O slideshow foi denunciado.
Utilizamos seu perfil e dados de atividades no LinkedIn para personalizar e exibir anúncios mais relevantes. Altere suas preferências de anúncios quando desejar.

JOAKIMINTERFEST 2014

177 visualizações

Publicada em

JoakimInterFest se održava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knjaževsko–srpskom teatru.
Festival je dobio ime po Joakimu Vujiću (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine.
Domaćin Festivala je Knjaževsko–srpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.

Publicada em: Turismo
  • Seja o primeiro a comentar

JOAKIMINTERFEST 2014

  1. 1. JoakimInterFest 2014 SAGLEDAVANJE DUBINE NAŠEG PADA U okviru pratećeg programa 9. JoakimInterFesta u četvrtak, 9. oktobra na Maloj sceni Knjaževsko-srpskog teatra promovisana je monografija o životu i delu velikog glumačkog imena sa ovih prostora - Ademu Ćejvanu autora Slavka Podgoreleca. Na promociji su govorili mr Vojo Lučić (koji je u svojoj ranoj mladosti imao priliku, čast i privilegiju da u okviru dramskog programa Radio Sarajeva sarađuje sa ovim doajenom), direktor kragujevačkog Teatra kao Nenad Novaković i Luka Gatarić, direktor i umetnički direktor Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banja Luke, kuće koja je izdala promovisanu knjigu u svojoj ediciji „Besjeda”. Glumac je uvek u središtu pozorišta a ako nije, onda to pozorište ne valja, otpočeo je promociju sa Ćejvanovom životnom i umetničkom maksimom Nenad Novaković, istakavši da je počivši Ćejvan bio ne samo vrstan pozorišni, televizijski i filmski glumac već i čovek sa velikim Č ali i autentična dugarčina i boemčina, jedan od poslednjih te svoje vrste na prostorima Bosanske krajine. On i njegov kolega Gatarić zahvalili su se pred prisutnima na promociju Ćejvanu za sve ono što je učinuo u, i za njihovu kuću pomogavši time da ona postane hram umetnosti u Banja Luci. Biti u Banjoj Luci a ne biti saAdemom, značilo je da nisi bitan, iskren je bio Novaković po kojem je Ćejvan bio od onih stvaralaca rođenih za glumu i pozorište a njegova „bogomolja i pozornica bili su tamo gde se on zadesio”. Monografija o Ćejvanu, glumcu beogradskog JDP-a, zagrebačkog HNK-a, pozorištu banjalučke Bosanske krajine, teatarskih kuća u Sarajevu, Sloveniji je štivo koje se čita „tamo gde se otvori knjiga i nema početka i kraja, kao i sam život njenog ’junaka’ Ćejvana. U knjizi su sem umetnikovog iscrpnog životopisa i uspomene i sećanja na njega brojih kolega sa kojima je zajednički radio i stvarao poput: Mire Stupice, Mire Banjac, Svetlane Bojković, Pere Kvrgića, Semke Sokolović Bertok, Relje Bašića, Ivice Vidovića, Radeta Šerbidžije, Izeta Hajdarhodžića, Josipa Pejakovića, Miše Janketića, Borisa Dvornika... Iako je u istoriji ovog festivala i do sada u žiriju bivalo članova iz same kuće, Knjaževsko-srpskog teratra, koji je njegov osnivač i domaćin, glumica Isidora Rajković je najmlađa njegova članica od osnivanja InterFesta. Za nju to je istovremeno i velika čast ali i obaveza. - Sa iskrenim oduševljenjem sam prihvatila da budem u žiriju festivala a kada sam saznala da su u njemu i gospoda Marko Sosič i Zlatko Paković, shvatila sam da je reč o ne samo velikoj privilegiji već i ozbiljnoj i odgovornoj 1 Dan treći - "Lutkina ku a (Nora)"ć 4 10
