Kretanje morske vode i osobine

2. Кретање морске воде
• Постоје три облика кретања морске
воде:
 Таласи
 Морске струје
 Морска доба (плима и осека)

3. Таласи
• Таласи су привидно кретање мора
при којем се честице воде не
премештају већ само описују пун
круг.
• Главни узрочник таласа је ветар.

4. • На сваком таласу разликују се узвишење или
таласни брег и удубљење или таласна долина.
• Висина таласа је вертикално растојање између
врха таласног брега и дна таласне долине.
• Дужина таласа је хоризонтално растојање
између врхова два суседна таласа или две
суседне таласне долине.
Брег
Долина

5. Кружно кретање честица воде

6. • Океански ветровни таласи имају
просечну дужину око 100м и висину
3-4м. Највиши, до 25м, су забележени
у морима око Антарктика и на северу
Пацифика. На Јадрану највиши талас
је био висок 10м.
• Најмирније море је Црвено море због
мале ширине и положаја.

7. Цунами
• Посебна врста таласа која настаје
под утицајем подморских
земљотреса и вулканских ерупција.
• Крећу се брзином 600-800 км/час и
достижу висину до 30м, тако да имају
рушилачко дејство.
• Они су најчешћи у ,,ватреном појасу
Пацифика”.

8. Морске струје
• По површини мора и океана, попут река
на копну, крећу се слојеви воде у
одређеном правцу. Те ,,огромне реке”
морске воде називају се морске струје.
• Морске струје покрећу стални ветрови.

9. • Сталне морске струје имају називе:
– Голфска, Лабрадорска, Португалска, Бенгуелска,
Бразилска у Атлантику
– Хумоблтова, Куро-шио, Оја-шио у Пацифику
– Мозамбичка и Западна аустралијска у Индијском
океану.
Голфска
Хумболтова
Бенгуелска
Куро-шио
Оја-шио
Мозамбичка
Западна
аустралијска
Бразилска

10. Топле и хладне морске струје
• Топле морске
струје теку од
нижих ка вишим
географским
ширинама
• Хладне морске
струје теку од
виших ка нижим
географским
ширинама.
Топле морске струје
повећавају температуру и
влажност ваздуха
местима поред којих
пролазе а хладне обрнуто.

11. Топла Голфска струја
• Она потиче из
Мексичког залива а
завршава се у
Карском мору, то је
заправо велики
систем струја који
захвата северни
Атлантик и део
Северног леденог
океана.
Вода је
залеђена и до
6 месеци
Целе године
без леда
Море залеђено
и до 6 месеци
годишње

12. Хладна Хумболтова струја
• Изнад хладних
струја развија се
антициклон са
малом количином
падавина, што
условљава
настанак пустиња.
• Хладне струје
погодују риболову.

13. Морска доба
• У току 24 часа морски ниво се два пута издиже и
спушта.
• Период издизња мора је плима, а спуштања осека.
• Висинска разлика између максималне плиме и
минималне осеке представља амплитуда или величину
морских доба.

15. • Главни узрок морских доба је привлачна сила Сунца
и Месеца.
• Морска доба су најизразитија у време пуног и младог
месеца када се Земља, Месец и Сунце нађу у истој
равни.
• Све ове промене морског нивоа се региструју
инструментом мареографом.

16. Својства морске
воде

17. Салининтет
• Изражава се у промилима ( ) и показује
колико грама растворених соли има у
једном килограму морске воде.
• Просечан салинитет светског мора је 35
промила.
Црвено море је са 42
промила, најсланије
море.
Мртво море је са више 300 промила
најсланије језеро на свету.

18. 35
35
37
36
31
42
30
Салинитет светског мора (у промилима)
Салинитет се повећава са испаравањем, а смањује
приливом слатке воде од падавина, притока са копна и
отапањем ледених брегова.

19. Температура
28
15
- 1
Температура морске воде

20. Провидност
• Велику провидност има тропска и
суптропска мора.
• Провидност је већа на отвореном мору него
уз обалу, пре свега због речних наноса са
копна.
Саргашко море има
провидност од 67 метара.

21. Боја
Топлија мора, сиромашнија органском материјом, имају
нијансе плаве боје. Хладна мора често имају сиву боју или
нијансе зелене боје што одражава богатство у планктону.
Нека мора се називају по бојама. Црно море названо је
„црним“ због одсуства органске материје у његовим
дубљим деловима. Црвено море је названо по боји алги
које га делимично прекривају, или по црвеном песку у
околним пустињама. Бело море је названо према изгледу у
већем делу године - море се периодично леди, а обале су
најчешће прекривене снегом. Жуто море својим изгледом
највише оправдава назив. Боја му зависи од наноса реке
Хоангхо („Жуте реке“).

23. Да поновимо
• На која три начина се креће морска вода?
• Зашто настају таласи?
• Како морске струје утичу на климу?
• Шта је плима а шта осека?
Која морска струја је
топла а која хладна?

24. Шта значи када кажемо да је
салинитет 35 промила?
Како се мења температура воде
идући од Екватора ка половима и
зашто?
1
2
Да ли ће већу провидност имати море
број 1 или море број 2 и зашто?