SlideShare uma empresa Scribd logo
1 de 24
Baixar para ler offline
ХИДРОСФЕРА
Hidrosfera
Hidrosfera
Hidrosfera
Мора су делови океана уз ивичне делове копна,
више или мање уоквирене острвима, острским
низовима или полуострвима.
 18 % Светског океана
 Подела – према положају у односу на суседно копно:
1. Унутрашња,
2. Ивична,
3. Међуострвска.
 Према положају у односу на континенте:
1. Међуконтинентална,
2. унутарконтиненетална,.
Унутрашња или средоземна
Окружена копном једног или више континената,
са океаном или другим морима су повезани
уским воденим пролазима или мореузима.
Средоземно, Јадранско, Црно, Азовско,
Балтичко, Црвено
Ивична
се пружају поред ивице континената, а од
океана су одвојена острвима или полуострвима.
Јапанско, Источно кинеско, Баренцово,
Лаптевско, Чукотско, Карско, Жуто, Бофорово,
Охотско
Међуострвска
Се налазе унутар великих острвских група.
Банда, Сулавеси, Сулу, Молучко, Јаванско
– између острва Малајског архипелага.
Hidrosfera
ФИЗИЧКЕ И ХЕМИЈСКЕ ОСОБИНЕ
МОРСКЕ ВОДЕ
Температура морске воде
Температура светског мора
смањује се од екватора према
половима.
Провидност
●Мери се помућу Секијевог котура.
●Највећу провидност имају тропска и суптропска
мора.
● U Jadranu je 33m.
Боја
На боју мора утиче његова дубина, боја дна, чистоћа воде
и продирање и расипање сунчевих зрака.
Црвено море има повремено црвенкасту боју, која потиче од једне врсте алги, које у одређено доба године попримају
јаркоцрвену боју.
Црно море – назив потиче од некада честих бродолома, које су у црно завијале породице морнара и по тмурним
облацима поред обале.
Жуто море – по боји муља које га засипају реке Хоангхо и Јанцекјанг.
Бело море је добило име по белим мантијама руских калуђера из манастира на обали мора.
Салинитет
●
●
Салинтет је садржај соли у грамима
у једном килограму морске воде.
Изражава се у промилима.
Просечни салинитет Светског мора износи 35‰.
Највише има хлорида, затим сулфата...
Зависи од испаравања и притицања слатке воде(од
падавина, притока и отапања леда).
Што је веће испаравање, вода је сланија.
На салинитет утичу и приливи слатке воде
(падавине, притоке ...).
Највећи салинитет у Црвеном мору,42 ‰, услед
великог испаравања и незнатног притицања слатке
воде.
Кретања морске воде
Воде светског мора крећу се у виду- таласа, плиме и осеке и
морских струја.
Таласи настају најчешће под утицајем ветрова, али и од подморских земљотреса и вулканских
ерупција. Висина зависи од јачине ветра и величине заталасане површине.
У Средоземном мору се јављају таласси висене до 9 м, а у Атланском океану до 20 м.
Цунами је морски талас велике дужине и висине
који настаје при подморским земљотресима,
вулканским ерупцијама и другим померањима
морског тла. Брзина му је веома велика и
износи 50-1.000 км на сат. Има велику
рушилачку моћ и у приобалним пределима може
изазвати катастрофална разарања.
Плима и осека су наизменична подизања нивоа мора
која настају под утицајем сила теже Месеца и Сунца,
што се може запазити само на обалама. Плима и
осека правилно се смењују по два пута у току 24 часа
(после сваких шест сати и 12,5 минута), због чега се
још називају и морске мене.
Издизањем нивоа мора и надирањем воде на копно
настаје плима. Осека представља спуштање нивоа
мора и повлачење воде са обале.
Морске струје су спора хоризонтална кретања морске воде и настају под утицајем сталних
