O slideshow foi denunciado.
Utilizamos seu perfil e dados de atividades no LinkedIn para personalizar e exibir anúncios mais relevantes. Altere suas preferências de anúncios quando desejar.

Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević

22.874 visualizações

Publicada em

Publicada em: Educação
  • Seja o primeiro a comentar

Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević

  1. 1. Autor: DunjaErcegovčević
  2. 2. • Ćelija je osnovna strukturna i funkcionalna jedinica građe svih živih bića, osim virusa.• U prirodi postoje mnogi organizmi koji se sastoje od jedne ćelije.• Ćelije se međusobno razlikuju, ali imaju neke zajedničke osobine: ~ Rast koji karakteriše neku vrstu ćelije ~ Obavljanje određenih funkcija ~ Primanje signala iz spoljašnje sredine koje ćelijana određeni način odgovara ~ Život ćelije se završava ili deobom ili ćelijskomsmrću ~ Jedinstven hemijski sastav ~ Jedinstvena građa ~ Metabolizam (svi procesi koji se odvijaju u živojćeliji, kako sinteze, tako i razgradnje materija)
  3. 3. • Ćelije mogu imati različite oblike:~ Eritrociti (krv)~ Mišićne~ Stoma na listu~ Nervna~ Dijatomeja~ Paramecijum~ Spermatozoidi~ Masna~ Koštane• Ćelije mogu imati različitu građu i oblike u zavisnosti od funkcije.
  4. 4. Razlike između biljne i životinjskećelije
  5. 5. • Na površini svake ćelije nalazi se ćelijska membrana.• Ćelijska membrana sačinjena je od dva sloja masti (fosfo – liipidi) i proteina koji su uronjeni između ta dva sloja fosfo – lipida.• Uloge membrane su: ~ Daje oblik ćeliji ~ Ograničava ~ Štiti ~ Selektivna prpustljivost• Selektivna prpustljivost je osobina zahvaljujući kojoj membrana kontroliše šta može u nju da uđe, a šta da izađe pomoću proteina koji su u obliku ,,tunela‚‚. Prolaz je regulisan po
  6. 6. • Citoplazma predstavlja unutrašnji sadržaj ćelije, odvojen od jedra, u kome se nalaze ćelijske organele.• Tečna je, želatinozna masa koja neprekidno struji.• Najvećim delom je sačinjena od VODE u kojoj se nalaze neorganske (minerali) i organske (belančevine, masti, šećeri) materije neophodne ćeliji.• Citoplazma ima: mehaničku ulogu (održava oblik i formu ćelije), zaštitnu ulogu (služi kao jastuk u slučaju da dođe do naglog udara ćelije i na taj način zaštiti ćelijske organele), mesto je vitalnih reakcija neophodnih za život (ćelijski metabolizam).
  7. 7. • Sastoji se od mnogobrojnih vlakana• Daje ćeliji oblik i čvrstinu i prisutan je u svim tipovima ćelija.• Izgrađen je od preko 20 belančevina koje omogućavaju: • Promenu oblika ćelije • Kretanje organela i same ćelije • Međusobno povezivanje ćelija • Deobu ćelija i kretanje hromozoma jer izgrađuju deobno vreteno.
  8. 8. • Mitrohondije su energetske organele, u kojima se stvara energija neophodna ćeliji kroz proces ćelijskog disanja.• Za mitrohondije se može reći da su kao ćelijske termoelektrane.
  9. 9. • Građa jedra:1. Jedrov ovoj (od 2 membrane)2. Jedrove pore3. Jedarce4. Hromatin (nasledni materijal)5. Jedrova plazma (gušća od citoplazme)• Hromatin je nasledni materijal koji je isti u svakoj ćeliji jednog organizma.• Hromatin je sačinjen od dezoksiribonukleinske kiseline (DNK)• GENI su delići DNK, i predstavljaju osnovne jedinice nasleđivanja i promenljivosti svakog živog bića• Kada ćelija obavlja svoju ulogu, molekul DNK je raspleten, u vidu konca, i tada ga označavamokao HROMATIN• Kada se ćelija deli, molekul DNK je 1-jedrov ovoj; 3-jedrove spiralizovan i onda je u vidu HROMOZOMA. pore; 4-jedarce; 5- hromatin; 6-jedrova plazma.
  10. 10. • Jedarce služi za stvaranje ribozoma.• Loptastog oblika.• Jedarce se nalazi u unutršnjem sadržaju jedra (nukleoplazmi) od koje nije odvojeno membranom.• Jedro može da sadrži jedno ili više jedarca.
  11. 11. • Ribozomi su granule koje učestvuju u sintezi proteina.• Ne možemo ih nazvati pravim organelama jer nisu odvojeni od citoplazme sopstvenom membranom.• Ribozomi se nalaze i u nekim organelama kao što su plastidi, mitohondrije i jedro, pa se takvi ribozomi označavaju kao organalni ribozomi.• Ribozomi predstavljaju glavnu sponu između informacija uskladištenih u DNK i ćelije jer se na njima vrši prevođenje „zapisa“ sa gena u proteine.
  12. 12. • Endoplazmatični retikulum je organela koja je izgrađena od membrana i pruža se gotovo kroz celu ćeliju poput mreže. Pruža se od jedra pa kroz ćeliju pa sve do spoljašnje ćelijske membrane.• Razlikuju se dva tipa endoplazmatičnih retikuluma:  Hrapavi endoplazmatični retikulumi (granulirani) - uloga mu je sinteza proteina zajedno sa ribozomima  Glatki endoplazmatični retikulumi učestvuje u sintezi masti, razgradnji otrova i holesterol pretvara u vitamin D uz pomoć Sunčane svetlosti.
  13. 13. • Goldžijev aparat je ćelijska organela koja je dobila ime po naučniku Kamilo Goldži–ju koji ga je otkrio.• Funkcija Goldžijevog aparata : ~ Završnica sinteze belančevina imasti ~ Sekrecija (izlučivanje)• Vezikule, mehurići koji se odvajaju od Goldžijevog aparata, u sebi sadrže materije koje je potrebno sprovesti u neki drugi deo tela od ćelije u kojoj su nastali. To se obavlja procesom sekrecije. Vezikule otplivaju do ćelijske membrane, stope se sa njom i njihov sadržaj se pri tome izbaci iz ćelije.
  14. 14. • Lizozomi imaju oblik kesica obavijenih jednostrukom membranom.• Nazivaju se ’’ organele za varenje’’ .• U njima se mogu razložiti različite materije, strane materija ili čak čitave ćelije (npr. bakterije), delovi sopstvene ćelije a u određenim uslovima i čitava ćelija (’’kese samoubice’’)
  15. 15. • Centriole su nemembranske organele koje izgledajukao kratke cilindrične ili granularne strukture.• Nalaze se u blizini jedra i Goldžijevog aparata.• U ćelijama se obično nalazi samo jedan par centriola koje su upravne jedna na drugu.• Funkcija ove organele je obrazovanje deobnog vretena, strukture neophodne za deobu ćelije.

×