Резултати анкете о обавезним изборним предметима међу ученицима 5. разреда ОШ

1. ПРЕДМЕТ ДРУГАЧИЈИ ОД ОСТАЛИХ
- шта су одговорили ученици 5. разреда ОШ ‘’Свети Сава’’
у упитнику о изборном предмету верска настава – православна веронаука
На нивоу школе од одељења петог разреда школске 2005/06. године формирана је
једна група за верску наставу – православну веронауку коју чине 24 ученика. Пошто је то
прва генерација која је могла бирати верску наставу као факултативни предмет, што значи
да су могли да бирају један од два изборна предмета: грађанско васпитање или верску
наставу, могли су слушати оба, један или ниједан, од тог броја шесторо је први пут слушало
веронауку, један ученик слушао је трећу годину, четворо ученика четири године, а половина
ученика у групи, њих дванаест, свих пет година. Притом, сваке године имали су другог
вероучитеља, па, према томе, и другачију методологију рада. Група са тако шароликим
саставом имала је различите нивое предзнања, од готово никаквог предзнања, преко
површне информисаности, до истинских и трајних знања о својој вери. План и програм
верске наставе за 5. разред такав је да се подразумева да су ученици слушали предмет у
претходном образовном циклусу (од 1. до 4. разреда ОШ). Олакшавајућа околност била је
циклични распоред градива верске наставе, што подразумева враћање на већ обрађене теме
и њихово продубљивање и проширивање.
Да би у рад укључио све ученике и постигао планиране наставне циљеве у тако
некомапактној групи вероучитељ се довијао на разне начине, које не би користио у другим
околностима: примењивао разне методе и облике рада, кушао разноврсне мотивације за
самосталан и додатан рад ученика и група ученика, експериментисао и служио се свим
расположививим наставним средствима. Последњи час у години искористио је за
попуњавање анкете која је требала да испита које су методе и облици раду међу ученицима
најпопуларније, да ли се, уопште, сећају шта су на који начин радили, које теме сматрају
најзанимљивијим, а које не, како и шта би убудуће желели сазнати и радити на часовима
верске наставе; упитник је садржао и краћу проверу усвојености знања из једне области, као
и ученичку самопроцену свог знања и свог труда током године, и вредновање
вероучитељевог рада с њима. Иако је број од 24 ученика одвећ мали да би резултати анкете
могли бити озбиљан показатељ испитиваних тема, резултати, пак, могу бити помоћ
вероучитељима у даљем раду. Због малог узорка ученика обухваћених упитником,
резултате нећемо исказивати процентуално, него само у целим бројевима. Резултати који се
односе на генерална питања у упитнику приказана су и у графиконима, а други, који се
односе на специфичне и конкретне задатке групе у одређеном разреду биће презентована
описно-аналитички.

2. У петом разреду ученици се сусрећу са више нових предмета, од којих неки имају
додирних тачака са верском наставом, и, неретко, стварају забуну међу ученицима јер истој
теми (постанак света тј. космоса-географија, историја старог века-историја, и друге теме)
приступају на различите начине, за шта су ученици више пута тражили објашњење на
часовима верске наставе. Први захтев у упитнику зато је био да од шест понуђених одговора
одаберу један којим ће веронауку сврстату у одређену групу предмета по најопштијим
представама о њима.
Представе о предмету забаван и
необавезан; 0
тежак и
неразумљив; 0
непотребан и
досадан; 1
старомодан и
превазиђен; 1
другачији од
осталих; 8
користан и леп;
14

3. У следећем захтеву упитника ученици су од дванаест понуђених могућих садржаја и
начина организовања часова верске наставе могли изабрати најмање три, а највише
четири. Да су ученици одлично схватили циљеве верске наставе, показују најфреквентнији
одговори видни из следећег графикона.