ветрова.Деле се на топле и хладне.
Најпознатија топла морска струја је Голфска у Атлантском океану. Она
настаје у Мексичком заливу и тече поред источне обале Северне Америке,
а потом скреће на североисток. Код Британских острва струја се рачва у
три крака. Највећи крак тече према североистоку поред Скандинавије и
завршава се у Северном леденом океану. Захваљујући њему, југозападни
део Баренцовог мора зими се не леди (Мурмански залив).
Хоризонтална разуђеност
је одступање обале од
праве линије.
Гибралтарски мореуз Суецки канал
Мореузи (теснаци) јесу уски водени
пролази измеђудва океана или мора,
који раздвајају два копна.
Најпознатији су: Гибралтар, Босфор,
Дарданели и други.
Узани делови копна који спајају веће копнене
површине и раздвајају два мора или делове
једног мора називају се земљоузи.
Прокопавањем земљоуза настали су вештачки
морски канали (Коринтски, Суецки, Панамски)
који имају велики значај у светском поморском
саобраћају.
Гибралтарски мореуз - ширине 14 км, спаја Атлантски океан и Средоземно море, а раздваја Европу од
Африке. Босфор и Дарданели спајају Црно и Егејско море (између се налази Мраморно море), а
раздвајају Европу од Азије. Широки и дугачки мореузи називају се морски канали (канал Ла Манш
одваја Велику Британију од европског копна).
Суецки канал, један од најпрометнијих морских путева на свету, пуштен је у саобраћај 1869.
године.
Тај канал, дужине 163 кш, представља пречицу у поморском саобраћају између Северне Америке и
Европе и Блиског истока, јужне Азије, источне Африке и Океаније. Канал нема ниједну брану јер
Суецки залив има приближно исти ниво воде као Средоземно море.
Острва су делови копна окружени са свих страна водама океана, мора, језера и река. Групе острва
називају се архипелази (Малајски архипелаг, Егејски архипелаг и други).
Острва се деле на континентална и океанска. Континентална острва била су у прошлости саставни
део континената, због чега се налазе у њиховој близини. Настала су раседањем, спуштањем и
потапањем нижих делова копна, али и услед издизања нивоа Светског мора. Највећа континентална
острва су: Гренланд, Борнео, Мадагаскар и друга.
Острво
Површина
(у км2) Континент Држава
Гренланд 2.131.000 С. Америка Данска
Нова Гвинеја 786.000 Азија - Океанија
Индонезија, Папуа Нова
Гвинеја
Борнео 748.000 Азија Индонезија, Малезија, Брунеј
Мадагаскар 587.000 Африка Мадагаскар
Бафиново острво 507.000 С. Америка Канада
Суматра 443.000 Азија Индонезија
Хоншу 226.000 Азија Јапан
Викторија 217.000 С. Америка Канада
Велика Британија 209.000 Европа Уједињено Краљевство
Елзмир 196.000 С. Америка Канада
Највећа острва света
Вештачко
острво у
облику палме
у Уједињеним
Арапским
Емиратима
(Дубаи)
Далеко од морске обале налазе се океанска острва која су вулканског или коралног порекла. Вулканска
острва настала су ерупцијама подморских вулкана (Хаваји, Липарска острва, Санторини итд.). Корална
острва настала Су од корала који живе у тропским морима.
Вулканско острво Стромболи у
групи Липарских острва у
Италији
Малдиви – корална острва у
Индијском океану
1. Наведи три средоземна, ивична и међуострвска
мора.
2. Шта су мореузи и наведи три мореуза?
3. Шта су канали и наведи три канала?
4. Шта се подразумева под разуђеном обалом?
5. Како се деле острва?
6. Шта је салинитет?
7. Која су кретања морске воде?
8. Која је најпознатија морска сруја?

