SlideShare a Scribd company logo
1 of 16
Download to read offline
MESE^NE NOVINE
BROJ 2
CENA 20 DINMORAVSKE
VESTI VETERINARSKE USTANOVE NAPREDAK
O^ISTIMO SRBIJU
UZ POMO]
Tel. +381 35 8856 065
Faks. +381 35 8856 643
Terakovo naseqe bb
35230 ]uprija, Srbija
vu.napredak.cuprija035@gmail.comhttp://www.vunapredak.comNOVEMBAR 2017
ISSN 2560-502X
9 772560 502003
JAGODINSKA VLAST REKORDER
PO NEZAKONITOM TRO[EWU BUXETA
REVIZORI:
POTRO[ENO
972 MILIONA
DINARA Strana 2
HRONIKA ZAPALIO OCA U RADO[INU
ISTERIVA^ AVOLA NA SLOBODI
IZUDARAO @ENU I SUPRYGU, PA SE OBESIO
Strana 6
JAGODINSKI
ODBORNICI
POVE]ALI
POREZ NA
IMOVINU U
2018. GODINI
Strana 2
KINEZI ULA@U
150 MILIONA EVRA
Ninoslav Eri}:
Strana 5
MASTER STUDENTI FAKULTETA
PEDAGOD[KIH NAUKA U JAGODINI
PREPOZNATI U EVROPI Strana 3
MORAVSKE VESTI STRANA 2
U V O D N I K
,,Запалио оца", ,,Занема-
рене бебе", ,,Пребио супругу
и ташту, па се обесио", зак-
ључно са ,,Истеривачима
ђавола", само су неки од
наслова ко је доноси но-
вембарско издање Морав-
ских вести. Где смо погре-
шили да нам се овако враћа?
То је питање које вероватно
постави себи сваки грађанин
бар једном у току дана.
Многи су нашли решење у
томе да не читају, не слушају
или не гледају медије, од-
носно да директно или инди-
ректно новинаре оптужују за
трагедије које се дешавају.
Самоизоловање ипак није
зауставило спиралу негатив-
них догађаја, напротив као
да је још више дало крила
забрињавајућим појавама.
Поставља се и питање шта
нам следи, јер крај не може
да се сагледа? Институције и
истакнути појединци немају
одговор на ове догађаје, сем
баналног и излизаног ,,тран-
зициона времена". Социоло-
зи кажу да у психолошком
смислу, идејна и идеолошка
празнина, настала услед
краха комунизма и социјали-
зма у Србији, зјапи отворена
и тежи да се попуни нето-
лерантним идеологијама. У
недостатку моралних пита-
ња у јавности, отвара се про-
стор за догматске и искљу-
чиве етике. Зато од овог
броја започињемо фељтон о
манастиру Хиландар и Све-
тој Гори, који ће уређивати и
писати представник тог
манастира за Србију Милош
Стојковић. Преко 800 година
трајања у свим временима
дају за право Хиландарцима
да нам упуте мудре речи.
Повратак коренима и вери
која нас је одржала можда не
може да спречи, али може
бар да ублажи растући ниво
насиља у породици, а
младима буде путоказ за
будућавремена
Власник и директор: Горан Јевремовић, главни и одговорни уредник: Горан Јевремовић, компјутерска
обрада: Бојан Мајдов, редакција: уредник- Милош Стојковић, новинари - Петар Милетић, Дејан Михајловић, и
Владимир Никитовић, адвокатска канцеларија: Александра Илић - 063/8590866. Адреса: Херцеговачка 7,
3500 Јагодина, телефони: редакција 063/8197929, WEB: www.centralmedia.rs, Е-маил:
centralmedia15@gmail.com. Издавач: ГоранЈеремовићПР агенцијазановинарствои издаваштвоЦентралмедиа
Јагодина. Штампа: ГП Компанија ,,Штампарија Борба" ад . Лист је уписан у Регистар јавних гласила код
АгенцијезапривреднерегистреподбројемНВ 000860.
МОРАВСКЕ
ВЕСТИ Nо.2
ПРАВО НА ИСТИНУ
– Имајући у виду остварене
промете из уговора о купопродаји
оверених код јавних бележника у
Јагодини, произлази да су цене у
промету за куће и станове у првој
зони више за 3,59 одсто, у другој
зони за 1,66 одсто, док су у трећој
зони ниже за 3,17 одсто. Поред тога,
квадрат гараже у првој зони је
поскупео за 15,2 одсто, а у другој је
нижи за 22 одсто – стоји у
образложењутеодлуке.
Цена квадрата станова и кућа у
првој зони за 2018. годину повећана
је на 73.600 динара са 71.000 ове и
64.000 прошле године. У другој зони
је цена квадрата скочила за 1.000
динара – са 58.700 на 59.700 динара,
док је претпрошле године била
52.000 динара. Смањење је у трећој
зони, односно у селима, са 31.000 на
30.000 динара, док је претпрошле
године цена била 28.500 динара. У
2015. години цена квадрата у првој
зони била је 60.000 динара.
Олакшавајућа је околност да
одборници нису повећали пореске
стопе и смањивали амортизацију,
односно коефицијенти су остали на
истом, законом максимално дозво-
љеном нивоу. Поред ових намета,
Јагодинци плаћају и еколошки порез
у висини од 12 динара по квадрату
годишње. Због тешке економске
ситуације и стварања бољих услова
за развој, пољопривредно земљиште
неће бити опорезовано ни у 2018.
години. Исти статус имаће и
неизграђено гарђевинско земљиште
на парцелама већим од 10 ари, које се
користи у пољопривредне сврхе.
Иначе, у материјалу за ову седницу
наведено је да цена квадрата
новоградње у Јагодини износи
82.000динара.
ЈАГОДИНА – Одборници јагодинског парламента из коалиције ЈС – СПС и СНС,
једногласно су за 11 минута усвојили 10 тачака и 17 подтачака дневног реда седнице
Скупштине града, односно требало им је 155 секунди да усвоје четири подтачке одлука
о повећањуизносапорезана имовину грађана за2018. годину.
– Ревизори су назначили да је Град
Јагодина незаконито потрошио 972
милиона динара или 40 одсто
годишњег буџета. Опасно је што је
буџет преузео веће обавезе него што
је скупштина дозволила. То је
најкритичније. На обавезе које нису
у складу са важећим законским и
другим прописима потрошено је 435
милиона динара. Реч је о плаћању
нечег што није у надлежности
локалне самоуправе. Преко важећег
буџета Јагодине, који је скупштина
одобрила, потрошено је 433
милиона динара, што је веома
критична радња. Закон о јавним
набавкама прекршен је у пословима
вредним за 73 милиона динара,
односно, није било одговарајућег
поступка јавне набавке или нису
поштоване законске процедуре. Без
спроведеног јавног конкурса
потрошено је 15 милиона динара.