  2. 2. JoakimInterFest 2014 obavezi, koja od čoveka traži i zahteva da se zaista čitav i do kraja posveti ovoj smotri u svim njenim segmentima, ne krije Isidora Rajković, koja je u jednom trenutku „zastala i zapitala se - dali to može”, a onda prihvatila priliku za koju, po noj mora postojati i doza, ne samo odgovornosti već i lične hrabrosti. - Stvar je u tome što je JoakmimInterFest j e d a n o d r e t k i h pozorišnih festivala kod nas, koji sem podrazumevajućeg visokog umetničkog kvaliteta i pozorišne estetike i smotra koja je izuzetno društveno angažovana. To je manifestacija koja se zaista i na pravi način bavi temama koje se baš tiču nas - danas i ovde, i dotiču sve segmente problema savremenog društva na ovim prostorima, smatra ona. Baš zbog toga ona se i kao glumica iz kuće KST-a i članica ovogodišnjeg žirija raduje što ove godine na festivalu ima mnogo više ljudi na okruglim stolovima i razgovorima posle predstave što po njoj opravdava misiju festivala i dokazuje da je u svojoj nameri uspeo. - Mora se kod nas ponegovati i odnegovati ta kultura pohađanja i odlaska na okrugle stolove, jer predstave na festivalskom repertoaru zaista provociraju sve društvene slojeve i iniciraju mnoga brojna i bolna pitanja o kojima moramo sve više i više da (po)razgovaramo, zaključuje Isidora Rajković. Na repertoaru trećeg takmičarskog dana InterFesta bila je predstava „Lutkina kuća (Nora)” u produkciji banjalučkog Narodnog pozorišta Republike Srpske koju je po tekstu Henrika Ibzena režirao Nebojša Bradić. O d p r v i h d a n a o s n i v a n j a JoakimInterFesta prisutan na ovoj smotri, bilo kao reditelj čije su predstave učestvovale na festivalu, ministar kulture koji za vreme svog mandata prepoznao njen kvalitet i značaj na „festivalskoj mapi” i podržao je u svakom smislu (ali, pre svega onom najvažnijem - finasijskom) Nebojša Bradić je sada, kao umetnički direktor kuće u kojoj se on odvija i u neku ruku jedan od njegovih domaćina. - Ono što smatram za važno u vezi sa JoakimInterFestom je da on održava taj koncept koji je u startu bio uspostavljen kao međunarodni festival kvalitetnih pozorišnih ostvarenja iz, pre svega regiona a potom, naravno i nekih drugih država koje se u tom trenutku pojavljuju kao partneri. Sam izbor i predlog selektora je jedan od mogućih uvida u trenutnu produkciju i kapaciteta koje trenutno razvija InterFest a sa druge strane i partnerske saradnje sa određenim institucijama iz našeg regiona. Saradnja sa teatrima iz Hrvatske i Bosne je na neki način već postala tradicionalna za program JoakimInterFesta i preko ovog festivala u Kragujevac dolaze značajna ostvarenja iz ovih zemalja a preko saradnje sa pozorištima iz Slovenije i Bosne on je prilika da se ta „slika proširuje” u smislu kompletnijeg i kompleksnijeg uvida u ono što jeste pozorišni život i teatarska stvarnost one problematike koja nas u ovom vremenu na bilo koji način „dodiruje”, ocenjuje Bradić dosadašnji tok manifestacije. O predstavi koju kao reditelj potpisuje smatra sledeće: - Komad „Nora - Lutkina kuća” je produkcija koja je realizovana krajem protekle sezone i dolazi na svoje prvo „festivalsko gledanje” ako ne računamo da je otvorila jedu takvu smotru - 17. Teatar fest u Banja Luci i na toj manifestaciji je imala značajno mesto a odmah posle beogradskog gostovanja dolazi i u Kragujevac. Mislim da je veoma važno da se pozorišta nalaze u tom krugu ali i da sami teatri stiču određene informacije o tome kakva se pozorišna slika razvija u drugim sredinama. Izbor Ibzena kao pisca - nimalo slučajan, jer ovog klasika retko igramo a i kada ga igramo imamo brojne predrasude od toga da je to pisac hladnog Severa do toga da je njegovo stvaralaštvo bilo vezano za probleme koji su danas i za našeg vremena i mračne simbolike koja je na neki način „zatvorena” i „prevaziđena” i problematike koja više nije „deo našeg vremena”. Sama „Nora” je nastala u jednom zanimljivom trenutku pre 135 godina i sama njena pojava na sceni bila je - skandal i godinama potom je svako izvođenje „Nore” pratila ta aura skandaloznosti i reakcija koje su se pojavljivale u određenom društvu zato što je po prvi put na sceni otvoreno postavila pitanja jedne od temelja najvažnijih građanskih institucija a to je brak. Brak na lažnim temeljima koji su bazirani na određenim konvencijama je i dalje tema koja može da bude interesantna za ovo vreme iako je sasvim normalno i prirodno da se odnos prema braku menja ali je sama pozicija žene (premda nešto promenjena u odnosu na onu od pre 135 godina) još uvek je na neki način u pitanju iako je danas žena u finansijskom smislu nezavisna i ohrabrena određenim pravima i dalje do njene prave, suštinske emancipacije u našim društvima ne dolazi. To je tema o 2
  3. 3. JoakimInterFest 2014 kojoj vredi i mora se govoriti na sceni, naravno u odnosu na prilike i vreme u kojima mi danas živimo. One jesu izmenjene u odnosu na vreme kada je nastajao Ibzenov predložak ali je ova naša „Nora” - „Nora” uopšte komad koji ima šta da poruči našim vremenima i problemima, tvrdi Nebojša Bradić. Po njemu nekada nam se činilo da je problem koji je iza svega taj kapitalizam i odnos banaka i zajmova nešto što se apsolutno ne tiče nas i da je to problem nekog drugog i drugačijeg društva, međutim, činjenica je da smo već odavno i mi postali deo jednog sveta otvorenog kapitala gde se vrlo dobro zna šta znači bančina kamata, zajam, jemac... - To su sve stvari koje su i te kako postale svakodnevni „pratilac” naše porodice, čoveka... tako da je taj problem kada smo ga postavili sada na scenu postao veoma blizak savremenoj publici i odjednom su se svi zapitali: „Čekajte, kada je to beše Ibzen pisao i o čemu je on to govorio?!” - jer se neke stvari u njegovom stvaralaštvu tek i sve više otkrivaju zbog tog njegovog vizionarskog „pečata” sa kojim je stvarao jer je bio pisac duboko zamišljen nad sudbinom čoveka jedan od onih mislilaca i pozorišnih stvaralaca za sva vremena, ističe naš sagovornik. I, baš tu je i ta dodirna tačka „Nore” i slogana ovogodišnjeg InterFesta „Rat u nama i oko nas” - Sam podnaslov ovogodišnjeg festivala je u svakom slučaju zapitanost nad vremenom i problemima koji su u širokoj lepezi koja se proteže od onih najintimnijih do društvenopolitičkih i svih onih tema koje nas zanimaju, muče i opsedaju u ovom trenutku, pogotovo što je, čini se, pozorište postalo mesto da se određene teme iskazuju u njemu jer su mnogi drugi medijski kanali zatvoreni cenzurom i autocenzurom. Zato pozorište jeste dobar medij koji podrazumeva odnos čoveka sa drugim čovekom, dakle taj most koji se uspostavi za vreme predstave, taj dijalog je veoma bitan i čini se da današnji teatar na svaki pokušaj da se marginalizuje, potisne, skloni i „ne bude važno” dobija jednu specifičnu dimenziju koju je nekada i imalo a činjenica je da se u „pritisku” medijske kulture taj prostor nekako suzio. Ta „medijska kultura” je nešto što ugrožava prostor umetnosti