O slideshow foi denunciado.
Utilizamos seu perfil e dados de atividades no LinkedIn para personalizar e exibir anúncios mais relevantes. Altere suas preferências de anúncios quando desejar.

JOAKIMINTERFEST 2014

203 visualizações

Publicada em

JoakimInterFest se održava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knjaževsko–srpskom teatru.
Festival je dobio ime po Joakimu Vujiću (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine.
Domaćin Festivala je Knjaževsko–srpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.

Publicada em: Turismo
  • Seja o primeiro a comentar

JOAKIMINTERFEST 2014

  1. 1. JoakimInterFest 2014 POSLEDICE RATA U LJUDIMA I NIJE SVAKA KRIVICA JEDNAKA OBRAZLOŽENJE ODLUKAŽIRIJA9. JOAKIMINTERFESTA Žiri Devetog JoakimInterFesta, u sastavu Isidora Rajkovi , Marko Sosi i predsednik Zlatko Pakovi , odlu io je jednoglasno i jednodušno da dodeli slede e nagrade: 1. Joakimova nagrada za najbolju glumicu pripada Marini Vodeni ar, za ulogu Dejzi u predstavi „Nosorog“, Ežena Joneska, u produkciji Narodnog pozorišta Kikinda. U predstavi koja govori o izvršenju besmislenog naloga, koji se, kao i svi nalozi svih diktatora ovog sveta, uvek predstavlja kao prirodna stihija, Marina Vodeni ar, izrazila je i svu ljupkost opasnog opravdanja koju ljudska bi a iznalaze da bi tom besmislu pripisala razlog, ali, istovremeno, i kriti ki odnos prema toj ljupkosti. Njena igra primer je udvojene motivacije – motivacije lika i motivacije glumca. Lik veruje u opravdanost svoje pogrešne odluke. Glumica zna i da je ta odluka pogrešna i kako da to pokaže, a da njen lik ostane iskren. To je provalija izme u istine i iskrenosti. I to je umetnost Marinine glume ovde i sada. 2. Joakimova nagrada za najboljeg glumca pripada or u Markovi u, za ulogu Žana u predstavi „Nosorog“, Ežena Joneska, u produkciji Narodnog pozorišta Kikinda. or u Markovi u pošlo je za rukom da monstruozni in preobražaja oveka u nosoroga, pojedinca u krdo, glumi kao jednostavnu de ju igru. Spojivši ono smehotresno sa užasnim, veselo sa strašnim, strogu komi ku formu sa ć č ć č ć č č ć č ć ć č č č č đ Đ đ Đ đ fluidnim tragi kim sadržajem, Markovi je otelotvorio duh groteske, u svom istom vidu, kao duh našeg vremena. 3. Joakimova nagrada za vizuelnost pripada scenografu Krsti Džidrovu i kostimografkinji Mariji Pupu evskoj, u predstavi „Naš razred“, Tadeuša Slobo aneka – produkcija Teatar za deca i mladinci iz Skoplja. Scenograf Krste Džidrov i kostimografkinja Marija Pupu evska pretvorili su vreme u prostor. Vreme tragi nog istorijskog zbivanja u poljskom selu Jedvabne, u kojem su 1941. godine meštani na svirep na in ubili 1.600 svojih sugra ana Jevreja, ne obaziru i se ak ni na uzrast, uskrsnuli su kao estetski in na malenom prostoru scene skopskog Teatra za decu i omladinu. Njihovo dinami ko scenografsko i kostimografsko delo obuhvata i gluma ku igru – pokret i gestu svakog pojedina nog glumca, pokrete i geste gluma kih grupa.To je živi prostor. 4. Joakimova specijalna nagrada za kolektivnu igru i društveni angažman pripada gluma kom ansamblu predstave „Trpele“, Beogradskog dramskog pozorišta. Jadranka Selec, Danica Ristovski, Nataša Markovi , Milena Pavlovi u ilovi , Milica Zari , Paulina Manov, Sla ana Vlajovi pokazuju šta je to društvena odgovornost glumca danas i kako se na nju, sa pozorišne scene, nagovara publika. Nije, naime, stvar u tome da se tek igra jedan komad sa društveno važnom temom, kakva je, bez sumnje, zlostavljanje žena, nego to da društveno angažovana predstava nastaje tek kad svaki glumac, svaka glumica, sopstvenu brigu nad problemom i sopstvenu želju da se on reši pretvori u alatnicu za sopstveni gluma ki izraz. Ansambl predstave „Trpele“ č ć č č č č č ć č č č č č č č ć ć Č č ć ć ć č đ đ đ 1 8 14 Dan sedmi - „Majstor”
