1. 36 Specijalni prilog: SoftverSka piraterija u Srbiji BR. 599 | 17. NOVEMBAR 2011 |
Softverska piraterija - presek stanja
Trogodišnja stagnacija loših brojki
Komercijalna vrednost piratskog softvera iznosi 59 milijardi dolara, a gubici svetske privrede
uzrokovane piraterijom, prema OEBS studiji, su između 450 i 650 milijardi dolara godišnje, uz
izgubljenih 2,5 miliona radnih mesta
P iraterija, kao oblik krše-
nja intelektualne svojine
u domenu softvera je globalni
problem, na šta ukazuju poda-
ci iz IDC studije, koji kažu da
je stopa softverske piraterije u
svetu u 2010. bila 42 odsto i pa-
la je za četiri procenta u odno-
su na 2009. godinu.
Srbija u ovom domenu ima ve-
oma nepovoljnu statistiku, s
obzirom na to da stopa pirate-
rije prema IDC studiji iznosi 74
procenta i stagnira već tri go-
dine zaredom. U Evropi višu
stopu piraterije u regionu ima-
ju samo Crna Gora i Albanija.
Zabrinjavajuća je činjenica ta-
kođe da vrednost legalnog tr- Miloš Blagojević: Zaštita intelektualne svojine ohrabruje investitore
žišta softvera u Srbiji iznosi 93
miliona dolara godišnje, dok te intelektualne svojine pred- većanjem nivoa ulaganja u IT pitanje koje zahteva posveće-
je vrednost piratskog softvera stavlja sastavni deo poslovnog sektor, koji je jedan od glav- nost svake vlade koja je pro-
procenjena na 96 miliona. okruženja koje povoljno uti- nih pokretača razvoja moder- gresivno orijentisana.
Miloš Blagojević, menadžer če na razvoj domaće ekonomi- ne ekonomije. Ukupna godiš-
razvoja u kompaniji Micro- je zasnovane na znanju, deluje nja ulaganja u Srbiji su oko 2,5 Pozitivni pomaci
soft kaže da je sasvim jasno podsticajno na projekte istraži- milijardi evra godišnje, dok Poreska uprava Ministarstva
da podaci ukazuju na potrebu vanja i razvoja i razvoj sektora su ulaganja u IT oko 10 odsto finansija formirala je u decem-
da se država ozbiljnije pozaba- nove ekonomije”, kaže Blago- ukupnih. Mereno u odnosu na bru prošle godine Posebnu je-
vi ovim problemom jer bi time jević za Ekonom:east. BDP, IT ulaganja u Srbiji su is- dinicu za kontrolu legalno-
poslala jasan signal međuna- Prema njegovim rečima, sma- pod jedan odsto BDP-a što je sti softvera i računarskih baza
rodnoj zajednici o čvrstoj spre- njenje stope piraterije za 10 od-u svakom slučaju dosta niže podataka, koja ima konkretne
mnosti da se uredi oblast inte- sto donelo bi 29 miliona dola- od evropskog proseka”, kaže i vrlo merljive rezultate”, isti-
lektualne svojine u skladu sa ra više u državnom budžetu i Blagojević. če Blagojević.
međunarodnim standardima. između 10.000 i 15.000 novih IT ulaganje u Srbiji je 60 evra Međutim, prostora za unapre-
radnih mesta. po stanovniku, dok je, na pri- đenje i te kako ima. To se pre
Suzbijanje piraterije, Sagovornik Ekonom:easta mer, u nekim zemljama u regi- svega odnosi na adekvatnu
pozitivan signal ocenjuje da je smanjivanje sto- onu i do 250 evra, a u zemlja- primenu donetih zakona i jasno
investitorima pe piraterije ključno i za dalji ma EU čak i do 800 evra. Da bi sankcionisanje kršenja ovih za-
„Napredak u ovoj oblasti bi razvoj domaćih IT kompanija Srbija dostigla nivo ulaganja kona s obzirom na to da je reč
imao pozitivan efekat na pri- kroz pružanje dodatnih uslu- od 200 evra po glavi stanovni- o kompleksnoj oblasti koja za-
vlačenje stranih direktnih in- ga i servisa, imajući u vidu da ka, potrebna je godišnja stopa hteva politički konsenzus na
vesticija, obzirom da efikasna analize pokazuju da, na pri- rasta veća od 25 odsto do 2015, najvišem mogućem nivou.
