Olivera Krupež

1. Оливера Крупеж
Чачак
Методички приступ песми Светли гробови у читанкама за осми разред
У раду се разматра методички приступ песми Светли гробови Јована
Јовановића Змаја у читанкама за осми разред основне школе са освртом на
тематско-мотивска тежишта датих тумачења овог песничког дела.
Представљен је избор из методичке апаратуре дате у читанкама и
конкретни примери књижевнотеоријских појмова који су понуђени у њима.
На основу сачињеног прегледа пратећих садржаја у читанкама и
предложених интерпретација, стиче се увид о томе колике су могућности за
реализацију циљева и задатака наставног програма који се односе на развијање
свести о националној и државној припадности и неговању српске традиције и
културе преко школске лектире и уџбеника.
Кључне речи: образовни и васпитни циљеви, књижевнотеоријски
појмови, национална обележја, наставна интерпретација
У Тумачењу текста од III до VIII разреда које прати наставне програме
за Српски језик наведено је да: „Многи текстови, а поготову одломци из дела у
наставном поступку захтевају умесну локализацију, често и вишеструку.
Ситуирање текста у временске, просторне и друштвено-историјске оквире,
давање неопходних података о писцу и настанку дела, као и обавештења о
битним садржајима који претходе или следе одломку – све су то услови без
којих се у бројним случајевима текст не може интензивно доживети и правилно
схватити.“ (Правилник о наставном програму за шести разред 2008)
Сваки књижевник је у одређеној мери неодвојив део одређене друштвене
средине и одређеног времена, а неки од њих се не могу правилно вредновати
ван тог контекста.
Период најзрелијег песничког стварања Јована Јовановића Змаја поклапа
се са временом борбе напредне грађанске интелигенције против терора
монархистичко-бирократских и полицијских режима у Србији и борбе против
насилног однарођавања, као и националног и политичког поробљавања Срба у
Аустроугарској. Због тога су у Змајевој поезији присутна антимонархистичка и
антидинастичка расположења, противљење непросвећености народа као и отпор
према асимилацији.
1

2. Колико је код њега било развијено схватање поезије као оружја борбе за
прогрес човека, сведочи његова песма Светли гробови, испевана у помен
слободарском песнику Ђури Јакшићу, пуна светлости, мудрог подстрека борби
за напредак човека, бодро одавање почасти онима који су се борили и који се
боре за тај напредак. „Та поема је озарена великим животним оптимизмом Змаја
као песника који осећа историјско кретање човечанства и носиоца његовог
прогреса. Он зна да жртве које су пале и падају у борби за напредак човечанства
светле и даље из својих гробова новим поколењима вером у успех те борбе.“
(Глигорић 1949: 12)
Песма Светли гробови има васпитну вредност у томе што пружа
могућност да се са ученицима развије разговор о вредним и заслужним људима
чија имена одолевају забораву времена, чија дела надживљују обичан људски
век и време. Током интерпретације ових стихова неминовно је дати одговоре на
питања: које људе поколења памте, поштују и славе, како су постали бесмртни
и трају вековима, како им се народ одужује, какве им споменике и обележја
подиже и чува.
Образовни и васпитни циљeви који се могу реализовати интерпретацијом
песме огледају се у упознавању са суштином песме, а преко ње и са
мишљењима и ставовима песника о животу уопште, о смислу живљења и
делања, о животним истинама од којих долазимо својим и туђим искуствима, о
неминовној пролазности свега, па и живота.
Мотив идеала надовезује се природно на спону међу прецима који су
поставили критеријуме етичке вредности и потомцима који треба да их надвисе.
„Као врховни, дивовски, бескомпромисни покретач људског делања појављује
се у песми идеал, апстрактан, али опипљив појам. То је врхунски атрибут с
којим је човеку све могуће, односно, како песник наглашава, без којег је човек
лишен свега. То је на одређен начин Змајево завештање људско и песничко
потоњим генерацијама, а ова његова, једна од најромантичнијих песама…“
(Милинчевић 2009: 160)
У приступима песми, аутори уџбеника трудили су се да нађу
емоционални пут до савременог младог читаоца издвајањем мотива и
теоријских појмова које ученици овог узраста могу да препознају:
„Песма Светли гробови написана је за специјалну прилику и зато има
пригодан карактер. (…) наведи шта све песник назива гробљем размисли шта он
2

