioni-f43/golubacki-grad-ili-
golubac-golubacka-tvrdjava-t15168.html

9.  MP CAESAR DIVI NERVAE F NERVA TRAIANVS AUG
GERM PONTIF MAXIMVS TRIB POT IIII PATER
PATRIAE COS III MONTIBVS EXCISI. ANCO..BVS
SVBLATIS VIA. .E. или у преводу:Император Цезар, син
божанског Нерве, Нерва Трајан Август , победник над
Германима, велики понтифекс, четврти пут
постављен за трибуна, отац домовине, конзул по
трећи пут, планине је исклесао и поставио греде од
којих је направљен овај пут.
 Потиче из времена цара Трајана и његовог рата
против Дачана (данашња Румунија) у периоду 100.до
103. године нове ере. Исклесан је у стени у Ђердапској
клисури на изласку из Малог казана, где је Дунав
најдубљи и најужи у свом току према ушћу.За рат
против Дачана, Трајан је морао да направи војни пут
од Београда до Кладова, а за прелаз преко Дунава,
Трајанов мост, по нацртима инжињера Аполодора из
Дамаска.
 Сви Трајанови подухвати су овековечени у доњем делу
Трајановог стуба, који се налази у Риму. Трајан је
регулисао ток Дунава, до тада великог проблема за
трговачке и друге бродове, због брзака.
 Изградњом хидроелектране Ђердап I, и прављењем
вештачке акумулације, пут је потопљен (1963-1972),а
Трајанова табла исечена и подигнута 21,5 метара
више него где је била.Табла је украшена са два
делфина, шесточланим ружама и орлом раширених
крила. Табла је величине 3,2 пута 1,8 метар, до ње је
могуће доћи само реком.
 http://www.ajmonegde.com/Tabula-Traiana.html

10.  Лепенски Вир је једно од највећих и најзначајнијих
мезолитских и неолитских археолошких налазишта.
Смештено је на десној обали Дунава у Ђердапској
клисури.
 Овај локалитет, који је име добио по дунавском виру,
био је седиште једне од најважнијих и најсложенијих
култура праисторије. Између1965. и 1970. откривено је
рибарско ловачко насеље са зачецима земљорадње
.Током ископавања откривено је седам сукцесивних
насеља и 136 објеката (како стамбених, тако и
верских) изграђених у раном мезолиту, у периоду од
око 9500. до 7200. године пре наше ере (Прото
Лепенски вир 1 и 2), а затим у раном и средњем
неолиту, од око 6250. до 5500. године пре наше ере
(Лепенски Вир I-III).Главни руководилац истраживања
овог локалитета је био професор др. Драгослав
Срејовић, археолог, академик и професор
Универзитета у Београду.
 Археолошко налазиште Лепенски Вир, налази се у
Ђердапској клисури, на ниској дунавској тераси.То је
средиште једне од најзначајнијих праисторијских
култура. На локалитету Лепенског Вира, откривени су
остаци сакралне архитектуре из времена 6500. до
5500. године пре нове ере.
 ..

11.  Археолошким истраживањима откривено је укупно 136
објеката. Како не би било потопљено постављањем
бране на Дунаву за хидроелектрану “Ђердап I
“насеље је премештено на виши ниво, где је
изграђена и музејска зграда у којој су изложени
најзначајнији археолошки налази и копије најлепших
скулптур,ЧИЈИ СУ ОРИГИНАЛИ У Народном музеју у
Београду. http://www.lepenski-vir.rs/ на овом линку
можете виртуелно обићи овај локалитет.
 На слици лево, реконструкција неолитског насеља на
Дунаву.
 Историјат археолошких ископавања локалитета
Лепенски Вир
 1965. године започето је археолошко истраживање
малог насеља из епохе млађег каменог доба.
 1967. проналазак чувених мезолитских скулптура,
откриће културе светског значаја
 1971. завршена су ископавања (налазиште пренесено
29,7 m више да би се, због изградње хидроцентрале
„Ђердап “, избегло потапање локалитета).
 Литература:
 Драгослав Срејовић, Лепенски Вир, Београд 1969.
Драгослав Срејовић, Љубинка Бабовић, Уметност
Лепенског Вира, Београд 1983.

