2. Propaganda predstavlja
smišljeno delovanje na
pojedinca i njegovu psihu sa
ciljem da se izazovu
određeni uticaji i promene i
da iz toga proizađe željeni
postupak tog pojedinca. Sam
termin ”propaganda” potiče
od latinske reči ”propagare”,
što u prevodi znači širenje,
rasprostranjivanje.

3. Da bi se propagandna poruka
prenela do potrošača, koriste se
različita sredstva i mediji.
Najčešda podela sredstava je
prema njihovim svojstvima, tako
da ona mogu biti:
• Grafička sredstva,
• Oglasna sredstva,
• Projekciona sredstva,
• Prostorno-plastična sredstva, i
• Lična propagandna sredstva.

4. Grafička sredstva spadaju među
najviše korišdena sredstva. To su
sredstva za tzv. direktno propagiranje
i veoma su fleksibilna, tj. prilagodljiva
po obimu, veličini, mestu, vremenu i
sadržaju. Ova grupa sredstava
turističke propagande zasniva se na
primeni grafičke tehnike i ima široku
upotrebu u turizmu.

5. Osnovna odlika
grafičkih sredstava je
da ona neposredno,
bez pomodi medija
(prenosnika, kao što
su štampa i drugi),
uspostavljaju
kontakt sa onima
kojima su
namenjena, i to
vizuelno, preko čula
vida.

6. Najznačajnija grafička sredstva su:
• Prospekti,
• Publicistička izdanja,
• Plakati,
• Fotografije (razglednice),
i slično.

7. Prospekti
obuhvataju
brošure, foldere,
kalendare,
kartografska
izdanja i slično.

8. Publicistička izdanja
obuhvataju članke i
reportaže.
Članak je
pisano delo objavljeno
sa ciljem da se
objave vesti, novosti,
rezultati istraživanja,
akademskih analiza,
debate i sl.
Reportaža (engl. report
- izveštaj) je
literarna priča,
slobodni opis koji ne
odstupa od stvarnosti.

9. Plakat je saopštenje za javnost velikog formata, najčešde na papiru,
koje se u vedini slučajeva sastoji od slova i slike i koje se ističe na
javnom mestu u cilju reklame ili se lepi na stubovima za plakate da
bi se najavile priredbe ili neke mere koje de se preduzeti zatim da
bi se propagirale političke poruke, reklamirala roba ili usluge itd.
Štampa se samo sa jedne strane papira.

10. Razglednica je dopisna poštanska karta
sa slikom, fotografijom, crtežom i sl. na
poleđini.Usavršena reprodukcijska
tehnika i razvoj fotografije, doprineli su
da se u 20. veku razvija industrijska
proizvodnja razglednica. Umetničke
reprodukcije, pejzaži, a naročito slike
gradova kao turistički suveniri postali su
predmet kolekcionarstva. Krajem 20.
veka u svetu se slalo preko 4.000.000
rezgladnica dnevno.

11. Osnovna karakteristika oglasnih sredstava je korišćenje
usluge medija za prenošenje propagandne poruke tj.
oglasa namenjenog potencijalnim turistima. Grupa
oglasnih sredstava deluje :
*vizuelno
* auditivno ili kombinovano.
Oglasna sredstva se odlikuju velikom elastičnošću,
odnosno mogućnošću prilagođavanja situaciji na
tržištu.

12. Osnovna karakteristika
ove grupe propagandnih
sredstava je u tome što se
one elastično
prilagođavaju zahtevima
tržišta za realizovanje
određenih propagandnih
akcija u zavisnosti od
potreba, što nije slučaj i
sa ostalim grupama.

13. Oglasna sredstva
turističke
propagande mogu
biti podeljena na:
* oglase u štampi
(novine i časopisi),
* radio oglase i
* televizijske oglase.

14. Oglasi u štampi deluju na ciljni auditorijum tekstom i
slikom. Najbitniji u vezi sa korišdenjem oglasa u
štampi su veličina i format, likovna obrada i
ilustracija, izrada teksta, mesto oglasa u novini ili
časopisu i frekvencija pojavljivanja.

15. Radio oglasi predstavljaju
najčešći vid oglašavanja. U
njihovom oblikovanju koristi
se kombinovanje govora,
muzike, specifičnih zvukova i
šumova.

16. Televizijski oglasu su
veoma složeni, jer koriste
zvuk i sliku, pa je,
shodno tome, i njihov
uticaj značajan. To je
posebno važno zbog
karakteristika turističkog
tržišta, posebno
turističkog proizvoda.

17. Projekciona sredstva koriste projekcionu tehniku, odnosno
ekran, kao način za prenošenje propagandne poruke.
Projekciona sredstva su:
•propagandni filmovi,
• dijapozitivi,
• turistički filmovi i sl.