Mais conteúdo relacionado

Mais procurados (20)

More-abiotičke karakteristike i zoniranje
More-abiotičke karakteristike i zoniranjeMore-abiotičke karakteristike i zoniranje
More-abiotičke karakteristike i zoniranje
 
Klima evrope
Klima evropeKlima evrope
Klima evrope
 
Arktik
ArktikArktik
Arktik
 
Поларне области
Поларне областиПоларне области
Поларне области
 
Арктик
АрктикАрктик
Арктик
 
Morski ekosistemi
Morski ekosistemiMorski ekosistemi
Morski ekosistemi
 
Поларне области
Поларне областиПоларне области
Поларне области
 
Biosfera
BiosferaBiosfera
Biosfera
 
Рибе, разноврсност, навике, распрострањеност
Рибе, разноврсност, навике, распрострањеностРибе, разноврсност, навике, распрострањеност
Рибе, разноврсност, навике, распрострањеност
 
Spoljasnje sile 2
Spoljasnje sile 2Spoljasnje sile 2
Spoljasnje sile 2
 
Klima Srbije Tanja Gagić
Klima Srbije Tanja GagićKlima Srbije Tanja Gagić
Klima Srbije Tanja Gagić
 
Ekosistem kopnenih voda
Ekosistem kopnenih vodaEkosistem kopnenih voda
Ekosistem kopnenih voda
 
Клима Србије
Клима СрбијеКлима Србије
Клима Србије
 
Јужна Америка- природне одлике
Јужна Америка- природне одликеЈужна Америка- природне одлике
Јужна Америка- природне одлике
 
Klima srbije-4-raz etwinning
Klima srbije-4-raz etwinningKlima srbije-4-raz etwinning
Klima srbije-4-raz etwinning
 
Hidrografija biljni i životinjski svijet Azije
Hidrografija biljni i životinjski svijet AzijeHidrografija biljni i životinjski svijet Azije
Hidrografija biljni i životinjski svijet Azije
 
Abrazija
AbrazijaAbrazija
Abrazija
 
Kontinentalna klima
Kontinentalna klimaKontinentalna klima
Kontinentalna klima
 
Klimatski pojasevi
Klimatski pojaseviKlimatski pojasevi
Klimatski pojasevi
 
Abrazija
Abrazija Abrazija
Abrazija
 

Semelhante a Hidrosfera

Semelhante a Hidrosfera (20)

hidrosfera.pdf
hidrosfera.pdfhidrosfera.pdf
hidrosfera.pdf
 
Hidrosfera
HidrosferaHidrosfera
Hidrosfera
 
Аустралија Александар Марковић
Аустралија Александар МарковићАустралија Александар Марковић
Аустралија Александар Марковић
 
Језера - Шкундрић Филип
Језера - Шкундрић ФилипЈезера - Шкундрић Филип
Језера - Шкундрић Филип
 
Australija i Okeanija
Australija i OkeanijaAustralija i Okeanija
Australija i Okeanija
 
P1* CMAS/SOPAS program Tema 10. RONILAČKA SREDINA I PODVODNA ORIJENTACIJA
P1* CMAS/SOPAS   program Tema 10.  RONILAČKA SREDINA I PODVODNA ORIJENTACIJA P1* CMAS/SOPAS   program Tema 10.  RONILAČKA SREDINA I PODVODNA ORIJENTACIJA
P1* CMAS/SOPAS program Tema 10. RONILAČKA SREDINA I PODVODNA ORIJENTACIJA
 
Osnove tektonskih ploča
Osnove tektonskih pločaOsnove tektonskih ploča
Osnove tektonskih ploča
 
Geo
GeoGeo
Geo
 
Централна Америка
Централна АмерикаЦентрална Америка
Централна Америка
 
Русија
РусијаРусија
Русија
 
Azija fiz.geograf.karakteristike
Azija  fiz.geograf.karakteristikeAzija  fiz.geograf.karakteristike
Azija fiz.geograf.karakteristike
 
Srednja amerika
Srednja amerikaSrednja amerika
Srednja amerika
 
Jugozapadna azija 2019
Jugozapadna azija 2019Jugozapadna azija 2019
Jugozapadna azija 2019
 
Oкеанија
OкеанијаOкеанија
Oкеанија
 
Abrazija
AbrazijaAbrazija
Abrazija
 
Litosferne ploce - postanak kontinenata
Litosferne ploce -  postanak kontinenataLitosferne ploce -  postanak kontinenata
Litosferne ploce - postanak kontinenata
 
Azija prir dr odlike
Azija prir dr odlikeAzija prir dr odlike
Azija prir dr odlike
 