12.  Царска палата Галерија Максимилијана, подигнута
по његовој замисли крајем 3. и у 4. веку нове ере,
припада периоду тетрархије (владавине 4 цара),
на пространом платоу Гамзиграда, код Зајечара, а
име је добила у част Галеријеве мајке.
 Палату окружују бедеми, који су је штитили од
упада варвара. Откривени су остаци старијег и
млађег утврђења, подигнутих у временском
размаку од десетак година.Комуникацијом, која је
спајала источну и западну капију, простор унутар
бедема је подељен на два дела различите намене.
Северна половина је царска палата са малим
храмом и жртвеником, а у јужној половини су
објекти за јавну употребу:велики храм и терме
(јавно купатило), објекти за служење палате. Сви
објекти су богато украшени фрескама и
мозаицима.
 Од прве половине 4. до средине 6. века нове ере,
мења облике, имена и функције, а после провале
Гота и Хуна, постаје мало византијско насеље, са
именом Ромулијана, такав јој је назив и на списку
обновљених утврђења византијског цара
Јустинијана, средином 6. века, као мере предузете
због досељавања Словена. У 11. веку је утврђено
словенско насеље.
 Археолошка истраживања је водио професор
доктор Драгослав Срејовић. Од 1953. године и
континуирано се врше конзерваторски радови.
 Од 2007. године је уврштена у Листу светске
културне баштине УНЕСКО-а.
 http://www.srbija.travel/kultura/arheoloska-
nalazista/gamzigrad/

14.  Манастир Манасија или Ресава, спада у
најзначајније споменике српске средњовековне
културе и припада стилу Моравске школе, ктитор
је био деспот Стефан Лазаревић, познат као
Стефан Високи, изграђена у периоду од 1407. до
1418. године.Одмах по оснивању, постаје
културни центар Деспотовине, познат по
преписивачкој, Ресавској школи, која се бавила и
превођењем, и у периоду после пада
Деспотовине.
 Манастирски комплекс обухвата црква Свете
Тројице, велика трпезарија, тврђава са 11 кула, од
којих је највећа Деспотова кула , и конаци за
монахиње. Више пута паљен, пустошен и
разаран, скинут је и оловни кров.
 Од фрески је најзначајнија ктиторова, деспота
Стефана, у једној руци држи повељу, а у другој
макету манастира, такође и Свети ратници.
 Радови на обнови манастира још трају.
 http://www.ajmonegde.com/Manastir-Manasija.html

15.  Деспот Стефан Лазаревић (1389-1427) фреска из
манастира Манасија
 Свети Ратници, фреска из манастира Манасија

16.  Манастир Раваницу, са црквом Вазнесења, подигао је
кнез Лазар у осмој деценији 14. века, о чему сведоче
Болоњски и Врднички препис оригиналне ктиторске
Раваничке повеље.Манастирски комплекс, који се
састоји од цркве, пирга, моћног утврђења, седам кула,
трпезарија, ћелије, економске и господарске зграде,
настале су касније. Кнез Лазар у повељи истиче своју
самодржавност и себе сматра,” по милости Божјој”,
наследником Немањића.
 После Лазареве погибије , на Видовдан 1389. на
Косову, његове мошти су 1392. пренете из приштинске
цркве Вазнесења у Раваницу, која постаје место
ходочашћа, настаје култ кнеза Лазара и косовских
мученика.
 Раваница постаје и културни центар, где се преписују
и преводе књиге, стварају оригинална дела.
 Раваница је рушена и паљена неколико пута од
Турака, преживели монаси су се прикључили у Велику
сеобу Срба 1690. и однели мошти кнеза Лазара на
север Угарске, у Сент Андреју, са бројним
реликвијама, међу њима и Јефимијин извезени покров
за кнеза Лазара.
 1697.преживели монаси се пребацују са свим
светињама у манастир Врдник, на Фрушкој гори, који
се од тада назива и Раваница.
 http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Ravanica/index.htm

