SFRJ za ponavljace

1. Dejan Novacic
• V
асе
Turisticki vodic
Sty!os, 2008.

2. SFRJ ZA PONAVUACE
Turisticki vodic
Dejan NovaCic
Predgovor
Dubravka UgreSiC
I1ustracije i dizajn korica
Dejan Novacic
Za promenu Jormata, umnoiavanje, dislribuciju ili objavljivanje
ovog teksta и celini ili и delovima potrebna је prethodna saglasnosl
autora. (www.cyberotpisani.com)
/zdavac: SТYLOS d.o.o. SТYLOS /ZDAVASТVO, Novi Sad
МШјсе srpske 1, 21000 Novi Sad
Tel./Jax: 02//451-367, 45]-475
e-mail: izdаvаstvо@щlоs.со.уu
Glavni i oclgol'omi urednik: Srdan Кrstic
Stampa: АМ8 Grafika, Novi Sad
(;elv11o izclollje
Novi Sad, 2008.
Тirai 2000
CIP - Каталогизација у пуликацији
Библиотека Матнцс српске, НОВИ Сад
316.728(497.1 )(09 1 )(036.053.2/.9)
НОВА4ИЋ, Дејан
SFRJ z3 ponavljal:e : turistivki vodic / Dејап Novaci6. -
4. izd. - Novi Snd : Stylos, 2008 (Novi Sad : АМВ graftka).
- 158 str,; iltlst:r.; 21 сш
Tjгaw 2.000.
ISBN 978-86-7473-381-3
COBISS.SR-ID 228616967

3. Sadrzaj
Leksikon izmisJjene zemlje
Umesto uvoda
Priroda: kroz pustinju i prasumu
Geografski poJoêaj
Geologija
Rcljef
Нidrografija
Jadranska оЬаЈа i otoci
Кljтa
Нога
Fauna
•
11
15
18
18
18
19
19
19
20
21
22
Kratka istorija SFR(j): ргјса о Josipu Brozu Titu 24
Tito 24
"Tito'" 25
Кгјzз êаnra 26
1 posle Tita - Tito, јlј пјје vafuo da Јјје pas crn јЈј Ьео 27
Stanovnistvo i demografija: SeJjaci, Jugosloveni i os!aJe Svabe 30
ZemJjaci . 30
Porodica: rodovske zajednice i bratstva 32
Meéoviti brak i gradsko dete 33
РОL1ТЈСЮ SISTEM Ј DRUSTVENO-POLJТICКE
ORGANlZAClJE 36
Торlј obrok za Edvarda Kardelja 36
Avangarda radnitke klase: drug Data i Jagnjece brigade 39
Funkcioneri 40
SUBNOR 41
Titovi pioniri (temu sluêe i time se мапе) 42
5

4. Spoljna politika: Buda Loncar i Patris Lumumba 45
ONO i DSZ (sredstva masovDog unistenja) 47
Organi: spoljni i unutra!nji 47
Unutra!nji neprijatelji 49
Jugoslovenska narodna armija SO
Vojno lјсе 51
О atomskiт skloni!tima i kiselom kиpusu 52
I ndustrija i poljoprivreda 54
Novokomponoyana narodna muzika 54
Spoljna trgoyina: sredstva za masovna razaranja 5 5
Poljoprivreda: duyan s РоЬогја i kukиruz bez ko!tice 5 7
Final1sije i novac 59
Kursne liste od Аlјје SirotanoYiea do Slobodana Мјlо!еујеа 5 9
Sa 60
Jugosloyensko privredno ‚udo 61
Rcligija: partiz.ni 63
Vampiri 63
Partizani 64
Vera u zagrobni tiyot: Киса суееа 65
Syeta mesta: Medugorje i Киmroуес 67
DcdaMraz 68
OORAZOV ANJE r NAUКA: RACUNAJТE NA NAS 70
Usmercno 70 Ekskurzije 71
Akademici 72
KtJl:I'URA I UМETNOST:
0,1 K,'lciinih drama do Mcstrovicevih Srba 74
6
Koji'cv'lOst: Fric је Ыо covek debo... 74
I ikovl1c lImetnosti: Vilerovi gobIeni i Me!trovicevi Srbi 75
M"/ickn ba!tina 77
Орег", Ьаlс! i kozara‚ko kolo 79
ЈоЈ, MCl 1cl: Vlak bez voznog reda 80 I'ш·ti/llnskа !kola Шта 82

5. Nagrade i festivali
Pozoriéte: kazablte
Sredstva jaynog informisanja, cryeni bilten i АЈап Ford
Опеvnа étampa
Od Kekeca do Cika
Мос mесЈјја јЈј kako је Janéa postao zvezda
JRT: Jugoslavi dizjem риап
Syakodneynjca: gde ј za§to ,јуе Jugosloyeni
•
Zamrzivat i nestaéice
Odmor, zabava i геЈаеасјја
Cvrge
Oeçje pesmice
JugosJoyenski praznici
Dan repubIike: praznik koji niko пјје sJayio
Prvomajski uranak
Osmi mart
Sle! za Dan mladosti
Repriza Nove godine
Уепçапје: ambasador сеЬе za buduce ЬеЬе
Rodendani: о knjigama i ruskoj saJa!i
Sport, fiskuJtura ј §ah
Kako 'и fudbaJeri rekli "пе"
Olimpijske igre i kranjski cevapi
Sve zvezde jugoslovenskog sporta
Prirodne Jepote
Uloga brkova u orufanoj revoluciji
èuékavac
Trs!je па§
Za§to је Gorbaçov zabranio Pitralon
Seks na jugosloyenski natin
Pimpek: imati i nemati
ааlеЬоуј, јЈј таlј nokat kao erogena zona
Zvonimir Rogoz, çovek koji је skinuo Hedi Lamar
83
85
87
87
89
90
91
93
94
97
98
99
100
100
Ј О 1
1 О Ј
Ј02
104
104
106
108
108
109
110
116
116
118
119
121
120
122
123
125
7

6. Lijepc tene prolaze kroz grad 1 2 5
Tako mlada, а уее Slovenka 126
Cudo nevideno 1 2 7
NACIONALNA KUНINJA 129
Ǧpǧ 1 2 9
Istorija: taekice, pasulj i Unirini paketi 1 30
Сеуарејсј 1 3 1
Burek i rekbu 1 32
Оееја usta 1 3 3
Slatki fivOl jugoslovenskih рјопјЈа 1 34
Od himbersafta do cedevite 1 34
K.ko putOy.!j, iIi kako stjcj ј utecj 136
Vremenske zone ili Joke About Тјmе 136
Vozovi i vlakovi 1 37
Fica, eovek s toçkovima 1 38
Titanik 1 40
Troka i рспј 1 41
Praktjtnj sayetj ј turjstitke jnformacjje 143
Putne isprave . 1 43
Vakcine i zdravstvo osiguranje 143
èoping ili tuwa pгjça о drvenim çapljama 144
èla poneti od odece i obuce 1 45
Bonton: oslovljavanje, ili oismo тј па ti 1 45
U restoranu: kako pravilno upotrebiti çaçkaJicu Ј46
DOOATAK: sta piju ... Jugosloyeni .149
Kakija Ј52
"'E('I.IALNI ОООАТАК: sta su sye izmјsШiЈugоslоуепi 153
IkkllЉ,а stгuja 1 53
&1I11II10I1I Ј54
11Ipllll1" Ј54
1'111'i`IIVIL'(1 1 55
Ǩ"`" klllll "јес yaée i naSe mJadosti Ј56
". I'Ј I NIIЮIIЛТЛК: naucjtejugosloyenski za pet sekundi 158
н

7. Ј
Dejan Nova'ic
SFRJ ZA PONA VLJACE
Turisti'ki vodi'
•
,
,

8. •
•

9. !
Leksikon izmisljene zemlje
Кnjiga Dejana Nova'ica SFRJ za ponaylja'e fantasti­
'an је osobni poduhvat. 1 njezina tema је fantasti'na. Те­та
Nova6ceve knjige ј е svakida.njica zemlje koja је ро­stojala,
ра ј е zatim nestala, iako пе ba. odj ednom i пе ba.
posve. Као da se cijela j edna zemlja pretvorila и Carrollo­vu
Ce.erskи тa'kи 'ij i se fantomski osmijeh 'as ројаУlји­је,
'as nestaje. Cak ni nedavno, posljednje и nizu slujЉe­nih
ukinuca Jugoslavije, jo. uvijek пе zna6 da su nj ezini
Ыy.j gradani oslobodeni njezina prisustva. Neki se, nai­те,
jo. uvijek sjecaju. Takvi gradani pate od sindroma
fantomskog uda. Takve svak:i 'as ne.to zasvrbi. 1 oni pro­tegnu
rиkи da po'e.и nooni раlас, а noge, gle, vi.e пета.
Dejan Nova'ic nastupa и ulozi samozvanog kиratora
тиzej a Ыy.e Jugoslavije. Оп se prema svome eksponatu
odnosi s paonjoт i пјетоМи, а za to је sposobna samo
osoba od integriteta. Osoba koja иyaoaya 'injenice. Osoba
koja se пе stidi vlastite biografije, niti vidi osobit razlog da
se пјоте ponosi. Оуе odlike neoЫ'no prij aju, osobito мо
se prisj etimo nedavne 'injenice da se уеСјпа Jugoslavena
odrekla vlastitih biografij a. УеСјпаје negirala da se rodila
tu gdje se rodila, vecina је metafori'ki re'eno prokazala
svoje "roditelje". Gradani su se preko noci ртотеtnulј и
1 1

10. •
pionira Pavlika Morozova, Stalj inova lјиЫтса i djete­ta-
heroja. Za уоlји svojih idola, Мјlо§еујса, Tudmana i
drugih, уесјпа је Ыlа spremna da se odrekne vlastitih rodi­telja,
prijatelja ili prvih susjeda.
Кnjiga SFRJ za ponaylja'e је leksikon, personalni ka­talog
stvari, рој тоуа, oЫ'aja, [епотепа i јтепа vezanih
uz Ыу§и ЈugоslаvЧu. Iz dana§nje perspektive ta se svaki­da
§nj ica тooe 6niti fantasti'nom, medutim, пј sada§njost
таlепш zemalja koj e su ј§Ыјlе iz jugoslavenskog jajeta
ne pruoa u tom smislu mnogo nade. Zato је i naslov Nova­
'jceye knjige dvosmislen. SFRJ za ponavlja'e је podsjet­nik
zaboravljene pro§losti, ali, tko zna - jer sa zemljama,
kao пј s Ijudirna, nikad se пе zna - тоМа i solidan pri­ru
'nik za buducnost.
Pro§lost jugoslavenske svakida§njice u Nova6cevu lek­sikonu
malko је falsificirana, оЬојanа ironijom, humorom,
пјето§си ili pak veselirn pretjerivanjem, §to је posve zako­nito:
rekli smo уес, autor је samoprogla§eni kurator u svome
privatnome muzeju. Medutirn, ako ti koj i su sru§ili Jugosla­ујји
- samozvani heroj ј, иЬојјсе, lатј povjesni'ari, ludi
predsjednici i novokomponirani po)jti'ari - ako su, dakle, svi
oni s lakocom sru§ili to §to su drugi ljudi godinama gradili,
onda pristojnirn ljudirna kakav је Nova'ic пе preostaje dru­go
nego da pokupe ostatke па щи i odaju veselu po'ast
svome Ыу§ет tivotu. U tom srnislu Nova'icev knjioevno
komemorativni poduhvat zаslшuје puno po§tovanje.
Citanje Nova6cevog leksikona ршύ mnogostmke шit­ke.
Jugoslaveni su dugo ojyjelj zato'eni u ideoloskim flo­skulama
koje su naprosto perpetuirali. 1 zemljaje Ьјlа пај­lј
ер§а па svijetu, i Jadransko more najplavlje, i гЉа пај-
12

11. svjeJija, i ljudi najsrda&niji, i sarnoupravljanje najeflka­snije,
i bratstvo i jedinstvo naj&vr€ce, i vojska najhrabrija.
Nova&iceva knjiga dekonstruira te i druge floskule па уе­seo
па6п. Upravo zato postiJe dvostruki efekt. CitajuCi
Nova&icevu knjigu pomireno pristajemo па vlastitu pro­
€lost i istodobno osjecamo olak§avajuci otpust od пје.
Ijo€ ne€to, vrijednost Nova&iceve knjige је i и tomu §to
medu prvima otvara prostor za revalorizaciju pro§losti, i
to пе опе "slutbene
"
- пјоmе се se baviti povjesni&ari -
nego pro§losti па§Љ osobnih Jivota.
Dubravka Ugresic
1 3

12. ,
•
, ,.
.<
. ,
,

13. U mesto uvoda
1. и pocetku bijase zemlja bez оЫјсја i bijase (ата nad
bezdanom. 1 rece Тito: neka bude svjetlost. 1 Ы svje­tlost.
2. Iodvoji Tito svjetlost od (ате i nazva Тito svjetlost
nasi, а tamu nazva njihovi.
3. Iopet rece Тito: neka bude zvijezda petokraka. 1 Ы tako.
1 postavi је Тito па svod nebeski da obasjava zemlju
sjajem nebeskijem.
4. 1 potom rece Тito: nek vrve ро sumama partizani ро
vrstama njihovijem. 1 krenuse partizani ро sumama
slaveCi јте Titovo. 1 vidje Тito da је to dobro.
5. 1 rece Тito partizanima: da nаСјnјто sebi Antijasisticko
vijece narodnog oslobodenja Jugoslavije ро svom оЬ­Щји,
kao sto smo тј, koje се biti gospodar od cijele ze­mlje
i od svijeh zivotinja sto se тјеи ро ovoj zemlji.
6. 1 stvori Тito sebi AntijaSisticko vijece narodnog oslo­bodenja
Jugoslavije i gle, dobro bjese veoma.
1 obradovase se partizani veoma velikom radoscu.
1 blagoslovi Tito dan kada је stvorio sebi Antifasi­sticko
vijece narodnog oslobodenja Jugoslavije ј ро­sveti
ga. 1 Ы vece i Ы jutro, Dan Republike .
•
1 5
•

14. Tako kaJe narodno predanje. Nauka, medutim, kœe da
је Jugoslavija rodena u Јајсu (lat.: testis, rnnоJ.: muda)
2 9. 1 1 . 1 943. godine, па П zasedanju Antifa€isti&kog уеса
narodnog oslobodenja Jugoslavije (А VNOJ). Delegati iz
svih krajeva okupirane Jugoslavije izabrali su tada prvu
vladu поуе zajedni&ke drfuve, koja је се biti zvani&no
konstituisana 2 9. l l . l 945.godine и Beogradu, pod nazi­уоm
"FDJ" (Federativna Demokratska Jugoslavija). Od
1 946. godine Jugoslavija se zove "FNRJ" (Federativna
Narodna Republika Jugoslavija), а od 1952 . - "SFRJ"
(SocijaJisti&ka Federativna Republika Jugoslavija).
16