Morski prolazi
Morski prolazi Morski prolazi
Morski prolazi
 
Moja domovina je deo sveta. Država Srbija
Moja domovina je deo sveta. Država SrbijaMoja domovina je deo sveta. Država Srbija
Moja domovina je deo sveta. Država Srbija
 
HIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptx
HIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptxHIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptx
HIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptx
 

Mais de Tatjana Cakic

Пољопривреда и географски простор.pptx
Пољопривреда и географски простор.pptxПољопривреда и географски простор.pptx
Пољопривреда и географски простор.pptxTatjana Cakic
 
azija prirodne i drustvene odlike.pptx
azija prirodne i drustvene odlike.pptxazija prirodne i drustvene odlike.pptx
azija prirodne i drustvene odlike.pptxTatjana Cakic
 
Oblicireljefanastaliradomspoljanjihsila 2017
Oblicireljefanastaliradomspoljanjihsila 2017Oblicireljefanastaliradomspoljanjihsila 2017
Oblicireljefanastaliradomspoljanjihsila 2017Tatjana Cakic
 
Rotacija utvrdjivanje
Rotacija utvrdjivanjeRotacija utvrdjivanje
Rotacija utvrdjivanjeTatjana Cakic
 
Zemljina kretanja-rotacija
Zemljina kretanja-rotacijaZemljina kretanja-rotacija
Zemljina kretanja-rotacijaTatjana Cakic
 
Stanovnistvo i naselja 6. razred
Stanovnistvo i naselja 6. razredStanovnistvo i naselja 6. razred
Stanovnistvo i naselja 6. razredTatjana Cakic
 
OblikiveliinazemljeljE
OblikiveliinazemljeljEOblikiveliinazemljeljE
OblikiveliinazemljeljETatjana Cakic
 
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbije
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbijePostanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbije
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbijeTatjana Cakic
 
Geografski polozaj, granice i velicina Srbije
Geografski polozaj, granice i velicina SrbijeGeografski polozaj, granice i velicina Srbije
Geografski polozaj, granice i velicina SrbijeTatjana Cakic
 
Sistematizacija prirodnih odlika srbije
Sistematizacija prirodnih odlika srbijeSistematizacija prirodnih odlika srbije
Sistematizacija prirodnih odlika srbijeTatjana Cakic
 
Australija 1 pitanja 2020
Australija 1 pitanja 2020Australija 1 pitanja 2020
Australija 1 pitanja 2020Tatjana Cakic
 

Mais de Tatjana Cakic (20)

juzna evropa.pptx
juzna evropa.pptxjuzna evropa.pptx
juzna evropa.pptx
 
BRAZIL1.pptx
BRAZIL1.pptxBRAZIL1.pptx
BRAZIL1.pptx
 
Пољопривреда и географски простор.pptx
Пољопривреда и географски простор.pptxПољопривреда и географски простор.pptx
Пољопривреда и географски простор.pptx
 
azija prirodne i drustvene odlike.pptx
azija prirodne i drustvene odlike.pptxazija prirodne i drustvene odlike.pptx
azija prirodne i drustvene odlike.pptx
 
Hidrosfera 2021
Hidrosfera 2021Hidrosfera 2021
Hidrosfera 2021
 
Oblicireljefanastaliradomspoljanjihsila 2017
Oblicireljefanastaliradomspoljanjihsila 2017Oblicireljefanastaliradomspoljanjihsila 2017
Oblicireljefanastaliradomspoljanjihsila 2017
 
Kretanja zemlje
Kretanja zemljeKretanja zemlje
Kretanja zemlje
 
Toplotni pojasevi 2
Toplotni pojasevi 2Toplotni pojasevi 2
Toplotni pojasevi 2
 
Toplotni pojasevi
Toplotni pojasevi Toplotni pojasevi
Toplotni pojasevi
 
Revolucija
RevolucijaRevolucija
Revolucija
 
Rusija
RusijaRusija
Rusija
 
Rusija. cas
Rusija. cas Rusija. cas
Rusija. cas
 
Rotacija utvrdjivanje
Rotacija utvrdjivanjeRotacija utvrdjivanje
Rotacija utvrdjivanje
 
Zemljina kretanja-rotacija
Zemljina kretanja-rotacijaZemljina kretanja-rotacija
Zemljina kretanja-rotacija
 