  2. 2. JoakimInterFest 2014 uspostavio je sinergiju ovih briga i ovih gluma kih iskaza, istih kao suza. 5. Joakimova nagrada za najbolju režiju pripada Snežani Triši za predstavu „Nosorog“, Ežena Joneska, u produkciji Narodnog pozorišta Kikinda. Snežana Triši ostvarila je, jasno i razgovetno, svu potencijalnu pozorišnu kompleksnost Joneskovog dramskog dela „Nosorog“. To jeste delo o apsurdu postojanja oveka i sveta, kako se o tome uobi ajeno govori ve pola veka, i mi smo, gledaju i ovu predstavu, taj apsurd osetili kao da ga dodirujemo sopstvenim prstima, ali, još više od toga, Triši eva nam je otkrila i tajnu tog apsurda, da on postojanju daje i samu želju – želju da se voli i da se igra. Pred nama je ljudski apsurd, koji uliva strah u kosti, pukao ovde kao vidik ka vrlini da se, protiv stihije straha i nasilja, može živeti hrabro. 6. Joakimova nagrada za najbolju predstavu u celini č č ć ć č č ć ć ć Završni takmičarski dan 9. JoakimInterFesta otpočeo je manifestacijom iz pratećeg programa – promocijom knjige slovenačkog pisca i reditelja (člana ovogodišnjeg žirija) Marka Sosiča „Balerina, balerina”, koju je u srpskom p r e v o d u o b j a v i l a beogradska i z d a v a č k a k u ć a „Arhipelag”. - Drago mi je da je moj prvi r o m a n , objavljen pre 1 7 g o d i n a preveden na srpski jezik, kaže Sosič. Knjiga je imala promociju u Beogradu u maju baš u (ne)vreme velikih poplava. Roman Marka Sosiča „Balerina, balerina” objavljen je u prestižnoj ediciji „Sto slovenskih romana” a o knjizi je na promociji, na Maloj sceni Knjaževsko-srpskog teatra govrio poznati književni kritičar i urednik Gojko Božović. Po njemu ovaj roman opisuje svet porodice i „priču u nama” i čitalac ga doživljava kao sopstveno pravo na različitost. Sedme festivalske večeri na repertoaru je bio komad Ronalda Harvuda „Majstor” koji je u Bosanskom narodnom pozorištu iz Zenice režirao Dino Mustafić. Zenički BNPveć dugo sarađuje sa - Drago mi je da smo i ove godine na festivalu i da se nastavlja dobra i kvalitetna saradnja našeg i kragujevačkog pozorišta. Ona od ove godine ima i novi aspekt jer smo je proširili na razmenu dečijih predstava. Mi smo već radili i koprodukcijske projekte poput komada Galantno, čelni čovek BNP’ovog marketinga ne propušta da pohvali dobru organizaciju smotre naglašavajući da se njihov ansambl sjajno oseća na InterFestu i nada se da će u skorije vreme njihova kuća moći da se po pitanju gostoprimstva revanšira kragujevačkoj. Zvezda presdtave „Majstor” proslavljeni glumac Miralem Zubčević (Roman Kozačenko), bard bosanskog i eks JU glumišta ostao je dosledan svom prtincipu da nikada, ali pripada delu „Naš razred“, Tadeuša Slobo aneka, u režiji Vladimira Mil ina, produkcija Teatar za deca i mladinci iz Skoplja. Predstava „Naš razred“, reditelja i u itelja režije i glume Vladimira Mil ina, veliki je školski as dramske pozorišne umetnosti. Svi elementi pozorišnog dela u njoj su dovedeni do vrhunca, prožimaju i se tako i toliko da postaju ono drugo. Pred našim