pravna zaštita intelektualne mer, na svaki dolar koji Micro- što bi Srbiju dovelo na začelje „Bez aktivne uloge svih čini-
svojine nesumnjivo ohrabru- soft zaradi kreira osam dolara novoprimljenih članica EU (či- oca u državi, Srbija neće mo-
je inostrane firme da u zemlju u dodatim uslugama za doma- ji će prosek 2015. iznositi oko ći puno da uradi na potpunom
donesu proizvodnju i usluge će IT kompanije. 300 evra). uređenju oblasti zaštite inte-
zasnovane na novim tehnolo- Blagojević kao pozitivno ističe lektualne svojine i suzbijanju
gijama, renomiranim robnim i Loša statistika u IT to što je Vlada Srbije u posled- softverske piraterije, a samim
uslužnim markama, kao i ta- sektoru njih godinu dana stavila akce- tim svi pozitivni prateći efek-
kozvanu kreativnu industri- „Sigurno je da bi smanjivanje nat na uređenje oblasti zaštite ti će izostati”, zaključuje Miloš
ju. Delotvoran sistem zašti- stope piraterije rezultiralo po- intelektualne svojine, jer je to Blagojević.

2. | 17. NOVEMBAR 2011 | BR. 599 Softverska piraterija u Srbiji 37
Očekivanja u borbi protiv piraterije
Sitni ali vredni procenti napretka
Piraterija u Srbiji će, prema nezvaničnim procenama, sledeće godini biti manja za bar dva
procenta. To ni iz daleka nije dovoljno, ali jeste dragocen pomak, naročito ako imamo u vidu da
su u Evropi po stopi piraterije od Srbije gore samo Albanija i Crna Gora
S topa piraterije u Srbi-
ji se u poslednje tri go-
dine nije menjala. Nalazimo
plate naknadu štete za povre-
du prava intelektualne svoji-
ne, što često predstavlja veo-
se na „stabilnih” 74 odsto, ma veliki iznos.
što možda i nije tako straš- „Kod velikih kompanija se
no ako se uporedi sa rekor- srećemo sa problemom pod-
dnih 93 odsto u Gruziji, ali je licenciranja. Oni imaju ne-
i te kako strašno ako taj po- što licenci, ali nisu pokrive-
datak uporedimo sa 41 od- ni svi softveri koje koriste ili
sto u Mađarskoj ili 47 odsto su nepravilno licencirani. Po-
u Sloveniji. stoje proceduralni problemi i
U proteklih 10 godina digi- tu postoji prostor da se nešto
talna piraterija je doživela doradi, za razliku od malih
ogroman rast zbog više ra- preduzeća, naročito u unu-
zloga, a prvenstveno zbog trašnjosti, koja su totalno
brzog tehnološkog napretka nelegalna”, kaže Kojić.
koji je olakšao neovlašćenu Iako su kriza i smanjena ku-
reprodukciju filmova, muzi- Atila Madai, IDC: Očekujemo pad stope piraterije povna moć glavni krivci za
ke i softvera. prinose smanjenju pirateri- lan softver i uračunavaju ga piratizovanje softvera, naš
Ilustracije radi, dovoljno je je”, ocenjuje Madai. u svoje redovne budžete. sagovornik smatra da to ne
navesti da je Srbija 2001. ima- Mala i srednja preduzeća, „Kod MSP-a je problem u može biti opravdanje.
la 200 bioskopa, dok ih danas koja su za sada najproble- budžetu i tu bi možda treba- „Ne može izgovor za krše-
ima samo 70. Najvećeg utica- matičnija u pogledu legalno- lo naći posebno rešenje, re- nje zakona da bude to što ja,
ja na smanjenje broja gleda- sti softvera, još nisu dovolj- cimo povoljnije uslove ili ne- na primer, nemam da platim.