15. о
v
UJ
N
•
/1
•
-
G rz Е Е с.Е
l.--__ǥ ---

16. Priroda:
kroz pustinju i prasumu
Geografski polozaj
Od svog osnivanja SFRJ Ieti па zapadnom delu Ваl­kanskog
poluostrva. Grani+i se па zapadu s ltalijom i
Austrijom, па severu s Madarskom i Rumunijom, па Isto­kи
s Bugarskom, na jugu s Albanijom i Gr+kom, а u zavi­snosti
od politi+ke situacije mote da se grani+i i s Etiopi­јот,
Libijom ili Irakom, уес prema potrebi.
Pored medunarodnih, SFRJ ima i republi+ke (srpski:
"административне ') granice. Опе slute za podelu ze­тlје
па SR Bosnu i Hercegovinu, SR Сrпu Goru, SR
Hrvatsku, SR Makedoniju, SR Sloveniju i SR Srbiju (sa
SAP Vojvodinom i SAP Kosovom i Metohijom).
Geologija
Jugoslavija leti па posebnoj vrsti zemlji$ta koje se zove
"kr§" i koje se sastoji od §krapa, vrtaca i sedimentnih stena.
lz kr§a zjapi mno§tvo dubokih provalija i jama. U utrobi ze­mlje
tekи reke-ponomice i cure mracne podzemne vode,
koje znaju da nadodu, izliju se i рорlауе sve oko sebe, ра se
turisti upozoravaju da пе +ackaju mnogo ро povr§ini.
18

17. Reljef
lugoslavijom dominira violentni Dinarski masiv. Naj­yj
$j planinski vrh је Brdo kod Кrапја (slo.: ,,1lIет i!auber·
berg"),jer se ovde odrzavaju sastanci najuzeg rukovodstva
partije i drZave koje saziva Ыпо drug Tito. Опје jna+e па­sledio
Brdo kod Кranja od svog оса, kralja Aleksandra,
zajedno s Веlјт dvorom, s tim $to se оуо poslednje nalazi
таlо juznije, па Dedinju (gr.: "QЛ:rн.t1t"). Оуа је рlanјпа
jo$ od prastarih vremena nastanjena trgovcima svinja i уј­sokim
oficirima vojske i роlјсјје.
опј su tu gradili naseobine ро svom ukusu, ра је Dedi­пје
poznato i ро jedinstvenim opti+kirn [епотеnimа - [а­tamorganama
u vidu snaZnih arhitektonskih halucinacija.
Нidrografija
Najvece more u SFRJ је Jadransko тоте. Njegov sliv
+јпе velike jugoslovenske reke, od kojih је najpoznatija
reka Dunav, а najduza reka Sava. Naj$ira reka je Neretva:
toliko је $iroka da пј Nemci nisu uspeli da је premoste, ра
su zato izgubili Drugi svetski rat. Jugosloveni su zato уео­та
ponosni па ovu reku. Pored пје, vole jo$ i Sutjesku,jer
је i ovde izginulo рипо Ijudi, а takode i Drinu,jer su za пји
jednom dobili Nobelovu nagradu.
Jadranska оЬаlа i otoci
ladranska оЬаlа је veoma razudena. U priobalnom рој а­su
nalazi se veliki broj arhipelaga, ostrva i podvodnih gre­Ьепа.
Iша ih toliko, da su neka ostrva tek nedavno otkrive-
19

18. ĪR . .:O I-J /
,
- .....
-
-
о
о
о
о
"
, koji je prona­деп
па. Takav је slucaj s otokom zvашm "Goli
tek pocetkom 80-ш godina хх veka, па veliko iznena­депје
Svetozara yukтanoyjca Теmра i Dobrice CosiCa.
Preko puta Golog otoka nalazi se Brionski arhipelag. Za­hvaljujuci
blagoj klimi, ovde rastu palme, karnile i pudlice.
О njima vode racuпa drug Tito i drugarica ЈоУankа. Оni su
Ьmш domacini, posebno drug Тito, koji па Brionima sam
"
sadi, okopava i bere naran&e ("svojom моm
) i posle ih
$alje pionirima i pionirkama $irom Jugoslavije.
Юimа
U Jugoslaviji vlada promenJjiva klima. Na пји utice
geografska $irina, nadmorska visina i Каmеnkо Katic. Оп
svako уесе stra$nim glasom пајауlјије smenu nebeskih
znamenja. 1 mrda obrvama. Које su isto stra$ne. Deca ga
20

19. se zato pla$e i posle пе mogu da zaspe. Ваг пе рге роЈа de­vet.
Za razlik:u od dece, odrasli Jugosloveni пе plase se
njega, уес prirodne nepogode zvane "ртотаја". Zato пе­rado
otvaraju prozore u svojim k:ucama. U kancelarijama
јЬ uopste пе otvaraju, jer tu svi puse, kao пј и јаупот tran­sportu,
јег su svi znojavi, ра рготаја тoTe da ih "prese­te".
U vozovima је оуа zabrana istaknuta па svim jezici­та
naroda Jugoslavije: "nicht hinnaulschlafen", "пе pase
аих pencher аи dehors" i "е pericoloso sporogersi". Turi­sti
se upozoravaju da pored рготаје pripaze i па podmukli
prirodni [епотеп koji u zatvorenom prostoru nastaje sam
od sebe, i koji se zove "vjetar".
Flora
SFRJ se odlik:uje Ьијпот vegetacijom. Najrasprostra­пјепјја
biljka је Fikus (Отогјса Miniatura). Оуа vi$ego­di
$nja zimzelena biljka najyj$e uspeva ро tzv. "dnevnim"
sobama. Ponekad se тote пасј i u kancelarijama, ali ret­ko,
i to samo kod generalnih direktora ј, eventualno, пјЉо­vih
zamenika. Fik:usi јтаји gusto zeleno Шсе koje пјје
mnogo ukusno, ali se lеро slate uz goblene.
Sezdesetih godina Jugoslavijom se postepeno sire i fi­ladendroni,
ра tak i sobni lјтипоуј. U zimsko doba, па га­dost
pionira, uspeva "Novogodisnja jelka", koja - ako si
Ыо dobar - rada kaubojske koltove s kai$em i futrolama .
•
21

20. •
Fauna
u vekovnim pra$umama fikusa obitavaju brojne пео­Ы(
пе Tivotinje. Јеdnа od пјЉје Vu(ko (Lupus јп Fabula),
zver nastala ukrManjem Miki Mausa i domaceg kuJjaka
•
(Ното Нотјпј Lupus). Vu(ko Tjyj па оЬroпсјmа Bjela-
$пјсе, Trebevica i Igmana, hrапј se сеуарсШта i рјуоm ј,
za razliku od drugih vukova i ljudi, пе krece se па nogama,
nego па skijama. Оуо radi kako Ьј zameo tragove.
U planinama se moTe sresti i retka vrsta medveda koji
vode poreklo iz drTavnog dobra "Кaradordevo" i zoolo­
$kog vrta u Subotici. Оуј medvedi su izuzetni ро tome $to
пе spadaju u divlje, уес domace Tјуоtinје i $to se hrапе ара-
22
Da Ii ste znali?
... Da svaka buktinja u drzavnom grbu SFRJ simbolizuje po jed­пи
гериЫiJш - lanicu jugoslovenske fedeгacije, koje sve zajed­по
gore i daju veliki zajedni]ki plamen?
... Оа drzavnu zastavu SFRJ ојпе tгi horizontalna polja, u plavoj,
beloj i crvenoj Ьојј, kao i jedna сгуепа zvezda u sгedini. 1 da ta
zvezda јmа ^ute јујсе. _to takode ne_to znа6? Valjda?
... Оа drzavna himna SFRJ "Неј, Sloveni" пета nikakve veze s
dr^avnom himnom Narodne republike Poljske? . . . I da pгilikom
slu_anja svoje штпе Jugosloveni obavezno kafu "jebote, sav
sam se паје`јо"? Pogotovo kad razbijemo Ruse u ko_aгci?

21. Glavni grad
Glavni grad JlIgoslavije је Мrdlla Оопја. Ovde se donose od­luke
о svim glavnim pitanjima koja se ti›u œivota ј, narooito,
smrti gradana SFRJ. О surovoj lepoti glavnog grada Jugoslavi­је
svojevremeno је snimljen dokumentami filш pod пзzјуот
"Predstava Hamleta u Mrdui Оопјој".
Filmje јтао veliki odjek kod publike i krititara, а пзkоп ргешi­јеге
tak је i poslovitno uzddani Miroslav Кrlern pljesnuo гu­kama
i uzviknuo: "Ра dobro, Ьгасо, jesmo 'ј тј doista bijesni
psi?!", па ta gaje autor Шmа, reœiser Кrsto Рарјс, potapao ро
kolenu i ute§io гe›jтa: "nismo, nismoH•
Ма kakvi.
urinima i bensedinima, ра su zbog toga таlо usporeni. Ne­таји
рПrоdnih neprijateJja izuzev druga Тita i onog maJog
Rumuna kad ти dode и goste. Po$to medvedi, za razJiku od
Vu+ka, nemaju skije i ne znaju da zamecu tragove, и jed­пот
trenutku bili su suo+eni s potpunim istrebIjenjem.
Brojnost nekih drugih Tivotinjskih vrsta, medutim,
neprekidno raste. Takav је slu+aj s jedinom autohtonom
jugosJovenskom vrstom, koju narod zove ,,+oye+ja ribi­са".
Nakon osJobodenja, +ove+je ribice su se iz Postojn­ske
јате, gde su pronadene, pro$irile ро сеЈој Jugoslaviji
i postaJe njen za$titni znak. "Cove+ja ribica" dobila је
јте ро tome $to Njyj и mraku i ni$ta ne vidi. 1 di$e па $kr­ge.
Jedva.
23

22. Kratka istorija SFR(j):
prica о Josipu Brozu Titu
Tito
Jugoslaviju је svojom slobodnom уоlјот stvorio Josip
Broz Tito. Опје Ыо пајуеса i пајznа+ајпјја li+nost и istoriji
naroda Jugoslavije i poslednji akcioni heroj medu шzаvпi­сјmа
хх veka. О пјеmu su napisane mnoge knjige i istorij­ske
studije. Najbolju biografiju druga Tita napisao је Vladi­mir
Dedyer pod naslovom ,,Prilozi". Po$to Dedijerova knji­ga
јта 1 2 юlа, ovde prenosimo samo kratak sadrtaj:
Josip Broz Tito roden је и Kumrovcu, posle +ega је
skuvao glavu od svinje da паЬтапј bracu i sestre i slomio
korito па sankanju. Zatim је oti$ao па zanat и Sisak i oda­tle
па isto+ni front gde su ga Cerkezi proboli kopljem, te је
рао и rusko zarobljeni$tvo i otenjo se Pelagijom. Nakon
toga se zapo$ljava u Kominterni i ubrzo postaje generalni
sekretar КРЈ, zbog +ega neko угете letj и Lepoglavi gde
priznaje samo sud svoje partije. Ро izlasku iz zatvora podi­
te ustanak i revolt1ciju, stvara А VNOJ, КNOJ i AFZ i
oslobada zemlju od stranih okupatora i domacih izdajnika.
Posle rata kate Staljinu "пе", hapsi Dida i рјје viski s Сег-
610т. Zeni se Jovankom, svira klavir, lоуј medvede i ро-
24

23. krece nesvrstane. Putuje plavim vozom i "ОаlеЬоm
"
. Nosi
Ьеlо odelo, rukavice, prsten i Roleks. Voli Civas, $trukle,
mlin+eke s picekom, omladince ј, naro6to, omladinke.
Poseduje dobru kolekciju ујпа koje па Brionima рјје sa
svojim kaskaderom Ri+ardom Bartonom. U starosti li+no
odlazi па КиЬи ро svoje sledovanje cigara, usput kinji Fi­dela
i u povratku preska+e Kineski zid.
Tito је umro и Ljubljani ј, nakon kraceg zadrZavanja и
Zagrebu, sahranjen je и "КиСј суеса" и Beogradu. Po§to је
Ьјо diktator nikome пјје Ыlо Tao $to је umro, tako da ти
ni па sahranu niko nije do$ao, pogotovo ne iz sveta. Ono
па televiziji је montirano, а o+eyjcj laTи.
"Tito"
Neposredno nakon Titove smrti, foЈшirапа је sloTena
•
zajednica udruTenog rada pod nazivom "Тito". Njena
osnovna delatnost Ыlа је $tancovanje zna+aka s Titovim
autografom. Zna+ke su odmab postale hit, naro6to medu
domaCicama i penzionerima. Veliki uspeh imala je i serija
zlatnika s Titovim likom ро uzoru па Napoleondore: роје­dinci
su ih kupovali iz ideolo$kib, а preduzeca iz senti­mentalnih
razloga, svojim direktorima.
Upotrebom Titovog lika stimulisan је promet roba i
usluga: njegove slike Ыlе su izloTene svuda - u izlozima
kasapnica, па $ofer-§ajbnama $Iepera i autobusa, kasama u
luna-parkovima ... Do§lo је do prave eskplozije и izdava­
§tvu: u kolosalnim tiraTima §tampane su monografije о Тј­[
и, Jovanki i pudlicama (najpoznatija је "Njibovi dani",
Beograd, 1 980.). Paralelno se publikuju i knjige iz oblasti
2 5

24. nauke ("Тito i p&elarstvo"), fiskulture ("Тito i vaterpolo")
i geografije ("Тito i Zcmanje"). Оуе knjige prodaju se па
kilo, па metar i па veliko, uglavnom саdnim organizacija­та
i domovima JNA. Cveta pored ostalog i umetni&ko za­natstvo,
ра se tako modeli Augustinticevog spomenika iz
Кumсоуса prodaju u tri veli&ine - stona, sobna i kongre­sna,
а tih godina pojavljuje se i dup)i аlbиm (па 33 obrtaja)
pod naslovom "Pjesme о Тitu" u izdanju Jugotona iz Za­greba,
koj i je odmah dospeo па prvo mesto svih domacih
top-lista i postigao trostruki dijamantski tirœ. Pored stica­пја
materijalnih dobara, pojedinci su dolazili u posed пе­procenjivog
politi&kog kapitala. Do/lo је do fOllniranja &i­tavih
karte)a poput "Ljubi&ic & Со" i "Dolanc i drugovi".
Kriza zanra •
U drugoj ро)оујni 80-ih komercijalni sistem "Тito",
zajedno s Оепехот, Astrom i Energoinvestom postepeno
zapada u krizu. Radni ljudi i gradani polako prestaju da о
Titu govore kao о Titu. Umesto toga sve &e/ce koriste пје­govo
prezirne Broz (srpski: "Бравар"). Nekada "пајуесј
sin na/jb naroda i narodnosti" i "voljeni predsednik Tito"
postaje "Josip Broz" ili samo "Broz". U оуоmе se poseb­по
isti&u bjy/j &lanovi СК, istoriografi-entuzijasti i autori
Politikinih "pisama blalaca". Ta)entovaniji pojedinci рсј­begavaju
pesni&kim metaforama te tako pj/и о "gospoda­ru
broznih усетепа", "pacovu tiji сер niko пе sme da iz­meri"
ili "уатрјси koga treba upokojiti". Jedan je &ak kre­пио
s glogovirn kocem u ru&erdama da otvori Titov grob.
Drugi је, takode u Beogradu, organizovao prvu uli&nu gej
26

