Anúncio
Check these out next
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
17 de Jan de 2023•0 gostou•166 visualizações
0 gostaram
Seja o primeiro a gostar disto
mostrar mais
visualizações
Vistos totais
0
No Slideshare
0
De incorporações
0
Número de incorporações
0
Baixar para ler offline
Denunciar
Educação
građa Zemlje
radmila10Seguir
professor of geography em Primary schoolAnúncio
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
- УНУТРАШЊА ГРАЂА ЗЕМЉЕ И ЊЕН САСТАВ
- Геологија - наука која се бави проучавањем Земље, њеног настанка и процеса који су је обликовали, њеног састава и структуре Литосфера - стјеновити омотач Земље
- ЗЕМЉИНЕ ВАЊСКЕ СФЕРЕ Литосфера Атмосфера Хидросфера Биосфера
- ЗЕМЉИНЕ УНУТРАШЊЕ СФЕРЕ Земљино језгро Омотач језгра Земљина кора – литосфера
- ЛИТОСФЕРНЕ ПЛОЧЕ покретљиве плоче стијена, неправилног облика
- ВЕГЕНЕРОВА ТЕОРИЈА О НАСТАНКУ КОНТИНЕНАТА
- ЛАВРАЗИЈА Сјеверна Америка Европа Азија ГОНДВАНА Јужна Америка Африка Индија Аустралија Антарктик
Notas do Editor
- Наука која се бави проучавањем литосфере назива се геологија.
- Рекох да је Геологија -(грч. Γεα, λογος= Земља, расправа (дискусија) наука која се бави проучавањем Земље, њеног настанка и процеса који су је обликовали, њеног састава и структуре. Научници, који се тим баве, називају се геолози.
- Земљу обмотавају њене сфере, које могу бити вањскњ и унутрашње. Земљине вањске сфере су: литосфера, атмосфера, хидросфера и биосфера
- Научници непосредно проучавају унутрашњост Земље само до дубине од неколико десетака км дубине, докле допиру најдубље бушотине из којих се црпи нафта. До садашњих сазнања о унутрашњој грађи Земље дошли су на посредан начин, проучавајући распрострањење земљотресних таласа. Када би земља била истог састава, земљотресни таласи би се кретали истом брзином. Међутим брзина кретања земљотресних таласа није иста, што значи да се Земља у унутрашњости састоји од више међусобно различитих слојева, а то су земљин језгро, омотач језгра и Земљина кора. СЛИКА 1 Земљино језгро је сфера (лопта) која се простире до 2.900км испод Земљине површине, па све до њеног средишта на дубини од6.371км. Претежно се састоји од метала никла и гвожђа, па је због тога веома чврсто. У језгру владају јако високе температуре и до 5.000 степени (сваких 33м температура се повећава за 1 степен- термички градијент) па је оно због тога у усијаном станју.Истовремено владају и високи притисци због чега је у чврстом стању и назива се још и барисфера.Величина језгра приближно одговара величини Мјесеца промјера 3.480км СЛИКА 2 Омотач језгра лежи на дубини између 70 и 2.900км испод Земљине коре. Унутрашњост омотача је у чврстом стању, док је горњи дио у растопљеном стању. Горњи слојеви су у растопљеном стању.Заједно са кором чини стјеновиту цјелину тзв. литосферу или тектосферу. Претежно грађен од Fe i Mg. Температура горњег дијела омотача језгра је око 1.400 степени. Претежно грађен од Fe i Mg. СЛИКА 3 ЗЕМЉИНА КОРА Земљина кора је најбоље проучени слој наше планете. Дијели се на океанску и континенталну. Континентална кора је старија и сложенијег састава, и дебљ. Дебљина континенталне коре је од 30 до 70км, а океанске од 5км до 10км. Површински дио земље још се назива и литосфера. Континентална кора заузима 34,5% површине. Састављена је од гранита-гранитна кора. Од елемената преовладавају Si и Al –SiAl зона. Океанска кора заузима 59,9% површине. Изграђује чврсту подлогу океана. У грађи учествују Si и Mg- базалтна зона.
- Литосфера није цјеловит слој, него је дубоким пукотинама подјељен на двадесетак већих и маљих дијелова који се називају литосферне плоче. Литосферне плоче су велике, покретљиве плоче стијена, неправилног облика, од којих је изграђена Земљина литосфера.Површина плоче може у потпуности бити изграђена од морског дна (као Наска плоча) или се може састојати и од континента и од океана (као Евроазијска плоча). Неке мале плоче у потпуности се састоје само од копна, али све велике плоче садрже и морско дно. Готово све веће литосферне плоче изграђене су од дебље континенталне и зање океанске коре. Због тога се њихове границене подударају са границама копна и мора. Геолошким проучавањем је утврђено да се литосферне плоче крећу хоризонтално по растопљеном омотачу језгра. Брзина њиховог кретања је мала и износи свега неколико центиметара годишње. Кретање литосферних плоча има за посљедицу њихово размицање на једном дијелу Земљине површине, или сударање и међусобно подвлачење на другом дијелу. СЛИКА 1 Размицање плоча се дешава усљед великих притисака унутар Земље.Ти притисци узрокују пуцање литосфере, изливање магме која када се охлади и ствара нову Земљину кору и тим процесом се двије плоче размичу. СЛИКА 2 Сударање плоча се дешава када се усљед размицања на другом мјесту, плоче сударе, једна плоча се подвлачи под другу а Земљина кора се набира.Ово су мјеста где се стварају планински вијенци и велике океанске дубине. СЛИКА 3 Смицање плоча настаје када се двије плоче крећу једна поред друге у супротним смјеровима као да се мимоилазе. СЛИКА 4 Највеће литосферне плоче: Тихоокеанска,Америчка,Евроазијска,Афричка,Индоаустралијска,Антарктичка,Јужноамеричка Мање литосферне плоче: Арабијска,Филипинска,Кокос,Наска
- Алфред Вегенер је био немачки метеоролог. Бавио се и геофизиком, а у науци је остао познат по теорији померања континената која се још назива и теорија Вегенера Проучавајући хоризонтална кретања литосферних плоча, њемачки научник Алфред Вегенер је 1915. године доказао да се распоред копна и мора на нашој планети споро, али непрекидно мијења. СЛИКА1Подстакнут великом подударношћу обала Ј. Америке и западне Африке, СЛИКА 2он је закључио да је прије 250 милиона година сво копно Земље чинило један огроман континент Пангеа. СЛИКА 3Усљед Земљине ротације и привлачних сила Сунца и Мјесеца, Пангеа се прије 200 милиона година почела распадати. Тако су формирана два континента, на сјеверној полулопти Лавреазија, а на јужној Гондвана. СЛИКА 4Њиховим даљим распадањем формиран је данашњи распоред копна и мора. СЛИКА 4 гиф
- Од Лавразије су настали данашњи копна С. Америка, Европа, Азија, а од Гондване Ј. Америка, Африка, Индија, Аустралија, Антарктик. СЛИКА Будући распоред година за 50 милиона година до 200 милиона година у будућности
Anúncio