laca ima upravo piraterija. U no iskontrolisana i nemaju što slično, da bi se napravio Možda nemam para da kupim
pomenutoj Mađarskoj, gde dovoljno sredstava da izdvo- prodor i da bi oni počeli ku- mercedes, ali ne uđem na uli-
je piraterija niža za 33 od- je za licence. Madai smatra povati legalan softver”, kaže ci u tuđi ako nemam para za
sto, posećenost bioskopima da će taj problem biti rešen u Madai. svoj. Naš narod još uvek ne-
je čak pet puta veća. naredne dve do tri godine. ma doživljaj da je korišćenje
„Ove godine je bilo stagna- Širenje preko gubera nelegalnog softvera nešto što
Bolna tačka cije. Imali smo kriznu godinu Dragomir Kojić, pravni za- je nezakonito, što je privred-
Kada je reč o softveru, u Sr- kada su računari trebali da se stupnik organizacije Business ni prestup i što je, u kraj-
biji se na svaki dolar potro- menjaju a nisu zbog smanje- Software Alliance (BSA), ko- njoj liniji, nemoralno. Malo
šen na legalan softver potro- nih kućnih budžeta, tako da ja se bavi suzbijanjem pirate- rastežu moralne i zakonske
še tri dolara na nelegalni. Ta- smo imali oko tri godine sta- rije, kaže za Ekonom:east da norme, ali kad bi trebalo da
kođe, prema IDC studiji, Sr- gnacije. Dobra strana priče je su glavni razlog za stagniranje ukradu auto ili laptop, onda
bija je u prethodnih pet go- da se piraterija nije poveća- stope piraterije u Srbiji kriza bi se uplašili jer znaju koliko
dina izgubila oko 70 miliona vala. Prvi put očekujemo da i pad kupovne moći. Određe- je to opasno”, objašnjava sa-
dolara potencijalnih prihoda će se piraterija sledeće godi- ni broj tržišta u svetu takođe govornik Ekonom:easta.
od PDV-a usled visoke stope ne smanjiti, a očekujemo da je, kako kaže Kojić, zabeležio Međutim, Kojić se uzdaje u
softverske piraterije. se takav trend i nastavi kako ne samo stagnaciju već i po- Poresku upravu, koja je ne-
Atila Madai, direktor organi- se svest ljudi bude menjala”, rast stope piraterije, a u Srbiji davno formirala posebnu je-
zacije IDC Adriatics, među- kaže naš sagovornik. se očekuje da se stvari pono- dinica za kontrolu legalnosti
tim kaže za Ekonom:east da Legalizacija softvera najpre vo pomere sa mrtve tačke i da softvera.
očekuje pad stope piraterije mora da se sprovede u MSP stopa piraterije nastavi da pa- „Oni dosta dobro rade, efika-
u Srbiji u narednoj godini. sektoru, a u daljoj perspek- da. BSA aktivno radi na po- sni su i u stalnoj su saradnji sa
“Problem su stari računari i tivi otvoriće se mogućnost ravnanjima sa preduzećima BSA. Akcija koju oni sprovo-
zbog njih se piraterija i da- da budu legalizovani i pri- koja koriste nelegalan softver de daje rezultate, tako da ne
lje drži na viskom nivou. No- vatni korisnici. Velike kom- pri čemu preduzeća pored ne- možemo više govoriti o sto-
vi računari uglavnom dolaze panije nisu problematične, ophodne legalizacije računar- pi piraterije od 74 odsto”, za-
sa legalnim softverom i do- jer uglavnom koriste lega- skih programa moraju i da ključuje Dragomir Kojić.

3. 38 Softverska piraterija u Srbiji BR. 599 | 17. NOVEMBAR 2011 |
Poreska uprava i piraterija
Kontrola na daljinu uskoro stvarnost
Poreska uprava Srbije pre godinu dana formirala je posebno odeljenje za kontrolu legalnosti
softvera, a rezultat rada tog odeljenja je porast prihoda od PDV-a na prodaju softvera za
gotovo 7,5 odsto. Sledeći korak je daljinska kontrola legalnosti softvera u preduzećima
Daljinska kontrola softvera
Daljinska kontrola, koju Poreska uprava namerava da
uvede, biće elektronska, a prvi korak biće upitnik koji će
krajem godine biti poslat obveznicima uz PDV prijave.