25. paradu, па kojoj su se njegove pristalice kolektivno hvata­Је
za јаја dok su sirene obelezavale godi$njicu Тitove smr­ti.
U takvoj atmosferi stradali su svi nazivi izvedeni iz
"
, po+ey od de+jih vrtica, do brodogradiblta i
јтепа "Тito
kasarni. Glavne иЈјсе и svirn gradovirna (koje su obavezno
nosile Titovo irnе), Ыlе su preirnenovane, i to u skladu sa
"
nezavisnirn dиhom na$ih naroda ("Ulica srpskih vladara
,
"
). Sto se (j+e gradova рорu! Тј­tovog
"Шјса hrvatskih kraljeva
УеЈепја, Titovog Uzica i drugih, naravno da su do­ЫЈј
nova јтепа, bez mnogo diskusije.
Jugoslavija је, paralelno s tim, padala и ruke ne+ega $to
se zvalo "Predsedni$tvo SFRJ". СЈапоуј ovog "tela" stal­по
su se тепјаЈј, i niko пјје mogao da ih prebroji, а kamoli
zapamti. Izиzetak su +lanovi poslednjeg Predsedni$tva
SFRJ, koji се ostati upamceni ро tome $to su ispoljili dr­zavni
+ku уеlЉпu i mudrost kada je to Ыlо najpotrebnije,
u najdramati+nijim trenucirna jugoslovenske istorije. Ste­nogrami
sa sednica Predsedni$tva iz tog vremena оЫЈијu
britkim dijalozima (,jedi govna / pи$j kurac") i principi­jelnim
pitanjima ("ko te јеЬе") koja su strpljivo re$avali dr
Bora Јоујс, dr Stipe Mesic, dr Janez Dmov$ek, dr Bogi6
Bogi+evic i dr Vasil Tupurkovski, а bracu Kostic i da ne
рошјпјеmо. Medu пјirnа se тuуао i neki lik ро јтепи Sej­do
Bajramovic, za koga o+eyjcj kafu da је иртауо оп, sti­сајет
istorijskih okolnosti, ugasio svetlo i zatvorio vrata.
1 posle Тita - Тito, ш пјје vazno da Ii је pas стп ili Ьео
Uprkos svemu, legenda о Titu zivi i dalje. Prema В.
Crn+evicu i М . Beckovicu, narod је о Titu spevao preko
27

26. 10.000 ревата. Legende о Titu ви brojne i отјlјепе, а па­rodni
pripoveda6 prenose ih s kolena па koleno. Lik dru­ga
Tita izazivao је јвыепо divljenje пе вато u Jugoslaviji,
уес i u &itavom progresivnom &ove&anstvu.
Poznata је, recimo, pri&a о tome kako se u vreme Veli­kog
mar§a, kada se Кineska narodno-oslobodila&ka arrпiја
zatekla u ресјпата Јunапа, Teng Hsiao Ping poulio Мао
Се Tиngu па lо§ sme§taj, vlagu i promaju. Мао је sklopio
o&j i rekao: "Buducnostje svetla, аlјје put do пје dug i trno­vit".
Zatim je ispri&ao Tengu kako је tokom 1 943. godine i
drug Tito Jjyeo u jednoj ресјni pored D.rvara.
"U istoj pecini Jivelaje i njegova verenicaD.avorjanka
Paиnoyjc", pri&ao је Мао, "а tu se ЬјО uselio i Edvard Kar­delj
zvani 'Веус' sa suprugom Рерсот i пјепот sestrom
Zivkom. Ali, Tito se пјје Jalio. Zatim su do§li јо§ i Dilas i
Aleksandar Rankovic, а ne§to kasnije i Vlado Bakaric, ko­јј
је stra§no hrkao, ali Tito је i to trpeo". Мао је uputio dug
pogled Tengu, i nastavio: "Na ыаји је do§ao i sin Vinsto­па
Cerbla zvani МаШа. Тај је od partizana naи&jo da ри­
§ta gasove, zbog &ega je Davorjanku stalno bolela glava.
Kad se pojavio jo/ i stari Ribar s иnucima Јуот i Lolom i
pitao da li ima mesta, Tito пјје izdnao", rekao је Мао,
"уесје lирјо §akom о sto i viknuo: 'Уап! Svi уan! .. Majkи
уат boJjи ... ! '"
"ОУО su naravno &uli nema&ki dou/nici", nastavio је
Мао, "ј istog trenutka poslali depe/u u Berlin. Нitler је od­mah
naredio desant па Drvar . . . Partizani su medutim he­rojski
branii svog komandanta. U tome se posebno ista­kao
Titov pas ро imenu Тigar. Tigar је и jednom trenutkи
spazio kako аујоп iznenada izbacuje ЬотЬи па Tita. Tigar
2К

27. је munjevito sk060, oborio Tita па zemlju, а zatim se sam
Ьасјо па ЬотЬи, zakloniv/ije svojim tel0m . . . " Мао је па­pravio
kratku stanku, i tiho rekao: ,,1 niје vaZno da lј је pas
ЬјО ст јlј Ьео". Teng, koji је shvatio Maovu poruku, za­тj
/ljeno је pogledao kroz otvor ресinе па riÖina роlја u
daljini, i ne/to zapisao u svoju beleɲcи.
Tako је to bilo u Кini. 8to se Nemaca Ш�е, Нitler se sa­то
uhvatio za glavu i procedio kroz zube: "G6ring, du alte
Votze".
А Tigar? Po/to је poginuo l1erojskom smrcu, posmrtno
је odlikovan sa 2 х сас i 1 х сасЉ. Po&etkom 50-Љ, пјеmи
u &ast, podignut је spomenik па otoku Veliki Brijun. То је .
danas mesto hodo&a/ca stгапЉ drÖavnika, predsednika рј­onirskih
zajednica i fиnkcionera Кinolo§kog saveza Jugo­slavije.
•
29

28. •
Stanovnistvo i demografija:
v
Seljaci, Jugosloveni i ostale Svabe
Zemljaci
Najbrojnija пасјја u Jugoslaviji su Seljaci.
Za razliku od zemljoradnika i sto&ara, Seljaci Jjye is­klju6vo
u gradskim sredinama. Najvi/e ih јта u иргау­niт
odborima dru/tvenib preduzeca i partijskim komiteti­та,
а dosta su koncentrisani i ро repubblkim tv-centrima.
Dele se па proste (pojedina&ne) i pгo/иene seljake (ze­mljake).
Оуј poslednji Jjye u velikim zajednicama i те­dusobno
se "okupljaju" i "dne". Zato ib јта svuda i uvek.
Za razliku od Seljaka koji su ye&nj, Jugosloveni su
kratkotrajni - re& је о narodu koj i је naseUavao SFRJ sa­то
u periodu od 1 943. do 1 989. godine. То је hrabar па­rod
koj i j e porazio Hitlera i Stalj ina, аЈј пјје јтао aspiraci­је
ргета drugima ("Trst је na/"), i uvek је Ьјо skroman
("Са је pusta Londra kontra Splita grada"). U istorijskom
smislu, izraz "Jugosloveni" ozna&ava balkanski narod ko­јј
је izumro јlј se iselio u poslednjoj deceniji хх veka.
Posebnu vrstu Jugoslovena &jne Beogradani. опј nase-lјауаји
&itavu teritoriju Jugoslavije. Samo /to se u Zagre-
Ьи, па primer, zovu Zagrep&ani, а u Sarajevu - Sarajlije. 1
30

29. •
•
-- --
•• о
-
-
- -

30. pri&aju drugim jezikom. Tako da se medusobno пе razu­теји,
уес komuniciraju па srpskobrvatskom ј1ј brvatsko­srpskom
jeziku. Оуо пјје prirodan, уес neprirodan, уе­sta
&ki jezik, poznat i ро tome sto iша najduJe јmе па sve­tu.
V œna паротепа za turiste iz velikih i bogatih zemalja:
srpskobrvatski (Yugoslavian) jezik treba razlikovati od
&ehoslova&kog (Polish) jezika. Nije isto.
Pored Seljaka i Jugoslovena и SFRJ Jjye i pripadnici
nekih drugih, та1Љ naroda, samo im to пе treba govoriti
jer su оsеЩivi. Da Ы se Ьоlје osecali, оуј таli narodi kinje
ј08 тanје od sebe i zovu ib "narodnostima".
Najbrojnija narodnost и SFRJ ви Svabe. опј su 108а
narodnost јет иЫјаји partizanske ranjenike. Jedini na&jn
da prestanu je da јm dode Boris Dvomik. Kad njega ug1e­daju,
odmah padnu mrtvi ili se razbeJe. Za razliku od Sva­Ьа,
stanovnistvo SFRJ уеоmа сепј Nemce ј, паroбitо, пјј- •
Ьоуе noy&ane ароепе тапе "marke". Postovanje 10ka1-
nog stanovni8tva prema Nemcima iskazuje se paro10m
"Zimrner frei" koja је и znak dobrodoslice zakucana па
svaku kucu и potezu 1uka Koper - Skadarsko jezero.
Porodica: rodovske zajednice i bratstva
Tjpj&nи jugoslovensku porodicu пе &jne mш i Jena i
пјЉоуа deca, уес Ьтаса i пјЉоуј sinovci.
Pod ројтот "Ьсаса" podrazumevaju se krvni srodnici
drugog stepena, muskog pola, koji zajedno ti&estvuju u
јаупот Jivotu zemlje. Istorijski, [епотеп "bra6e" poti&e
iz prosirene (afilirane) porodice zadruJnog tipa. Nakon П
;rascdanja А VNOJ-a "braca" su zauzela klju&na mesta u
.2

31. politi&koj, ekonomskoj i dru/tvenoj hijerarhiji zemlje. Уе­liku
aktivnost, kako па saveznom, tako i па lokalnom пј­уои,
ispoljila su bra6a Pozderac i Dizdarevi6 (SR ВјН),
bra6a Кrajger (SR Slovenija), bra6a Dap&evi6 i Мј6unо­уј6
(SR Ста Gora) i bra6a Markovi6 (SR Srbija). U оЫа­sti
kulture i umetnosti posebno su se istakla bra6a Вајј6.
Кrajeт 80-Љ "bra6a" su uglavnom prestala da se рој а­Уlјuји
ujavnosti. lzuzetno, pojedina "bra6a", kao npr. bra-
6а Mjlo/eyj6 (SR Ста Gora / SR Srbija) nastavila su da
rade to /to rade. Druga su "bra6a", poput bra6e Kari6, &ak i
pro/irila spektar svoje delatnosti, te su sa revijalnih i ko­mercijalnih
poslova pre/li па politi&ki, ра i паu&пј rad, ta­ko
da su пею od пј ih postali &ak i akademici.
Broj&ano stanje "bra6e" и SFRJ varira od пајтапје dve
("тј dva brata оЬа ratujemo") do yj/e stotina jedinki, za­visno
od regiona i lokalnih oЫ&aja. То dokazuje da neka
"bra6a" tehni&ki nisu пј bila u krvnот srodstvu. Eklatan­tan
primer su Boro i Ramiz (SAP Kosovo).
Mesoviti brak i gradsko dete
Iako је tipi&na jugoslovenska porodica sastavljena od
dvoje, troje јlј yj/e bra6e i njihovih тu/юћ potomaka (ro­dovsko
bratstvo), deca se uglavnom radaju u heteroseksu­alnim
brakovirna. Jedna od naj&e/6Љ vrsta heterosekslual­nih
brakova su tzv "me/oviti brakovi".
Me§oviti brakovi razlikuju se od normalnih ро tome
Ӎto ih sklapaju osobe koje yj/e zanimaju роlпј, а manje
medunacionalni odnosi. То za posledicu ima radanje tzv.
"dece iz me/ovitih brakova" ("mati тј Jensko, а ЬаЬо
зз

32. mu/ko"). Po/to se me/oviti brakovi uglavnom sklapaju u
urbanim sredinama, deca iz takvih brakova poznata su i
kao "gradska deca". U Medicinskoj enciklopedij i JLZ-a
pj/e daje " . . . gradsko dijete blijedo, malokrvno te bespo­тосnо
Ьјсе sklono Ьипјаујсј, te se nе smije izlagati ki§i
da se nе istopi".
Pored gradske, u Jugoslaviji јmа i dosta obitne dece
koja nе рјји prokuvanu vodu i пе zahtevaju intenzivnu пе­gu.
1 jedna i druga deca podjednako su уоlјепа, jer su Ји­gosloveni
dobri i netni roditelji. Drtava medutim nе vodi
brigu о deci i zato su §kole besplatne, а porodice s уј§е de-
34
Jugosloveni u drugim zemljama
Jugoslavija је postojbina mnogih emigranata. Re› је о poseb­пој
vгsti vrabaca koja naputa mati›na jata da Ы se priklju›ila
kolonijama drugih ptica (прг. pingivinima јlј појеујта), ра se
posle рјtзји za§to ih sгedina пе гazume i zato је tivot ›udan.
U jгeт smislu, svi su Jugosloveni zapгavo emigгanti,jeг su se
u odredenom trenutku kolektivno паЉ уan granica svoje ze­тlје.
U utem pak smislu, 10 su oni koji danas zaustavljaju рго­laznike
ро Rejkjaviku i Velingtonu i pilaju ih "ta se desilo?" i
"otkud ја ovde?"

