2. Историја
На територији данашње општине Младеновац
прва насеља формирана су у
периоду праисторије, о чему сведоче бројна
археолошка налазишта и око 200 остатака
праисторијских насеља. Данашња насеља у
младеновачком крају помињу се још у средњем
веку, у доба Деспота Стефана Лазаревића.
Развој саобраћаја утицао је на формирање
варошког насеља на атару ранијег села
Младеновца. Ново насеље се развијало око
железничке станице подигнуте одмах по
изградњи пруге 1882. године и механе „Космај“,
данашње „Старе механе“. Указом Краља
Александра Обреновића, 1893. године, насеље
је проглашено за варошицу, а варошица
Младеновац добила је име по селу у чијем
атару је настала. Назив „Младеновац“, према
легенди, потиче од Младена, једног од тројице
браће који је 200 година после Косовског боја
дошао у овај крај. Место где су његови потомци
формирали породице по њему је добило назив
Младеновац.
3. Географија
Територија општине Младеновац, једне од седамнаест
градских општина у граду Београду, налази се у северном
делу ниске Шумадије, на надморској висини од 113 до 518 m и
обухвата већи део слива речице Велики Луг, леве
притоке Кубршнице, са периферним планинским
подручјем Космаја на западу. Општина Младеновац је
окружена територијама општина Сопот, Гроцка, Смедерево,
Смедеревска Паланка, Топола и Аранђеловац. Подручје
општине има карактеристике умерено-континенталне
климе, са просечном годишњом температуром од 10,7 °C и са
просеком падавина од 649 mm. Град Младеновац, који се
налази у централном делу општине, на 138 m надморске
висине, као и целокупна општина, има повољан географски
положај. Кроз општину и град пролази моравско-вардарско-
нишавска железничка пруга, Београд-Ниш-Софија, што
омогућава изванредне железничке комуникације. Кроз
терирорију општине пролази и ауто-пут Београд-Ниш, од
кога се у Малом Пожаревцу одваја магистрални пут за
Младеновац, тако да град има кратку везу са овом
најважнијом саобраћајницом. У Младеновцу се од
магистралног пута за Крагујевац одвајају регионални путеви
за Смедерево и Смедеревску Паланку, тако да је општина
одлично повезана са околним градовима. Град има везу и са
Београдом и то ауто-путем (54 km) и преко Раље и Авале (56
km). Близина Београда општини Младеновац пружа
изванредна географске предности у односу на друге градове.
6. ВОЛИМ...
Sa okolinom bogatom prirodnim lepotama, poznatim banjama i mineralnim
vodama, kulturno-istorijskim spomenicima, u neposrednoj blizini Kosmaja i
nadomak Beograda, Mladenovac ima sve uslove da bude na turističkoj mapi
Srbije. Za sada, jedino je opremljena i koristi se "Selters banja" kao objekat
zdravstvenog turizma republičkog značaja. Banja funkcioniše u okviru Instituta
za rehabilitaciju Beograd sa 760 postelja i značajnim dijagnostičko-terapeutskim
prostorom za fizikalnu medicinu. U sastavu Instituta je i hotel "Selters" sa
zatvorenim bazenom, saunom i drugim sadržajima namenjenim oporavku,
rekreaciji i zabavi gostiju. Na putu od Mladenovca ka Kosmaju na trećem
kilometru je izvorište mineralne vode Koraćička banja. U prekrasnom zelenilu sa
pratećim sadržajima za odmor i rekreaciju, pruža mogućnost udobnog odmora i
oporavka. Kosmaj, pitoma planina, udaljena 12 kilometara od Mladenovca i 30
od Beograda, sa vikend naseljem, dva hotela i prijatnim šumovitim predelom
popularno je izletište Mladenovčana i Beograđana. Ima idealne uslove za razvoj
lovnog turizma. Markovačko jezero, udaljeno 6 kilometara od Mladenovca,
smešteno u hrastovoj šumi površine 20 hektara bogato je ribom i pogodno za
ribolov. Nalazi se na putu Mladenovac - Topola. U selu Rabrovac, koje je pionir u
razvoju seoskog turizma u ovom kraju, izgrađeno je veštačko jezero čiji su česti
gosti ribolovci. U neposrednoj blizini su Topola, Oplenac, Bukovička
banja, Orašac, manastiri Pavlovac i Tresije.