Фреквентност пожељних садржаја и начина рада
1
8
1
7
5
12
2
14
4
9
10
11
0 5 10 15
вероучитељ одговара на питања ученика и саветује их
читање и тумачење Библије
провера наученог кроз занимљиве тестове и квизовe
записивање свог мишљења о некој верској теми и
расправа о томе
гледање и тумачење слика и икона
учешће на конкурсима и квизовима знања ван школе
заједнички одласци на литургије
разговор о својим и туђим верским искуствима
цртани, играни и документарни филмови с верски
темама
самостално истраживање на часу по упутствима
вероучитеља
цртање и попуњавање наставних листића
поучне игре и духовне песме
Овакви одговори говоре у прилог томе да ученици све што сазнају желе да се то
учини на часу уз велику помоћ вероучитеља, нису склони самосталном раду, што не значи
да не желе износити своја аутентична искуства. Одговори указују и на то да постоји извесна
потреба за литургијским животом у цркви без обзира што пракса указује да већина ученика
не учествује у црквеном животу.
Од облика рада ученици најмање
воле да раде у пару-свега четворо њих.
Подједнак број ученика- десеторо њих
изјаснио са за групни рад и самосталан тј.
индивидуалан. Овде ваља напоменути да су
индивидуалан облик рада ученици
зокруживали и кад је у питању фронтални.
Рад у пару током године спровођен је
углавном кад су се тумачили библијски
текстови, када је сваки пар добијао Библију и
истраживачке задатке на које су требали пронаћи одговоре у библијском тексту. Будући да
су читање и тумачење Библије у претходном задатку ученици високо вредновали ваља
закључити да им овде не одговара сам облик рада (вероватно би волели да свако добије свој
примерак Библије и истражује самостално), а не садржај рада.
Пожељни облици рада
4
10
10
рад у пару
групни рад
индивидуални

4. У следећем питању желело се проверити сећају ли се ученици шта су на часу радили
у пару, шта самостално, а шта групно, па им је наложено да напишу бар један пример
наставног садржаја за сваки облик рада. Сви су се сетили примера рада у пару, двоје
ученика није написало ниједан пример групног рада, а још троје је погрешно проценило
заједничко гледање филма као групни облик рада; примера самосталног рада дали су
највише тј. готово сви су записали више од једног, колико је било најмање тражено.
Одговори, осим што неки ученици и поред вероучитељевог објашњења нису схватили
разлику између фронталног и групног рада, могу да указују на то да се најбоље памте
садржаји за чије су усвајање улагали највећи напор, не ослањајући се на другаре у групи.
Иако су у првом задатку ученици показали
да најмање воле да раде код куће
самостално, у наредном захтеву, који се
односио искључиво на домаћи рад, тај
однос је нешто другачији. Половина
ученика, њих 12, изјаснила се да највише
воли да уради све на часу, четвртина, њих
6, воли повремено, али не често да ради
домаћи, а још толико, опет њих 6, да би
волела чешће да ради код куће, а на часу
да покаже шта су урадили, сазнали или
научили.
У следећом задатку проверено је да ли се ученици сећају шта су ове године имали
да ураде за домаћи, остављајући им простор да испод питања наведу најмање три примера.
Само једног примера сетило се троје ученика, два примера навело је осморо ученика, три
примера уредно је навело седморо ученика, а више од три још седморо ученика.