Прекорачење код исплате зарада,
додатака, накнада и социјалних
доприноса износи преко 9 милиона
динара, тумаче финансијски
експерти извештајревизора.
Експерти истичу да су ревизори у
случају Јагодине ,,чудно" или по
неком другом методу, до сада не
примењеном, вршили ревизију у
односу на друге градове. Код других
је извештај детаљнији, садржи од
200 до 250 страница, сваки конто је
образложен, док у случају Јагодине
извештај има свега 55 страница,
односно није приказан сваки конто и
нису наведене неправилности, као
штоиначерадеревизори.
– Овде су ревизори дали уопштен
извештај и први пут видимо овакав
извештај као што је урађено у
Јагодини. Дате су само уопштене
напомене, тако да се не види
дубински приказ сваког трошка и
сваке неправилности. За људе који
раде у сектору локалних финансија
то је болно што се такве ствари
догађају и некажњено пролазе, а што
је најгоре, неколико дана после
објављивања извештаја ДРИ,
Јагодини се из државне резерве
исплаћује се 120 милиона динара
због неостваривања прихода,
констатујуфинансијскистручњаци.
Питали смо челнике јагодинске
власти да прокоментаришу извештај
Државне ревизорске институције и
чињенице које су изнете, али они ни
до тренутка штампања месечника
нису одговорили. Наставићемо да
објављујемо резултате ревизије и да
питамо јагодинску власт за
коментар.
NEZAKONITO I NEPROPISNO
POTRO[ENO 972 MILIONA DINARA
www.centralmedia.rs
Izve{taj Dr`avne revizorske institucije
VE]I POREZI JAGODINCIMA ZA 155 SEKUNDI
ЈАГОДИНА – Државна ревизорска институција је у извештају о контроли
трошења буџета у 2016. години у Јагодини констатовала је да је власт у том
граду незаконито и непрописно потрошила 972 милиона динара и изнела
мишљење са резервом о правилности пословања.
ЈАГОДИНА РЕКОРДЕР ПО НЕПРАВИЛНОСТИМА ТРОШЕЊА БУЏЕТА
MORAVSKE VESTI AKTUELNO STRANA 3www.centralmedia.rs
мали допринос очувању идентитета
српске националне мањине. Ја сам,
на пример, био позван да говорим
своје стихове на слави Храма у
Сантову, где је гост био и амбасадор
Србије, али и у српском манастиру
Грабовац, дге сам имао прилику да
се дружим са Владиком мађарско-
румуским Лукијаном, са бившим
председником Мађарске Ференцом
Ђурчаном... Овакве шансе за местер
студенте нашег факултета заиста су
право благо, а наша размена
искустава са мађарским колегама
непроцењивојеискуство.
Факултет педагошких наука не
води рачуна само о наставним
разменама у оквиру студијских
програма. Студенти ове високо-
школске установе у прилици су да
представе своје успехе и на кул-
турно-уметничком и спортском
пољу. У протеклој школској години,
хор, оркестар и фолклорни ансабл
гостовали су по позиву у Бугарској и
Мађарској, где су на маестралан
начин освојили престижне награде и
задобили неподељене симпатије
публике. Ускоро, од 5. децембра,
студентски тим предвођен професо-
ром Живорадом Марковићем путује
и даље, у Индију, на петодневни
турнир ухокејунатрави.
- Факултет педагошких наука у
Јагодини једини је факултет у
Србији чији студенти организовано
тренирају и такмиче се у овом
атрактивном спорту. О томе колико
пратимо најактуелнија дешавања
сведочи податак да наша факултет-
ска екипа броји 7 чланова док
делегација из целе Србије има
двадесетак путника. Посебно нам је
изазовно што ћемо као статисти и
непрофесионални глумци учество-
вати у снимању филма о индијском
играчу хокеја на трави који има
статус националне легенде, каже
студент мастер академских студија
смера Учитељ, Стефан Љубоми-
ровић.
MORAVSKE VESTI STRANA 3
студената са студијских путовања у
Сегедин (Мађарска) и Јуваскулу
(Финска). Путовања су, наравно,
била потпуно бесплатна за студенте.
Они су, како каже Звездана Пет-
ровић, полазник програма и профе-
сор историје, посетили универзи-
тете, школе вежбаонице и средње
стручне школе, и имали прилику да
воде разговоре са директорима
најелитнијих школа и учествују у
радионицама. Један од основних
резултата њихових студијских
боравака јесте откривање механи-
зама путем којих свака васпитно-
образовна институцијаучи.
- Не уче појединци, не уче
професори, не уче само ђаци. Нови
концепт је да цела школа, као једно
биће, као интегрисана институција,
напредује, учи, креће се новим
путевима, проналази начине да сви
имају заједничку визију и да
„измере“ колективни успех. Тај
европски концепт усвајају наши
мастер студенти у директном
контакту са колегама и професорима
са европских универзитета – истиче
др Ивана Ћирковић Миладиновић,
продеканзамеђународнусарадњу.
У оквиру Еразмус програма у
Мађарској, на Универзитету у Баји, у
овом семестру студира Стефан
Лазаревић, мастер студент на смеру
Васпитач у домовима. У наредном
семестру на размену у Мађарску и
Немачку ићи ће Нада Стојанчев,
Бобан Јанковић и Илија Петровић,
студенти на мастер академским
студијама Учитељ и Васпитач у
предшколскимустановама.
- Поред одлично организованог
боравка, стипендије која нам
покрива све трошкове, могућности
да се професионално остваримо у
Будимпешти, у школи и гимназији са
интернатом „Никола Тесла“, бора-
вак у Мађарској уједно сагледавамо
и као својеврсну националну мисију.
Дивно је остварити контакте са
нашом дијаспором и дати макар и
ЈАГОДИНА-Студенти мастер
студија на Факултету педагошких
наука у Јагодини своја знања и
искуства обогаћују на престижним
европским универзитетима. Њихо-
ви боравци на сродним факултетима
у потпуности су стипендирани, тако
да студенти не улажу ништа осим
добре воље, знања и ентузијазма.
Све остало обезбеђује Факултет
педагошких наука у сарадњи са
европским фондовима и партнер-
скимуниверзитетима.
- Обезбеђујемо сву администра-
тивну и стручну подршку нашим
студентима и пратимо њихова
постигнућа у периоду који проводе
у иностранству иако нисмо у
обавези да то чинимо. Они нам
вишеструко враћају јер непрестано
добијамо похвале за њихов рад од
врхунских професора широм
Европе. То је показатељ да наш
факултет студентима даје знања која
су у европском образовном про-
стору најмање конкурентна, а веома
често изнад европског просека. Зато
се наши свршени студенти, мастер
учитељи и васпитачи, лако запо-
шљавају у европским земљама, каже
декан Факултета педагошких наука,
проф. дрВиолетаЈовановић.