Na osnovu podataka iz te ankete, Poreska uprava će
početi da razvija sistema daljinske kontrole. Kada on
bude implementiran, inspektori neće morati da dolaze u
kontrolu kod obveznika već će se sve sprovoditi preko
daljinskih elektronskih servisa. Postojaće mogućnost
da poreskom obvezniku bude upućen elektronski nalog
za kontrolu, zatim će biti preuzimani potrebni podaci i
kasnije će oni biti obrađivani i analizirani. Na osnovu tih
analiza, biće utvrđeno da li obveznik poseduje legalan
softver ili ne i da li će se ući u postupak legalizacije ili
pisanja prijave za privredni prestup.
sistema analize rizika, koji će tonske i inženjerske oblasti,
na osnovu rezultata kontro- kao i oni za štamparsku de-
la i drugih parametara omogu- latnost. Najčešće obrazlože-
ćiti bolji izbor poreskih obve- nje onih koji koriste „pirate”
znika koji će biti obuhvaćeni je nedostatak novca.
kontrolom. Takođe, biće na- „S druge strane, to je pita-
pravljen i registar proizvođa- nje i pristupa, kulture i na-
ča i distributera softvera i re- šeg odnosa prema državi. Svi
gistar softvera, a očekuje se i moramo biti odgovorni. Za-
realizacija brojnih promotiv- to mi pokušavamo da utiče-
Dejan Vidojević: Razvijamo nove sisteme kontrole
no-edukativnih aktivnosti. mo na obveznike da se od-
P očetkom ove godine je-
dinica od 25 ljudi obuče-
na je za posao kontrole legal-
lan softver, nelegalno je bilo
57 odsto, dok je jedan odsto
prekršio pravo na licence.
„Velika preduzeća najčešće
poseduju legalan softver, ma-
li poreski obveznici najčešće
govorno ponašaju kako pre-
ma državi, tako i prema sebi.
Neki softveri jesu jako skupi,
nosti softvera. Kontrole koje Ipak, u Upravi kažu da je reč poseduju potpuno nelegalan kao oni za arhitekturu i inže-
su sprovedene u periodu od o malom procentu obuhva- softver, dok javna preduzeća njering, ali su, s druge strane,
16. maja do 31. oktobra obu- ćenih firmi i da je ta kontro- u velikom broju koriste nele- u toj oblasti i zarade velike”,
hvatile su 161 poreskog ob- la tek početak. Dejan Vidoje- galan softver, s tim što je važ- kaže Vidojević.
veznika, koji zapošljavaju vić, pomoćnik direktora Pore- no napomenuti da je uzorak Naš sagovornik kaže da su
26.326 ljudi. Oko 42 procen- ske uprave, kaže za Ekonom: jako mali. Mi smo kontrolisali edukacija i prevencija ključ-
ta tih firmi koristilo je lega- east da je u toku razvoj novog 11 javnih preduzeća, a od njih ni momenti u borbi pro-
je u sedam utvrđeno da kori- tiv piraterije. Potrebno je,
ste nelegalan softver. Najče- navodi Vidojević, jednako
Proizvode softver na nelegalnom softveru šće nelegalan softver koriste edukovati i poreske obve-
direkcije za urbanizam i jav- znike, ali i inspektore, jer je
Inspektori Poreske uprave nailazili su i na neke na preduzeća iz te oblasti, a to jedini način da se podigne
nesvakidašnje slučajeve. “Imali smo prilike da od legalnih su dva komunal- svest o štetnosti korišćenja
kontrolišemo firmu koja radi razvoj softvera za nekog na preduzeća, jedan zavod nelegalnog softvera. Jedino
inostranog partnera, a pritom se kompletan razvoj radi za urbanizam i jedan zavod tako ćemo moći da se pri-
na nelegalnom softveru. Čak se ispostavi da većina za obrazovanje”, objašnjava bližimo svetu, u kojem je-
zaposlenih u toj firmi radi neprijavljena”, kaže pomoćnik Vidojević. dan dolar legalnog softvera
direktora Poreske uprave Dejan Vidojević. On navodi da se nelegalno donosi osam dolara dodatne
koriste softveri iz arhitek- vrednosti.