o ima kostim se pretvara u gluma ko ume e, gluma ko ume e u arhitekturu, scenografija u muziku, muzika u re , re u sliku, slika u misao, misao u glumu. Eto, to je veliko zajedni ko umetni ko delo. U njega je ugra eno ogromno rediteljsko iskustvo, najre e vrste, i autenti ni entuzijazam mladih glumica i glumaca, ali, bez euforije. Taj entuzijazam pretvorio se u mudrost, kao što se vreme pretvorilo u prostor. U Kragujevcu, dana 13. oktobra 2014. godine đ đ đ č č č č ć č č ć č ć č č č č č 2 „12 gnevnih ljudi” i što se zajedničke produkcije tiče, nadam se da se na tome nećemo zaustaviti, jer se takav vid zajedničkog rada pokazao kao dobitna kombinacija ne samo za naše teatre koji u njemu učestvuju, već i za same države iz kojih dolazimo ali pre s v e g a k a o o s v ž e n j e z a pozorišnu publiku što je i najvažnije, s m a t r a E l v i r Škiljo, čelni čovek s l u ž b e m a r k e t i n g a i p r o p a g a n d e zeničkog BNP-a. Po njemu, poznati Harvudov tekst „Majstor” idealno se ulapa u seletorov moto ovogodišnjeg InterFesta „Rat u nama i oko nas”. - Naša predstava „Majstor” govori baš o tome, posledicama rata u ljudima. I danas, posle dve decenije u Bosni i Hercegovini se pokazalo da posledice rata su i dalje u glavama i dušama ljudi i da ih se ne možemo nikako osloboditi. Na žalost, to se kod nas, najviše manifestuje kroz političku situaciju. Ovogodišnji kragujevački festival uzeo je za svoj koncept baš pravu i ozbiljnu temu i o noj bi trebalo, sem festivalske selekcije organizovati čitav niz okruglih stolova, diskusija i panela u svim zemljama našeg regiona sa pitanjem „Šta dalje?”. Jedan od načina da se o tome progovori jeste drama i pozorište ali i dalje ostaje otvoreno pitanje „kako da se lečimo” od tih posledica, konkretan je Škiljo, naglašavajući da ni njihova izvedaba „Majstora” ne pokušava da daje konačna rešenja nego da se „trudi” da samo postavi prava pitanja. apsolutno – nikada ne daje izjave za medije, ali je zato njegova mlađa koleginica Snežana Vidović (Marijan Stoun) koja je izuzetnom glumačkom igrom koja peleni dočarala lik advokatice udate za Jevreja, žene sa svojim ličnim stavom o holokaustu ali i čimbenikom britanskog pravosudnog sitema osetno (raz)govorljivija. Po njoj, na InterFestu najvažnija je baš ta – društvena angažovanost. - Ti privatni, lični ratovi, po meni najuočljiviji su u našoj
  3. 3. JoakimInterFest 2014 3 postavci „Majstora” baš u liku Kreside Fild kao žene koja se slomi i počne da podržava kompletan fašistički pokret samo zbog toga što je sudskom procesu izložen neko ko je njoj lično jako drag i koga ona poistovećuje sa svojim ocem. Borba, rat, koji se odvija u njoj samoj od nje na kraju, slobodno možemo reći napravi fašistu, ceni Snežana Vidović. Za lik advokatice Stoun koji ona tumači ističe da je žena koja ima svoja lična uverenja i jaka ubeđenja. - Ona lično ima svoje i to vrlo jasno mišljenje po pitanju genocida, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti. Čak, šta više i udata je za Jevreja, dakle, što bi rekli „postradalu stranu” u ovom procesu ali, u momentu kada se odluči da brani Kozačenka, što je meni bio i ključ prilikom građenja ove uloge, ona je sigurna da ga ne može odbraniti – jer njega niko i ne može odbraniti od sebe samog i večne griže savesti koja ga deceniajma razjeda i nagriza, ali je kao čovek i kao pravnica svesna da postoji razlika i u samim počinjenim