Новости на пољу успешног „осва-
јања“ Европе и света јагодинских
студената стижу готово свако-
дневно. У овом тренутку, Факултет
педагошких наука у Јагодини
дочекао је чак тридесет мастер
То је показатељ да наш факултет студентима даје
знања која су у европском образовном простору
најмање конкурентна, а веома често изнад
европског просека. Зато се наши свршени студенти,
мастер учитељи и васпитачи, лако запошљавају у
европским земљама, каже декан Факултета
педагошкихнаука,проф.дрВиолетаЈовановић.
PREPOZNATI U EVROPI
МАСТЕР СТУДЕНТИ ФАКУЛТЕТА ПЕДАГОШКИХ НАУКА У ЈАГОДИНИ
www.centralmedia.rs
Tim FPNJ nastupi}e na turiniru u Indiji
се повећати степен безбедности од
поплава предвиђен је споразумом са
Швајцарском, што ће решити
проблем друмских и пешачких
мостованаЦрници подизањемкота.
– Уговор је потписан ове године и
после врло компликоване проце-
дуре, која је таква јер је реч о дона-
торским пројектима, сада смо у фази
почетка израде потребне техничке
документације и анализа. То значи
да ће се пројекат спроводити више
година. Подразумева уклањање и
поновну изградњу неких мостова.
Којих тачно, показаће анализа,
зависно од расположивих средстава,
али је сасвим извесно да ће река
после ових радова сасвим другачије
изгледати него овог тренутка.
Практично, са становишта одбране
од поплаве, сви друмски мостови су
спорни, сем моста код Фабрике
стакла, и сви пешачки мостови.
Постављени су сувише ниско и
угрожавају проток воде кроз град, те
су они били један од битних разлога
запоплаву,навеојеПауновић.
Параћин ће у том пројекту
учествовати са око 70 милиона
динара. Када оба пројекта буду
завршена, Параћинци ће сигурно
бити спокојни одводаЦрнице.
MORAVSKE VESTI STRANA 4
капиталних инвестиција трају и по
неколико година, јер се финансирају
из међународних фондова.
– Циљ је унапређење система
одбране од поплава пошто је после
2014. године анализом закључено да
је постојећи систем двоструко
превазиђен, односно двоструко
више воде је прошло кроз корито
Црнице него што то систем грађен
седамдесетих година прошлог века
дозвољава, што значи да више нисмо
заштићени тим старим системом.
Предстојећим радовима корито
Црнице биће регулисано од Главице
до ушћа, а радови ће бити другачији
у различитим деловима тока. На
појединим деловима биће изграђени
нови насипи, на другим зидови,
мобилни системи... Општина има
могућност да утиче на пројектна
решења, али свакако да велике
слободе у том смислу нема јер је
одбрана града приоритет, рекао је
председник Општине Саша Пауно-
вић.
Пројекат регулације Црнице ради
се у дужини од 11 километара, од
ушћа у Велику Мораву до ушћа Грзе
у Главицу. Други пројекат којим ће
ПАРАЋИН – Три године после
катастрофалних поплава започета је
реализација пројекта ,,Хитни радови
за одбрану Параћина од великих
вода Црнице”. Средства у висини од
око 4 милиона евра обезбедила је
Европска унија, а пројекат опера-
тивно реализују Развојна агенција
Аустрије и ЈП „Србијаводе”, као и
општина. Поред тога, започета је и
припрема техничке документације
за реконструкцију седам мостова.
Вредност пројекта је 3,1 милион
франака а средства је обезбедила
Швајцарска. Уобичајено је да
процедуре за реализацију ових
RADOVI NA
REGULACIJI
CRNICE
Реконструкција мостова у фази
припреме техничке документације.
Наредних месеци биће ура-
ђени пројекти за мостове на
Црници, током 2018. године
биће спроведени тендери за
израду техничке документа-
ције и извођење радова. Према
тој динамици, реално је да у
2019. и 2020. години почну
радови на три друмска и
четири пешачкамоста.
SEDAM
MOSTOVA
Sa{a Paunovi} sa pokretom Za selo i grad
Реализација пројекта заштите Параћина од поплава
ZAJEDNI^KA
TURISTI^KA
PONUDA
POMORAVQA
ПАРАЋИН – На недавно одр-
жаном састанку туристичких орга-
низација Шумадије и Поморавља,
који су иницирали Регионална
привредна комора и Туристичка
организација Крагујевца, донета је
одлука о формирању радног тела
које ће представљати туристичке
организације централне Србије.
Циљ је формирање регионалне
туристичке организације. На Сајму
туризма у Крагујевцу потписан је
протокол о сарадњи туристичких
организација Шумадије и Помо-
равља. Крајњи циљеви су заједни-
чки наступи на сајмовима, израда
публикација и маркетиншко пред-
стављање, као и обједињавање
туристичке понуде, најавио је
директор Туристичке организације
своје организације оформити
посебну секцију која ће се бавити
самотуризмом.
Параћин,АљошаГлигоријевић.
Исто тако, Регионална привредна
комора из Крагујевца ће у оквиру
www.centralmedia.rs
Po~etak radova na Crnici
Ana Bogdanovi} i Aqo{a Gligorijevi}
прате кретања у држави, јер у
наредном периоду у оснивање
задруга треба да се уложи 25
милиона евра. Постоји интересо-
вање корпара и цвећара, истиче др
Ђорђевић.
MORAVSKE VESTI STRANA 5
ницима за вра-ћање
камата за кредите биће
издвојено 2 мили-она
динара. Поред тога,
пољопривредници ће
бити охрабривани да
користе међународне
фондове који дају суб-
венције.
– Задругарство је нај-
битнији сегмент. Жели-
мо да се већи произвођачи удружују
и праве задруге. Да је било задруге,
пољопривредници би имали заш-
титу од накупаца летос, када је цена
купине била два евра, па пала испод
једног евра. Домаћини треба да
РЕКОВАЦ – У сарадњи са
Министарством пољопривреде у
новембру је у рековачкој општини
покренута акција радова на пољ-
ским путевима који нису годинама
обнављани. Урађени су пројекти за
села Течић, Драгово Калудра и
Опарић. Вредност радова, на 8
километра путева, износи 5,2
милионадинара.
– Рековац улаже 3,8 милиона
динара, а Министарство 1,4 мили-
она. Киша нас је успорила, реч је о
забаченим путним правцима.
Радови су при крају. За наше услове
то је велики посао. Наш циљ је да
путеви до њива буду добри и то је
помоћ пољопривредницима, каже др
АлександарЂорђевић.