Stanovnistvo i naselja 6. razred
Stanovnistvo i naselja 6. razredStanovnistvo i naselja 6. razred
Stanovnistvo i naselja 6. razred
 
OblikiveliinazemljeljE
OblikiveliinazemljeljEOblikiveliinazemljeljE
OblikiveliinazemljeljE
 
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbije
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbijePostanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbije
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbije
 
Geografski polozaj, granice i velicina Srbije
Geografski polozaj, granice i velicina SrbijeGeografski polozaj, granice i velicina Srbije
Geografski polozaj, granice i velicina Srbije
 
Sistematizacija prirodnih odlika srbije
Sistematizacija prirodnih odlika srbijeSistematizacija prirodnih odlika srbije
Sistematizacija prirodnih odlika srbije
 
Australija 1 pitanja 2020
Australija 1 pitanja 2020Australija 1 pitanja 2020
Australija 1 pitanja 2020
 

Hidrosfera

  • 5. Мора су делови океана уз ивичне делове копна, више или мање уоквирене острвима, острским низовима или полуострвима.  18 % Светског океана  Подела – према положају у односу на суседно копно: 1. Унутрашња, 2. Ивична, 3. Међуострвска.  Према положају у односу на континенте: 1. Међуконтинентална, 2. унутарконтиненетална,.
  • 6. Унутрашња или средоземна Окружена копном једног или више континената, са океаном или другим морима су повезани уским воденим пролазима или мореузима. Средоземно, Јадранско, Црно, Азовско, Балтичко, Црвено Ивична се пружају поред ивице континената, а од океана су одвојена острвима или полуострвима. Јапанско, Источно кинеско, Баренцово, Лаптевско, Чукотско, Карско, Жуто, Бофорово, Охотско Међуострвска Се налазе унутар великих острвских група. Банда, Сулавеси, Сулу, Молучко, Јаванско – између острва Малајског архипелага.
  • 8. ФИЗИЧКЕ И ХЕМИЈСКЕ ОСОБИНЕ МОРСКЕ ВОДЕ
  • 9. Температура морске воде Температура светског мора смањује се од екватора према половима.
  • 10. Провидност ●Мери се помућу Секијевог котура. ●Највећу провидност имају тропска и суптропска мора. ● U Jadranu je 33m.
  • 11. Боја На боју мора утиче његова дубина, боја дна, чистоћа воде и продирање и расипање сунчевих зрака.
  • 12. Црвено море има повремено црвенкасту боју, која потиче од једне врсте алги, које у одређено доба године попримају јаркоцрвену боју. Црно море – назив потиче од некада честих бродолома, које су у црно завијале породице морнара и по тмурним облацима поред обале. Жуто море – по боји муља које га засипају реке Хоангхо и Јанцекјанг. Бело море је добило име по белим мантијама руских калуђера из манастира на обали мора.
  • 13. Салинитет ● ● Салинтет је садржај соли у грамима у једном килограму морске воде. Изражава се у промилима. Просечни салинитет Светског мора износи 35‰. Највише има хлорида, затим сулфата... Зависи од испаравања и притицања слатке воде(од падавина, притока и отапања леда). Што је веће испаравање, вода је сланија. На салинитет утичу и приливи слатке воде (падавине, притоке ...). Највећи салинитет у Црвеном мору,42 ‰, услед великог испаравања и незнатног притицања слатке воде.
  • 14. Кретања морске воде Воде светског мора крећу се у виду- таласа, плиме и осеке и морских струја. Таласи настају најчешће под утицајем ветрова, али и од подморских земљотреса и вулканских ерупција. Висина зависи од јачине ветра и величине заталасане површине. У Средоземном мору се јављају таласси висене до 9 м, а у Атланском океану до 20 м. Цунами је морски талас велике дужине и висине који настаје при подморским земљотресима, вулканским ерупцијама и другим померањима морског тла. Брзина му је веома велика и износи 50-1.000 км на сат. Има велику рушилачку моћ и у приобалним пределима може изазвати катастрофална разарања.