3. жели тиме да постигне. Посебно обрати пажњу на везу мотива гробља и
колевке. Шта овај контраст, према твом мишљењу, представља?“ (Несторовић,
Грушановић 2010: 125)
У разговору о песми поставља се неколико питања о значењу израза
светло име и о порукама које се могу чути међу дедовима и унуцима:
„Која је основна порука „светлог гроба“? Уочи значај идеала у борби за
бољи живот. Размисли о томе који су твоји идеали и објасни зашто су они за
тебе вредни.“ (Несторовић, Грушановић 2010: 125)
У појмовнику је представљена антитеза као стилска фигура са примером
из ове песме:
„Некада појмови не искључују један други, него се само разликују по
некој карактеристици. Тако у имамо пример за ову врсту антитезе у стиховима:
Нове клице, стара нада/Ново цвеће, стабла стара.“(Несторовић, Грушановић
2010: 125)
Сам наслов Светли гробови узет је као пример за антитезу у којој се у
везу доводе појмови који се искључују, али који заједно нешто значе:
„Одличан пример за то је сам наслов песме (…) права супротност појму
гроб могао би бити појам живот, зато што кад кажемо гроб, одмах помислимо
на смрт. Појам живот је супротан појму смрт. Међутим, појму гроб песник
супротставља појам светлост зато што је гроб место таме. А тама је супротна
светлости. Како онда гроб може бити светао? Песник је написао целу песму да
би развио ову фигуру парадокса. (подвукла О. К.) Гроб може бити светао
уколико је у питању гроб човека који је свој живот посветио добру.“
(Несторовић, Грушановић 2010: 125)
У методичкој апаратури већине читанки присутан је контраст, односно
антитеза:
„Контраст. Свако поређење, поред сличне особине која зближава две
појаве, претпоставља и постојање извесне разлике између њих. Уколико се
разлика заоштри тако да контраст постане упадљивији од сличности, добија се
антитеза (поређење по супротности). Док поређење показује делимичну
подударност двеју појава, антитеза истиче оштро одударање. Сучељавају се
неке крајности. На пример: Ко високо лети, ниско пада.“ (Бајић, Мркаљ 2010:
94)
Углавном се разматра значење насловне синтагме, мотива светлости и
израза ватре догласнице.
„Змај усаглашава своје визије са романтичарском теоријом по којој се
све што постоји своди на звук, музику. Пажљиво погледај први дијалог. Он је
цео састављен од контрастних спрега глагола: стадох – поћи ћеш; не могох –
моћи ћеш; где нисам био – доћи ћеш; почех – продужи; дужни смо – одужи.
Објасни употребу аориста и перфекта на првом и футура и императива на
другом месту.“ (Бајић, Мркаљ 2010: 94)
3

4. Скреће се пажња на начин обраћања лирског субјекта „браћи младој“:
„Ауторитативно, из перспективе искуства, стиховима у епском
десетерцу, прати одговор младог нараштаја испеван у осмерцу. Запажај шта се
постиже оваквом променом ритма. – Размотри улогу понављања мотива
гробље, осети и објасни градацију међу појмовима којима се назначава да је
гробље сва природа и сва људска историја. С тим у вези протумачи идеју
јединства рађања и смрти, гробља и колевке. – У шта се претвара светло
духовне традиције? – Образложи на који начин се истиче појам идеала. У чему
је његов значај? Да ли се слажеш са следећом поруком песме: Смисао живота
је у стварању које ће наћи место у светлости духовне традиције? Објасни
зашто. (Бајић, Мркаљ 2010: 94)
У простору за анализу песме у истој читанци наводе се појмови:
рефлексивна песма, контраст и градација. Кључне речи су: живот, смрт,
идеали, поезија, рефлексије, генерација, напредак. Посебно је издвојен мотив
идеала:
„У песми Светли гробови појављује се мотив идеала. Реч идеал означава
апсолутну вредност којој треба тежити. За разлику од ње, идол, реч коју у
савременом животу често сусрећемо, означава предмет слепог обожавања, а не
стваралачког подвига. Размисли о вредности идеалу своме животу. Наведи
вредности којима ти тежиш.“ (Бајић, Мркаљ 2010: 94)
У методичкој апаратури ове песме појављује се у тумачењу наслова и
појам оксиморон:
„Оксиморон је стилска фигура у којој се повезују две или више речи
изразито супротног значења. Најчешће је реч о именици и њеном атрибуту.
Многа позната књижевна дела имају наслове који су дати управо у овој стилској
фигури: Цвеће зла (збирка песама Шарла Бодлера), Живa смрт, Позната
незнанка (песме Антуна Густава Матоша), Зимско љетовање (роман Владана
Деснице) и др. Запази начин на који је оксиморон употребљен у наслову Змајеве
песме.“ (Јовић 2011: 91)
Антитеза је у истом уџбенику напоредо са оксимороном представљена
као: „стилска фигура у којој су супротстављени две или више речи или појмови
уочљиво различитог значења. Називамо је и поређење по супротности. Док
поређење показује делимичну сличност између појава, антитеза истиче њихову
оштру супротност:
„Где ја стадох – ти ћеш поћи!“
„Што не могох – ти ћеш моћи!“
„Куд ја нисам – ти ћеш доћи!“
„Што ја почех – ти продужи!“
„Још смо дужни – ти одужи!“ (Јовић 2011: 91)
4