Од ученика је даље захтевано да се сете и напишу који им се час током године
највише допао: шта се на њему учило и на који начин. У одговорима четворо ученика је
написан садржај часа, али не и начин на који се садржај обрадио, али из одговора
вероучитељ види да се радило о вербално-текстуалним методама и фронталном облику
рада: стварање света, прародитељски грех, Ева и Адам. Сви стали су истицали и начин рада
уз наведени садржај. Две теме предњаче као часови који су се ученицима највише свидели:
9 ученика је написало да им се највише допао час на коме су групе ученика излагале шта
знају о религијама старих народа и њиховом схватању смрти (у оквиру наставне теме
‘’Смрт као последњи непријатељ’’), тумачећи паное које су спремили код куће; 7 ученика је
као пример навело час/часове на којима су путем видео-бима гледали и тумачили слике и
иконе са представама старозаветне историје спасења. Још троје ученика навело је као
најдопадљивији час на коме су гледали и читали дигиталну Библију с илустрацијама, а
потом одговарали на питања на наставном листићу (нису написали да се наставни листић
односио на старозаветне пророке). Из питања која су уследила видно је да сама тема смрти
за ученике није била сама по себи допадљива, без обзира са ког се становишта о њој
говорило, па се да закључити да је ученицима час посвећен схватању смрти у религијама
народа старог века, био омиљен због начина рада- групни радови ученика, рађени код куће,
које су на часу ‘’одбранили’’ тј. показали и изложили другим групама. Донекле је
парадоксално да ученици бирају као најдопадљивији час овај за који је била потребна
добрана припрема и рад код куће, с обзиром на то да се већина изјаснила да не воли да има
Однос према истраживачким и
другим задацима за рад код куће
6
126 никада
повремено
често

5. домаћи. Очигледно да је овај пут домаћи био неуобичајен и изазован, ученици су познавали
материју због поклапања са наставом историје, нису морали сами радити све, него у групи
од четворо-петоро њих, те им је овај пут додатан рад код куће годио. Слично се може
тврдити и за старозаветну историју која је обрађивана путем илустративно-демонстративног
метода (слике и илустрације паралелно са иконописом) који прати разговор о ономе што
слике и иконе изображавају, мада је и сама тема старозаветних прича још увек, и за ученике
овог узраста, врло привлачна. Да се определе за ове часове (било их је три) као најлепше,
више него сама тема допринео је начин рада. Лако је могуће да је могућност да сами
претражују одређене делове дигиталне Библије путем рачунара, такође, допринео да
неколико ученика одабере час о старозаветним пророцима као омиљен, тим пре што
ученици нису прецизирали шта се на часу тачно радило, него само којим путем тј. на који
начин. Дакле, и у ова три случаја избор методологије рада је био пресудан при одређивању
часа који им се највише допао.
Очекујући да неће сви ученици моћи направити дистинкцију између саме теме и
начина на који јој се приступа, већ у следећем питању ученици су добили задатак да наведу
тему коју сматрају најкориснијом, најзанимљивијом или најлепшом. Ученици су
показали да је већина њих дорасла задацима који су се од њих тражили тј. нису много
понављали већ наведене теме у претходном задатку. Петоро њих је навело тему схватања
смрти у религијама народа старог века, али само двоје њих је поновило исто и у овом и у
претходном задатку. Четворо ученика је старозаветну историју спасења навело као
најкориснију тему; од тог броја такође њих двоје је поновило свој избор из претходног
задатка. Причу о прародитељима Адаму и Еви још један ученик поновио је у оба питања.
Остали су се опредељивали за тему другачију него што су навели у претходном задатку.
Убедљиво најкориснијом или најзанимљивијом темом сматрају десет Божијих заповести,
тачније, навело ју је једанаесторо ученика. Теми је било посвећено 5 наставних часова са
претежно вербалним методама, с много елемената проблемске наставе (проблематизација и
актуализација сваке заповести успостављањем паралела са савременим животом и
ученичким искуством) и фронталним обликом рада. Још два ученика навели су тему
стварања света као најкориснију, а један ученик читање и критику туђих састава, али није
навео на коју тему су били ти састави (током године било их је четири).
Следио је захтев да се изјасне која им се тема најмање допала и зашто. Нису се
сви ученици изјаснили, а они који јесу истакли су и разлог. Шесторо их је написало да им се
није свидела тема смрти, петоро зато што се боје, једно једноставно-зато што то не воли.
Двоје ученика се изјаснило да им се није свидела тема о прародитељима, један зато што је
све то знао, други зато што му се не свиђа што је Каин убио Авеља. Један ученик се
изјаснио да му се није свидела тема о 10 Божијих заповести, такође зато што их је знао од
раније. Један ученик је навео тему старозаветних пророка као недопадљиву зато што није
разумео. Ученички одговори упућују на то да је тема смрти за овај узраст још увек сувише
озбиљна тема, без обзира на то што се вероучитељ потрудио да допадљивим и занимљивим
приступом ученицима разбије очекивани страх. На когнитивном нивоу ученици су донекле
спремни да расправљају и уче о овој теми, али емотивно нису. Тако се може схватити и
наведени разлог о убиству Авеља. Одговори ученика на ово питање крију и још један
показатељ за вероучитеље: теме које се понављају ученицима су досадне јер мисле да их
знају, те треба добро осмислити на који начин продубити и проширити познате теме. Још је
једна педагошка истина потврђена овим одговорима- ученици не воле кад им нешто остане
нејасно и кад се не могу укључити у рад због тога.