33. "
. Лkо јmаји ba/ puno
се imaju ргауо па "de&ji dodatak
dece, onda im drug Tito [i&no &estita i izabere ime za sva­ko
dvanaesto dete. U takvim slu&ajevima drug Tito se
smatra za "kuша
"
).
"
(ital.: "Ље godfather
35
•

34. v
POLITICКI SISTEM 1
v v
DRUSTVENO-POLITICKE
ORGANIZACIJE
Торli obrok za Edvarda Kardelja
Jugoslovenski put и socijalizam zove se "samoupra­уlјanје".
Re& је о anarhisti&ko - marksisti&koj koncepciji
uredenja drиstva i Jјуоtnот projektu Edvarda Kardelja
zvanog "Веус". Njegovo krисјјаlnо delo "Politi&k:i sistem
socijalisti&kog samoupravljanja" doJivelo је mnoga izda­пја
i postalo отјlјепо stivo asistenata-pripravnika, suprи-
v ge Рерсе i пјепе sestre Zivke. Za ovu knjigu Kardelj је do-
Ыо nagradu А VNOJ-a, а luka Plo&e јте "Kardeljevo".
Samoupravljanje је pre svega olj&eno u ideji "butkice".
Neki strani teoreti&ari liberalnog diskursa (аlј i domaci па­u
&nici nacionalnih ртоуеПЈјепсјја) (о osporovaju, tvrdeci
da u SFRJ пета leba da se jede, а kamoli butkica, i da ko­типјаге
laJи. Autori pak poput Bloha, Adorna i Fuada
Muhica tvrde da se и Jugoslaviji Jjyj sasvim pristojno i pri
(от posebno isti&u doprinos Saveza sindikata Jugoslavije.
Savez Sindikata (Iat.: "Caritas") humanitama је orga­l1izacija
koja narodu deli robu za dJabe. Zato Jugosloveni
36

35. preko sindikata паЬауlјаји sve /to stignu: kisele krastavce,
jorgane i шazniсе za filhaIInonUu. Ти su пагаvnо i "Ьиtk:i­се"
i "polutke", tj. uzdut pretesterisane svinje. Preko sin­dikata
se ide i и Ьanј и, па more i /aljи tene и inostranstvo
za Osmi mart.
Posebnu patnju Sindikat poklanja ishrani radnog naro­da.
Radni ljudi se hrane tzv. "toplim obrocima" па poseb­пјт
za to odredenim mestima, "menzama" јlј ,,restorani­та
dru/tvene ishrane". Торlј оЬгосј su ukusni, kalori&ni i
оЫlпј. U prose&nom jugoslovenskom preduzecu za doru­
&ak se oЫ&no slшi pasulj s kobasicom (и skromnijoj) ili
krmenadlom (и luksuznoj varijanti). Takode su рориlаrnј
i /kembici (tripice), а ponekad i kolenica (buncek) s kise­lјт
kиpusom ili рарсј и saftи.
Menze se ina&e dele па fabri&ke (radni&ke), slшЬе­ni
&ke i studentske. Posebnu vrstu menza koriste "fиnkcjo­neri".
Po/to јтаји fina перса i osetljive teluce, опј se hra­пе
odvojeno, и restoranima zatvorenog Ьра i klubovima
oficira.
Od kraja БО-ih, dodatak za dru/tvenu ishranu delio se
svirn zaposlenirna и oЫikи "Ьопоуа". Вопоуј su mogli ы­ti
upotrebljeni и restoranu preduzeca, јlј и najblitoj kafani,
ili и samoposluzi. Tako da su ljudi тепјаlј Ьопоуе za &ita­уе
kolutove "ka&kavalja", metre "zimske" salame ili ра­kovanja
od 300 komada "ЬоШitе". Ili раг fla/a vinjaka,
kako ko.
Samoupravljanje, pored роуесanја telesne tetine sta­novni
/tva, uti&e i па druge sfere dru/tvene nadgradnje.
Опо је obogatilo knjitevni i kolokvijalni jezik пеОЫ&niт
skracenicama i sintagmama poput "UR", "ZUR" i
37

36. Ideologija marksizma iIi kako је Marks ukrao
jedanaestu tezu Fojerbahu
"Na pocetku bijase teza, ; teza bijase и Fojerbaila, А МШ'ks ро­zelje
teze brata svojega Fojerbaila i иЫ ga, а tezu uze. lјо! рохе­Ije
Marks brata svojega Engelsa ; uze ; njega. 1 zatnldnje Ellgels
; "od; МауЬu Lenj;lla ; Slalj;na. А Jos;p -,е drzase za ре/и Stalji­nи,
ра ; оп ;zade. 1 i;vljase tako Jos;p Zivotom svoj;m praved­nick;
m, ; ЬојаЈе se Stalj;lla "еоmа. А kad nариn; Jos;p ЗАО god;­па,
v;dje Josip Љиn gdje gori,jer је Josip pio dosta cviceka, ; I'e­се
Њиn Josipu: ostavi Staljina i podi u zemlju Balkansku ; potra­х;
{ато Kardelja sto ga zovu Bevc. 1 ис;n; tako Josip ; vidje Kar­delja
sto ga zovu Bevc gdje sjed; па gor; Balkanskoj ; govor; исе­nicima
svojijem. 1 slusa.fe ga Gajo ; Ljubo i Supek sto ga zovuJu­ћica.
А mеЈи nj;mа bijase ; nek; M;hailo, ; rece Mihailo: eda Ii
се! nas l; uCili? Ј nap;sa M;!zailo poslanicu Savlu о Pavlu. 1 cuse
10 kraljev; i knjif.evnic; ; veliku uzbzmu podigose. ljeknu truba, i
рисе puska, ; ustase mrtvac; ;z grobova svojijeh.l n;kom nisla ".
"OOUR", te пе6m /to se zove "interesna zajednica". Sa­mopravljanje
је i test motiv umetnitkog stvarala/tva. U
kinematografiji se istite Шm "Licem u lice", potresna pri­
&a о sudbini radni&kih saveta, kao i "Veliki generator",
film о proizvodnji elektri&ne struje, U vajarstvu је ideja
samoupravljanja dozivela apoteozu u grupnom spomeni­ku
"Mo/a Pijade" gde se Mo/a kao dogovara ne/to s rad­niсјmа
ispred zgrade "Politike" u Beogradu.
38

37. А vangarda radnicke klase:
drug Daca i Jagnjece brigade
U SFRJ postoji yj/e dru/tveno-politi‰kih organizacija.
Najpoznatija i пајуеса је Savez komunista JugosJavije. То
је avangarda radni‰ke klase. А Jagnjece brigade su avan­garda
Saveza komunista JugoslavUe. Idejni voda Jagnje­СјЬ
brigada Ыо је drug Da‰a. Оп је rasporedio brigadire ро
folшасiјskiт јеdinјсјmа па op/tinskom, pokrajinskom,
repubIi‰kom i saveznom пјуои. Zahvaljujuci odli‰noj ОТ­ganizaciji,
Jagnjece brigade presudno uti‰u па brojnost
sto‰nog fonda SFRJ. Brigadiri posebno уоlе таЈе оусе
(odatle pridev ,jagnjece"), koje naj‰eMe peku па otvore­пој
vatri ili kuvaju и тaj‰jnoт тJekи, ponekad i и gline­пјт
posudama ("ispod saca"). Od рјса иyaJayajи domacu
i posebno, /kotsku rakiju. Naravno da јеЈо пјје samo sebi
cilj, уес predstavJja ritualni deo "izlaska па teren" ђ. pose­te
lokalnim organima Saveza komunista i DPZ-a, а dobar
povod moJe da bude i polaganje nekog kamena-temeljca
јЈј ume, svejedno.
"Izlazak па teren" obavezno podrazHmeva izvodenje
prigodnog kulturno-umetni‰kog programa. U tom progra­ти
u‰estvuju folklomi ansambli i glumci-komi‰ari. Na
primer "Stevka - BoJurevka" i "Marica НrdaJo". То su ы­li
tipi‰ni predstavnici tzv. "sindikalne" §kole Ьнтота, koji
па pristupa‰an i duhovit па6п komentari/u aktuelne prili­ke
u zemlji - роуесапје сепа benzina, nesta/icu jestivog
ulja, socijalne razlike i sli‰no. Posebno su bili сепјепј па­stupi
estradnih zvezda koje izvode zabavnu i паrodnи ти­ziku.
U takvim prilikama obj‰aj је da se nakon po‰etnog
39

38. bIoka revelucionamih pesama (npr. "Копјић рlаniпо")
prcdc па ne/to lak/e ("Ni/ka Ьanја - topla voda, za тап­gupc
Jjya zgoda"), da Ы se па kraju и/lo u fazu iz koje пе­та
povratka ("raspa/oj"), uz pesme tipa "Кот/јпјса vodu
gazi ovako, ovako" i "УШ magare па plot nagonio", /ta
god to znacilo.
•
Funkcioneri
Predstavnici naroda u dru§tveno-politickim zajednica­та
I organizacijama zovu se "funkcioneri". Тјрјсan funk­cioner
(lat. "budJa") IiCnost је renesansne /irine i enciklo­pedijske
erudicije. Funkcioneri se zato podjednako uspe­
/по Ьауе итеtnо/си vladanja (и drJavnoj administraciji),
dru/tvenim radom (и odborima SSRNJ), а ako treba i knјј­
Jеупо/си (и izdavackim savetima), ра cak i telesnom kul­мот
(и иртаvnјт odborima bokserskih klubova).
Svaki funkсјопет se и skladu sa zahtevima vremena
Ьауј i filozofijom (predgovori za izdanja Centra za istoriju
medunarodnog radnickog pokreta) i besedni§tvom (uvod­па
izlaganja па akcionim konferencijama SK). Na kraju
karijere, funkcioneri se оЫспо Ьауе diplomatijom (атЬа­sade
и umerenom klimatskom pojasu) i poezijom (uspo­тепе
iz NOB-a i revolucije).
Funkcioneri se krecu и vozilima s таlјт registarskim
brojevima (§to se smatra уеота ekskJuzivnim) i gde god
da se ројауе ртјУlасе veliku ратји. Posebno и pozori/ti­та
(kad moraju па premijeru) jer sede и ртуот redu, а
imaju velike glave i krupne Jепе. Ро spoljnim obeleJjjтa
poznaju se i ро tome /to јтаји tzv. "ozbiljan" izraz lјса,
•
40

39. koji se u drugim zemljama obi3no vida samo ро zubar­skim
3ekaonicama.
Inа3е, funkcioneri se dele па dve velike grupe: а) Rиko­vodioci,
i Ь) Hercegovci. Rиkovodioci su оЫ3пј ljudi i
osim u SFRJ јmа ih svuda ро svetu. Hercegovce је pak te­
7ko паСј bilo gde drugde osim и Beogradu, Zagrebu i Sara­jevu.
Hercegovci mogu biti isto3ni i zapadni, ali пета nika­kve
razlike. U principu, Hercegovci mogu biti i Zagorci
(ako gjye u Zagrebu), iJi Cmogorci (ako gjye и Beogradu),
dok u tehni3kom smislu to mogu biti i Li3ani, zbog ravno­meme
zastupljenosti и оЬе republike, а posebno u пјјЬоујт
Organima. Hercegovci su poznati i ро tome 7to se уеоmа
lako integri7u и urbane sredine. Zato su tako orniljeni.
SUBNOR
Najmasovnija dru7tveno-politi3ka organizacija и SFRJ
l1јје, nasuprot ustaljenom rnisljenju, Savez socijalisti3kog
radnog naroda Jugoslavije (SSRNJ), уес Savez udrugenja
Ьогаса Narodno-oslobodila3kog rata (SUВNOR).
SUВNOR јmа dvostruko vise 3lanova od SSRNJ i 3ak
trostruko vise od Saveza pionira i Udrugenja mladih gora­па
zajedno. Najugledniji 3lапоуј SUВNOR-a su "ргуо­Ьогсј",
to jest nosioci "Partizanske вротепјсе ] 94 1 .".
Оуо је уаgпо, jer "Spomenica" daje nosiocu pravo da ве
besplatno vozi и tramvaju, kupuje secer preko reda i da ро
8уот nahodenj u i slobodnoj уоlјј koristi pokretnu i nepo­krctnu
iшоујпи oduzetu od domacih izdajnika i saradnika
okupatora. Clanovi SUВNOR-a su иglаvnщn partizani,
mada osim пјЉ, јmа i ustasa i 3etnika, pod uslovom da su
4 1

40. se predomislili рге 09.05 . 1 945. i da su па:Јј dva pouzdana
svedoka da to potvrde.
Predsednik SUBNOR-a је narodni Ьеroј Bata Zivoji­поујС.
Оп је пајрориlатјјј i najgledaniji predsednik
SUBNOR-a па svetu, јег је njegov film "Valter brani Sa­гајеуо"
svaki Кinez gledao u proseku 1 2 puta.
Bata Zivojinovic roden је u po:tenoj i skrornnoj rad­ni
Xkoj porodici u Oklahomi gde је уеоmа гапо pristupio
kaubojskom podmlatku i ukljuXio se u ilegalni rad protiv
Indijanaca. S перипјЬ 1 8 godina oti:ao је u kauboje i
uskoro postao komandir, а zatim i komesar РЈУе kauboj­ske
narodno-oslobodilaXke udame brigade. Proslavio se
u bitkama za Аlаmо, Getisbro i kod ОК korala. Yj:e puta
је pohvaljivan i nagradivan od strane generala Lija,
Granta i Nikole LјuЬЉСа. Nosilac је Kaubojske spome­пјсе
1 94 1 . godine. Za ulogu u Ысј па Neretvi, kadaje go­lјm
rukama иЬјо dve divizije Indijanaca i neopisivu koli­
Xјпи пјЉоуЉ grizlija, odlikovan је ordenom Narodnog
heroja i јmепоуап poXasnim gradaninom GalX Sitija. Na
угhunси slave, iz nepoznatih razloga pгe:ao је па stranu
Сејепа. Steta.
Titovi pioniri (cemu sluze i сјте se hrane)
•
Pioniri su mаlј ljudi sa СЈУеnim maramama. РјопјЈ se
postaje tako :to izgovori: sveXanu zakletvu: "Na dan kada
postajem рјопјг . . ." i da: Xasnu Titovu pionirsku гeX da ce:
biti mагlјју i dobar uXenik i da ce: uvek slu:ati u6teljicu i
voleti mаmи i tatu.
42

41. Glavni posao pioniraje da idu u 7kolu i do3ekuju druga
Tita i drugaricu Jovanku kad se vrate kuci s puta. Pioniri
takode slше za sve3ane do3eke i ispracaje stranih dr;'tavni­ka,
kojima ma7u zastavicama i skandiraju du;'t ulica
("Si-ri-ma-vo-ban-da-ra-na-i-ke!"). Pionira је bilo svuda
ро Jugoslaviji, а пајуј7е u "pionirskim parkovima", speci­jalno
uredenim izleti7tima gde su pioniri јтаlј i svoj уо­zic,
u kome su sami Ыlј kondukteri, а ponekad 3ak i тa7j­novode.
Аlј to su bili samo najbolji od najboljih, оni 7to
predaju суесе па aerodoromu.
Pioniri imaju obavezu da rastu, ра su zato za пјш svo­јеугетпо
bili otvoreni "mle3ni restorani" (najpoznatiji је
Ыо "Sne;'tana" u Кnez Mihailovoj ulici u Beogradu), gde
su siroma7ni pioniri dobijali mleko besplatno. Po7to su svi
Ы I i siroma7ni, а mleka mаlо, onda su ga рј li samo опј koj i
ргуј udu u restoran. Za utehu, i da Ы рјопјriша Ыlо lep7e,
u tom restoranu bile su mаlе stolice i mali stolovi.
Kod kuce se pioniri hrane ribljim uljem. То је napitak
пеоЫ3по prijatnog mirisa i ukusa, zbog 3ega је отilјеп те­du
рјопiriшa. опј ga piju da se пе razbole i da porastu veli­ki,
zdravi i jaki ko Рорај. Primedba da Рорај niје рјо гЉlје
1I1je nego da је јео spanac пјје ЬјЈа па mestu, јег је Рорај i te
kako рјо riblje ulje kad је Ыо mali, а 7to se spanaca ti3e Ьо­'
је је Ыlо пе pominjati ga i пе davati glupe ideje.
Юblје ulje se рјје tako 7to pionira ргуо jure oko stola,
onda mu zapu7e nos i gurnu ka7iku od dva litra u usta. Kad
ispljune, opet ga jure oko stola, opet zapu7e nos i gurnu
dve ka7ike za kaznu. Юblје ulje se 3uva u malim Ьо6сата
u prozoru izmedu dva stakla jer hladnjaci jo7 nisu bili iz­mi
7ljeni, а i zato 7to se sam napitak oseca. Юblје ulje је iz-
43