5. Разговор о песми почиње објашњењем појма пригодне песме која је
„писана са намером да обележи неки догађај или пригоду“.
„За који је догађај Јован Јовановић Змај написао песму Светли гробови?
Подвуци у песми стихове из којих закључујеш да је песма пригодна.“ (Јовић
2011: 90)
У интерпретацији су постављени одређени захтеви везани за смисао и
садржај песме:
„Подвуци стихове у којима се први пут у песми јављају наредни мотиви.
Образложи како су ови мотиви повезани са насловом песме: свећа на гробу;
светло име; дела која се не гace; ватре догласнице; идеали; наследници светог
жара: гроб као колевка нових снага.“ (Јовић 2011: 91)
Уз апаратуру ове читанке дате су кључне речи: пригодна песма, живот
Ђуре Јакшића, антитеза, оксиморон, мисаона песма. Ученицима је понуђен
истраживачки задатак о животу неке знамените личности из српске историје
која изазива њихово интересовање.
Разговор о књижевном делу може да започне питањима која изискују
изражавање личног доживљаја песме:
„Шта је песника подстакло да напише „Светле гробове“? О чему
размишља над гробом свог пријатеља? Како доживљава свет? Коме се обраћа?
Шта саветује младима? Које узоре наводи? Чему, према Змајевом мишљењу,
свако треба да тежи? Шта људе подстиче на стварање и напредак? Шта су
идеали? Какав је значај идеала у животу човека? Како идеали покрећу свет?
Какав би био живот без идеала? (Шошо 2010: 189)
Ученици сами закључују шта представљају светли гробови и зашто они:
„нису раке / већ колевке нових снага“. Треба да протумаче лирске дијалоге и
функцију стилских фигура у песми:
„Подвуци глаголе супротног значења и објасни на шта упућују. Запази
градацију у песми. Шта се постиже разноврсним понављањима? Наведи
контрасте у песми. Протумачи поруке песме.“ (Шошо 2010: 189)
Мисаона песма представљена је као нови појам, а у Малом ђачком
подсетнику представљена је градација:
Градација је стилска фигура којом се осећања, представе, мисли и
песничке слике ређају поступно, по јачини. Постепено појачавање или умањење
почетне слике, догађаја, осећања, поступака ликова и избора речи заснива се на
поређењу и паралелизму. Градација је значајан поступак у грађењу композиције
књижевног дела. Градацијом се истичу расположења и осећања лирског
субјекта. На пример: „А ко беху они диви / Који су те напред звали,/ Који су ти
крила дали, / Који су те ојачали?“ (Шошо 2010: 189)
5