i društvenog dijaloga - ljudima se nude laki sadržaji i zabava i sve ono što dolazi u tom „kontekstu”. Pozorište, ono pravo „nudi” određena pitanja i ako uspete da uspostavite dobru meru između onoga što je umetnost pozorišta i njegova relevantnost i angažman sa time što je forma vi ste napravili pravi izbor i onda vaša predstava ne mora da bude samo suvi poligon za određenu diskusiju nego može da bude i mesto gde se razmenjuju i umetnička energija i kreativan zanat - sve ono što čini pozorišnu predstavu osobenom i važnom, potencira Bradić na uvek prisutnom društvenom angažmanu ovog festivala. Tu tezu još jednom je potvrdio i sam selektor InterFesta Goran Cvetković na razgovorima posle predstave sa rediteljem i glumcima Sandrom Ljubojević (nora Hemler) i Borisom Šavijom (Advokat Hemler) po kome je sinoć prikazana inscenacija jednog od najvećih svetskih dramskih pisaca Hanrika Ibzena „moralno i društveno ogledalo” ne samo nekadašnjih vremena već i današnjice. Reč kritike MUKOTRPNO OSLOBADJANJE (NORA – LUTKINA KU A – prema drami Henrika Ibzena – reditelj Nebojša Bradi – NARODNO POZORIŠTE R.S., Banja Luka) Predstava reditelja Nebojše Bradi a i ansambla Narodnog Pozorišta R.S. iz Banja Luke, verno prati sve tokove Ibzenove drame. Sandra Ljubojevi igra Noru naglašeno veselo – pokušava da u svaku situaciju unese element igre i erotike. Ona se sprema za proslavu Boži a – kupuje i traži još i još novaca od muža, jer svojih para nema – a sve to mora da zaradi! Mora da bude zaabvna, vesela i seksualno privla na...pa ak i divna majka i prijateljica prijatelja. Sve te igrice – od onih najsitnijih, do ivice raskalšnoasti, ova mlda glumica odigrala je ubedljivo, iz karaktera svesne lutkice. A onda je došao tragi nio obrt, gde je ona – kao devoj ica koja se iznennada našla u pravom, velikom svetu – doživela šok. Postala je nova osoba – odlu na i vrsta. Tako je ispunila sve zadatke na sceni. Njn surpug, Advokat Helmer, kako ga je predstavio Boris Šavija – ovek je tvrd i jednostavan. Kao da razume samo dve note iz celog notnog sisitema. Ovu ograni enost, Šavija je dosledno igrao sa ubedljivim preokretima – do potpunoig pada u kukavi lug, iako stoji kao gromada nad si ušnom i prezašti enom ženicom, koja ga zapravo, spasava potpunog moralnog poraza. Doktor Rank, u izvodjenju Zlatana Vidovi a, bio je deo svih ku nih i društvenoih igara, koje se igraju u ku i Torvaldovih. GospodjaLinde, Norina davnašnja dugarica, ostala je sama i došla je kod Nore da pokuša da se pribere i po ne novi život. To je klasi ni lik-pretnja budu nosti za Noru. Snežana Štiki igrala je, siromašnu, ali ozbiljnu i trezvenu ženu – sve suprotno onome kako živi Nora do preokreta. Tragi ni Ć ć ć ć ć č č č č č č č č č ć ć ć ć ć č č ć ć č 3
  4. 4. JoakimInterFest 2014 4 Prijatelj teatra junak, Ibzenov propali ovek u društvu licemerja – nesre ni Nils Krogstad, u nekoliko scena prikaže svu silu problema u moralnom i materijalnom apartu društva u kome živi, a u kome živimo i mi danas. Ljubiša Savanovi doneo je tragi ne dileme ovog lika sa izgubljenoš u jednog od brojnih likova bivših ljudi, kod Dostojevskog. Scenografija Dragane Purkovi Macan – sva od providnih zidova koji i kriju i otkrivaju, bila je odli no jednostavana, ali vrlo funkcionalna – pomerljivi ogromni paravani, postajali su ekrani kroz koje senaslu uje pozadina i na koju se projektuje video snimak života u č ć ć č ć ć č