4. | 17. NOVEMBAR 2011 | BR. 599 Softverska piraterija u Srbiji 39
Iskustva MUP-a Srbije
Loša primena dobre regulative
U Srbiji je za krivično delo kršenja prava intelektualne svojine zaprećena maksimalna kazna od
pet godina zatvora. Međutim, takva kazna do sada nikada nije izrečena, a najveća koja jeste
iznosi dve godine
O sim ovih podataka, u
evidenciji MUP-a stoji i
da je u poslednjih godinu da-
vlasnika intelektualnog do-
bra za preduzimanje krivič-
nog gonjenja i neadekvatna
na bilo više od 30 slučajeva saradnja između organizaci-
piratizovanja muzičkih, film- ja za kolektivnu zaštitu in-
skih i softverskih sadržaja. telektualne svojine (SOKOJ,
Veoma je izražen broj pirati- OFPS...) i državnih institu-
zovanja softvera koji se ko- cija, koje prema zakonskim
riste u autoindustriji za dija- odredbama imaju nadležnost
gnostifikovanje kvarova kao u suzbijanju povreda prava
i piratskih mapa za navigaci- intelektualne svojine”, kaže
one uređaje. sagovornik Ekonom:easta.
Prodavci uređaja i softvera za Za samu policiju, za preduzi-
navigaciju često uz original- manje aktivnosti nije potreb-
ni softver nude mogućnost na inicijalna prijava ošteće-
Minimalne kazne stimulišu prestupnike
da se uz minimalnu doplatu nog, već su za sprovođenje
ugrade mape koje nisu origi- prijavama, ali isto tako izre- zaštitnu meru, koja se odno- aktivnosti vezanih za utvr-
nalne, sve sa ciljem da prido- čene kazne bile su minimal- si na oduzimanje predmeta đivanje identiteta izvršioca i
biju potencijalne kupce, kažu ne, pa čak je bilo i slučajeva krivičnog dela i protivpravno postojanja krivičnog dela do-
u MUP-u za Ekonom:east. da se ’povratnicima’ ponovo stečene imovinske koristi, a voljna saznanja da je krivič-
izricala uslovna kazna zatvo- često pored izrečene uslovne no delo izvršeno, odnosno da
Povratnici na uslovnoj ra, što svakako deluje stimu- kazne izriče i novčanu kaznu postoje osnovi sumnje da je
To je samo jedan od pojavnih lativno na one koji preduzi- koja se kreće u rasponu i do izvršeno krivično delo koje se
oblika piraterije u Srbiji. Za- maju takve protivpravne ak- tri puta veće od protivpravne goni po službenoj dužnosti.
konski okvir za zaštitu prava te”, kaže za Ekonom:east šef imovinske koristi koju je iz- „S druge strane postupanje se
intelektualne svojine je, ka- Odseka za suzbijanje krimi- vršilac stekao svojim protiv- preduzima i po prijavi ošteće-
žu u MUP-u, dobar i u znat- nala u oblasti intelektual- pravnim delovanjem”, objaš- nog i u oba slučaja postoji oba-
noj meri u saglasnosti sa za- ne svojine, magistar Mikailo njava Tijanić. veza da se odmah o tome oba-
konskom regulativom koja u Tijanić. vesti nadležni tužilac i sačeka
ovoj oblasti važi u zemljama On naglašava da oštećeni pa- Nedostatak novca i male njegov pisani zahtev za priku-
zapadne Evrope, ali je osnov- ralelno sa vođenjem krivičnog kazne pljanje potrebni obaveštenja
ni problem u tome što se pru- postupka ima mogućnost da Glavni razlozi za visoku sto- koji on dostavlja u pisanoj for-
žene zakonske mogućnosti vodi parnični postupak protiv pu piraterije su, prema nje- mi shodno odredbama čl.235
nedovoljno primenjuju prili- lica koje je povredilo njegovo govoj oceni, pre svega posto- Zakonika o krivičnom postup-
kom izricanja kazni. intelektualno dobro i da tra- jeća socio-ekonomska situa- ku”, kaže Mikailo Tijanić.