6. Кључне речи су: рефлексивна (мисаона) песма, романтизам, песник,
лирски субјект, градација. Нови појмови: романтизам, романтично и
романтичарско наведени су у сегменту Из ризнице речи. Стваралачки задатак
надовезује се на појам романтичног:
„Напиши састав на једну од понуђених тема: Једно романтично вече (на
планини, мору, селу…); Сусрет са једном романтичном особом; Бити
романтичан јесте начин на који човек осећа живот, Хорхе Луис Борхес.“ (Шошо
2010: 190)
Очигледно је да предложени задатак нема никакве додирне тачке са
идејним слојем песме.
Добар пример методичког приступа представља повезивање са
Његошевим стиховима који су наведени у читанци: „Благо томе ко довијек
живи/ имао се рашта и родити!“
„Како то у нама данас светле дела наших предака, славних јунака,
писаца, научника, градитеља? Шта о томе каже Његош у наведеним стиховима
из Горског вијенца?“ (Маринковић, Марковић 2012: 129)
У даљој анализи текста постављена су питања која се тичу саме идејне
суштине песме:
„Зашто је на питање: Јел ти борба била тешка, одговор: Покушајте,
милина је? Колико борба за добро може да испуни човека и учини га срећним?
Зашто неки мислиоци кажу да је рад отац славе и среће?“ (Маринковић,
Марковић 2012: 129)
Није изостављено ни питање идеала које је актуелизовано:
„Шта мислиш, да ли свако доба има своје идеале? Има ли идеала који су
исти у свим временима?“ (Маринковић, Марковић 2012: 129)
Песма Светли гробови класификована је најчешће као родољубива, или
као пригодница, или као поема, или као мисаона песма:
Рефлексивна (мисаона) песма је песма у којој лирски субјект изражава
своја размишљања о свету, животу и људима. На пример: Светли гробови
Јована Јовановића Змаја, Небо Стевана Раичковића. (Шошо 2010: 190)
Мисаона или рефлексивна песма је врста лирске песме у којој је
изражено промишљање света. У центру мисаоне песме је мисао о некој појави,
коју лирски субјект изражава као свој најдубљи доживљај и најинтимније
убеђење. (Јовић 2010: 91)
Рефлексивна песма је врста лирске песме у којој се, као основа лирске
инспирације, налази субјективни доживљај света, као и у мањој (краћој) лирској
песми, али је тај доживљај осмишљен у процесу једне дубоке и дуготрајне
духовне активности. Управо, песник овде не доживљава свет, већ своју мисао о
свету. Када нека мисао постане предмет најдубљег субјективног доживљаја,
када она покрене унутрашњи свет песника и изрази се у уметничком облику,
ствара се рефлексивна лирска песма. Оваквој врсти лирике обично не одговарају
спонтани доживљај и једноставна форма мање лирске песме, већ духовна
6

7. напрегнутост и изражајност оде, химне или обимније лирске песме. У мисаоне
песме највишег домета спадају и: Спомен на Руварца Лазе Костића, многе песме
Јована Дучића, Милана Ракића, Миодрага Павловића, Стевана Раичковића...
које ћеш читати у средњој школи.“ (Бајић, Мркаљ 2010: 94)
Мисаона лирска песма (рефлексивна песма) представља највиши
домет у развитку лирске поезије. Оно што је основно у мисаоној поезији јесте
нека истина о свету, човеку и животу до које песник долази у тренутку
доживљавања снажних емоција, када му се сасвим јасно откривају или само
наговештавају облици тих сазнања која читаоца дубоко потресају и узбуђују.
Мисаоне песме писали су Гете, Његош, Ј. Ј. Змај, Лаза Костић, Дис, Милан
Ракић, Јован Дучић и други. (Маринковић, Марковић 2012: 129)
Истицање појма рефлексивне песме ставља у други план њен
родољубиви и дидактички садржај мада је на комплексност ове песме понегде
указано:
„Песма је лирска, рефлексивна, али и патриотска и симболичка. Имајући
у виду околности у којима је настала, она је пригодна, а имајући у виду циљ -
дидактична.“ (Бајић, Мркаљ 2010: 94)
„Објасни по чему је ова песма пре свега мисаона (рефлексивна) по чему
је и родољубива?“ (Маринковић, Марковић 2012: 129)
Светли гробови (1879) јесте пригодница (за приредбу поводом
комеморације Ђури Јакшићу), али је „далеко од тога да буде пригодничарски
прозаична, празна и клишетирана; напротив, поетска слика „светлих гробова“
развија се ту надахнуто, инвентивно, са кумулацијом песничких појединости и
са живим обртима лирске спонтаности и излива мисли и емоције“. (Живковић
1977: 102)
Песма садржи мање познате речи и појмове, углавном застареле
песничке облике који могу довести до неразумевања смисла: штити – читати;
повесница – историја; староставник – књига старих историјских списа, записа;
цел – заст. циљ; догласнице – које преносе поруке, одржавају везу; буј –
бујање, бујност, раст; умље – ум, мисао; зрачни – обасјани, осветљени; стег –
застава.
Реч градина протумачена је као башта, њива (Шошо 2010: 187) или
башта, врт (Јовић 2011: 89). С обзиром на то да се у стиху већ помињу вртови
(Гробље, врти и градине), требало би навести и остала значења: 2. ограда; 3. а)
рушевине старог града, место где је некад био град. Такође, има непрецизних
објашњења: маглина је магла, стегоноша – онај који носи стег, заставу;
заставник, штију је негде наведено уз инфинитив штијати уместо штити,
негде је преведено као поштују уместо читају (замењено са штовати), гласи су
7