18. Turistički film je najraširenije i najznačajnije sredstvo turističke
propagande. Sastoji se iz vizuelnih i auditivnih elemenata i zahteva
izuzetno pažljiv pristup, posebno u fazi pripreme.
Turistički film traje između 1 i 15 minuta, s tim da su filmovi
koji su namenjeni propagandi destinacija uobičajeno duži od
filmova preduzeća u svrhu komercijalne turističke propagande.

19. Prostorno-plastična sredstva su sajmovi
i izložbe, uz korišćenje maketa, modela
suvenira i sl. Za prezentaciju ukupne
turističke ponude posebno su značajni
sajmovi.Ova sredstva koriste se i na berzama,
u izlozima ili za neposrednu prodaju turistima.
Najpoznatije turističke berze su u Berlinu
i Londonu, gde se prodaju turistički
proizvodi brojnih zemalja.

21. Beogradski Sajam turizma najveća je turistička
manifestacija u zemlji i jugoistočnoj Evropi. Više od
30 godina ispunjava svetske standarde u poslovanju,
sa izlagačima gradi partnerske odnose a kvalitetnom
ponudom i raznovrsnim dešavanjima svake godine
privlači sve veći broj posetilaca. Prethodne godine
na Sajmu turizma svoju ponudu predstavilo je više
od 880 izlagača, a broj posetilaca premašio je
58 hiljada. Međunarodni karakter ove manifestacije
potvrđuje više od 250 inostranih izlagača iz 43
zemlje. Od 2005. godine održava se i Sajam
ugostiteljske opreme – HORECA, a u istom terminu
održava se i Međunarodni sajam vina BEOWINE.

22. Park Maketa Despotovac
Na izlazu iz Despotovca na prvom kilometru prema
Resavskoj pećini nalazi se park Minijatura. Park
Minijatura je jedinstvena turistička ponuda ne samo
opštine Despotovac već cele Srbije. Prostire se na
površini od 30 000 m2.
Park je nastao 2008. godine. Više od par godina
trajala je izrada maketa. Rezultat je trenutna
postavka srednjovekovnih
manastira i naših srpskih kuća.
Otvoren je za posetioce od 15.aprila do 1.novembra
od 10 do 19h.

23. Lična propagandna sredstva – Ovde
spadaju razne vrste ličnih aktivnosti i
komuniciranja osoblja koje je zaposleno u
propagandno-informativnoj delatnosti,
sa ciljem da se kroz direktne kontakte sa
potencijalnim turistima, kontakte sa
predstavnicima javnog i kulturnog života,
radija i televizije i drugim izazovu
određeni propagandni efekti koji će
delovati na širi krug potencijalnih turista.

24. U ovu grupu ne spadaju tzv. lične preporuke, odnosno
lični uticaji turista koji su bili u konkretnoj turističkoj
zemlji ili mestu i koji prenose svoje utiske rodbini ili
prijateljima, već aktivnosti među kojima su i poznati
public relations (odnosi sa javnošću). U odnose sa
javnošću spadaju pomenuti kontakti sa poznatim
ličnostima javnog života koji imaju uticaj na širi krug
ljudi sa kojima žive i rade. Ovi kontakti mogu se
održavati u obliku konferencije za štampu,
organizovanjem studijskih putovanja, prijema,
predavanja, susreta, javnih nastupa i sl.

25. Odnosi sa javnošdu (Public Relations – PR) su naučna disciplina koja stvara i održava
reputaciju, s’ ciljem da se ostvari razumevanje i podrška, kao i da se utiče na
mišljenja i ponašanja ciljanih javnosti. Odnosi sa javnostima su takođe planirani i
stalni posao stvaranja i održavanja dobre volje, kao i međusobnog razumevanja
između organizacije i ciljanih javnosti. PR postoji kao praksa I kao naučna disciplina.
Kod nas se izučava na nekoliko državnih fakulteta (Fakultetu političkih nauka,
Fakultetu organizacionih nauka i Ekonomskom fakultetu). Zbog velike popularnosti
zanimanja osnovane su mnoge privatne PR škole, a i privatni fakulteti su formirali
posebne smerove i katedre za odnose sa javnošdu.

26. Konferencije za štampu su često vredan izvor
vesti za novinare. Posao na konferenciji za
štampu nije da se na neki način preoblikuje
atmosfera konferencije jer konferencija nije
priča. Posao je jednostavno izveštavanje na
osnovu podataka o onome što je rečeno, ko je
rekao i o čemu. Nema potrebe za snimanjem,
već se umesto toga koriste olovka I papir.
Rukom pisane beleške je brže proveriti nego
dugi kasetofonski snimak.

27. Studijska putovanja
Predavanja
Prijemi

28. Literatura:
•www.wikipedia.org
•“MARKETING U
TURIZMU”, Dr Ognjen
Bakić, 2005.
•“EKONOMIKA
TURIZMA”, Dr Krunoslav
Čačić, 2007.

29. Autori prezentacije:
•Nemanja Marjanovid
•Jelena Grujid
•Aleksandra Aleksid
Mentor projekta:
Gorica Mitrovid