„Činjenica je da do sad ni- ži nadoknadu nastale mate- cija, koja onemogućuje ljude Smanjivanje stope piraterije
je bilo slučajeva odustajanja rijalne štete i izmakle dobiti. da kupe, za naše prilike, re- za 10 odsto Srbiji bi donelo,
nadležnog tužioca od gonje- „Sud prilikom izricanja kazne lativno skupe programe ko- prema procenama IDC-a, oko
nja po podnetim krivičnim izvršiocu donosi i takozvanu je koriste u svom radu, zatim 30 miliona dolara direktnih
blaga kaznena politika ko- ili indirektnih investicija. Ta-
ja se primenjuje prema izvr- kođe, uzevši u obzir potenci-
Milion dinara ili 2.000 naslova šiocima, kao i nedovoljan ni- jal domaćeg IT kadra, proce-
vo svesti da je i povreda pra- ne su da bi takvo smanjenje
Za kvalifikovani oblik krivičnog dela Iskorišćavanja va intelektualne svojine za- stope piraterije otvorilo oko
pravo „intelektualna krađa“ i 10.000 novih radnih mesta.
autorskog dela ili predmeta srodnog prava iz člana 199
da se krađa ne odnosi samo U svetlu tih podataka, sva-
Krivičnog zakonika RS neophodno je da je izvršilac
stekao protivpravnu imovinsku korist koja prelazi na materijalne stvari, već i na kako je potrebnija veća agil-
nematerijalna dobra. nost države i oštrija primena
iznos od 1.000.000,00 dinara ili da poseduje na svom
„Kao dodatne uzroke visoke postojeće kaznene politike
računaru ili na CD-ovima više od 2.000 naslova različitih
piraterije mogu se navesti i kako bi Srbija osetila efekte
autorskih dela.
nedovoljna zainteresovanost smanjenja piraterije.

5. 40 Softverska piraterija u Srbiji BR. 599 | 17. NOVEMBAR 2011 |
Privreda i piraterija
Legalnost je pitanje morala i novca
Nepoštovanje prava intelektualne svojine nije samo pitanje morala ili odnosa koji pojedinac
ima prema autorskom radu, već je reč o gubitku prihoda koje država tako ne ostvari, stav je
Američke privredne komore. Pored izgubljenih prihoda od poreza, raste broj nezaposlenih, a
ono što je najvažnije je da investitori gube interesovanje i odlučuju se da premeste proizvodnju
u drugu zemlju
P rema procenama OEBS-a,
ukupni gubici od plagira-
nja i piraterije će u 2015. glo-
slenih u organima za sprovo-
đenje ovih propisa je takođe
jedan od prioriteta ovog Od-
balno iznositi 960 milijardi do- bora, a tu se pre svega misli na
lara. Na toj mapi se nalazi i Sr- MUP, Upravu carina, Poresku
bija, koja se, uz Albaniju i Cr- upravu, Tržišnu inspekciju, ali
nu Goru, nalazi na evropskom i tužilaštvo i sudstvo.
začelju prema poštovanju pra- „Plan za naredni period, po-
va intelektualne svojine. red očekivanja da će se sto-
Miloš Đurković, predsed- pa piraterije u Srbiji smanji-
nik Američke privredne ko- ti, podrazumeva i dalju obu-
more, kaže da primena zako- ku i usavršavanje inspekto-
na iz oblasti zaštite prava in- ra, sistem daljinske kontro-
telektualne svojine još nije na le, kao i nastavak edukativ-
adekvatnom nivou, što rezul- nih aktivnosti organa držav-
tira visokim stopama pirateri- ne uprave. Odeljenje MUP-
je softvera, filmova i muzičkih Miloš Đurković: Pomažemo edukaciju poreskih inspektora a Srbije za borbu protiv viso-
sadržaja, odnosno proizvod- je bori za primenu postojećih kontrole koji će sigurno u bu- kotehnološkog materijala ta-
nje i prometa falsifikovane ro- zakona, a to je takođe ono na dućnosti doprineti boljitku u kođe radi na tome da se pro-
be uopšte. čemu Američka privredna ko- ovoj oblasti. cenat zastupljenosti pirateri-
Država sada ima potpuno za- mora insistira“, kaže Đurković Američka privredna komo- je na domaćem tržištu, sma-
okružen zakonski okvir, u ve- za Ekonom:east. ra jedna je od institucija ko- nji, ali očigledna je i demoti-
likoj meri usaglašen sa zako- Ipak, on ukazuje na to da po- ja je pomogla edukaciju vi- visanost policije za rešavanje
nodavstvom Evropske unije, zitivnih iskoraka u primeni še od 1.000 poreskih inspek- ovog problema, usled blagih
da suzbije pirateriju, jedinicu zakona ima, posebno ističući tora na temu kontrole legal- kazni koje se izriču za prekr-
pri MUP-u i poseban deo tu- osnivanje jedinice za kontro- nosti softvera i doprinela us- šaje u ovoj oblasti“, ocenjuje
žilaštva za borbu protiv viso- lu legalnosti softvera u okvi- postavljanju posebne jedinice Đurković.