8. објашњени као мишљења, ставови, иако се према контексту може закључити да
су у питању поруке:
То су збори, то су гласи
Којима се прошлост краси...
Неке су речи углавном препознатљиве: големо, дично, заветник,
избраник и друге, али у зависности од говорне културе ученика. У неким
уџбеницима занемарене су речи које нису у употреби у савременом језику или
имају нешто другачије значење у контексту песме: клет – мрзак, проклет; еон –
врло дуг временски период; маглина – нејасност, неодређеност; стегоноша –
онај који носи стег, барјактар; тисућљеће – период од хиљаду година; збор –
разговор; заветник – онај који се заветовао, зарекао да ће нешто испунити;
читуља – овде у значењу листе, списка личности и догађаја и слично.
Идеали су образложени само у једној читанци – жељени врхунац
савршенства, који се тешко достиже; узвишена тежња. (Шошо 2010: 188)
Избор мање познатих и непознатих речи делимично је условљен избором
одломка који је заступљен у читанци, односно целовитом песмом.
Због архаичне лексике и мисаоне структуре, потребно је проверити
колико ученици разумеју смисао појединих стихова: Кад се умље у прошлост
удуби / У тамнини да се не изгуби; /Кад се пустиш у давнине свете, /У давнине
и свете и клете, / Да ти мисо пута не помете. У песми има неколико израза који
захтевају тумачење: живот млади, наследници светог жара, стегоноша дичног
стега и сл.
Методичке апаратуре у актуелним читанкама садрже бројне теоријске
појмове од којих су поједини примери различито именовани:
Реторско питање:
Бејасте ли браћо моја млада,
Да л` бејасте ви на гробљу када,
Ај, на гробљу, на голему?
Анафора и хипербола:
Гробље – књиге што се штију… Без њих нема више лета…
Гробље ј` земља ком се ходи; Без њих би се малаксало,
Гробље ј` вода ком се броди; Без њих би се брзо пало,
Гробље, врти и градине;
Гробље, брда и долине…
Палилогија:
Кад се пустиш у давнине свете,
8

9. У давнине и свете и клете,
Метафоре:
Гробље је: Повесница свих земаља, /Староставник цара, краља, /И читуља
виших слика / Избраника, мученика…
Купили се соколови…
Парадокс, контраст или антитеза:
Све ј` то гробље – Ал` је и колевка.
Метафорично и симболично значење речи колевка
Све ј` то гробље – Ал` је и колевка.
Антитеза:
Нове клице, стара нада
Ново цвеће, стабла стара
Оксиморон
Светли гробови.
Интерпретација Змајевих песама изискује стављање књижевног дела у
контекст било временски, било историјски, било друштвени, а најчешће су сви
ти елементи условљени један другим и рефлектују се у уметничком делу на
различите начине.
Естетски ефекти уметничког дела зависе од сензибилитета читалаца који
се изграђује зависно од животног доба, еволуције сазнања, услова рецепције
уметничког дела и бројних наставних фактора. Поред естетског ефекта,
књижевност има и шири, друштвени значај, који произилази из идеје да
уметност треба да оплемени и поучи, да развија хумано у човеку, да прошири
видике својих читалаца.
У наставној пракси чести су покушаји да се помире тежња и идеја водиља
самога писца са временом и друштвеним околностима. Наставник као
интерпретатор труди се да на одабраним делима школске лектире реализује
циљеве и задатке наставе српског језика, пре свега:
– упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и
културног идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмске
уметности, као и других уметничких остварења;
– развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и
унапређује.
Садржај ове песме погодан је за критичко тумачење појма идеали, за
разговор са ученицима о традицији, националном идентитету, осећању
9