17.  Остаци Старог Раса се налазе на локалитету Градина
на Пазаришту, са доњим градом Трговиште , које се
налази на 11 километара западно од Новог Пазара, у
близини манастира Сопоћани.Место има богату
историју, још из античког периода.
 Име Рас, највероватније води порекло од назива
византијског утврђења Арса, које помиње у 6. веку
византијски историчар Прокопије из Цезареје, а крајем
9. века помиње га византијски писац и цар Константин
VII Порфирогенит, у вези са ратом Срба и Бугара. У
12. и 13. веку Рас је политички и културни центар
српске државе, престоница Немањића.
 Српска средњовековна држава је добила име по граду
Расу, Рашка, касније је било исто, Рашка-Србија.У 14.
и првој половини 15. века политички значај града
опада, али је економски јак, са великим бројем
становника.1455. га заузимају Турци, а оснивањем
Новог Пазара, његова улога губи значај.
 Данас је Стари Рас у ствари комплекс
средњовековних споменика:Градина на Пазаришту са
Подграђем, Трговиште, Градина у Постењу, Рељина
градина, Црква у Непрељу и латинска црква у
Постењу,.
 Градина на Пазаришту са Трговиштем, заједно са
оближњим манастирима Сопоћани, Ђурђеви Ступови
и црквом Светих апостола Петра и Павла, сведочи о
величини и значају Раса у српској средњовековној
држави.
 Од 1979. године,Стари Рас и Сопоћани су на УНЕСКО-
вој листи заштићене светске баштине.

18.  16 километара од Новог Пазара,западно уз ток
реке Рашке, налази се манастир Сопоћани, са
црквом Свете Тројице, задужбина краља Уроша I
(1242-1276). Име је добио од старословенске речи
“сопот”, што значи извор.Припада рашкој школи,
уз утицај западноевропске романике 13. века
 .Крајем 17. века су га разорили Турци, а
обновљен је 30-тих година 20. века, страдао и у
току Другог светског рата. Чувена је по својим
фрескама, најпознатија је Успење Богородице.
 Портрети краља Уроша I, Стефана Првовенчаног,
св. Симеона Немање и Драгутина и Милутина,
краљевих синова, приказаних у главном делу храма,
као и портрети краљеве породице, са супругом
Уроша I, краљицом Јеленом Анжујском, рођаком
француског краља. Манастир је намењен да буде
маузолеј краљу, ту је сахрањена и његова мајка,Ана,
кћер млетачког дужда Енрика Дандола, учесника
Четвртог крсташког рата.
 Када је желео да искаже величину неког
уметничког дела, Доментијан је писао да је
"састављено богомисоним разумом и извајано
пресветлом маштом, и прекрасним бојама
изумљено".
 http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/manastir-
Sopocani/index.htm

19.  На слици фреска Успење Богородице у
Сопоћанима.
 портрет, праотац Ноје, фреска у Сопоћанима.

20.  Ђурђеви Ступови у Старом Расу, један од
најстаријих манастира у некадашњем престоном
подручју средњевековне Србије, који је подигао
Стефан Немања у првим годинама после ступања
на престо великог жупана, 8.деценија 12. века.
 4 километара северозападно од Новог Пазара
Манастир са црквом Светог Ђорђа, са две куле
звоника - стлпа- одредила је каснији назив и
цркви и манастиру - Ђурђеви Ступови. По
казивању биографа, Стефана Првовенчаног,
Немања се заветовао, када је био заробљен у
пећини, да ће подићи цркву Светом Ђорђу.
Касније се о манастиру бринуо краљ Драгутин.
 На чувеном сабору у Дежеви (1282.), под
окриљем манастира Светог Ђорђа, извршена је
примопредаја власти у присуству највиших
представника цркве и властеле. Тај важан
историјски тренутак, по жељи самог краља
Драгутина, овековечен је у капели манастира
Светог Ђорђа, у склопу јединственог циклуса
државних сабора Србије.


21.  Идеја о држави и највишој власти у земљи, о
престолу и вери предака, уметничком руком
сликара још једном је нашла свој израз кроз
приказ четири сабора - сабора Стефана Немање,
сабора којим је устоличен краљ Стефан Урош I,
сабора на коме је сам краљ Драгутин преузео
власт и најзад, сабора у Дежеви.
 Мисао о наследној монархији и династији уткана
је и у ктиторску композицију првих Немањића
(тзв. хоризонтално стабло династије), на челу са
Стефаном Немањом, Св. Симеоном.
 Ђурђеви Ступови, као споменик културе изузетног
значаја ,уписан је у листу Светске културне
баштине у оквиру просторне целине под називом
Стари Рас са Сопоћанима.
 Крајем 20. века, покренута је иницијатива за
обновом овог значајног споменика српске
средњовековне културе.
 На слици лево, камена макета манастира у
целини.
 http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Djurdjevi-
Stupovi/index.htm