42. vrsno vaspitno sredstvo i koristi se kao zamena za telesne
kazne. Kasnije, kada su pioniri porasli, neki medu njiша
su postali паи3пјсј ра su iZlllislili drageje od rubljeg иlја
bez mirisa i ukusa.
•
[)
•
-
•
44

43. ,
Spoljna politika: Buda Loncar i
Patris Lumumba
•
Ма10 је zema1ja u svetu sa tako razgranatim stablom
spo1jne politike kakvo је uspe1a da odneguje SFRJ. То је
zato 7to su generacije vrsnih diplomata, po3ev od Du7ana
Mati6a i Ko3e Popovi6a, preko Mj1o7a Мјпј6а i Mike
ȷpiljka do Lazara Mojsova i Raifa Dizdarevi6a vredno za­liva1e
i d:ubrile drvo jugoslovenske dip1omatije.
Spo1jna politika SFRJ zasniva se па nesvrstavanju. Ро­kret
nesvrstanih јта za cilj da okupi narode sli3ne tradicije,
kulture i ideo1ogije i da ih ujedini protiv Amerikanaca ј, do­nek:le,
Rusa. Idejni tvorac ili "arhitekta nesvrstanosti" Ьјо је
drug Tito. Оп је, uz роmо6 Ьга6е Gamala i Abde1a Nasera
(С Dgavarhalar Nehrua i njegove k6eri Indire, organizovao
prvi kongres nesvrstanih zema1ja u Beogradu 1 962. godine.
Kongres ("Samit") је Ыо veoma uspe7an, јег su па njemu
ll3estvovali ne samo predsednici, kraljevi i imperatori, ve6 i
jedan pravi bog ро iшепи Најlе Selasije. Pos1e је Tito godi­паmа
uzvra6ao posete па svom "Galebu".
U to vreme iше "Тito" lebdelo је па usnama probude­поg
3ove3anstva, а гe3 "Jugoslavija" postalaje simbol na­dc
za mi1ione siroma7nih i obespravljenih Iju.di 7jгoт sve-
45

44. ta. Takav је Ыо slu3aj i s u3enikom osnovne 7kole "Sese
Seku Тите
"
iz Kin7ase, ро imenu Patris Lumllmba. Оп је
Ыо пе saтo najbolji u3enik u razredu, уес је i рипо рота­gao
ЬаЫ i dedi oko kuce. U retkim slobodnim trenucima,
igrao је dfumandZi i 3itao knjige Branka СорјСа. Kad је
Patris zavr7io osmi razred, obratio se Budimiru Lon3aru,
koji је u to vreme Ыо drugi sekretar ambasade SFRJ u
Катраlј i pitao da li Ы mogao da nastavi 7kolovanje u Ји­goslaviji.
"Naravno", rekao је Lon3ar, i stavio ga u sledeCi
ЈАТ-оу аујоп za Beograd. Patris је upisao Faku1tet poli­ti
3kih nauka, diplomirao s desetkom i vratio se и Kongo da
7iri ideje bratstva i jedinstva теди narodima Tutsi i Hutu.
Kad и tome пјје uspeo, oti7ao је и Katangu da se bori s ire­dentom.
Na kraju је рао и СотЬеоуе ruke i pod mukama
priznao da ти је pravo ime Kapetan Le7i. Zato је Zair ро­sle
morao da promeru јте и Kongo, а Kongo и Zair. А stu­dentski
dom "Veljko Vlabovic" u studentski dom "Patris
Luтumba". Kasnije su nesvrstani prestali da postoje,
zbog 3ega је ukinuta podela sveta па dva antagonisti3ka
bloka, аlј Jugosloveni su nastavili da idu svojirn putem. А
svi ostali svojim.
46

45. ONO i DSZ
(sredstva masovnog unistenja)
Organi: spoljni i unutrasnji
Pored prijatelja, samoupravna socijalisti3ka Jugoslavija
јта i neprijatelje. Za njih su zadшеni organi. Organi se dele
se па spoljne i unui:ra:nje. Spoljni organi su SSUP i SSNO
jer se vide, а unutra:nji su SDB i KOS, jer se пе vide. Оуј
poslednji оЬауlјаји funkсјји nadzora, kontrole i prinude, па
уеlосо zadovoljstvo оniЬ s takvim sklonostima.
Od unutra:njih organa пајуесј је SDB. То је tajna poli­сјја
koja iz razloga konspiracije 3esto тепја irnе, te је ро-
7nata i kao SlшЬа (sЉ.), Ozna (slo.), Udba (mak.) i Siguri­тј
(аlb.). SDB su osnovaJi Otrnar Кrea3jc zvani "Киltша",
Stevo Кraja3jc zvani "Корinјс" i Slobodan Penezic zvani
"Кгсun", koji је poznat i ро tome :to је pro:vercovao gene­гаlа
Dap3evica iz Rl1munije u Jugoslaviju u gepeku роlоу-
110g "Fice". Nar06t ugled u narodu шivао је Leka Ranko­ујс
zvani "Nikson", sve dok ga jednog dana nisu ufanjali u
Titovoj i Јоуаnkiпој spavacoj sobi sa :rafcigerom u desnoj i
Iclefonskom slu:alicom u lеуој ruci. Naravno da SDB s tim
l1јје irпаlа nikakve veze, kao :to пјје imala veze ni s medu­Nobnirn
overavanjem 3еtnikа ј usta:a ро svetu. Та slu:Ња se
47

46. bavila sarno ozbiJjnim stvarima, kao 7to је suzbijanje те­dunarodnog
terorizma (sporazum Dizdarevic - АЬи Ijad),
ра је zbog toga stekla veliko po7tovanje od kolega u Staziju
i Sekuritatei. Pored izvanrednih operativaca (Lj.Zemunac,
Ј. МanоНс i drugi), SDB је imala i najjatu analititku sluzbu
па svetu, 7to је posebno do7lo do izraZaja u dramatitnim
dogadajima krajem osarndesetih godina pro7log veka. SDB
predstavlja trajnu inspiraciju jugoslovenskih umetnika. U
oblasti poezije, dirljive stihove о SluZbi ispisao је Oskar
Davito ("Ozna sve dozna"), dok se u prozi, svojim mопи­mentalnim
obimom i tiraZima, izdvajaju romani Dobrice
Cosica о tragitnoj sudbini agenata Kominterne. О radu pri­padnika
DB-a snimljen је Мау niz akcionih filmova ("SB
zatvara krug", "Inspektor Radi7a"), ра se publika i danas, sa
suzom u oku, seti RodZera Mura i njegove tuvene replike:
,,моје јmе је Dolanc, Stane Dolanc."
Pored шzауе, sopstvenim organima raspolaze i Jugo­sJovenska
narodna arшiја. Те organe tini, kratko reteno,
ТО. Savez komunista Jugoslavije obdarenje pak u tolikoj
meri da njegov Centralni komitet јта tak dva organa -
"Borbu" i "Komunist". Paradoksalno је medutim da СК
nikad пјје zadovoljan svojim organima i zato stalno pozi­уа
svoje "drugove" da predu "s reti па dela" i da predu­zmu
"energitnu i konkretnu akciju". Sta god to znablo.
U Jugoslaviji postoje i ornJadinski organi (SSOJ), u
kojima su mnogi funkcioneri svojevremeno Ы Н уеота
"aktivni", а da јm пјје zafalila dlaka s glave, iako se u dru­gim
zemljama za to ide u zatvor.
Sto se tite "samoupravnih" organa, odnosno "organa
samoupravljanja" to пе treba raditi jer se su7i kitma.
48

47. Unutrasnji neprijateJji
Unutra:nji organi јmај и zadatak da se, kao :to јm iше
kage, bore s unutra:njim neprijateljima, poznatijim pod
nazivom "disidenti". Spisak svih disidenata moge se пасј
u tzv. "ВјјеЈој knjizi" СК SКН. Оуај "materijal" 3inе cita­ti
iz knjiga, eseja i pesama velikih intelektualaca iz mаlЉ
naroda. Navod и "ВјјеЈој knjizi" automatski је obezbedi­уао
mesto pored Aleksaodra SoJgenjicina i Tomasa Мапа,
а u pojedinim slu3ajevima 3ak i pored Gojka Doga.
Najpoznatiji jugoslovenski disidenti, pored grupe
Tudman - Cosic - Izetbegovic, Ьili su ргјраdnјсј muzi3ke
sckcije Osvobodilne fronte Slovenije, poznate pod nazi­уоm
"grupa Buldoger" (hrv.: "Раrnј valjak"). U doba kada
је Janez Jan:a jo: igrao klikere u parkicu i ma:tao da ро­stane
predsednik odeljenske zajednice, Buldogerima је
уес Ыlо zabranjeno da izdaju plo3e u Sloveniji. Morali su
to da rade и Beogradu, i to па srpskohrvatskom jeziku. Оni
su se pobunili, ali vlasti nikako nisu mogle da doku3e ka­ko.
Misterija је ostala nerazja§njena do danas.
49

48. Jugoslovenska narodna armija
u borbi s unutra:njim neprijateljima, Jugoslavija пе ы­{
а sredstva, ра zato koristi бak i ONO. Doktrina op:tena­rodne
odbrane i dru:tvene samoza:tite (ONO i DSZ )
predstavljajedinstven dopirinos teoriji i praksi rata. Prema
toj koncepciji, nosilac омапе sile пјје profesionalno or­ganizovana
i struбпо kvalifikovana armija, уе6 паомапј
narod. Po§to u Jugoslaviji пе zivi samo jedan, уе6 yj:e па­roda,
i po:to su svi naoruzani, 10gicno је i da postoj i yj:e
oruZanih foппасiја. Nајшаsоvпiја уојпа fOImacija u
SFRJ је Teritorijalna odbrana, koju Сјпе svi [аdnј ljudi i
gradani. Ipak, пајјаса i najefikasnija уојпа sila u Jugosla­ујјј
пјје ТО nego тА. То пе treba posebno dokazivati, u
vе6еш delu zешlје је dovoljno baciti pogled kroz prozor.
тА је nastala od Ргуе proleterske narodno-oslobodi­lacke
udarne brigade, kojuje stvorio drug Tito 22. dесеш­bra
1 94 1 . godine u шаlоm шеstu Rudo u istocnoj Bosni.
Ргуј komandant оуе brigade Ыо је legendami Savo Коуа­Сеуј6.
Опје Ьјо оmјlјеп u narodu, раје zato 22. dесешЬаг
postao drzavni praznik, "Dan агшiје". Тош prazniku se,
pored generala Veljka Kadijevi6a, generala Martina Spe­gelja
i шlаdеg vodnika Rasima Deli6a, najyj:e radovao
опај novinar iz Zagreba i njegove kolege iz emisije ТУ
50

49. Beograd "Dozvolite da se obratimo". InaXe, оуај dan se
sasvim sluXajno poklapa s rodendanom Ј. У. Staljina.
JNA је obelezavala Dan аrпliје ispaljivanjem sveXanih
plotuna u svim glavnim gradovima republika i pokrajina.
Civili ovu poruku nisu uspeli da protumaXe па vreme.
Уојпо lice
Oruzane snage Jugoslavije sastoje se od vojnih Нса
(engl: "military face"). Уојпо 'јее postaje se tako :to rodi­telji
odaberu пајратеtnјје dete i daju ga u уојпи :kolu da
sve naиXj. Poslednjeg dana :kole dak izgovori sveXanu za­kletvu
i tada se pretvori u stare§inu, tj. u "уојпо liee".
Уојпа liea јтаји zadatak da Ьгапе narod i :tite Jugosla­ујји
od spolj nog neprijatelja. То је svrba njihovog posto­јапја,
za to su placeni i u tom smislu dele se па aktivna уој­па
liea (тајог SljivanXanin i pukovnik Mladi6) i pasivna
уојпа 'јеа (general Mamula i admiral Brovet).
Privatno, уојпа lјеа zive u "vojnim" stanovima. Kada
dovoljno porastu, zene se, ali пе zenama уес "drugarica-
• та". Kod kuce su уојпа lјеа уеота шеdпа, pгayjXna i
stroga, i иXe deeu da od malib nogu glancaju papиXe рге
spavanja. Уојпа lica u slobodno vreme Xitaju Xasopis
"Fгont" i slu:aju Mj:и KoyaXa i Lepu Lukic u lokalnom
Ооти JNA, а tokom leta odlaze u Kupare. Ти se brXkaju i
• • uZlmaJu meru.
Od vojnih lјеа tгeba razlikovati vojnike па odsluzenju
vojnog roka u JNA. Razlika је u tome :to оуј poslednji пј­su
ljudi nego gu:teri. Олi predstavljaju najprostiji i najpri­mitivniji
obIik zivota u JNA. Gu:ter se poznaje ро tome
51

50. 7to ј та unezveren pogled, crvene и7j i 7to пе shvata da
"dgemsanje" uop7te пета za сјlј da hodnik bude tist, уес
da desetar (пет.: "obersturmfi.ihrer") па kraju histeri3no
drekne "ostav". Gu7ter пе ите da krade Ьтanи svojim pri­jateljjma
ј пе zna da gubi u 7ahu od cate. 1 uvek stoji ро­slednji
u redu za mеnzu. U kantinu pak пе sme пј da privi­rj,
osirn da dgombama kupi рјуо.
Svakom zlu medutim dode kraj, ра se i gu7ter jednom
pretvori и desetara. Desetari su pak finalni proizvod JNA.
опј su fantastitan primer 7ta vojska moge da uradi od
zdravog seoskog klipana и roku od 7est meseci nakon 7to
ga odvoji od domacih givotinja, i to bez fizi3ke prinude.
Pored уојпјЬ lјса, gu7tera i desetara, и SFRJ јта ј ne7to
"gradanskih lјса па slugbj u JNA". Оуј se drZe rnratno jer
znaju svakakve уојпе tajne. Napokon, јта tu i nekakvih
"civila", аlј песе dugo.
о atomskim sklonistima i kiselom kupusu
Najveca paravojna fО1шасiја u SFRJ zove se Civilna
za7tita (CZ). Sastojj se od Лrmјје penzionera i Лrmјје do­mаСјса.
Pripadnici Civilne za§tite obuteni su da izvr7avaju пај­dogovomjje
zadatke u ratu ј, naro3ito, miru. Posebno do­bro
lираји поси па vrata, sluteCi zlo, i pitaju zȸto gori sve­tJo
kad bombardovanje samo 7to пјје potelo. Pored za­mra
3ivanja prozora, pripadnici CZ Ьауе se pu§tanjem
djmnih zavesa, nosanjem ranjenika ро ulicama i odrgava­Iljcm
atomskih sklonjMa.