zločinima koja se ogleda ukrivnji Fedorenka i Kozačenka, ona smatra da obojica jesu krivi ali i da nije svačija krivica jednaka, tvrdi naša sagovornica, dodajući da je lik Fedorenka čovek koji zlo čini iz ideologije, smatra da je čist pred sobom, društvom i čitavim čovečanstvom jer je odležao 30 godina robije i dalje, potpuno nepromenjen ne libi se da kaže: „dajte mi mitraljez i Jevreje i sve bih to ponovo učinio”. Po njoj iskonsko zlo i antagonizam prema jednom narodu ipak se ne mogu porediti sa Kozačenkovim gresima koji postoje ali su posledica njegove mladosti – rane dvadesete i životnim okolnostima koje su mu „gurnule pušku u ruku”. - Iz njegove životne priče koja se posle pola veka odvija pred činovnicima britanskog pravosuđa mi jasno naslućujemo da on, verovatno jako teško opali prvi metak, ali, zato, svaki naredni „ide lakše”. Nakon toga, on je potpuno svestan svog greha i počinjenih zločina. Izdvaja se ne samo iz tog sveta, nego potpuno izoluje iz društva. Živi svoj život sa stalnim kajanjem, zbog toga i neumereno pije, dopušta suprugi da ga neprestano tuče i povređuje što po meni jeste samokažnjavanje i opsećaj krivice zbog čega ima tu stalnu potrebu da neprestano pati ne bi li tako okajao svoje ratne grehove, tvrdi Snežana Vidović, još jednom podvlačeći svoju tezu – da on jeste kriv ali nikada nisu svi podjednako krivi jer i nisu podjednako učestvovali u zločinu i sa istim polazištima i motivima. Voditelj razgovora Goran Cvetković otvarajaći poslednju sesiju okruglog stola napomenuo je da je zenički BNP na prošlogodišnjem JoakimInterFestu osvojio gran pri sa predstavom „Grebanje ili kako se ubila moja baka” Tanje Šljivar. - Večeras smo videli komad sa sličnom tematikom kao i prethodne večeri o pogromu Jevreja u Ukrajini i Poljskoj. Po meni ovo je Harvudov lični obračun sa Englezima i njihovimpravosudnim sistemom koji zbog pravnih začkoljica i procedure dozvoljava da osvedočeni zločinci ostanu nekažnjeni. Po njemu, ovo je i komad klasične – zvezda dramaturgije u kojem je čitav tim predstave posvećen i funkciji lika Kozačenka kojeg maestaralno tumači Miralem Zubčević. - I sam, ako se to može reći „branim” lik Kozačenka kojeg sam gradio bašđ na distinkciji u odnosu na Fedorenka, čoveka koji se jednostavno, ni posle sveg ovog vremena ne kaja ali, ni malo. Kozačenko je „uhvaćen” u kolosplet zločina u odrđeneom životnom i istoprijskom trenutku, smatra on, citirajući misao Ive Andrića „Mi, verujemo da je rat bio i da će biti – ali nikako u vreme u kojem mi živimo”. To se na žalost obistinilo i Kozačenku ali i svima nama, zaključio je Zubčević. Predstava „Majstor” zeničkog BNP-a insirisala je jaku i živu diskusiju gledalaca koji su posle predstave ostali na razgovorima, na najposećenijem okruglom stolu od početka festivala. Time je stavljena tačka na takmičarski deo ovogodišnjeg 9. JoakimInterFesta. Reč kritike ZLOČIN I POKAJANJE MAJSTOR (po delu Ronalda Harvuda – reditelj Dino Mustafić – Bosansko narodno pozorište Zenica) Predstava Dina Mustafića i Bosanskog Narodnog Pozorišta Zenica, povezuje vremena – Drugog svetskog rata, skorašnjeg rata u bivšoj Jugoslaviji, ali i savremena zbivanja na teritoriji opasno rasplamsale osvetničke vatre u Ukrajini. Miralem Zubčević igra pomenutog Kozačenka, uverenog u sopstvenu nevinost – pokušava da ubedi policiju da se u celoj priči o zločinu radi o nekom njegovom, zapravo izmišljenom, imenjaku. A