22.  Студеница је средњевековни манастир у долини
Студенице, леве притоке Ибра, недалеко од места
Ушћа, под планином Радочелом. Основао га је
Стефан Немања.
 Имао је више цркава у дворишту овалног облика,
које је било опкoљено одбрамбеним зидом.
Очуване су три цркве, а од осталих грађевина
остали су само темељи или су потпуно ишчезле.
Најзначајнија је Немањина црква, саграђена после
1183. и посвећена Богородици. Краљ Радослав
дозидао је испред ње велику спољну припрату.
 Из доба краља Милутина је Краљева црква,
посвећена св. Јоакиму и Ани. С краја XII или
почетком XIII века је црква Светог Николе. Од
првобитних конака који су били око манастирског
дворишта очувани су само остаци старе трпезарије
која је имала узан трем од мермера. Остали конаци
су релативно нове грађевине.
 Манастир Студеница уписан је у листу светске
културне баштине и под заштитом је УНЕСКО-а.

23.  "Најстарији манастир који се уопште помиње у
српскоме Загорју јесте: Петрова Црква или Св.
Апостоли у Расу, два километра северно од Новог
Пазара, на ушћу речице Дежеве у Рашку.
 По Дукљаниновој кроници Петрову је цркву дигао
„краљ Белуш са својим Романима“ после победе
над рашким жупаном Љутомирем.
 Руварац каже да је у Петровој Цркви била
епископија: „ако не пре а оно извесно у време
бугарскога цара Петра (927-967).
 Све до оснивања архиепископије овај је
манастир био центар црквенога живота Србије. У
њему је и Немања прешао у православље а у
њему се на сабору и престола одрекао, кад је
пошао да се замонаши.
 У турско доба била је једно време барутни
магацин.“( Александар Дероко ).
 http://www.zaduzbine-
nemanjica.rs/Studenica/Petrova-crkva.htm

24.  Манастир Милешева грађен је 1218. и 1219. а
живописан 1222. до 1228. године. Основао га је
краљ Владислав, син краља Стефана
Првовенчаног, а унук Немањин.
 Владислав је Милешеву подигао као своју гробну
цркву. Онако као што је његов отац подигао Жичу,
а дед Студеницу. Пошто је, 1234. године, помоћу
племства, збацио са престола свог старијег брата
Радослава, дочекао је да се 1234. године и сам
одрекне владавине у корист млађег брата Уроша.
Умро је, живећи највише у Зети, седамдесетих
година XIII века, а сахрањен је у својој задужбини.
 Милешевска црква Светог Вазнесења
Господњег зидана је по угледу на раније
владарске задужбине, Студеницу и Жичу, у
рашком стилу.
 Основну вредност Милешеве представљају
њене делимично очуване фреске.
 На слици лево, Стефан Немања као монах
Симеон, фреска из Поворке Немањића, стара
припрата.
 Благовести, Богородица, наос

25.  Милешевска црква добила је око 1235. године,
још једну, спољашњу припрату. Њу је
Владислав дозидао да би у њој сахранио тело
свог умрлог стрица Саве. у Бугарској, у Трнову, ту
се разболео и умро 15/25. јануара 1236. године.
Годину дана касније, настојањем Владислава,
Сава је пренет у Милешеву и свечано сахрањен
у гроб у тек сазиданој припрати.
 Чињеница да је Савино тело било сахрањено у
Милешеви подигла је углед и иначе поштованом
манастиру. Милешева тада постаје култно место
које сви походе. Зато Турци 1594. године односе
мошти светитеља у Београд и спаљују га, желећи
тиме да униште култ Светог Саве.
 На слици лево, чувени Бели анђео, или Анђео на
Христовом гробу, фреска из 13. века.

26.  Милешевско сликарство има још једну добро
познату вредност: владалачке портрете.
 То су сачувана половина фигуре Стефана
Немање, Свети Сава, Стефан Првовенчани, краљ
Радослав и двапут сликани краљ Владислав.
 Ти портрети су родоначелници за све друге
портрете по црквама и манастирима.
 http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/manastir-
Mileseva/index.htm