51. Ро Ьтоји atomskih skloni.ta Jugoslavija zauzima vode­се
mesto и svetu. Zbog toga пат svi zavide, а najyj.e Аl­ban
c i , koj i poku.avaju to isto, аН po.to петаји рата, mо­гаји
da se zadovolje оЫ'пiш bunkerima.
Za razliku od albanskib bunkera, па.а atomska skloni­
§ta su korisna. U пј јта pripadnici Сјујlпе za.tite 'иyajи
krompir, а preko zime i kiseli kupus. Skloni.ta su zbog to­ga
gradena уеоmа solidno, tako da mogu da izdroe i di­rektne
udare hidrogenskih ЬотЫ.
Jedinica za specijalne operacije
u okviru orutanih snaga SFRJ deluje elitna jedinica za specijal­пе
орегасјје (JSO). Jedinicaje nastala za угеmе Drugog svetskog
rata u okupiranom Beogradu pod јтепоm "Otpisani". Сјпјlј suje
Тјћј, Ргlс i Zlata Petkovic. Опј su Ьјlј уеоmа hrabri, ра Sll stekli
og,-omnu populamost u NR Кinj. Stanovnici Cengdua i dапаs
pamte spektakulamu scenu роtзга u nema9kom depou za gorivo
па 13anjici, u kojoj maloletni Ber9ek па te9nom mandarinskom
kaƼe: "О!", па ßta Ргlе i Tihi, poƺto пе znaju kineski, greßkom is­ko
ƻe iz kanalizacije i ubiju Stevu Zigona. А 1I pozadini se Сије
рге poznatljiva melodija koj u је komponovao Voki Kostic nakon
teH<e ираlе sгеdлјеg uha. О "Otpisanima" је svojevremeno sni­тlј
ем i tv-serija pod iшепоm "Kapelski kresovi" (fr.: "Аlо,
аlо"), i napisana knjiga "Dotivljaji Ьагопа M inJtauzena''.
53

52. •
Industrija i poljoprivreda
Novokomponovana narodna muzika
Najzna'ajnija privredna grana и SFRJ је novokompo­поуапа
narodna muzika (NNМ).
Оуај industrijski konglomerat zapo.ljava ogroman
broj Uudi razli6tib talenata i znanja, medu koj ima se iz­dvajaju
likovi koje zovu "menadteri" i koji nadgledaju i
kontroblu proces proizvodnje i sticanja materijalnib do­bara.
Neposredni proizvoda6 NNМ su peva'ice, peya'j i
muzi'ki orkestri. опј svoju delatnost оЬауlј ајu и ugosti­teljskim
obj ektima, па sportskim stadionima i и klubovi­та
iseljenika. Zbog ovog poslednjeg, NNM је i zna'ajna
izvozna grana jugoslovenske privrede.
NNМ и muzi'kom smislu predstavlja parafrazu fol­klomog
stvarala.tva stanovnika jugoisto'ne i centralne
Jugoslavije (posebno SeldZиka i Parsa). Izvodi se па tradi­сјопаlпјm
narodnim instrumentima (dallape, уamаћа,
fender-stratocaster). Pored о'uуапја muzi'ke ba.tine,
NNM je posebno znа'ајпа zbog misaonib dometa i poet­skih
vrednosti svojih tekstova. U tematskom pogledu,
autori NNМ veliku patnju posvecuju fundamentalnim
metafizi'kim pitanj ima, posebno problemu teodicije ("Sta
54

53. sam Bogu zgre.ila", "Za§to majko tako patim"), ali пе za­postavljaju
ni pojedina'ne nauke i discipline, прг. kompa­rativnu
sociologiju ("Моје selo lep.e od Pariza") ili psihi­jatrij
u ("Ala ЫЬ se .ikicala аl тј пе da папа"). Sto se рое­tike
ti'e, iako se NNМ bazira па tradicionalnom stihu i
stilskim figuriima, pojedini autori pribegavaju avangard­пјјјт
izrazima, u rasponu od паdгеаlizша ("Suzama sam
lерјо tapete") do dadaizma ("Ор, сугс, grok"). Teorijski
radovi iz oblasti NNМ publikuju se u stru'nom 'asopisu
"Sabor" iz Beograda, 'esto u polerni'kom tonu (sukob па
estradnoj levici - Dr Јате / Dr Zmijanac).
Кrajeт 80-Љ godina хх veka dolazi do okupljanja Ье­terogenih
ргауаса i razliblih .kola тj.ljenja unutar NNM,
(е пјЉоуе institucionalizacije u jedinstven ideolo.ki ро­kret.
NNМ je izvr.ila veliki uticaj пајаупо rnnenje i op.te
stanje duha u zem1ji, u kolaboracij i sa drugim znа'ајпјт
kulturnim institucijama poput SANU i UKS.
Spoljna trgovina: sredstva za masovna razaranja
Jugoslovensko паомапје шivа odli'nu reputaciju те­du
svim slobodoljubivim паюdimа sveta. Po.to је Jugosla­ујја
nesvrstana zemlja, najyj.e омја izvozi u siroma.ne
zem1je Afrike i Лzјје. SFRJ snabdeva orиfjeт пе samo vla­de
i orufune snage pojedinih zemalja, уее i oslobodila'ke
pokrete i druge dobrotvome organizacije (АЈ Fatah, PFLP,
itd), ali to је уојпа tajna i пе sme da se znа. Jedan od пајЬо­lјЉ
izvoznih artikala је raketni sistem "Oganj" koji иЫја
sve ;'tivo u рге'niku od dva kilometra, zbog 'ega su Jugo­sloveni
ponosni, i zadovoljno trljaju ruke.
55

54. Dobro ide i prodaja ratnih аујопа tipa "Orao" , "Soko"
i "Jastreb". Stranci, ipak, najyj.e kupuju "Karavelu". То ј е
prvi putniški аујоп jugoslovenske konstrukcije, nastao
usavr.avanjem letelice DC-3 koja је ranije sluZila za pre­voz
vojske i turista i sticanje straha od letenja. "Karavela"
је Ыlа najbolji аујоп па svetu, jer је јmаlа trouglaste pro­zore
i jer ј е letela brzinom уесот od zvuka. Tako se bar
prišalo u па§ој ulici, gde ј е jnaše vladalo uverenje da ро­red
najboljih аујопа imamo i najbolje pilote, stjuardese i
kontrolore letenja, а posebno smo Ыlј ponosni па bezbed­nost
na.ih vazduhoplova. Опо kod Ajašjja obja.njayalj
smo slušajem, nad Ce§kom пе znamo .ta se desilo, а Ко­paonikje
Ыо па pogre.nom mestu. Kasnije smo saznali da
"Karavele" u stvari prave Francuzi, а пе тј, ali ubrzo smo
па§Н utehu u аујопи DC-9 za koji ј е "Soko - Mostar" pro­izvodio
piksle za sedi§ta.
Sto se civilnih programa tiše, SFRJ najyj.e izvozi bes­trzajni
usisivaš "Sloboda - Cašak" u Irak i Libiju, dok se u
Sjedinjene Dr:!ave Amerike izvoze aparati za doma6in­stvo
marke "Yugo". Po§to оуј mehanizmi јrnаји i ne.to
toškova, neko se setio da ih reklamira kao "automobile". 1
upalilo је. Inаšе, пајуе6ј industijski kompleks u Jugosaviji
је Agrokomerc. Оуај konglornerat sa sediMern u Velikoj
Кladu§i, BiН, specijalizovan је za proizvodnju i prodaju
magle. ZahvaljujuCi poslovnom geniju svog osnivaša, Fi­kreta
Abdi6a, Agrokornerc је Ыо jedino jugoslovensko
preduzece koje se na§lo па Forbsovoj listi 500. Poslovi su
se razvijali munj evito i uspe.no, ра је Fikret za svaki slu­
šaj pre§ao u Opatiju. Zbog zdravlja, jer је Ыо alergišan па
polen. Odatle је, sede6i go u kancelariji, rukovodio svo-
56

55. јот poslovnom imperijom putem telefona i telegrama, jer
faks u to vreme jo. пјје Ыо pronaden. U slobodno vreme
је gradio hidroavion па sprat koj i ј е trebalo da leti па linјјј
Moskva - VeLika КJadu.a - Njujork i prevozi blarice za
sovj etsku Rusiju u jednom, а zlatne poluge i umetni'ke
slike u drugom pravcu. Na krajuje Fikret postao kralj jed­пе
balkanske droave u ddavi. Tada ј е promenio јmе u
"
(da Ы se razlikovao od "Dede
"ВаЬо
"
), naglo ostario i
po'eo da prevrce ро rukama staklenu kuglu u kojoj ј е ра­dao
"
.
sneg i pisalo "Rosebud
Poljoprivreda: duvan s Pohorja i kukuruz bez kostice
Poljoprovredom se u SFRJ Ьауе zemljoradnici, sto'ari
ј уесјпа radnika zaposlenih u dru.tvenom sektoru. А пај ­yj
.e od svih Zaharije Trnay'eyjC. Njegova uloga u razvoju
poljoprivrede ј е toliko velika, da ј е TVB о пјеmи snimila
dokumentarnu seriju pod nazivom "Znanj e - јmanје". Se­гјја
takode istrawje puteve domace agronomske misli i
uspebe па!НЬ stru'njaka za bortikulturu. Posebno od kad
NU odgajili kukuruz bez ko.tice i za to dobili zlatnu "Eure­ku"
u Briselu.
Medutim, najpoznatiji jugoslovenski poljoprivredni
proizvod пјје kukuruz, уес cigarete. Zato .to su zdrave.
Posebno опе koj e se proizvode od kvalitetnih sorti duvana
iz doline Sutle i s obronaka Pohorja. Те cigarete zovu se
.. Sedaminpedeset" i uspe.no se liferuju §irom SFRJ,
uklju'ujuci i Hercegovinu. "Sedamdesetpetice" dolaze u
I.cleno-belim paklicama s nacrtanim zmaj'ekom (budi- ,
сст), zbog 'ega ib neki zovu i "krokodili". Najvi.e ib ku-
57

56. рији pripadnici МUP-a jer veruju da unutra ima 57 cigare­ta.
Glavni konkurenti ,,57-сј" su plava ,,zeta", "Morava" s
filterom i tzv "bela", sarajevska "Drina". Sve ј е to naravno
super, osim kad te matorci provale. Zato se pripaljivanje
cigarete obavlja s izrаzош lica "opasnost је тој е zanima­пје".
Kasnije se izraz postepeno mепја u "heroji su llшоr­пј"
а pripaljivanje se izvodi rutinskim i pomalo lenjim ро-
•
kretima. Osim зkо nema¯ "zippo" - onda је to veliki spek-takl
s naglim роkrеtiша i уеоmа glasnim ¯kljocanjem. Је­dino
¯to si ti i dalje nezainteresovan za sve oko sebe. Pogo­tovo
па ourkama .
•
•
58

57. Finansije i novac
Kursne liste od АЈјје Sirotanovica
do Slobodana Milosevica
Osnovno sredstvo рlасапја u SFRJ је nema'ka marka.
Nema'ke marke (DM) emituj e Narodna banka Jugo­slavije
u ароепјта od j ednog soma. Kurs soma fiksiran j e
za kurs dinara:
I som = 1 000 dinara = 1 0 novih dinara
Som poseduje unutra.nju konvertibilnost i рlјуајисј
kurs. Оуо poslednje se vidi kad neko iz Zagreba dode и
Beograd da se vozi taksijem. Kad ти taksista па kraju уо­;Ј
пје kate "tri hiljade", а оуај pita ,је, prosim, а kolko ј е to
и tisucama?", onda se taksista па brzinu pгeгa'иna i odgo­yoгi:
"pet". То se јо§ zove i "стј kurs".
Na поу'апiсј od j ednog soma prikazan је lik nasmeja­nog
rudara Аlјје Sirotanovica (srp . : [ б N б il <)pigledno
уеота zadovoljnog .to kopa ugalj (odatle naziv "som").
Alijaje Ыо .aтpjon sveta и disciplini kopanja uglja па du­Ыпата
od preko 800 metara. Po.to је Ыо vredan i skro­l11ап,
Аlјја ј е Ыо bogato nagraden: dobio је sliku s posve­(
от druga Tita i ги'ni 'asovnik "Insa - Zemun" s kotnirn
kai.em. Cak su gajednom poslali i u radni'ko odmarablte
59

58. "Udamik", kod Dubrovnika, па dve nedelje s poja'anoт
ishranom. Posebno po§tovanje ukazano ти је time §to је
njegov lik Ыо otisnut па noy'anjcи od 1 000 dinara. Alјја
Sirotanovic је zbog lepog zivota oti§ao u prevremenu јп­validsku
penziju. Posle ј е uшrо. Nov'anice su јо§ neke
угете Ыlе u opticaju, ра su i опе poyи'ene.
Nakon "somova" NВJ је emitovala "konj e", odnosno
noy'anjce od 1 00 dinara. Копј ј su Ыlј уеота рориlаmј
medu turistima iz Polj ske i Madarske, i sezonskim radni­cima
iz Rumunij e i Bugarske. Na 'eboslovaȐkom se za
"konja" govorilo ,,'гyena" i zvu'alo је таlо Ȑиdnо, а па
isto'nonema'kom 'ak i sme§no.
Stoja
U угеmе kada је Slobodan Мilo§eyjc Ыо skroman Ьan­karski
'inovnik, zaduZen da pritiska dugme па опој mа§јпј
za brojanje рага i - ako је Ыо dobar - da ВаЬа Borki kupi
burek za doru'ak, postojaJa је i поу'аniса zvana "stoja".
Stoja ј е Ыlа posebna noy'anjca, specijalno патепј епа
deci. То је Ыlа velika lоуа јег је obezbedivala пе samo
osnovne zivotne паmјтјсе - "zivotinjsko carstvo" i "ki­ki"
ЬотЬопе уес i "Politikin zabavnik", ра 'ak i pakova­пје
crvenih kapisli za kolt. Pored "stoje", sredstvo рlаса­пја
Ыlаје i "sica". Sicu Sl1 davale ЬаЬе (tj . kom§inice stari­је
od 20 godina) kad ih deca "poslu§aju", tj . odu u prodav­пјси
ро роlа ЫеЬа i litar mleka. Za sicu se mogla dobiti
zvaka u obliku cigarete (оуо је Ыlо пагоЫо vaspitno), а
ponekad 'ak i kliker "staklenac".
60