  • 15. Плима и осека су наизменична подизања нивоа мора која настају под утицајем сила теже Месеца и Сунца, што се може запазити само на обалама. Плима и осека правилно се смењују по два пута у току 24 часа (после сваких шест сати и 12,5 минута), због чега се још називају и морске мене. Издизањем нивоа мора и надирањем воде на копно настаје плима. Осека представља спуштање нивоа мора и повлачење воде са обале.
  • 16. Морске струје су спора хоризонтална кретања морске воде и настају под утицајем сталних ветрова.Деле се на топле и хладне.
  • 17. Најпознатија топла морска струја је Голфска у Атлантском океану. Она настаје у Мексичком заливу и тече поред источне обале Северне Америке, а потом скреће на североисток. Код Британских острва струја се рачва у три крака. Највећи крак тече према североистоку поред Скандинавије и завршава се у Северном леденом океану. Захваљујући њему, југозападни део Баренцовог мора зими се не леди (Мурмански залив).
  • 19. Гибралтарски мореуз Суецки канал Мореузи (теснаци) јесу уски водени пролази измеђудва океана или мора, који раздвајају два копна. Најпознатији су: Гибралтар, Босфор, Дарданели и други. Узани делови копна који спајају веће копнене површине и раздвајају два мора или делове једног мора називају се земљоузи. Прокопавањем земљоуза настали су вештачки морски канали (Коринтски, Суецки, Панамски) који имају велики значај у светском поморском саобраћају.
  • 20. Гибралтарски мореуз - ширине 14 км, спаја Атлантски океан и Средоземно море, а раздваја Европу од Африке. Босфор и Дарданели спајају Црно и Егејско море (између се налази Мраморно море), а раздвајају Европу од Азије. Широки и дугачки мореузи називају се морски канали (канал Ла Манш одваја Велику Британију од европског копна). Суецки канал, један од најпрометнијих морских путева на свету, пуштен је у саобраћај 1869. године. Тај канал, дужине 163 кш, представља пречицу у поморском саобраћају између Северне Америке и Европе и Блиског истока, јужне Азије, источне Африке и Океаније. Канал нема ниједну брану јер Суецки залив има приближно исти ниво воде као Средоземно море.
  • 21. Острва су делови копна окружени са свих страна водама океана, мора, језера и река. Групе острва називају се архипелази (Малајски архипелаг, Егејски архипелаг и други). Острва се деле на континентална и океанска. Континентална острва била су у прошлости саставни део континената, због чега се налазе у њиховој близини. Настала су раседањем, спуштањем и потапањем нижих делова копна, али и услед издизања нивоа Светског мора. Највећа континентална острва су: Гренланд, Борнео, Мадагаскар и друга.
  • 22. Острво Површина (у км2) Континент Држава Гренланд 2.131.000 С. Америка Данска Нова Гвинеја 786.000 Азија - Океанија Индонезија, Папуа Нова Гвинеја Борнео 748.000 Азија Индонезија, Малезија, Брунеј Мадагаскар 587.000 Африка Мадагаскар Бафиново острво 507.000 С. Америка Канада Суматра 443.000 Азија Индонезија Хоншу 226.000 Азија Јапан Викторија 217.000 С. Америка Канада Велика Британија 209.000 Европа Уједињено Краљевство Елзмир 196.000 С. Америка Канада Највећа острва света
  • 23. Вештачко острво у облику палме у Уједињеним Арапским Емиратима (Дубаи) Далеко од морске обале налазе се океанска острва која су вулканског или коралног порекла. Вулканска острва настала су ерупцијама подморских вулкана (Хаваји, Липарска острва, Санторини итд.). Корална острва настала Су од корала који живе у тропским морима. Вулканско острво Стромболи у групи Липарских острва у Италији Малдиви – корална острва у Индијском океану
  • 24. 1. Наведи три средоземна, ивична и међуострвска мора. 2. Шта су мореузи и наведи три мореуза? 3. Шта су канали и наведи три канала? 4. Шта се подразумева под разуђеном обалом? 5. Како се деле острва? 6. Шта је салинитет? 7. Која су кретања морске воде? 8. Која је најпознатија морска сруја?