На састанку са министром Брани-
славом Недимовићем договорена је
сарадња за наредну годину. Рековац
ћеуложити 15милионадинара.
– Левач је пољопривредни крај и
морамо да помажемо домаћине.
Сада радимо на плановима и
очекујем да буду усвојени. Даваћемо
субвенције на саднице воћа, системе
за наводњавање, планира се суб-
венционисање набавке 500 оваца и
субвенционисање набавке фреза за
младе пољопривреднике, истиче др
Ђорђевић.
На име помоћи пољопривред-
Пољопривреда у Левчу
На састанку са министром Браниславом Недимовићем
договорена је сарадња за наредну годину. Рековац ће у
пољопривреду уложити 15 милиона динара.
PUTEVI I SUBVENCIJE
KINESKI INDUSTRIJSKI
PARK U ]UPRIJI
наводиЕрић.
Он је посетио и Пољопривредни
универзитет и започео разговоре о
будућојсарадњи.
– Ћуприја се побратимила са Јанг-
лингом. Очекујемо даљу сарадњу.
Понудили су нам да у њиховом делу
индустријске зоне Ћуприја добије
свој простор за изалагање производа
из Србије. Кинески привредници су
се интересовали за наше пољоприв-
редне производе. Они сматрају да
Ћуприја и Поморавље имају перс-
пективу у пољопривреди. Пре отва-
рања Сајма, био сам на пријему код
гувернера провинције Шанси, који
је у нивоу председника и премијера
европских држава. Кина има 22
провинције и гувернери после
председника Си Ђи Пинга имају
највећа овлашћења и политичку
снагу. Имали смо састанак на коме је
гувернер изнео жељу за проду-
бљивањем сарадње, као и да све
административне препреке треба да
се превазиђу. Србија је на Сајму
имала централно место на самом
улазу. Велика је част да Сајам отвори
амбасадор Милан Бачевић. Испред
улаза је 200.000 људи чекало отва-
рање, што говори о импозантности
манифестације, нагласио је Ерић
причајућиоутисцимапосетеКини.
Ћ У П Р И Ј А – П р е д с е д н и к
Општине Ћуприја, Нинослав Ерић,
изјавио је да ће град на Морави за
десетак дана посетити делегација 30
компанија за производњу пластике
из Кине које су заинтересоване за
изградњу кинеског индустријског
парка. Он је почетком новембра
посетио Кину на позив града
Јанглинга и присуствовао Сајму
пољопривреде, једном од највећих
манифестација те врсте у Кини и
свету. Посета је искоришћена за
побратимствоЋуприје и Јанглинга.
– Кинески индустријски парк
планиран је у оквиру 16 хекатара
старе индустријске зоне, док се не
створе услови за изградњу нове зоне
на 400 хектара. За почетак је
планирано отварање 2.000 радних
места, јер Кинези планирају да у
свакој фабрици буде до 60 радника.
Вредност инвестиција је 150
милиона евра. Али, о томе ће Кинези
за десетак дана детаљније да говоре
у Ћуприји. Срећан сам што сам
посетио кинески центар производ-
ње пластике Лињи и Ћингдао, то је
био највећи мотив за одлазак у Кину,
јер сам желео да видим фабрике које
производе све од пластичних
гранула до крајњих производа. У
току је израда бизнис-планова за
сваку појединачну фабрику, који ће
нам бити представљени, рекао је
Ерић.
Представници реномиране кине-
ске компаније за производњу плас-
тике у току новембра већ су обишли
Ћуприју.
– Водимо убрзане преговоре о
индустријској зони. Њихова жеља је
да изграде кинески индустријски
парк са 30 фирми. Обишао сам те
фирме. Кинези су ушли у процедуру
отварања фирме у Србији и мислим
да ће се сарадња брзо реализовати.
Сигуран сам да су се већ одлучили за
Ћуприју, што се тиче Србије. Они су
се распитивали код руководилаца
Еурофибера и, како ми је пренесено,
постигнута је сагласност да то буде
Ћуприја. Очекујемо да за десетак
дана кренемо у реализацију
пројекта. Срећан сам што, иако сам
добио позив само за одлазак у
Јанглин у Кини, боравак тамо сам
затим конципирао тако да посетим и
градове Ћингдао и Лињи, центар
пластике у Кини. У Пекингу сам
разговарао са још једном фирмом,
НИНОСЛАВ ЕРИЋ НАЈАВИО ИНВЕСТИЦИЈЕ
За почетак је планирано отварање 2.000 радних места, јер Кинези планирају да у
свакој фабрици буде до 60 радника. Вредност инвестиција је 150 милиона евра,
каже Нинослав Ерић.
Ћ У П Р И Ј А - Р е ш е њ е м
Владе Републике Србије од
2. новембра 2017. године
именован је нови директор
Ветеринарске установе
„Напредак“Ћуприја.
За новог директора имено-
ван је Ненад Шћепановић,
који је по струци је дипло-
мирани правник.
У свом досадашњем раду
обављао је функцију помоћ-
ника директора за опште
послове ЈКП „Равно 2014“,
ликвидационог управника
ЈП РТВ „Ћуприја“ и пред-
седника УО опште болнице
уЋуприји.
KAFILERIJA
DOBILA
NOVOG
DIREKTORA
www.centralmedia.rs
MORAVSKE VESTI STRANA 6
– С обзиром да је Општа болница
Ћуприја, без дијагностиковања,
посумњала у занемаривање, стручни
тим ради на процени родитељске
одговорности на здравственом
стању детета па су у том циљу
успостављени контакти са лекаром
Дома здравља који је контролисао
бебу, као и са патронажном службом,
која је редовно обилазила дете и није
имала примедбе на негу детета.
Очекујемо њихов писмени извештај.
По окончаној процени, стручни тим
ће планирати мере заштите и помоћи
овој породици, закључује се у
саопштењуМинистарства.
Запослени у ћупријској болници
кажу да је мајка довела бебу у ту
установу у лошем стању и неухра-
њену. Беба је калирала у односу на
килажу коју је имала приликом
рођења,билаје„кости кожа“.
– Због дехидрације, лекари су
страховали да су и бубрези у
проблему. Беба није мокрила,
памперс је био сув. Сестре нису
могле да пронађу вену. Сви су били
веома потресени због стања у коме је
била беба јер је давала минималне
знаке живота, кажу запослени у тој
болници.
ЋУПРИЈА – Лекари ћупријске
болнице спасили су живот једно-
месечној беби, јер је мајка у пос-
ледњем тренутку затражила помоћ.
У болници сумњају да је реч о
занемаривању бебе, а Центар за
социјални рад спроводи поступак
процене родитељске одговорности
на основу здравственог стања
детета.
