5. Мора су делови океана уз ивичне делове копна,
више или мање уоквирене острвима, острским
низовима или полуострвима.
18 % Светског океана
Подела – према положају у односу на суседно копно:
1. Унутрашња,
2. Ивична,
3. Међуострвска.
Према положају у односу на континенте:
1. Међуконтинентална,
2. унутарконтиненетална,.
6. Унутрашња или средоземна
Окружена копном једног или више континената,
са океаном или другим морима су повезани
уским воденим пролазима или мореузима.
Средоземно, Јадранско, Црно, Азовско,
Балтичко, Црвено
Ивична
се пружају поред ивице континената, а од
океана су одвојена острвима или полуострвима.
Јапанско, Источно кинеско, Баренцово,
Лаптевско, Чукотско, Карско, Жуто, Бофорово,
Охотско
Међуострвска
Се налазе унутар великих острвских група.
Банда, Сулавеси, Сулу, Молучко, Јаванско
– између острва Малајског архипелага.
10. Провидност
●Мери се помућу Секијевог котура.
●Највећу провидност имају тропска и суптропска
мора.
● U Jadranu je 33m.
11. Боја
На боју мора утиче његова дубина, боја дна, чистоћа воде
и продирање и расипање сунчевих зрака.
12. Црвено море има повремено црвенкасту боју, која потиче од једне врсте алги, које у одређено доба године попримају
јаркоцрвену боју.
Црно море – назив потиче од некада честих бродолома, које су у црно завијале породице морнара и по тмурним
облацима поред обале.
Жуто море – по боји муља које га засипају реке Хоангхо и Јанцекјанг.
Бело море је добило име по белим мантијама руских калуђера из манастира на обали мора.
13. Салинитет
●
●
Салинтет је садржај соли у грамима
у једном килограму морске воде.
Изражава се у промилима.
Просечни салинитет Светског мора износи 35‰.
Највише има хлорида, затим сулфата...
Зависи од испаравања и притицања слатке воде(од
падавина, притока и отапања леда).
Што је веће испаравање, вода је сланија.
На салинитет утичу и приливи слатке воде
(падавине, притоке ...).
Највећи салинитет у Црвеном мору,42 ‰, услед
великог испаравања и незнатног притицања слатке
воде.
14. Кретања морске воде
Воде светског мора крећу се у виду- таласа, плиме и осеке и
морских струја.
Таласи настају најчешће под утицајем ветрова, али и од подморских земљотреса и вулканских
ерупција. Висина зависи од јачине ветра и величине заталасане површине.
У Средоземном мору се јављају таласси висене до 9 м, а у Атланском океану до 20 м.
Цунами је морски талас велике дужине и висине
који настаје при подморским земљотресима,
вулканским ерупцијама и другим померањима
морског тла. Брзина му је веома велика и
износи 50-1.000 км на сат. Има велику
рушилачку моћ и у приобалним пределима може
изазвати катастрофална разарања.
15. Плима и осека су наизменична подизања нивоа мора
која настају под утицајем сила теже Месеца и Сунца,
што се може запазити само на обалама. Плима и
осека правилно се смењују по два пута у току 24 часа
(после сваких шест сати и 12,5 минута), због чега се
још називају и морске мене.
Издизањем нивоа мора и надирањем воде на копно
настаје плима. Осека представља спуштање нивоа
мора и повлачење воде са обале.
16. Морске струје су спора хоризонтална кретања морске воде и настају под утицајем сталних
ветрова.Деле се на топле и хладне.
17. Најпознатија топла морска струја је Голфска у Атлантском океану. Она
настаје у Мексичком заливу и тече поред источне обале Северне Америке,
а потом скреће на североисток. Код Британских острва струја се рачва у
три крака. Највећи крак тече према североистоку поред Скандинавије и
завршава се у Северном леденом океану. Захваљујући њему, југозападни
део Баренцовог мора зими се не леди (Мурмански залив).
19. Гибралтарски мореуз Суецки канал
Мореузи (теснаци) јесу уски водени
пролази измеђудва океана или мора,
који раздвајају два копна.
Најпознатији су: Гибралтар, Босфор,
Дарданели и други.
Узани делови копна који спајају веће копнене
површине и раздвајају два мора или делове
једног мора називају се земљоузи.
Прокопавањем земљоуза настали су вештачки
морски канали (Коринтски, Суецки, Панамски)
који имају велики значај у светском поморском
саобраћају.
20. Гибралтарски мореуз - ширине 14 км, спаја Атлантски океан и Средоземно море, а раздваја Европу од
Африке. Босфор и Дарданели спајају Црно и Егејско море (између се налази Мраморно море), а
раздвајају Европу од Азије. Широки и дугачки мореузи називају се морски канали (канал Ла Манш
одваја Велику Британију од европског копна).
Суецки канал, један од најпрометнијих морских путева на свету, пуштен је у саобраћај 1869.
године.
Тај канал, дужине 163 кш, представља пречицу у поморском саобраћају између Северне Америке и
Европе и Блиског истока, јужне Азије, источне Африке и Океаније. Канал нема ниједну брану јер
Суецки залив има приближно исти ниво воде као Средоземно море.
21. Острва су делови копна окружени са свих страна водама океана, мора, језера и река. Групе острва
називају се архипелази (Малајски архипелаг, Егејски архипелаг и други).
Острва се деле на континентална и океанска. Континентална острва била су у прошлости саставни
део континената, због чега се налазе у њиховој близини. Настала су раседањем, спуштањем и
потапањем нижих делова копна, али и услед издизања нивоа Светског мора. Највећа континентална
острва су: Гренланд, Борнео, Мадагаскар и друга.
22. Острво
Површина
(у км2) Континент Држава
Гренланд 2.131.000 С. Америка Данска
Нова Гвинеја 786.000 Азија - Океанија
Индонезија, Папуа Нова
Гвинеја
Борнео 748.000 Азија Индонезија, Малезија, Брунеј
Мадагаскар 587.000 Африка Мадагаскар
Бафиново острво 507.000 С. Америка Канада
Суматра 443.000 Азија Индонезија
Хоншу 226.000 Азија Јапан
Викторија 217.000 С. Америка Канада
Велика Британија 209.000 Европа Уједињено Краљевство
Елзмир 196.000 С. Америка Канада
Највећа острва света
23. Вештачко
острво у
облику палме
у Уједињеним
Арапским
Емиратима
(Дубаи)
Далеко од морске обале налазе се океанска острва која су вулканског или коралног порекла. Вулканска
острва настала су ерупцијама подморских вулкана (Хаваји, Липарска острва, Санторини итд.). Корална
острва настала Су од корала који живе у тропским морима.
Вулканско острво Стромболи у
групи Липарских острва у
Италији
Малдиви – корална острва у
Индијском океану
24. 1. Наведи три средоземна, ивична и међуострвска
мора.
2. Шта су мореузи и наведи три мореуза?
3. Шта су канали и наведи три канала?
4. Шта се подразумева под разуђеном обалом?
5. Како се деле острва?
6. Шта је салинитет?
7. Која су кретања морске воде?
8. Која је најпознатија морска сруја?