ć kome se svi guše. Ta scenografija je i pomogla da se jedan komad koji bi mogao biti pravolinijski shva en i postavljen u crno-belom klju u, primi mnogo otvorenije, bez definitivnih i pojednostavljenih sudova o karaktertima, sa puno sumnji i gotovo sartrovskih klju nih, kona nih, grani nih pitanja, pitanja sa kraja životnih odluka, koje nas sasvim odredjuju i u trenutku nas uzdrmaju do potpunog preokreta. Utoliko je i ova poredstava NORE, bila moderna i savremena. Bravo! Goran Cvetkovi , pozorišni kriti ar i selektor JoakimInterFesta ć č č č č ć č Prateći program Mala scena Ljuba Tadić, ponedeljak 13. oktobar u 18 sati Promocija romana Marka Sosiča „BALERINA, BALERINA”, (u saradnji sa izdavačkom kućom „Arhipelag”) Večeras na repertoaru Narodno pozorište Kikinda Ežen Jonesko Adaptacija i režija: SnežanaTrišić Scenografija Darko: Nedeljković Kostimografje: Mirna Ilić Dramaturg: Bojana Marić Kompozitor: Srđan Marković Dizajn zvuka: Jakov Munižaba Beranže: Marko Gvero Denzi: Marina Vodeničar Žan: Đorđe Marković Logičar, Didar: Nikola Joksimović Kelner, Botar: Dragan Ostojić Stari gospodin, Gospodin Papijon: Slavoljub Matić Gospođa Bef: Marija Ostojić , NOSOROG Igraju: O predstavi: Sećam se jednog izbornog plakata Miloševićeve Socijalističke partije, na kome je kao glavni slogan za privlačenje glasača – ionako oduševljenih njegovim Pirovim pobedama po ratištima bivše Jugoslavije – SVI SMO MI POMALO SOCIJALISTI! Sad se više ne sećam koliko je uspešan taj slogan bio i koliko je privukao stvarnih i lažnih glasača, ali sećam se kako je vođa te partije završio – u sudskom zatvoru Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu! Nažalost, mnogi koji su slepo sledili njegovu ideju i podržavali istu tu politiku, zbog koje je ovaj bezdušni i netalentovani samodržac, suđen – umesto da muse u tom zatvoru pridruže – ostali su i na slobodi i na političkoj sceni i igraju se politike i dalje. No, tako vam je to – kad krene neka pošast, neka zaraza, neka huka i halabuka – onaj koji je to sve pokrenuo, jedno vreme je veliki heroj, njegovi se zločini i prevare, razna nasilja i podmetanja ...smatraju uspešnom politikom i veštinom osvajanja! A kad stvari – uobičajeno, krenu Funkcioner: Miljan Davidović Statisti: Jožef Pocik i Milan Vujić Scena Joakim Vujić, subota 11. oktobar - 20 sati - produkcija Slovensko narodno gledališče Nova Gorica, prema delu hrvatske autorke Nine Mitrović, u režiji Primoža Beblera Scena Joakim Vujić, nedelja 12. oktobar - 20 sati - produkcija Teatra za deca i mladinci, Skoplje,Tadeuš Svobodjanek, u režiji Vladimira Milčina Scena Joakim Vujić, ponedeljak 13. oktobar - 20 sati - Bosansko narodno pozorište Zenica, Ronald Harvud, reditelj Dino Mustafić Scena Joakim Vujić, utorak 14. oktobar - 20 sati Predstava u čast nagrađenih - produkcija Pozorište Timočke krajine „Zoran Radmilović” Zaječar, adaptacija tekstova Branislava Nušića Dimitrije Kokanov i rediteljka Jovana Tomić SUSRET NAŠ RAZRED MAJSTOR KABARE NUŠIĆ naopako, kad ta kula od prljavih namera i gadnih postupaka, počne da se osipa i preti joj kraj – malo po malo, sledbenici se razbeže, a na ledini ostane ON SAM i plati za sve, dok se drugi mirno razbaškare, tražeći NOVOG bolesnika koji će ih toliko omađijati, da njega stave na čelo svoje horde osvetnika, ili osvajača, ili zaštitnika, ili pravednika, ili popravljača sveta. Pa sve tako u krug – otkad je sveta i veka!

×