6. Ученицима је затим остављен простор да наведу шта им је остало нејасно или нису
стигли да питају током године и ту је девет ученика навело питања која су постављали и
на часовима, као на пример: Зашто не видимо Бога, Како је створен Бог, Откад Бог постоји,
Је ли човек настао од мајмуна или од Бога, Када и како су умрли Адам и Ева (исти онај
ученик коме је ово опсесивна тема), Зашто нисмо гледали документарац о стварању света,
Када ћемо ићи у неки манастир, а не само у цркву...
Следећи захтев постављен у упитнику гласио је да наведу о чему би волели више да
уче следеће године. Пошто су током 5. разреда махом учили старозаветну историју спасења,
ученици су и сами препознали да је јеванђељска историја запостављена, па је њих седморо
навело да би желело више да учи о Исусу Христу, чиме су и наслутили план и програм 6.
разреда. Њима се могу придружити и петоро који су навели да желе да више чиатају и
причају о Библији и Христовим чудима. Тему пакла и раја, анђела и демона навело је
четворо ученика. Двоје ученика пожелело је да учи о другим религијама, двоје о свецима,
по један ученик навео је теме о обичајима, нашој историји и о Адаму и Еви (опет исти
ученик). Један ученик је, несвесно дефинишући циклични распоред градива верске наставе,
неспретно написао: Све исто, али преопширније!
У питању на који начин би волели да обраде теме наведене у претходном задатку,
ученици су, углавном, варирали начине на које се с њима радило током године. Неки од тих
начина су сасвим примењиви на тему коју су навели, неки не, али је ипак половина ученика
показала и способност организације часа и избора адекватног начина рада уз наведену
тему.
У другом, мањем делу упитника, пар питања се односило на ученичко
самовредновање и вредновање другара у групи у којој су радили приликом заједничке
припреме паноа о религијама народа старог века. По разноликости оцена, од 1 – 5, може се
закључити да су били прилично објективни при оцени својих сарадника у групи. Најтежи
захтев у овом делу упитника био је да процене оценом од 1 – 5 колико су сазнали о
религијама старих народа, које није спремала њихова група, дакле, на основу праћења
излагања других група, што је, истовремено, највећа опасност групног рада (ученици се
усредсреде само на задатке своје групе, а не слушају и не усвајају достигнућа других група).
Ученици су у највећем проценту били свесни ове опасности групног рада па су нижим
оценама вредновали знање које су усвојили из излагања других група. За разлику од
претходних процена, ову процену могли смо проверити наредним задатком у коме се од
ученика тражило да се сете како се код свих 5 обрађених религија старих народа зову
поједина божанства, односно да се сете погребних обичаја код различитих народа старог
века. Резултати кратког блиц-теста се у 80% случајева поклапају са самопроценом ученика у
претходном задатку што говори о објективности ученика иако су још мали.

7. Последњи део упитника односио се на самовредновање и вредновање вероучитеља.
Од ученика је, прво, тражено да изнесу свој став према описним оценама верске наставе
и стаусу предмета, што приказује следећи графикон.
1
6
0
10
6
волео бих бројчано оцењивање
бирао бих веронауку и кад би оцена улазила у
просек
не бих је слушао да оцена улази у просек
свеједно ми је
више бих учио да се бројчано оцењује
Ставови према описном оцењивању
Од пет понуђених одговора, од којих су могли бирати само један, један ученик
заокружио је да му је жао што се верска настава не оцењује бројчано од 1 – 5; 6 ученика
заокружили су да би учили веронауку и да се никако не оцењује; такође 6 ученика
заокружило је да би више учили веронауку када би се оцењивала бројчано и улазила у
просек; највише, 10 ученика, заокружило је да им је свеједно како се и да ли се веронаука
оцењује, исто би је слушали и једнако учили; ниједан ученик није заокружио да не би слушао
веронауку уколико би се оцењивала бројчано и оцена улазила у просек.