kotehnološkog kriminala. Ono ru Poreske uprave, čime se, Poreske uprave koja se bavi Direktor Centra za Informati-
što je sada neophodno je da se prema njegovim rečima, us- kontrolom legalnosti softve- ku i elektronsko poslovanje u
država odlučnije i dosledni- postavlja efikasan mehanizam ra. Jačanje kapaciteta zapo- Privrednoj komori Srbije Đuro
Vojnović ukazuje da je najve-
ći problem to što firme u Srbiji
Zaključci i preporuke AmCham-a o zaštiti prava intelektualne svojine
nemaju dovoljno novca za le-
galan softver.
• Specijalizacija u implementaciji propisa iz oblasti zaštite prava intelektualne svojine
„Legalan softver donosi ra-
neophodna je kroz koncentraciju teritorijalne nadležnosti sudova na nekoliko centara,
zne pogodnosti, kao što i ne-
dok je isto tako potrebno spustiti prag za krivična dela koja su predmet postupanja
legalan donosi različite rizike,
specijalizovanih organa za visokotehnološki kriminal.
• Stalna edukacija, posebno tužilaštva i sudstva, sa fokusom na ekonomske posledice ali treba postaviti pitanje ne-
mogućnosti Srbije da kupi le-
kršenja prava intelektualne svojine, kao i oštrija kaznena politika, posebno za dela u
galan softver. To je ključni ra-
povratu dodatno bi unapredila primenu zakona u ovoj oblasti.
• Preporuke za unapređenje regionalne saradnje svih relevantnih institucija, kao i zlog za pirateriju u Srbiji, a ne
nedostatak želje ili neko pro-
smanjivanje administrativnog tereta u pripremi dokaznog materijala za predmete iz
tivljenje. Svest postoji i mi-
oblasti visokotehnološkog kriminala.
• Potrebna je i bolja koordinacija organa u Republici Srbiji u postupku zaštite prava slim da je jako malo onih ko-
ji ne bi hteli da imaju legalan
intelektualne svojine, preko stalnog koordinacionog tela koje predviđa Nacionalna
softver, ali je u vremenu kri-
strategija za razvoj intelektualne svojine, kao i pravljenje unificirane evidencije predmeta
ze finansijski momenat pre-
zaštite intelektualne svojine kod različitih organa nadležnih za njihovu zaštitu.
sudan”, ocenio je Vojnović za
Ekonom:east.

6. | 17. NOVEMBAR 2011 | BR. 599 Softverska piraterija u Srbiji 41
Kompanije o pirateriji
Legalni softver je motor IT industrije
Ukupna vrednost softverske piraterije u svetu iznosi gotovo 59 milijardi dolara, govore procene
IDC-a. Najviše se piratizuje u Latinskoj, a najmanje u severnoj Americi
N a prostoru bivše Jugo-
slavije vrednost softver-
ske piraterije je u 2010, pre-
60 miliona dolara.
Vladan Đurić, menadžer za
zaštitu intelektualne svoji-
ma procenama IDC-a, izno- ne i licenciranje u Autode-
sila oko 90 miliona dolara, a sku, kaže da je ta kompani-
samo u Srbiji bi smanjenje ja od 1. septembra ove godi-
piraterije za 10 odsto dopri- ne započela konkretnije ak-
nelo otvaranju 10.000 novih tivnosti na suzbijanju pro-
radnih mesta u IT sektoru. blema piraterije.