59. Kaou da su sredinom 60-јЬ - bar bismo tako povreme­по
na'uli od odraslih - postojale i nekakve "hiljadarke".
Ali to niko nikada niје video, bar пе и na.oj ulici. Kasnije
su "stoje" izgubile па vrednosti, а stvari koje smo za пјЉ
nekada kupovali yj.e nisu bile nikome уате.
Posle, kad smo porasli, i тј smo pre.li па somove. Bili
smo sasvim zadovljni sa, recimo, pet soma - za "marlbo­го"
i dva рјуа. U tom uzrastu dovoljno za trovanje nikoti­пот
i te.ko pijanstvo. А postojao је jo. i "tesla", odnosno
поv'aniса od 500 dinara, па kojoj poznati nau'nik 'ita
"Borbu" и nekoj benkici.
А jo. posle ројаујlа se noy'anjca s likom druga Tita
zvana "mrtvak". А Slobodan M ilo.evic је kupovao burek,
mrzeo сео svet i polako gazio svojim putem . . .
Jugoslovensko privredno cudo
Po.to ј е stopa industrijskog rasta и SFRJ jedno vreme
Ыlа yj.a nego u Јарапu, delegacija privrednika iz te ze­тlје
do.la je и Jugoslaviju da ispita u 'еши је stvar. Usta­поvili
su da se Jugoslovensko privredno 'udo zasniva па
omladinskim radnim akcij ama.
OmJadinske radne akcije (skr."ORA") vode poreklo iz
ovjetskog Saveza. Smatra se daje ideja о stvaranju omla­diпskih
radnih odreda prva pala па pamet Feliksu Edmun­dovi
'u Deroinskom. Kasnije su tu ideju razradili i usavr.i­li
nj egovi и'еniсј Leonid Kaganovi', Lavrentij Berija i
Sa.a Маlјеnkоу. Zahvaljuj uCi omladinskom radu, peto­Ijctke
su u SSSR-u trajale ро dve godine, а neke i krace.
6 ]

60. Za razlikи od Sovjetskog Saveza, omladinci su u Jugo­slaviji
sami j.lj па radne akcije. Пi, kako ј е па trecem рlе­пити
Politbiroa СК SКJ istakao Slobodan Penezic - Кr­cun:
"Nigde пе beoe, ajo. i реуаји. Ра dobro, bog te тоlо­уо,
gde to jo. јта?" 1 zaista, nakon II svetskog rata, mladi
Jj udi u Jugoslaviji dobrovoJjno su uc3estvovali u obnovi i
izgradnj i zemlje. КораЈј su, krampali i gurali "tac3ke", та­Ја
kolica za prevoz zemlje па jednom toc3ku (оуо da Ы јт
ЫЈо teoe), i Ыlј su srecni. Najvece radne akcije Ыlе su iz­gradnja
pruge Samac - Saraj evo, kanala Dunav-Tisa-Du­пау
i poslovnog centra "Sava" zajedno s ostatkom Novog
Beograda. Mada пј Zaprude пјје Jok
б2
Standardno, klizno i realno radno угете
Jugoslovenski sistem industrijskih standarda propisije Savezni
zavod za теге i tegove. Sistem ,е zove JUS, а njegova speci­blnost
ogleda ,е рге svega u тегата vremena. Ako је za neki
posao predvideno da bude obavljen za 8 radnih 9asova, ("stan.
dardno radno vreme") га9ипјса za protok realnog vremena izvo­dj
,е iz sledeceg odnosa:
8 9asova ро JUS-u = 3 sata ро ОгјпјǤи
Razlika od ре! sali izшеdu radnog i realnog угетепа zove se
"klizno radno vreme". Оо [епотепа "kJizanja" dolazi zbog toga
©!o jedan 9as ро JUS-u (za razliku od jednog sata ро Огјпј9и) пе
(гаје БО, уес 25 тјпи!а. А i sekundc _и mnogo krace.

61. Religija: partizani
Vampiri
Pored 'etiri velike svetske religije (hriManstva, islama,
judaizma 1 budizma), u Jugoslaviji postoj i mno§tvo lokal­l1јЬ
religija, уегоуаnја i kultova. Јеdпо od najsna1nije
ukorenjenib verovanja је ono о duhu koj i ojyj u kucnom
.. ognji§tu". То је dobar dub, koji 'иya ,,'eljad" i "neja'" i
Ьгаnј ih od vampira iz susednog sela (srpski: "usta§e", br­vatski:
,,'etnici"). U toj ьоты, Dubu роmат plemenita ы ­са
koj a se zovu "branioci ognji.ta" (srpski: ,,'etnici", ьт­vatski:
"usta§e"). Na kraj u nатауnо, dobro оdпеsе pobedu
l1ad zlom. Као i uvek.
Po.to је SFRJ bila krcata raznim narodima, jasno је da
је svaki narod јmао svog posebnog "duha" koji је ыо jedin­Htven,
samosvojan i apsolutan. Da nе Ы dolazilo do nеро­trebnih
scena izmedu naroda i njihovib dubova, komunisti
ǣtl svojevremeno ро kratkom postupku zabranili sve оуа­kve
kultove. Тзkodе su zabranili sva verska okupljanja i
praznike, poput Dubova, krsne slave i КитЬаn Ьајтаmа.
Umesto toga, krajem 'etrdesetib, Jugoslavijaje postala
lariste novog kulta u 'ast booanstva zvanog "Stari" koje је
1 948 godine progovorilo iz utrobe zemlje i reklo: "De рга-
63

62. vite sebi drugib idola do тепе . . . majku уат bozju!
"
Уе­сјпа
је ozbiljno shvatila to upozorenje, а оni koji nisu, za­vгШi
su najednomjadranskom ostrvu da mаlо dublje raz­misle
о tome gde su pogre.ili i .ta је иор!ае smi sao ljud­skog
zivota.
Zato su narodi Jugoslavije jedva 'ekali da se Bog smi­lије
i po.alj e oganj nebesld da роЬче komиniste. Po.to su
Ыlј strpljivi, 'ekanj e јт se isplatilo. Bog пе samo da је
uslШо njihove molitve, уес је samoinicij ativno oti.ao i
korak dalje, ра se и ognju, zajedno s op.tinsldm komiteti­та,
na.lo i par miliona slu'ajnih prolaznika. Tako da ј е па
kraju svako video svog boga.
Рагшапј
Partizani (gr: 'tt'ШVLКro!;) bozanska s u Ыса magi'nih
тосј i natprirodnih osobina. Vrhovni paгtizan j e drug Tito
iz 'jje glave se rodio Milovan E>ilas. Iz nj ihovog kasnijeg
braka roden ј е Vladimir Bakaric, а iz braka druga Tita s
Konjuh planinom roden ј е Aleksandar Leka Rankovic.
Edvard Kardelj Ыо је suptilan, ра је roden iz morske ре­пе,
zbog 'ega su ga zvali "Веус", а Ko'u Ророујса slu'ajno
su na.li и glavici kupusa, Najveci junak medu partizanima
Ыо је Sava Koya'eyjc, koga ј е rodila Сanа Babovic u bra­ku
s Prvom proleterskom udamom brigadom. Iznad svib је
Nikoletina Bursac, koga је kentaur Vladimir Nazor na.ao
ispod jednog kamena и Hercegovini, othranio svojim тlе­kom
i nau'jo da риса iz ,,§arca" i da Ьаса kamena s ramena,
pripremajuCi ga tako za ЬогЬu protiv htonskib bozanstava
Lera i ϊpeгa. U toj ЬогЫ Nikoletini је pomogao Bo§ko Ви-
64

63. ha, koga је donela roda, i 'јјirn је juna.tvima otvoren поуј
herojski ciklus za пјoе razrede osnovnih §kola, i 'jjj su pod­vizi
opisani u Ноmегоуоm spevu "Zenevska konvencija i
upotreba dece u ratnim dejstvirna".
Partizani koj i su se istakli и borbi i иЫlј naroc:ito veliki
Ьгој Nemaca, izdajnika јlј drugih partizana (onih .to kradu
jabuke) dobijali su zvanje "Narodnih heroja". Narodni Ье­гој
ј se dele па ojye i mrtve - mrtvi ojye и 'itankama, а ojyj
па Dedinju. Оуј poslednji mrze Bitlse i zalam se za hap§e­пје
Dorda МаЈјanоујСа. Kad шцоdпi heroj l.Imre, vest о
tome оЬјауј televizija, ali пе kaoe da је taj-i-taj umro уес
daje preminuo,jer zvu'i tШnјје. Na sahranu пагоdnјЬ Ье­гој
а obavezno dolaze уојпјсј da рисаји iz mа§јnkј.
Уега и zagrobni zivot: Киса суеса
Jugosloveni su narod sklon sahranama. Zato ovde irnа т­ko
rnnogo grobova. Medu svirn grobovirna posebno mesto
zauzirna grob predsednika Тјт, Киса суеса и Beogradu.
Киса суеса је пајmanје, аlј najprometnije groblje па
svetu. Izgradena је od kamenih blokova te§kih 7 tona koji
su dovooeni Savom i Оunауоm iz ТеЬе i Luksora. U iz­gradnj
i је u'estovalo 1 20.000 Cmotravaca i vukovaca, а
prilikom visednevnih pogrebnih sve'anosti tu је zazidan
Zeoelj i 1 0.000 glinenih ratnika Prve proleterske udame
brigade. Ako se odlu'ite da posetite Кисu суеса, oЫ'ajj па­Јат
da to u'inite oborene glave i peske. Najbolje је da kre­Ilete
sa Papuka ili Sar рlапinе, i ро mogucnosti unazad, па
kolenima ili puzeci. А Ыо је i jedan sto је hodao па rиkama.
65

64. Ки6а суе6аје j ugoslovenski zid pla'a. Rekord u duzini
plakanja drzao је izvesni Kenet Kaunda, а јтао је i пајуе-
6и maramicu. Delegacije pak SSNO-a i SSUP-a nikad пј­su
pu.tali и Ки6и суе6а zajedno, zbog straba od poplave.
Najnesre6niji su ipak Ыlј опј iz SUВNOR-a, ajedina ute­Ьа
јтје bila da se upisuju и knjigu utisaka (" . . . lak.e Ы тј
bilo da тј је sin umro . . . ").
Kako bilo, nakon posete Ки6ј суе6а, lj udi su odlazili i
sami da sade суе6е. Re' је о nar06tom rituaI.u и 'ast ро­kojnog
predsednika Republike. Kult ,,88 ruza za druga Тј­ta"
neki autori dovode и ует s Eleuzijskim misterijama i
obrednim poljskim radovima и сјlји оЬпауlјапј е zivotnog
cik1usa. Sakralna mesta па koj ima se оуај obred odrzavao
Ыlе su mesne zaj ednice, а obred sadenja vr.ili su geronti
(istaknuti 'lапоуј lokalnog SUBNOR-a) i pri tom реуаlј
naro6te setvene Ьјrnnе. Naj'e.ce "Dшzе Tito, ljиЫ'jce
Ьеlа", jljjo. bolje, "Drugarice, posadite суе6е kuda vojska
druga Тita kre6e".
Mimohod је imenica mu.kog roda nastala 4. mаја
1 980. godine i ozna'ava nepregledne redove u kojima па­rod
satima 'eka da vidi kov'eg s posmrtnim ostacima
predsednika Тita. Istorijski, mimobodje nastao kao kom­Ыпасјја
19manskog mar.a i pogrebnib svetkovina Starog
carstva. U поујјој istoriji ne.to sli'no organizovano је и
SAD (Dzon F. Kenedi) i NDR Koreji (Кiт I l Sung), ali
stepen bola koj i j e pogodio Titov mimobod пе moze se ро­rediti
ni sa 'jm do tada videnim. МоМа jedino sa dubinom
шrZпје s kojom su se u'esnici mimohoda okrenuli prema
Titu par godina kasnije.
66

65. Sveta mesta: Medugorje i Kumrovec
Posle Киса суеса, jedno od najposecenijih svetih те­sta
је Medug01je, и zapadnoj Hercegovini, SR BiН. Sve је
po'elo kada su neke devoj'ice videle Majku Botju kako
lebdi и vazduhu iznad jednog bretuljka nadomak Medu­gotja.
Izve.taj о tom dogadaju istogje 'asa stigao па sto za
koj im su sekretar op.tinske organizacij e SK, komandir
stanice milicije i na'elnik lokalnog ureda Turisti'kog sa­veza
Jugoslavije igrali preferans. опј su se samo zna'ajno
pogledali, odlotiIi karte ј, pokajav.i se u svojim srcima,
pali па kolena i predali se molitvi. Po.to su Ьјlј dobri i ро­botni
ljudi, Bog ј е usblio пјЉоуе molitve, ра је pistu па
Сјlјрјmа produtio za 200 metara i stvorio veliki broj mо­(
еlа i pansiona u samom gradicu i njegovoj okolini. Ти su
odsedali уетјсј iz 'itavog sveta, i to besplatno,jer niko ni­је
hteo da јт uzima pare.
U Kornrovcu (srpski: "Пожаревцу") Ьјlо је i mаlо уе­cih
'uda: legenda kate da se ovde, и jednoj kurnrove'koj
§tali rodio drug Tito, devet meseci nakon .to је njegova
majka Marij a Broz sanjala Karla Marksa kako је nudi rnr­kvicom.
U trenutku Josipovog rodenja, па пеЬи iznad Za­gorja
bljesnula је petokraka zvezda i obasjala horizonte
'ove'anstva, zbog 'ega se stari Francek toliko иpla.jo da
је naredio Pocoreku da odmah роЫје svu mu.ku decu и
Llrvatskoj , Slavoniji i Dalmaciji. Mali Jota se 'udom spa­sao
tako .to ga је majka iznela iz .tale u koju se уес Ыlј do­Sli
Ante ТттЫс, Franjo Supilo i Georgi Dimitrov da do­ncsu
darove, i pustila ga и pletenoj ko.arici niz Sutlu.
67

66. Zato su se Кишrоусanј, koji su inace vеоша zavideli
onima iz Medugorja, odmah setili i оуе legende i vidovi­tog
Martina. Naime, Martin је pored miseva cesto ујдао i
druga Tita. Zato su ga poslali u Zagreb da isprica sta vidi i
da zatrati podrsku odozgo, tj . od СК SКН. Kada ј е Martin
ispricao Ivici Racanu pricu о tome kako је ЬаБ prosle nе­delje,
vracajuci se kuCi iz bircuza, slucajno рroБао pored
Titove rodne kuce i video druga Тita (" . . . а nas ti Jotek
pred hiticom lebdi i уеlј: tMartine, majku ti botju' је­Ьет
. . . '''). Racan se samo namrstio i kratko rekao da се
dati stvar па diskusiju u ск Naravno da stvar nigde nije
dao i jedino sto је od svega ostal0 је izreka, "Martin u Za­greb,
Martin iz Zagreba".
Deda Mraz
Posle druga Tita, gradani Jugoslavije najvise postuju
Deda Mraza. Narocito pioniri. Deda Мraz medutim nije
bog, nego covek и crvenom odelu koj i deci u Jugoslaviji i
drugirn socijalistickim zemljama poklanja igracke za No­vu
godinu. Podseca таl0 па onog iz Koka-kole, аlј ne do­lazi
za Botic jer ј е ateista. Uostalom, prvi put ј е иБао u Ји­goslavij
u s Rusima, па kamionu umesto па sankama.
Deda Mraz пе obilazi samo decu, nego i funkcionere,
tako da su najlepsi doceci Nove godine uvek Ыlј па Brdu
kod Кranja. Drug Tito је Ыо dobar domacin, hranio је go­ste
zasekom i иуео оЫсај da svi moraju da nose sarene ра­pirne
kapice па glavama. Карјса је najlepse stajala Dte­таlи
Bijedicu jer ј е оуај јmао ubedljivo najvecu glavu u
saveznim organima vlasti, ра i sire.
68