– Oдмах након добијања обаве-
штења из Опште болница Ћуприја
да је са њиховог педијатријског
одељења у Клинички центар
Крагујевац отпремљено одојче у
веома лошем здравственом стању,
које повраћа и губи на килажи,
водитељ случаја ступио је у контакт
са Клиничким центром, где је дијаг-
ностикована урођена аномалија која
захтева рутински оперативни захват
који је урађен на Институту за мајку
и дете у Београду. Дете је почело
нормално да узима храну, опоравља
се, мајка је са њим. Отац редовно
обилази дете и плаћа додатне ана-
лизе, стоји у саопштењу Министар-
ства за рад, запошљавање, борачка и
социјалнапитања.
Породица има још троје деце, која
су негована. Отац има 26, а мајка 25
година.
ЈАГОДИНА – У Улици браће
Дирак у Јагодини, преко пута
зграде „Потковица“, почетком
новембра разлупан је аутомобил
марке мерцедес, за сада непо-
знатог власника. Шофершајбна
је напукла, видљив је траг од
ударца пајсером, разлупане су
све светлосне групе на аутомо-
билу, а делови стакла су разба-
цани по околони. Ово је још један
у низу разбојничких атака, који
се све интензивније догађају у
Јагодини.
ПОДВИГ ЋУПРИЈСКИХ ЛЕКАРА
SPASILI @IVOT
ЈАГОДИНА – Одлуком Основног
суда у Јагодини 20. новембра укинут
је притвор Ивану Илићу (40) из
Јагодинe, који је осумњичен да је из-
вршио кривична дела насилничког
понашања и наношења тешких
телесних повреда Марку Стојано-
вићу (26) из тог града. Основано се
сумња да је Илић задао више удараца
Стојановићу 30. октобра ујутру око
6.00 сати на раскрсници код Основ-
ног суда у Јагодини. Затим га је уба-
цио у џип и одвезао. Призор је био
драматичан и то је веома узнемири-
ло пролазнике, који су позвали поли-
цију. Несрећног младића полиција је
пронашла у Цркви Свете Петке где
му је свештеник у присуству групе
младића читао молитву против злих
духова. Он је затим хитно пребачен у
болницу,пауКБЦ Крагујевац.
-Када је полиција упала у цркву и
затекла их током обреда, младићи су
изнели бизарну одбрану: бранили су
се тиме да су хтели да истерају
ђавола и помогу Марку С. јер је "он
шиштао" - наводе национални
медији.
Како је пренео "Блиц", Илић је
познат полицији одраније. Наиме,
њега је крајем марта 2016. Апелаци-
они суд у Београду правоснажно
осудио због трговине кокаином у
Србији и Европи на седам година
затвора, као припадника јагодинске
групе. Илић је осуђен јер је од 28.
јуна до 24. јула 2011. на територији
Србије и Европе са сарадницима
диловаококаин.
JEDNOMESE^NOJ BEBI
UKINUT PRITVOR
СВИЛАЈНАЦ –M.M. (54) из
Јагодине ухапшен је због насиља у
породици, он се сумњичи да је свог
оца (72) из Радошина код Свилајнца
полио бензином и запалио. Старина
је са опекотинама и тешким
повредама смештен на Одељење
пластичне хирургије у Ћуприји, а
сину је одређен притвор због
кривичног дела насиља у породици.
М.М. је за породичну славу 21.
ЈАГОДИНА – У шуми у Лозовику
код Јагодине ловци су 5. новембра
пронашли беживотно тело Данијела
Марисављевића (41) из Велике
Плане, који је извршио самоубиство
вешањем. Јагодинска полиција
тргала је за њим од 28. октобра, када
је нанео тешке повреде главе својој
супрузи А. М. (23) и њеној мајци Д.
И. Оне су биле хоспитализоване у
КБЦ у Београду на Одељењу
неурохирургије, њихово стање је
озбиљно, али животи нису у
AUTOMOBIL
PREBIJEN
U JAGODINI
новембра дошао до породичне куће
и из флаше сипао бензин по
просторији где борави његов отац.
Када је отац покушао да га изгура
напоље, син је и њега попрскао
бензином и затим упаљачем запалио
просторију. Ватра је захватила и
његовог оца, који је задобио тешке
повреде.
-Мома у Јагодини има сервис за
камионе и тракторе. Међутим, није
био у добрим односима са оцем,
нарочито у последњих годину дана.
Дошао је на славу у породичну кућу
и полио бензин око куће, револиран
што је отац позвао своје пријатеље.
У гурању је је и оца полио бензином,
причајумештани Радошина.
Они наводе да се М.М. чудно
понашаоупротеклихгодину дана.
„ ”
PREBIO SUPRUGU I
TA[TU, PA SE OBESIOопасности. Комшије кажу да је
Данијел после породичне свађе,
кренуо да се физички обрачуна са
таштом, пронашао је код комшије и
крвнички је претукао, крви је било
свуда. Вероватно је мислио да је
убио. Затим је у кући другог комшије
пронашао и тукао супругу. Јадне
жене нису успеле да се сакрију од
помахниталог Данијела, али ни
комшије да их одбране. Та породица
раније није евидентирана као
проблематична.
– Претпостављамо да је Данијел
мислио да их је убио, јер су жене
задобиле тешке повреде главе, биле
су обливене крвљу и без свести,
кажу комшије и додају да је
највероватније због тога одмах
побегао и извршио самоубиство у
околини селаЛозовик.
Данијел се у протеклих неколико
година појављивао у Лозовику јер је
био у браку са А. М. са којом има
дете.
www.centralmedia.rs
POLIO OCA BENZINOM I ZAPALIO GA
У РАДОШИНУ КОД СВИЛАЈНЦА
Ово добро „Србијашума” је ловиште
јелена, дивљих свиња и вука ког,
кажу, „ни Тито није успео да се
домогнекаотрофеја”.
Са врха Кленцуш види се Жагу-
бичка страна Бељанице, природна
камена лепеза. Из непрегледних
четинарских долина, где смо успут
виђали само ћумуране налик на
цигласте иглое, ушли смо у густу
букову шуму. Резерват Витановача,
кроз који протиче Витановачка река,
нетакнута је шума букви старих чак
и до два и по века, високих око 40
метара. У плану је да топостане
научни и визиторскицентар.
MORAVSKE VESTI STRANA 7
које се одбијају о сигу, бигрално
кречњачко меко стење од ког су
саздани водопади деспотовачког
краја. Једна је од најнеобичнијих
природних појава на Кучају, купаста
ивица стења коју је током векова
наталожила вода, која се сурвава
правећи природне кадице. Извор
чисте воде за пиће налази се само
педесетак метара од тог места,
окружен бујним растињем и махо-
виномтропскозеленебоје.
