1. Алекса Шантић
Аутор презентације :
Миа Перић V/4

2. Алекса Шантић (Мостар,
27. мај 1868 — Мостар, 2.
фебруар 1924) био је
српски песник и академик,
родом из Мостара где је
провео већину живота и
песничког стваралаштва.
Биографија

3. Завршио је трговачку школу у Трсту и
Љубљани.
Основао је културни лист Зора и био је
председник Српског певачког друштва Гусле.
Године 1914. изабран је за дописног члана
Српске краљевске академије.

4. Најпознатија дела
Објавио је велики број песама.Његове песме су пуне
бола и љубавне чежње,али и родољубља и пркоса
надахнути тешким националним и социјалним
положајем српског народа.
За време живота написао је и објавио преко 800
песама.

5. Међу најпознатијим делима су:
● “Емина “
● “ Остајте овдје”
● “ Предпразничко вече”
● “Што те нема ?”
● “ Вече на шкоњу”
● “ О класје моје”
● “ Моја отаџбина”

6. “МОЈА ОТАЏБИНА”
Не плачем само с болом свога срца
Рад` земље ове убоге и голе;
Мене све ране мога рода боле,
И моја душа с њим пати и грца.
Овдје, у болу срца истрзана,
Ја носим клетве свих патњи и мука,
И крв што капа са душманских рука
То је крв моја из мојијех рана.
У мени цвиле душе милиона -
Мој сваки уздах, свака суза бона,
Њиховим болом вапије и иште.
И свуда гдје је српска душа која,
Тамо је мени отаџбина моја,
Мој дом и моје рођено огњиште.

7. Песма “Моја отаџбина” Алексе Шантића јесте једна
од оних његових песама у којима песник постаје глас
народа. Песма је родољубива, лирска песма,
испевана у сонетној форми. Састоји се од четири
строфе, два катрена и две терцине. Песма “Моја
отаџбина” настала је 1908. године када се догодила
Анексиона криза у Босни и Херцеговини. У тим
годинама код Шантића долази до разочарења те му
основне теме у поезији постају патриотизам,
побожност, љубав, пролазност младости.

8. У својим песмама исповедао је братство свих људи и
са нежношћу је прилазио сваком људском створу.
Крвно је био везан за оно што га непосредно
окружује, за домовину, за род, народ и свој дом.

9. ● Шантић је певао о народним
страдањима, пре свега о човеку
кога је познавао. Певао је о
отаџбини у ужем (о Мостару) и
ширем смислу (о целокупном
свом народу као у песми “Моја
отаџбина”). Певао је о томе и
због тога патио, због околности и
ситуације у којој се налази његов
народ. Шантић је са лакоћом
повезивао одлике народне песме,
којом се изражава ведрина
живота, са рафинисаним
модерним сонетом у ком
одзвањају мука, патња,
меланхолија и бол. У неколико
патриотских сонета Шантић нам
показује тадашње расположење
међу својим народом.

10. Шантић је певао о народним страдањима, пре свега о човеку
кога је познавао. Певао је о отаџбини у ужем (о Мостару) и
ширем смислу (о целокупном свом народу као у песми “Моја
отаџбина”). Певао је о томе и због тога патио, због околности и
ситуације у којој се налази његов народ. Шантић је са лакоћом
повезивао одлике народне песме, којом се изражава ведрина
живота, са рафинисаним модерним сонетом у ком одзвањају
мука, патња, меланхолија и бол. У неколико патриотских сонета
Шантић нам показује тадашње расположење међу својим
народом.

11. ●За тумачење ове песме потребно је
пре свега да знамо шта за песника
представља отаџбина о којој пева.
Изгледа да је песник под овим појмом
подразумевао читав простор на ком је
живео његов народ и сународници.
Иста им је била судбина и у отпору
неслободи и у борби за слободу. У
самој песми најбоље можемо видети
шта песник мисли када помиње
отаџбину, нарочито у последњој
строфи.
●И свуда гдје је српска
душа која,
●Тамо је мени
отаџбина моја –
●Мој дом и моје
рођено огњиште.

12. Шантић је певао своје личне доживљаје, али је више
стремио ка доживљајима народним. Он је ишао за
својим људима, заједно са песмом, певајући у име свих.
Он жели да опева све што је дивно у његовом народу и
да изобличи зло и ругобу. Због тога његово песништво
и јесте пола лично, а пола народно. Дочекао је да викне
за непријатељима као победник, да поздрави остварење
југословенског сна.

13. “EМИНА”

14. ●Песма “Емина” Алексе Шантића говори о једном сусрету између лепе
девојке Емине и песника, такође и лирског субјекта. Песник одавно зна за
лепоту ове девојке, која је при том сусретну наново пробудила његова
осећања. Примећујемо изразе привлачности и некакве младеначке љубави,
која је више израз страсти и страхопоштовања, него неких других дубоких
и сталних осећања. У песми се јасно истиче утицај муслиманске,
оријенталне љубавне поезије, с телесним мотивима описаним као путеним
и описима духовних чежњи као продукта пробуђених чула. Пробуђена
чежња у лирском субјекту при крају песме прелази у незадовољство и тугу,
јер објекат обожавања одбије удварање лирског субјекта. Неоставрена
љубавна жеља очитује се и кроз осећај промашености који лирски субјекат
осећа као одбијени мушкарац. Тим чином као да је умањена и његова
мушкост.

15. У последњим стиховима видимо изражено очајање,
разочарење, али и некакав бес што Емина не примећује
колико значи песнику и колику му бол наноси.
Сви стихови у песми су дванаестерци, што јој даје складан
ритам, који додатно употпуњује присутна рима. Рима је у
цијелој песми парна. Ова форма чини песму изузетно
певном, па није ни чудо што је лако опевана и претворена
у севдалинку.

16. И као што би Јован Дучић рекао ниједан писац није толико
личио на своје књижевно дело колико Алекса Шантић.
Овај песник је био највеће дете у нашој књижевности. Он
је сва своја сведочења црпио из свог чистог детињег срца.