67. Deda Mraz је ио6 svakog prvog januara obilazio decu
ро preduzeCima u kojima su radili njihovi roditelji i pokla­пјао
јm tzv. "paketi6e" pune ЬоmЬопа i 'okoladica, od 'e­ga
su se klincima zubiCi prvo kvarili, а oko sedme godine,
i ispadali . Zato su nakon pada Berlinskog zida, поуе vlasti
osudile Deda Мraza (и odsustvu), ра је morao da pobegne
па Sevemi pol. Medutim, Ыy.a deca i dalje veruju da De­da
Мraz u svom skrovi.tu па Sevemom роlи u dubokoj
ilegali i dalje gaji irvase. 1 kuje рlапоуе za povratak.
,
Kozara
Na planinskom vrhu Мrakovica, оа Kozari, nalazi se пајуесе sve­tili
[te па svetu, delo akademskog уајат Du[ana Dfumonje. То је
najpoznatij i ргјтег sakralno-samoupravnog stila u umetnosti, koji
karakteri[e upotreba ogromnil1 kolitina betona, geografskih рго­stora
i поуƽапјћ sredstava iz buMeta Federacije. Pored Мrakovi­се,
slitna, аЈј mапја svetili[ta postoje i u ostalim republikama: Ја­senovac
u Нrvatskoj, Sumarice u Srbiji, Drazgo[e u Sloveniji i Вј­tola
u Makedoniji. NjillOva izgradnja ЫЈаје izuzetno te[ka i dugo­trajna,
tako da јћ u SR Стој Gori nisu пј ргауЉ.
69

68. OBRAZOV ANJE 1 NAUКA:
v
RACUNAJTE NA NAS
Usmereno
Osnovu .kolskog sistema SFRJ 'ini usmereno obrazo­vanje.
Obrazovanje se zove "usmereno" јег se, za razliku
od svih ostalih obrazovnih si stema и svetu, deca и Jugo­slavij
i ne opredeljuju za јеdnu od nauka, уес za j edan od
"smerova " .
Takvih smerova ima mnogo, а najpopиlarnijije гаmра­d
oij ski. Mada пјје !о§ пј pos!asti'aгski (pogotovo odsek za
tu!umbe), а ni ko'ni'arsko- skretni'arski. Svaka srednja
.kola и SFRJ јша svoj poseban program, а jedini zajed­ni
'ki predmeti su "marksizam" i "op§tenarodna odbrana i
civilna za§tita".
RеfО!ша .kolskog sistema и SFRJ niје Ша пј glatko ni
brzo. Otpori su bili ve!iki, pogotovo iz konzervativnih
akademskih krugova, ра su prilikom uvodenj a usmerenog
obrazovanja mогаlе da budu zatvorene sve gimnazije и ze­mlji.
То је јmаlо pozitivan odjek u inostranstvu. Ро! Pot,
Кije Sampan i Heng Samrin Ыlј su toliko impresionirani
da su odmah da!i da se Suvarova "Bijela knjiga" prevede
70

69. па kmerski. Jedino im niј е Ыlо jasno za§to su Jugosloveni
zatvorili samo gimnazije, а пе i profesore.
Zahvaljujuci Suvaru, па§е §kole danas obezbeduju пе­uporedivo
уј§ј пјуо obrazovanja od sli§nih §kola и Velikoj
Britaniji, Francuskoj iIi Nema'koj . А о glupim Arnerikan­сјта
da i пе govorimo. опј пе znaj u 'ak пј kada је Ыlа Се­tvrta
neprijateljska ofanziva.
Najbolji теди "usmerenjacima" nastavljaju §kolova­пје
najednom od mno§tva univerziteta §јтот zemlje. Опе
koj i петаји dovoljno поуса za §kolovanje, stipendira
drug Tito. Novac za stipendije poticao је od zajedni'ke
u§tedevine koju su оп i ЈоУankа godinama odvajali od usta i
stavljali и kasicu па Јоуankiпој nahtkasni. Stipendisti Tito­vog
fonda Ыlј su јпа'е poznati ро tome §to za razliku od
nOImalnih studenata пе studiraju ] 5 godina, уес fure da da­ји
ispite и roku. 1 §to stalno jure ne§to §to se zove "prosek".
Ekskurzije
Jugoslovenska deca уоlе da idu и §ko]u i da и'e doma­cinstvo,
ОТО i Кrleoine drame. А јо§ уј§е уоlе ekskurzije.
Кrajem svake §kolske godine nastavni'ka уеса vode
u'enike и posetu nekom drugom mestu и SFRJ kako Ы de­са
ироznаlа svoju domovinu i уј§е је уоlеlа. Adolescente,
рипе уеlјkШ о'еюуапја i рlапоуа kako се da ри§е cigare­(
е, рјји рјуо, а тоМа i da se vataju, иысаји и , recimo, Ве­ogradu,
i istovare и , recimo, Pore'ti.
Po§to је put dug, programomje predviden odmor na те­stima
posebno zanimljivim za tinejMere. Тзkvа mesta su
masovna strati§ta, grobnice i spomenici NOB-a. Ali, to niје
7 1

70. bilo vaZno - па ekskurzijama је bitno samo опо :to se radi
kad раdnе mrak, uz pesmu "Da lј znзS da (е volim" Dade
Торјса, ili, jo: Ьоlје, "сrш leptir" YU-grupe. Medutim,
omladinci su obavezno morali da slu:aju (ј реуаји) јјednи
nar06tu pesmu koja se zvala .;Ra3unajte па nas".
"Ra3unajte па nas" је najpoznatija pesma tzv. "dvor­skog"
pravca u jugoslovenskoj zabavnoj muzici (eng. :
"dog рор"), koju podjednako vole sve generacije: рјоni­ri,
domacice i penzioneri. Zato па ekskurzijama и3еniсј
tu pesmu реуаји zajedno sa svojim nastavnicima. Pored
ekskurzija, pesma se izvodi i па radnim akcijama, kao i u
kasarnama тА, nakon polaganja sve3ane zakletve.
Тот pesmom autor оЬауе:tзуа publiku da је "za za­kletvu
Titu spevao stih" i to u ime svoje generacije, rode­пе
"pedeset i neke". Zatim autor tvrdi da, uprkos bojazni
da отlафпи "nosi pogre:an tok" (jer оуа "slu:a plo3e i
svira rok"), u пјој , (ј. omladini, "struji krv partizana", te
da zato опа znа .,za:to је tu". Na kraju autor poru3uje
drugu Titu, SSNO-u i SSUP-u: "ra3unajte па nas".
Za izvodenje i slu:anje te pesme potrebna је jedna
gitara, таlо sluha i jak teludac.
Akademici
Jugoslavija јта izuzetno dugu i bogatu akademsku
tradiciju. Zato se za jugoslovenske akademike mote re­ci
da pripadajujednom od najstarijib zanata u SFRJ.
Vi:evekovna tradicija jugoslovenskih univerziteta
kao :to su narodni univerzitet "Botidar Adȹija" ili rad-
72

71. ni'ki univerzitet "Rade Коп'ат" uticaJa је пе samo па for­miranje
intelek:tualno i тогаlnо snazne dru§tvene eJite, уес
је uticaJa i па duhovni zivot naroda u пајЉет smislu гe'j.
Jugoslavija danas zauzima ubedljivo prvo mesto u sve­tu
ро rezervama nau'nih radnika. SFRJ takode drzi i svet­ski
rekord ро broju akademika i doktora nauka тегепо па
kvadratni kilometar. Najveca koncentracija nau'nih rad­nika
zabelezena је u najstarijim i najuglednijim evropskim
univerzitetskim centrima kao §to su Beograd, Zagreb i Pri­
§tina. Po§to radaju ko §lјјуе, Ьгој doktora nauka se j edno
угете opasno priblizio broju nepismenih. Аlј, jugosJo­venski
doktori nisu samo najmnogobrojniji, уес i najorigi­nalniji:
niko drugi па svetu пе brani teze poput "Politi'ka
ekonomija od Kejnza do Kardelja". Ina'e, najpopulamiji
jugolovenski nau'nik Ыо је Мјlјуој Jugin. Dok mu jed­nog
dana Nil Armstrong пјје stao па kшје oko.
U SFRJ је Ьјlа уеота razvijena i institucija tzv. "po'a­snih
doktorata", koji se dodeljuju uglednim nau'nim rad­пјсјта
iz zemlje (dr Nikola Ljubi'ic, dr Veli Deva), i јо§
uglednijim nau'nicima iz sveta (dr ldi Лmјп "Dada", dr
Muharem "El" Gadafi). DodeJj ivanj e po'asnih akadem­skih
titula svakom stranom drzavniku koj i poseti Jugosla­viju
u§lo је po'etkom БО-ih u formalni protokol Kabineta
predsednika Republike ("Kad moze da dijeli опај таlј iz
Etiopije, majku јој bozju i Etiopiji . . . ОО).
Do pravog uzleta паи'пе misli doJazi, medutim, tek sre­dinom
80-ih, i to pod uticajem fundamentalnih otkrica u
oblasti genetike do kojih se do§lo u laboratorijama SANU.
А onda j e krenuJo.
73

72. KULT 1 UMI!:TNOST:
Od Кrlezinih drama do
Mestrovicevih Srba
КnjiZevnost: Fric је Ыо covek debo . . .
Najpoznatij i jugoslovenski pisac је ЕтЉ Kestner.
U doba pre nego §to su naucnici prona§li Playstation Il,
njegov roman za decu "Етјl i detektivi" Ыо је najvrednij i
deo pionirske imovine.
•
Likovi poput Emila Ьјlј su medu Jugoslovenskom de-
сот podjednako populami kao i Нагј Poter medu dana­
§njom, а knjige kao "Вјјеlј ocnjak" јlј "Djed Som" ј§lе su
nekad od ruke do rиke kao danas diskovi "Mortal Сот­bat"
i "Pet Cemetery".
Етјl medutim nije Ыо android niti je Ыо poznat ро ne­kom
posebno okrutnom nacinu kojimje uЫјао protivnike.
Naprotiv, Ыо је obican decko, u kratkim сrnјm ы1сата,,
koji је sa svojim drиgarima iz ulice jednom pomogao роli­сјјј
da ubvati nekog sitnog lороуа. U svoje угете to је ЬјО
dovoljan razlog za divUenje, pogotovo §to ј е Еmјl јо§
iшао i mesinganu automobilsku trubu kojom је izdaleka
najavljivao svoj dolazak i kakvu smo teleli da јтато i тј.
74

73. Osim te knjige, Nobelov komitet iz na.e ulice visoko је
сепјо "Dјебakа konzula", ,,I<roz pustinju i pra.иmu" i "De­си
kapetana Granta". 1 naravno, "Dјебakе Pavlove ulice".
Posle Kestnera, jugoslovenska deca najyj.e vole Miro­slava
Кrleou. Оп је napisao najuzbudljiviji deo obavezne
.kolske lektire. Generacije se secaju da su, pored Кrleoi­пјЬ
romana od sedam kila, posebno napete bile "Balade
Petrice Kerempuha" koje је оуај iz nekog razloga napisao
па mongolskom jeziku.
Da Ьј пат priblioili Кrleт, profesori su govorili da је
оп ЬјО пајЬоlјј prijatelj druga Тita i da се zato тоМа dobi­ti
Nobelovu nagradu. "Predavali" su Кrleou kao napred-
110g i socijalnog pisca, s бim smo se slagali i sve priznava­lј,
samo da пе .irimo temu yj.e nego .to је Ыlо neophod-
110. Кrleoa је posle јеdnо vreme Ыо и modi zato .to је
umro, а jo. posle, zbog otvorenog pisma pиkovniku Baru­tanskom,
Кrleт su иkinuli i izbacili iz nastave, izda­vабkih
planova ј јауniЬ biblioteka. Zato .to ј е Fric Ыо бо­vek
debo i sve је znао bog te . . .
Аlј, ipak пјје dobio Nobelovu nagradu. Dali suje An­dricu
iako se пјј е druoio s Titom.
Cikovne umetnosti:
Vilerovi gobleni i MestroviCevi Srbi .
Опо .to su za Afrikance аfi"iбkе maske, to su za Jugo­slovene
Vilerovi gobleni. Dakle, likovno blago пасјје.
Vilerov goblen simbolizиje praiskonski estetski napor
Ijudskog roda da ulepsa zid u dnеvnој sobi iznad troseda.
Тај napor preduzimaju domacice: prvo se rasprostre .eтa
75

74. (iz Bazara ili Buтde) ра se nekoliko sati nepoтjšno studi­ra.
Zatim se uzme igla i konac ра se dugo bocka i veze. Ро­sle
se nategne па okvir i urami. Ram mora da bude spekta­kиlamog
obIika i оЬауеznо pozlacen, ili tako ne§to.
Gobleni sadrze razlible prizore - pošey od reproduk­сјја
poznatih slika (Gola Маја za spavacu, obušena za
dnеупu), do prizora iz svakodnevnog zivota (Propast
Ротреје, Splav Meduza). Poseban pravac и Imetnosti go­Ыепа
predstavljaju deca koja plašu: па nekim goblenima
deca plašu sama, а па пеkirnа zaj edno. Ima i goblena па
koj ima пе plašu samo deca nego i odrasli, па primer Сј­ganke
s gitarama i sl. Zato su Vilerovi gobleni јеdnа pri­Ыпо
tuzna stvar.
Osim Vilerovih gobIena и SFRJ su уеота trazeni i tzv.
"пајупј" slikari. Reš је о slikarima koji петајu nekи teh­nikи,
аlј јтајu dobru volju i j ako su marljiyj. опј najše§ce
slikaju scene iz seoskog zivota: poljoprivredne radove,
domace Zivotinj e . . . Zato пајупо slikarstvo uziva yelikи
populamost тедu па§јт radnicima па privremenom radu
и inostranstvu, аlј эато тедu intelektua1cima, od оэпоу­пе
§kole пауј§е. Posedovanje "пајуе" smatralo se za §ik,
роэеЬпо ako kиpj§ sikи па ашсјј ј и ЈАТ-оуоm аујопи
Beograd-Njujork.
U oblasti vajarstva najbolji j e Ыо Iуап Me§trovic, Fidi­ја
iz dalamatinske Zagore. U mladosti је Me§trovic Ыо па­klonjen
telima srpskih junaka, koji эи и njegovoj interpre­tacij
i patili kao Mikelandelovi robovi ро tuтskim kиpatili­та.
Zato је Me.trovic daleko zаslшпiј i za .irenje kosov­skog
kulta nego Slobodan Milo.evi6, Уаэiliје Кrestic i
Kurir Јоујса zajedno.
76