Шест километара узводно од
Прскала је Валкалуце, што на
влашком значи Тиха долина, у којој
смо се окрепили у Шумарској кући.
ДЕСПОТОВАЦ – Уз мало
одважности и умећа, када се моћним
возилима отиснете долином Ресаве
и скренете током њене највеће
притоке Ресавице ка Кучајским
планинама, завешће вас сигурно
чудесно Увирало. Тако зову понор
реке Некудово, за коју се не зна где
касније извире и да ли се негде
улива. Познаваоци хидросистема
кажу да се вода појављује на Грзи и
дајетоизворрекеЦрнице.
На обронцима Јужног Кучаја, у
долини реке Некудово, наилази се на
водопад Прскало, који своје необи-
чно име носи по мноштву капљица
ДЕСПТОВАЦ-Министар омла-
дине и спорта, Вања Удовичић, пот-
писао је уговоре са 20 локалних
самоуправа, на основу резултата
Конкурса за подршку самоуправама
у спровођењу омладинске политике
на локалном нивоу. Локалне самоу-
праве спадају у ред најзначајнијих
партнера Министарства омладине и
спорта у остваривању својих циље-
ва. Општина Деспотовац је једна од
одабраних општина коју је Мини-
НЕДИРНУТА ПРИРОДА ГОРЊЕ РЕСАВЕ
OD UVIRALA DO PRSKALA
Vodopad Prskalo
старство омладине и спорта и ове
године подржало финансирањем
пројекта „Oсветли се“. Пројектом
„Осветли се“ реализованo je постав-
љање комплетног осветљења на
терену за кошарку и терену за тенис,
обновљен је тениски терен на
шљаци са пратећом опремом,
теретана на отвореном добила је
бетонску подлогу површине 100
квадрата, спортски терени добили су
прилаз, урађена је стаза за улазак у
ДЕСПОТОВАЦ – Друга фаза
изградње Дома за стара лица у
Деспотовцу омогућиће смештај за
92 до 105 корисника, односно 30
места за зависне и 70 за дементне
особе. Биће изграђено око 3.000
квадрата, авредност инвестиције је
1,6 милиона евра или 490 евра по
квадрату.
– Са изградњом новог дома
смањиће се трошкови, јер ће ту бити
заједничка кухиња, котларница и
остале услуге. То су економски
оправдане ствари, јер је нови дом
одржив и не изискује додатна
средства и финансирање за рад.
Општина је обезбедила локацију,
комуналну инфраструктуру и фи-
нансирала израду пројекта. Велико
је интересовање, посебно за кате-
горију дементних корисника, истиче
директор Центра за социјални рад
РадославРачић.
Предвиђено је упошљавање 42
радника, јер је реч о захтевним
корисницима.
– Сада Дом има 55 корисника и
нема слободних места. У Дому раде
22 радника. То је и перспектива за
запошљавање у општини. Погод-
ност је пружање ове услуге, која би
била самофинансирана. Велики је
бројстраних пензионера у ресавском
крају, а чланови њихових породица
су заинтересовани да их збрину,
закључујеРачић.
Дому је припојена шумица, као
парк за кориснике. Потребно је да
ресорно министарство финансира
пројекат.
OSVETLI SE„ ”
ДОМ ЗА СТАРА ЛИЦА У ДЕСПОТОВЦУ
U PLANU DRUGA FAZA
терене. Овим пројектом општина
Деспотовац наставља да промовише
и подржава здрав стил живота и
подстиче младе на активно бављење
спортом.
ЈАГОДИНА-На пут према Ракитову и Кончареву на раскрсници у
Индустријској зони у Јагодини гради се нови кружни ток. За сада није
предвиђена уградња фонтане, мада ахритектонски више личи за
постаментзанекибудућиспоменик.
NOVI KRU@NI TOK
www.centralmedia.rs
PROJEKAT PODR@ALA OP[TINA DESPOTOVAC - STAVOVI IZNETI U PODR@ANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NU@NO NE IZRA@AVAJU SVAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA
MORAVSKE VESTI STRANA 8www.centralmedia.rs
50 задруга, односно десет пута више
него раније. Ту је најтежа ситуација,
људи су збили редове и формирали
задруге,истакаојеМихаиловић.
Мере Владе Србије допринеле су
оснивањузадруга.
– Подршка Владе Србије за
оживљавање задругарства у Србији
огледа се у погледу закона из 2015.
године, промовисању закона 2016.
године, а ове године је буџетом је
предвиђено око 200 милиона за
оснивање задруга. До сада је
одобрено 160 милиона динара.
Закључак је да је мера добра, али
ДЕСПОТОВАЦ – У овој години
основано је 167 задруга, што је пет
пута више него ранијих година, док
је на југу Србије основано десет
пута више задруга, изјавио је у
Деспотовцу председник Задружног
савеза Србије Никола Михаиловић.
У наредне три године план државе је
да у задругарство уложи 25 милиона
евра.
– Најбројније су земљорадничке
задруге, преко 90 одсто. У прет-
ходним година оснивано је до 30
задруга годишње, а ове 167 задруга.
На југу Србије је формирано преко
Велики Бук у Лисинама
спада међу највеће водопаде у
Србији. Прилика да се спус-
тите до подножја водопада се
не пропушта. Једино тако
може да се доживи права
слика нетакнуте природе. Под
главним млазом воде налази
се језерце дубине неколико
метара, а облаци водене
прашине непрестано засипају
посетиоце. У овом амбијенту
постоји и неколико коначи-
шта, а у подножју је ресторан
са бунгаловима и малим
треба више новца уложити, навео је
Михаиловић и најавио да се у буџету
за наредне три године планира
улагање у задругарство у висини од
25милионаевра.
Локална самоуправа у Деспотовцу
намерава да оживи задругарство у
томкрају.
– Некада је Деспотовац имао две
јаке пољопривредне задруге, „Сло-
гу“ и „Јединство“. Пре петнаестак
година те задруге су практично уга-
шене. Апел наших грађана за осни-
вање задруге у складу је са активно-
стима Владе Србије за поспешивање
здругарства. На локалу, код нас, није
било интересовања за удруживање,
те није дошло до формирања
задруге. Имали смо више састанака
и надам се да ће доћи до формирања
задруге, истакао је представник те
општине, СашаЈанковић.
Идеја је да се западни модел при-
мени у Србији, а реч је о удруживању
пољопривредника у задруге, зајед-
ничкој преради пољопривредних
производа и продаји финалних
производаумалопродајама.
зоолошким вртом, рибњаком и
језером за спортске риболо-
вце.