što je još važnije – pokušava da ubedi ljude sa kojima dugo i mirno živi, za koje radi i koji ga vole – da to nije bio on. I stvrano – on je posle 50 godina neki sasvim drugi čovek. Ali – ratni zločin ne zastareva. U drugom delu predstave, Miralem Zubčević igra sa jakim podsećanjem na sudjenja u Haškom tribunalu – oslanja se na karakteristične geste i aktivnosti Ratka Mladića i time povezuje mnoge asocijacije – od istorijskih, do aktuelnih. Time podvlači i Harvudove sumnje u pravosudni sistem Velike Britanije, koji se koristi kao osnov za vodjenje procesa u Hagu i koji, svojim rastegljivim pravilima, omogućava da se i najteži zločinci izvuku od dugih zatvorskih kazni. Harvud
  4. 4. JoakimInterFest 2014 4 Prijatelj teatra Novinarski tekstovi zapravo, postavlja i pitanja – KAKO je moguće da se jedan tako opasan zločinac prošvercuje iz sabirnog centra posle rata, u Britaniju i kako je moguće da prodje kroz gusto sito provere svakog useljenika – naročito iz zemalja u kojima je Hitler imao verne saveznike? Harvud otvoreno optužuje različite vojne i obaveštajne strukture svoje zemlje, da su svesno prihvatale ponudjenu saradnju pohapšenih fašista, u zamenu za špijunske podatke o tadašnjem Sovjetskom savezu. Otkriva licemerje Zapadnih saveznika prema Staljinu i Sovjetskim armijama, od kojih je u borbi protiv fašizma poginulo dvadesetak miliona boraca, da bi se porazio Hitler, sa kojim su na početku njegovog uspona, svi sklapali saveze. Ove teške optužbe na imperijalističko društo i njegove stubove – vojsku, policiju, sudstvo...hrabar je akt jednog velikog pisca, Ronalda Harvuda. Zenička predstava Dina Mustafića, radjena u maniru tipičnog pozorišta glumačkih zvezda, ukazala je na pravce piščevih razmišljanja i približila ga savremnim, nama bliskim iskustvima sa ratnim zločinima i sudjenjima naredbodavcima i izvršiocima. Korisna i potresna predstava o mnogim bolnim pitanjima – sistema i čoveka u njemu. Šteta je što i ostali likovi nisu imali više prostora i što su glumci igrali te likove više da bi obogatili radnje glavnog lica – ratnog zločinca koji se kaje. Njega je Miralem Zubčević odigrao majstorski. Čestitam! Goran Cvetković, pozorišni kritičar i selektor JoakimInterFesta Večeras na repertoaru KABARE NUŠIĆ Scena Joakim Vujić, utorak 14. oktobar – 20 sati PozorišteTimočke krajine „Zoran Radmilović” Zaječar Adaptacija i dramaturgija Dimitrije Kokanov i JovanaTomi Režija: JovanaTomi Scenografija: Mirko Stoki Kostimi Marina Pavlovi Kompozitor Irena Popovi Scenski pokret Bojana Miši Igraju: Vujadin Miloševi Dara Ran i Jelena Raji Marina Lazarevi Miloš uri i Vladimir Miloševi Marko Pavlovi Predrag Grbi ć ć ć ć ć ć ć č ć ć ć č ć ć ć ć Đ O predstavi: „Kabare Nuši ” predstavlja kolaž najpoznatijih komada Branislava Nuši a – „Gospo a ministarka”, „Sumnjivo lice”, „Narodni poslanik”, „Put oko sveta”, „Pokojnik”, „Ožaloš ena porodica”, „DR”, kao i delo „Autobiografija” u adapitaciji Dimitrija Kokanova i Jovane Tomi . Kako kaže Jovana Tomi reditelj, „tematska celina koja ujedinjuje i povezuje scene ovih komada je tretman odnosa Srbije i inostranstva, odnosno, potrebe gra ana Srbije da emigriraju van granica države, kao i odnos prema strancima u Srbiji. Komad daje uspon i pad prose ne porodice koja se otisnula u politi ke vode, a komedija je samo formalno odre enje ove predstave jer su scene oblikovane u vidu ske a”. ć ć ć ć ć č č č đ đ đ

×