8. Следећи захтев је био
да описном оценом
процене своје знање у
5. разреду, као и свој
труд. Да су ученици
правилно схватили
разлику између знања
и труда доказују код
истих ученика извесна
одступања у процени
знања и труда.
Углавном су та
одступања таква да је
у неколико случајева
труд процењен већом
оценом од знања, али
има и обрнутих
случајева. Број закључних оцена које је вероучитељ поделио за нијансу разликују од броја
оцена којима су ученици самовредновали своје знање и свој труд. Наиме, уместо једне,
вероучитељ је закључио две најлошије оцене- задовољава, уместо 9 односно 11 оцена добар
вероучитељ је поделио 8 оваквих оцена, а број најбољих закључних оцена потпуно се
поклапа у ученичкој самопроцени и вероучитељевој процени њиховог рада.
Вреднујући истим описним оценама вероучитељов рад с њима, 22 ученика
оценило га је најбољом оценом, а два најлошијом. Тако је вероучитељ, ако се мери
најлошијим оценама, добио мило за драго- ни мање ни више од онога што је другима дао.
Најведрији део упитника је био простор на који су ученици могли дописати или
доцртати нешто што желе рећи о верској настави, а што им упитнком није било
омогућено. Пошто је упитник био захтеван и озбиљан, ученици су остали без идеја или без
довољно времена, па је свега њих неколико доцртало и илустровало ведре, али
клишеизиране поруке: сунце које се смеје, срце с паролом Волим веронауку и слично. Само
једну поруку издвојили смо као посебну: Верујем у Бога.
вероучитељ Славица Јурић
0
2
4
6
8
10
12
14
Самопроцена ученика и вероучитељова оцена ученика
САМОПРОЦЕНА ЗНАЊА 1 9 14
САМОПРОЦЕНА ТРУДА 0 12 12
ЗАКЉУЧЕНА ОЦЕНА 2 8 14
задовољава добар истиче се

9. ПРЕДМЕТ ДРУГАЧИЈИ ОД ОСТАЛИХ
шта су одговорили ученици 5. разреда ОШ » Свети Сава «
у упитнику о изборном предмету грађанско васпитање
На нивоу школе од четири одељења петог разреда формиране су две групе ученика
за наставу грађанског васпитања Једна група ученика радила је овај упитник.
Ова група ученика припада генерацији која је могла бирати грађанско васпитање као
факултативни предмет, тачније у првом разреду имали су могућност да слушају и
грађанско васпитање и верску наставу , један од ова два предмета или ниједан од
понуђених предмета . Осамнаест ученика слушало је оба предмета . Наредних година
одлучивали су се за један од ова два предмета .
У овој групи ученика грађанско васпитање слушало је 18 ученика . Од тога 2 ученика
1 годину , 1 ученик 2 године , 1 ученик 3 године , 11 ученика 4 године и 3 ученика 5
година . Уочава се да је континуитет рада у групи и присуство на настави
грађанског васпитања разнолико па су и постигнућа ученика различита . Као и сваки
други рад , рад на часовима грађанског васпитања захтева систематичност , поступност
и континуитет у раду .Деца се постепено уводе у тематику сазнања о себи и другима
и навикавају се на специфичне методе рада . Овај упитник је сугуран показатељ
бољег напредовања ученика који су похађали наставу грађанског васпитања дужи
временски период .
Први захтев у упитнику био је да од 5 понуђених одговора одаберу један којим ће
грађанско васпитање сврстати у гдређену групу предмета . Ниједан ученик не сматра
грађанско васпитање тешким и неразумљивим предметом, забавним и необавезним ,
нити непотребним и
досадним, 15 ученика га сматра корисним и лепим , а један ученик другачијим од
осталих предмета .