За сада, сем екскурзија, нема
организованих туристичких
обилазака. Према предлогу
Туристичке организације и
СО Деспотовац, ако имате
викенд на располагању, прис-
тупачно је обићи Ресавску
пећину, парк Лисине, мана-
стире Раваницу и Манасију,
али и Сењски рудник и Музеј
угљарства Србије је догађају у
Јагодини.
ПРЕДСЕДНИК ЗАДРУЖНОГ САВЕЗА НИКОЛА МИХАИЛОВИЋ
OSNOVANO PET PUTA
VI[E ZADRUGA
У наредне три године план државе је да у
задругарство уложи 25 милиона евра.
VELIKO VRELO I VELIKI BUK
ДЕСПОТОВАЦ – Кањон Ресаве раздваја Хомољске и Кучајске планине и најзад,
ту је и Велико врело на 1.300 метара висине. Путеви његове воде иду ка
водопаду Велики Бук. Хидрокомплекс „Лисине” налази се на око 15 минута
вожње од Ресавске пећине, ка селу Стрмостен.
PROJEKAT PODR@ALA OP[TINA DESPOTOVAC - STAVOVI IZNETI U PODR@ANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NU@NO NE IZRA@AVAJU SVAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA
MORAVSKE VESTI STRANA 9
би имао и економски део, где би се
ученици, у оквиру задруге, бавили
услужним активностима, наводи
Стојановић.
Школа је у широј јавности
препознатљива по куварима, који ће
добити више могућности за рад и
напредовање. Почетак рада школе
датира из 1965. године, када је
административна зграда Рембаса
претворенаупросветнуустанову.
– Укупна површина која ће бити
реконструисана износи око 3.000
квадрата. У току је израда пројеката,
следећа година је предвиђена за
радове, а коначна вредност пројекта
биће позната када се све заврши. До
сада није било већих инвестиција,
тако да је школа у лошем стању. Ово
– Та два пројекта биће паралелно
реализована. У првој фази, на
топлотну енергију биће прикључен
вртић и Основна школа „Деспот
Стефан Високи“. Зграда школе биће
тотално реконструисана – од фасаде,
је прва већа реконструкција, истиче
Стојановић.
Школа ће у пролећном делу
школске године наставу прилаго-
дити радовима, а у летњем периоду
бићеобављенавећинапослова.
– Школа је у сарадњи са Турист-
ичко-спортском организацијом и
Министарством спорта и омладине
асфалтирала кошаркашки терен.
Приводе се крају и радови на
тениском терену од шљаке. Терени
су осветљени и то ноћу делује
импозантно. Омогућено је деци да
се баве спротом. Направљени су
столови за стони тенис у бетону, ту
су и справе за вежбање. Школа
поклањапажњу спорту,кажеон.
ЈП „Путеви Србије“ санирало је
регионални пут од Деспотовца
према Медвеђи у дужини од 4,8
километара и у вредности од 79
милиона динара. Близу 5 километа-
ра пута пресвучено новим слојем
асфалта уз претходно скидање масе
и тампонирање на местима где је то
потребно. Овим пројектом значајно
су побољшани услови саобраћаја на
путу који из правца Свилајнца води
ка важним туристичким дестинаци-
јама у Горњој Ресави, односно Мана-
сији, Ресавској пећини, водопаду
Велики Бук и Сењском руднику. Уз
већ реконструисану деоницу овог
месне заједнице по принципу
„динар на динар“. У Сладаји је у
реконструкцију пута уложено преко
милион динара, у Липовици око 4,3
милиона динара. По истом прин-
ципу реализовани су и путеви у
Плажану – у вредности од око 1,6
милиона динара, као и у Трућевцу и
Језеру, по 800.000 динара. Укупна
вредност свих радова са порезом је
око8,5милиона динара.
При крају су радови на 12,7
километара некатегорисаних путева
у месним заједницама Јасеново,
Медвеђа, Брестово и Велики
Поповић, захваљујући пројектима
које је подржало Министарство
пољопривреде и заштите животне
средине и обезбедило 4,3 милиона
динара за њихову реализацију. Овим
ће се обезбедити бољи и безбеднији
приступ имањима у наведеним мес-
ним заједницама и већа пољоприв-
реднапроизводња.
www.centralmedia.rs
Гради се котларница на био-масу
TEHNI^KA [KOLA U DESPOTOVCU
ДЕСПОТОВАЦ – Директор Техничке шко-
ле у Деспотовцу, Добрица Стојановић,
прецизирао је да ће следеће године бити
реконструисана зграда Техничке школе и
изграђена котларница на био-масу.
ТУРИСТИМА БЛИЖА ГОРЊА РЕСАВА
NOVI PUTEVIДЕСПОТОВАЦ – У општини Деспотовац активно се радило на
изградњи нових и поправци дотрајалих путева.
ДЕСПОТОВАЦ – Туризам у
општини Деспотовац из године у
годину добија све значајније место,
јер се повећава број туриста из
Србије, али и из региона, који
смештај проналазе у сеоским
туристичким домаћинствима и
угоститељскимобјектима.
– Највише страних туриста, као и
домаћих, долази у обилазак мана-
стира Манасија, Ресавске пећине,
Парка макета, водопада Велики Бук
и Прскало, Музеја угљарства... Нај-
више посетилаца је привукла једна
од највећих манифестација, Међу-
народни витешки фестивал „Despot
Stefan Lazarević JUST OUT“, која је
одржана трећи пут ове године, каже
директорка Туристичко-спортске
организацијеАна Богдановић.
Због повећања заинтересованости
туриста за смештај, Туристичко-
спортска организација Деспотовац
је у 2017. години расписала конкурс
за бесповратна средства и категори-
зовала два сеоска домаћинства.
Пројекат је успешно реализован и
повећанјесмештајникапацитет.
– Поред богате и разноврсне
туристичке понуде Горње Ресаве,
Туристичко-спортска организација
Деспотовац ради на промоцији
учешћем на сајмовима туризма у
Београду, Нишу, Новом Саду, Кра-
гујевцу и осталим дешавањима. Из-
рађује, продаје и дели пропагандни
материјал, сувенире, мапе, каталоге
и ради на маркетингу путем медија и
друштвених мрежа у циљу промо-
ције Горње Ресаве, наводи Ана
Богдановић.
На јубиларном 50. Међународном
сајму туризма и Сајму спорта у
Новом Саду Туристичко-спортска
организација Деспотовац и ЈП
Ресавска пећина промовисале су
природно, историјско и културно
благоГорњеРесаве.
– Туристичко-спортска организа-
ција Деспотовац учествовала је са
ЈП Ресавска пећина и Природњач-
ким центром из Свилајнца на 9.
Међународном сајму туризма и
сеоског туризма у Крагујевцу, који је
организован у хали „Шумадија“
крајем новембра. Циљ је остварен –
промовисане су туристичке дести-
нације Горње и Доње Ресаве, истиче
Ана Богдановић.