10. националне припадности и дужности, о светлим узорима наших великана који
су их остваривали.
На основу прегледа понуђених методичких апаратура може се поставити
питање у којој мери читанке као основно наставно средство својим садржајима
пружају подршку напорима наставника да се дело и са те стране приближи
младом читаоцу. Наши предромантичари и романтичари светли су примери
свесног жртвовања за све што је народно и часно, за остваривање идеала личне,
стваралачке и националне слободе, за очување традиције и националног поноса.
Методичка апаратура појединих уџбеника није понудила довољно
садржаја за реализацију васпитних циљева – то је препуштено надоградњи
наставника. Неке стилске фигуре (реторско питање, палилогија, анафора,
оксиморон, парадокс) уопште нису предвиђене програмом за осми разред, а
поједини истраживачки и стваралачки задаци удаљавају ученике од вредности
промовисаних у песми.
Литература
Алексић 1999: В. Алексић, Настава српског језика и књижевности у осмом
разреду,Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
Антонијевић, Дамњан 2005: Д. Антонијевић, Критика књижевности за децу,
Нови Сад: Змајеве дечје игре
Бајић, Љиљана 2004: Љ. Бајић, Одабране наставне интерпретације, Београд:
Књижевност и језик
Бајић, Мркаљ 2010: Љ. Бајић, З. Мркаљ, Читанка за 8. разред основне школе,
Београд: Завод за уџбенике
Богдановић, Милан 1961: Богдановић, Милан, Стари и нови, Сабране критике I,
Београд: Просвета
Живковић, Драгиша 1977: Д. Живковић, Европски оквири српске књижевности
II, Београд: Просвета
Иванић, Душан 2007: Д. Иванић, Небеско-земски пој Јована Јовановића Змаја,
Београд: Књижевност и језик, LIV/3 – 4
Јовановић, Змај Јован 1979: Ј. Јовановић Змај, Певанија I, предговор Драгиша
Живковић, Нови Сад: Матица српска
Јовић, Моња 2011: М. Јовић, Читанка за осми разред, Београд: Едука
Кликовац, Душка, Бајић, Љиљана, Мркаљ, Зона 2010: Настава српског језика и
књижевности у 8. разреду основне школе, Београд: Завод за уџбенике
Лаковић, Александар 1993: А. Лаковић, Настава српског језика у 8. разреду
основне школе, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
Маринковић, Симеон, Марковић, Славица 2012: С. Маринковић, С. Марковић,
Читанка за 8. разред основне школе, Београд: Креативни центар
Милинковић, Миомир 2001: Лепота поуке у књижевности за децу, часопис о
књижевности за децу Детињство 4, Нови Сад: Змајеве дечје игре
10

11. Mилинчевић, Васо 2009: Змајево вишегласје, у Зборнику 1, Београд: Друштво за
српски језик и књижевност Србије
Несторовић, Грушановић 2010: З. Несторовић, З. Грушановић, Читанка Речи
мудрости за осми разред основне школе, Београд: Klett
Николић, Ненад 2002: Н. Николић, Природа колективног идеала: скица могућег
тумачења песме Светли гробови, средњошколски часопис Свет речи, Београд:
Друштво за српски језик
Николић, Радмила, Стојановић, Синиша 2010: Р. Николић, С. Стојановић,
Национално васпитање у процесу глобализације – посматрано кроз европску
димензију образовања, Могућност националног васпитања у време
глобализације, тематски зборник, Врање: Универзитет у Нишу, Учитељски
факултет у Врању
Петровић 1985: С. Петровић, Светли гробови, интерпретација песме, часопис
за методику наставе Школски час број 2, Београд: Стручна књига
Поповић 2007: Т. Поповић, Речник књижевних термина, Београд: Логос арт
Правилник о наставном програму за осми разред, Службени гласник РС –
Просветни гласник, 2/2010
Речник српскохрватског књижевног језика, Нови Сад: Матица српска, 1-6
Солар, Миливој 1990: М. Солар, Теорија књижевности, Загреб: Школска књига
Тартаља 1997: И. Тартаља, Теорија књижевности, Београд: Завод за уџбенике
Шошо 2010: Н. Станковић-Шошо, Уметност речи, читанка за 8. разред основне
школе, Београд: Логос
11