У следећем захтеву упитника ученицима је дата могућност да одаберу да ли на
часовима грађанског васпитања воле да раде : сами , у пару , у мањој групи и у
великој групи . 13 ученика је одабрало рад у мањој групи , 4 ученика рад у пару ,
само 1 ученик рад у великој групи а ниједан ученик не ужива радећи сам .
Од ученика се даље захтевало да се сете тема на којима смо радили .Највећи број
ученика је навео тему о осећањима , својим и туђим ,лепом понашању , конфликтима
, жељама ,решавању свађа и неспоразума , сналажењу у проблемским ситуацијама,
поштовање других , тимски рад .
Следећи захтев био је да од 6 понуђених одговора , о начину рада на часу , изаберу
и заокруже 3 . 12 ученика одговорило је да су им пријале игре на почетку и на
крају часа , 8 ученика уживало је у разговорима , 4 ученика одабрало је
драматизацију као један од омиљених начина рада , 4 ученика се определило за
разговор и размену искустава у групи вршњака , 5 ученика се најлакше изражава
цртежом , а само један ученик је одабрао дискусију у групи као занимљив начин
рада .
Интересантне резултате добила сам анализирајући следеће питање . – На часовима
грађанског васпитања највише сам научио-ла о : а.) својим осећањима и потребама
b.) осећањима и потребама других
c.) правима и обавезама
d.) неспоразумима
e.) конфликтима

10. Ученицима је понуђено да заокруже 2 од понуђених одговора . Одговорили су овако :
7 ученика (а ) , 11 ученика (б ) , 1 ученик (ц ) , 3 ученика ( д ) и 3 ученика(е )
На питање која је тема најзанимљивија сви ученици су навели тему о решавању
проблема и неспоразума .
Ученицима је понуђено да напишу шта им се на часовима грађанског васпитања није
допало .14 ученика сматра да су и теме и начин рада занимљиви , док 4 ученика
сматра
да су теме о демократизацији у школи тешке и захтевне .Сматрам да су ове теме
веома корисне и да се систематски надовезују на садржаје обрађене на часовима
грађанског васпитања од И до ИВ разреда . Тачније оне захтевају примену усвојених
знања и вештина .
Оно што ученици сматрају најкориснијем што су научили на часовима грађанског
васпитања је следеће :
- решавање проблема и сукоба међу вршњацима
- препознајем своја осећања и потребе и осећања и потребе других људи
- сналажење у непознатим проблемским ситуацијама
- обраћање другима и казивање личног става уз уважавање и поштовање другог
- о важности лепог понашања
Ученицима је понуђено да се сете часа грађанског васпитања који посебно памте . 4
ученика памте час са родитељима на коме смо радили на решавању неспоразума .3
ученика памти час о две сестре између којих долази до свађе око поделе поморанђже
(ово је такође тема о неспоразумима ) .3 ученика се определило за час о откривању
тајног пријатеља ,5 ученика се сећа часа о решавању сукоба између брата и сестре ,
2 ученика су навела радионицу » У туђим ципелама« , која обухвата рад на
разумевању туђих потреба и проналажењу компромисног решења.
У следећем задатку ученици су оцењивали рад предавача оценама а) задовољава б)
добар ) ц) истиче се
Сви ученици су оценили рад предавача оценом истиче се .
На крају упитника ученицима је дата могућност да напишу или поруче оно што желе
а није им упитником омогућено.
5 ученика написало је следеће .
- Мислим да је грађанско васпитање корисно и да ће ми то што сам научио
помоћи у даљем животу .
- Научила сам много о томе како да се понашам у непознатим и тешким
ситуацијама .
- Волела бих да се сви понашамо овако како се понашамо на часовима грађанског
васпитања .
- Мислим да је грађанско васпитање важан предмет и дас деца могу научити
много о добром и лепом понашању .
- Мислим да грађанско васпитање треба да буде обавезан предмет у свакој школи
.
13 ученика није написало ништа .
предавач грађанског васпитања
Драгана Менчик