Na udaru su svi, a najviše „Ove aktivnosti pre svega
kompanije koje proizvode obuhvataju direktnu komu-
skupe softvere za poslovnu nikaciju sa korisnicima u ci-
primenu. lju edukacije i predloga op-
Kompanija PIN Computers je timalnih softverskih reše-
jedna od vodećih IT kompa- nja, ali i upotrebu svih prav-
nija u Srbiji pogotovu u se- no raspoloživih sredsta-
gmentu distribucije računar- va kako bi zaštitili svoju in-
ske opreme i softvera. Skupi softveri najčešće na udaru telektualnu svojinu. Reše-
Prema rečima Nebojše Ilića, sa sobom nosi korišćenje pi- za Srbiju“, naglašava Ilić. nost da se ozbiljno uhvati-
direktora u ovoj kompaniji, ratskih verzija. Sigurno da je Kompanija Autodesk, koja mo u koštac sa ovim pro-
visoka stopa softverske pi- u nedovoljnoj informisanosti pravi softvere za sve vrste blemom predstavlja i činje-
raterije je značajan ograniča- pravnih lica, ali i potrošača u projektovanja i proizvodnju nica da po prvi put od kada
vajući faktor razvoja IT indu- našoj zemlji u ovoj oblasti le- i obradu digitalnih sadržaja, posluje na našem tržištu Au-
strije u Srbiji i uzrok značaj- ži veliki deo problema, i to je jedna je od onih koje su naj- todesk zapošljava osobu ko-
nih gubitaka za srpsku pri- nešto što mora da se menja“, češće na udaru pirata. Prema ja će se baviti isključivo ovim
vredu. „U poslednje vreme kaže Ilić. On ističe da je ade- proceni koji smo dobili iz te problemom”, kaže Đurić.
ima pozitivnih signala, poput kvatna kaznena politika uz kompanije, Autodesk u regi- On napominje da se legal-
kontrola legalnosti softvera kontinuirano podizanje svesti onu centralne i istočne Evro- ni softveri Autodeska na te-
Poreske uprave i deluje da je jedino efikasno rešenje. pe gubi oko 230 miliona do- ritoriji Srbije mogu nabavi-
država rešila da se ozbiljnije „Korišćenje legalnog softve- lara godišnje zbog piraterije, ti preko distributera, što je u
pozabavi ovim problemom“, ra je motor za razvoj IT indu- a od toga u Srbiji oko 15 mi- ovom slučaju firma OSA Ra-
navodi Ilić. strije u svakoj zemlji, pa ta- liona. Kada se u obzir uzme čunarski inženjering, i mre-
„U saradnji sa vodećim svet- ko i u Srbiji. Na taj način mo- činjenica da je tipičan odnos že autorizovanih prodavaca,
skim proizvođačima softvera žemo unaprediti našu eko- gubitaka između proizvođa- a da legalan softver nosi niz
nastojimo da edukujemo trži- nomiju, otvoriti nova radna ča i lokalne ekonomije u re- pogodnosti za korisnike.
šte o prednostima korišćenja mesta i napraviti adekvatnu gionu 3-5 puta, dolazi se, ka- „Autodesk konstantno radi
legalnog softvera kao i svim tranziciju ka ekonomiji zna- ko su nam rekli u Autodesku, na unapređenju svojih proi-
potencijalnim rizicima koje nja, što je sigurno budućnost do ukupnog gubitka od oko zvoda, vodeći računa da pri-
tom budu zadovoljeni svi za-
Šta se dešava kada se utvrdi korišćenje nelegalnog Autodesk softvera htevi modernog projektova-
nja kao i lokalni standardni.
Ako se radi o prijavi preko BSA sajta, firmi prvo biva ponuđena legalizacija softvera Tome treba dodati i stalno
mirnim putem. U tom slučaju firmu kontaktira neko od predstavnika Autodeska sa praćenje aktuelnih trendova,
predlogom za utvrđivanje tačnih količina i optimalnih edicija softvera. Ukoliko se poput energetske efikasnosti
uspostavi odgovarajuća komunikacija, legalizacija se završava bez dodatnih konsekvenci i održivog dizajna, i ugrađi-
po korisnika. Ako pak nema odgovarajuće saradnje slučaj se dalje predaje advokatima BSA vanje sadržaja koji korisnici-
koji podnose prijavu za privredni prestup na osnovu koje Poreska uprava vrši kontrolu ma omogućavaju da u svom
legalnosti softvera i o rezultatima obaveštava BSA. U slučaju da se utvrdi prekršaj, protiv radu koriste ove trendove.
firme se podnosi prijava za privredni prestup i pokreće se odštetni zahtev u ime nosioca Sve ovo je naravno dostupno
autorskih prava koji može iznositi i do 300 odsto vrednosti pronađenog softvera. isključivo legalnim korisnici-
ma”, zaključuje Đurić.
Specijalni prilog pripremio Nenad Milosavljević