O slideshow foi denunciado.

Уједињење Италије

0

Compartilhar

Próximos SlideShares
Ujedinjenje italije i nemačke
Ujedinjenje italije i nemačke
Carregando em…3
×
1 de 11
1 de 11

Mais Conteúdo rRelacionado

Audiolivros relacionados

Gratuito durante 14 dias do Scribd

Ver tudo

Уједињење Италије

  1. 1. УЈЕДИЊЕЊЕ ИТАЛИЈЕ
  2. 2. Италија након Бечког конгреса (1815)  Разједињеност Италије у више држава, углавном под контролом Аустријe: • На југу Краљевина двеју Сицилија (Напуљска краљевина) под влашћу француске династије Бурбона • Папска држава у средњој Италији • Краљевина Ломбардија-Венеција под аустријском влашћу у северној Италији • Војводства Тоскана, Парма и Модена под влашћу хабзбуршке династије • Краљевина Пијемонт-Сардинија (са Савојом и Ђеновом) на северозападу као једина стварно независна држава
  3. 3. Карта Италије 1815.
  4. 4. Млада Италија • Револуционарна организација Млада Италија oснована je 1831. ради устанка против монархистичких режима и рата против Аустрије у циљу стварања уједињене италијанске републике. Неуспели покушаји током 30-их и 40-их година • Предводник је био Ђузепе Мацини.
  5. 5. Неогвелфизам Идеја италијанске конфедерације Јавила се 40-их година 19. века: Све италијанске државе сачувале би индивидуалност и остале делимично самосталне Водећу улогу политичку би имао краљ Пијемонта (Сардиније), а духовну папа Идеја је била популарна међу Италијанима, али није имала подршку других владара.
  6. 6. Пијемонт 1848/9.  У околностима унутрашњим немира у Аустријском царству аустријске трупе истиснуте су из Венеције (обновљена Млетачка република) и Ломбардије.  Са Сицилије је протерана династија Бурбона.  Рат Пијемонта против Аустрије, који није подржао папа завршио се војним неуспесима Италијана.  Пијемонт се није хтео задовољити половичним уступком Аустрије (Ломбардија, Парма и Модена, без Венеције), па су на крају изгубили све што су ослободили.  Аустрија окончала постојање обновљене Венецијанске републике
  7. 7. Римска република 1849. Фебруара 1849. парламент Папске државе лишио је папу световне власти Цркви одузета имовина Папа позвао у помоћ хришћанске земље Французи су стигли пре Аустријанаца и окончали су постојање Римске републике после 6 месеци.
  8. 8. 1849-1870. Водећа улога Пијемонта (Краљевине Сардиније), као једине стварно независне италијанске државе Предводници краљ Виторио Емануел II и премијер Камило Бензо ди Кавур Кавуров план је био економско јачање Пијемонта и обезбеђивање дипломатске подршке неке велике силе
  9. 9. Савез Пијемонта и Француске • Договор 1858. године са Наполеоном III да након победе над Аустријом Пијемонту припадну Ломбардија, Венеција, Парма и Модена, а да заузврат Пијемонт препусти Француској Ницу и Савоју, где су већину чинили Французи. Након победа код Мађенте и Солферина 1859. епилог је био разочаравајући мир Француске и Аустрије у којим је Венеција остављена Аустрији (остатак споразума је испоштован). Све територијалне промене потврђене су референдумима у тим покрајинама 1860. године
  10. 10. Последња фаза 1860. Сицилију и јужну Италију ослободили су добровољци које је предводио Ђузепе Гарибалди 1861. Виторио Емануел II је проглашен краљем Италије. У сукобу Аустрије и Пруске, Италијани (и поред неславног учешћа) захваљујући савезништву са победничком Пруском 1866. добили су Венецију. 1870. Рим је ослобођен од француских снага (након пораза Француске од Пруске) и постао је престоница (1871) уједињене Италије.
  11. 11. Кавур Гарибалди

Notas

  • Ломбардија и Венеција су биле најбогатије италијанске покрајине.
  • Наполеон III је био згрожен призрима крвопролића које је непрестано посматрао као комадант француске војске у Италији. У француској је свештенство било против рата који је претио да уздрма световну власт папе. Пруси су мобилисали јединице на Рајни. Због свега тога је Наполеон одлучио да оконча рат иако Венеција није била ослобођена. Према примирју из Вилафранке, које је касније потврђено миром у Цириху, Ломбардија је припала Наполеону, који ју је препустио Пијемонту, али је Венеција остала у оквиру Аустрије. Кавур је био озлојеђен тим изненадним прекидом рата када је остварен само делимичан успех и дао је оставку у знак протеста (вратиће се на власт 1860). Током рата су избиле револуције у којима су на миран начин уклоњени владари у војводствима Тоскана, Парма и Модена, а успешна је била и револуција у папској Ромањи. После споразума у Вилафранцси парламенти ова три војводства изгласали су уједињење са Пијемонтом, којем је припала и Ромања, без отпора Француске.
    Савоја и Ница су биле мале покрајине без економског значаја.
  • Иако је Гарибалди са војском у којој су се углавном налазиле присталице Мацинија истакао да се бори у име “Италије и витора Емануела II”, тај подухват није имао благослов зваичног Пијемонта. Кавур се одлучно противио том подухвату, којим му је одузето првенсто на италијанској политичкој сцени. Сматрао је да отуђено и убого становништво јужне Италије ије још спремно за уједињење са све већим краљевством на северу.
    Изненађујућ је био први успех Гарибалдијеве невелике и слабо опремљене војске. Касније су му се придруживали добровољци из целе Италије. Тако је дугу и богату историју Напуљске краљевине разорио један необразовани морнар који је постао херој герилског рата, а коначно и веома успешан генерал. Гарибалди је војску распустио након што ју је пресрела војска пијемнота на путу за Рим, у намери да спречи освајање Рима од Гарибалдијеве војске.
    Године 1862. Гарибалди је поново покушао да преотме Рим од француских трупа, али га је војска Пијемонта спречила. Рањен је и завршио је у тамници. Године 1867. у новом поушају заузимања рима Гарибалдијеве трупе су поразиле француске снаге.
    Године 1864. престоница је премештена из Торина у Фиренцу, како се Италија обавезала Француској. Рим је постао престоница од прикључења 1870. Торино је био главни град Пијемонта, али непогодан за престоницу због удаљености од јужних делова државе. Такође је било неколико градова значајније историје.
    Године 1870. Наполеон III је повукао француске трупе из Рима и пре пораза од Пруске, јер су му биле неопходне све располоиве снаге.
    Краљу Виторију Емануелу је замерано што је остао II, а не узео I, као краљ италије, јер је то имплицирало да је Пијемонт прикључио себи стале делове Италије.
  • ×