Заједничким наступом са Природ-
њачким центром из Свилајнца на
сајму у Крагујевцу, започета је
сарадња општина Свилајнац и
Деспотовац на промоцији туристи-
чких дестинација. У наредној го-
дини се зато с правом очекује пове-
ћан број туриста, ђачких екскурзија
и индивидуалних посетилаца.
пута од Деспотов-
ца до Водне, пред-
стављаће значајно
унапређење путне
инфраструктуре и
разлог више турис-
тима из земље и
иностранства да
посете овај део
Србије.
Осим регионал-
них, раде се и ло-
кални путни прав-
ци у чијем финан-
сирању, поред оп-
штине, учествују и
преко унутрашњих
зидова, електро и
водоводне инстала-
ције, канализације,
кровне конструкције
до пренамене про-
стора. Од фискул-
турне сале формира-
ћемо ресторан који
Када проради топлана,
разговарамо о изградњи
затвореног базена, што би
био врхунац свих радова. Тај
садржај недостаје Деспо-
товцу па много деце одлази у
друге градове. То би био
прави погодак и деци би
биле пружене нове могућ-
ности. То може да буде и
разлог за упис деце баш у ову
школу, јер родитељи воде
рачуна о понуђеним садр-
жајима,кажедиректор.
ZATVORENI
BAZEN
REKORDNA
TURISTI^KA
SEZONA
ТУРИЗАМ СВЕ ДОМИНАНТНИЈИ
У ДЕСПОТОВЦУ
PROJEKAT PODR@ALA OP[TINA DESPOTOVAC - STAVOVI IZNETI U PODR@ANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NU@NO NE IZRA@AVAJU SVAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA
MORAVSKE VESTI STRANA 10
пацијената и запослених, рад на
енергетској ефикасности и набавка
котланабио-масу.
– Нови стандарди биће испуњени,
што ће омогућити примену новог
система рада, односно лекар и сес-
тра радиће заједно. Пријем пације-
ната биће другачији, хитна служба
добиће веће просторије и биће
повезана са рендгеном, стари и нови
део установе биће повезани лифтом.
Добићемо у свим просторијама
централну топлу воду, која се загрева
у колекторима сунчевом енергијом,
као и централну климатизацију свих
просторија,набрајаМилошевић.
Радови ће бити обављени на 4.000
квадрата, пројекти се раде, а вред-
ност радова се процењује на преко
100 милиона динара. Поред тога, у
тој установи очекују набавку диги-
талног рендген-апарата, јер је пос-
тојећистар33године.
– Ове године Дом здравља је
смањио дуг са 80 на 50 милиона
ДЕСПОТОВАЦ – Директор Дома
здравља у Деспотовцу, Дејан
Милошевић, изјавио је да ће објекат
те установе после готово седам
деценија бити реконструисан од
пода до крова. Вредност радова
процењује се на преко 100 милиона
динара, а средства обезбеђује Влада
Србије. Очекује се да радови
започну у марту следеће године и да
трајудокрајаавгуста.
– Припремамо комплетну рекон-
струкцију, јер су до сада од 1953.
године службе само додаване, пре-
грађивани ходници, дозиђивано и
крпљено. Циљ је да до краја следеће
године будемо акредитована устано-
ва. У постојећем стању никада не
бисмо могли да уђемо у поступак
акредитације, јер целокупан рад
установе није у складу са нормама
које намеће тај процес, истиче
Миошевић.
Нови распоред просторија, нови
распоред служби у смислу комфора
динара, захваљујући сарадњи са
локалном влашћу. Важна је чињени-
ца да је враћена снабдевеност
лековима и ампулама, као и осталим
материјалом. До јануара је то било
дефицитарно, на ивици блокаде
установе. Дом здравља је ове године
обавио 2.000 систематских прегледа
рудара из Рембаса, Штавља и
Јасеновца. Због тешке финансијске
ситуације прихватали смо послове и
смањили дуг, наводи Милошевић и
присећа се да су запослени прошле
године куповали игле, доносили
ампуле, док су пацијенти све морали
дакупују.
Старосна структура запослених
медицинских радника је лоша, јер је
последња сестра примљена пре 17
година, док ће десетак лекара за 6–7
годинаотићи упензију.
– У опасности смо да останемо без
очног и ушног специјалисте,
ДЕСПОТОВАЦ – Већ почетком
новембра у хотелу „Ресава“ у
Деспотовцу попуњени су сви смеш-
тајни и ресторански капацитети за
новогодишње празнике. У вишедне-
вном аранжману су гости из Маке-
доније и Бугарске, као и из Београда
и Војводине.
– У суштини, није добро да кажемо
да су сви капацитети попуњени, због
многобројних заинтересованих
грађана, али драго нам је да су гости
схватили да треба благовремено
обезбедити место. Највеће задовољ-
ство је чињеница да нам се гости
враћају, односно годинама благовре-
мено резревишу смештај или места
за дочек и репризу, каже познати
угоститељ Миодраг Миле Ради-
сављевић и додаје да у новоотвo-
реном ресторану „Шест топола“ још
увекимаместазадочекНовегодине.
Реч је о ексклузивном простору,
новом етно-ресторану „Шест топо-
www.centralmedia.rs
Циљ је да до краја следеће године будемо
акредитована установа. У постојећем стању никада
не бисмо могли да уђемо у поступак акредитације,
јер целокупан рад установе није у складу са
нормама које намеће тај процес, истиче Милошевић.
Треба ценити сваког госта и ми се прила-
гођавамо жељама уз нашу домаћинску услу-
гу. Од почетка марта хотел „Ресава“ је пос-
ловао пуним капацитетом, обухваћене су све
категорије туриста, каже Миодраг Миле Ради-
сављевић.
гинеколога, педијатра... На томе
мора да се ради, општина мора да се
позабави тим проблемом и да
покушамо то да амортизујемо.
Имамо 1.000 рудара, а немамо очног
лекара и они да морају да путују 50
километара, а села где живи већина
становништва такође су удаљена,
кажеМилошевић.
Пројекат локалне самоуправе
Унапређење здравствене заштите
становништва у коме се ангажују
младилекарии сестре.
– Циљ је излазак на терен,
превентивни прегледи, мерење
притиска и шећера, упућивање код
специјалисте. Формирали смо још
једну екипу хитне помоћи која је
допринела побољшању рада. Како је
било, сада је добро, али може још
много боље и биће боље, закључио
јеМилошевић.
ПОСЛЕ СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА
REKONSTRUKCIJA
DOMA ZDRAVQA
ХОТЕЛ РЕСАВА У ДЕСПОТОВЦУ
MAKEDONCI I BUGARI
ла“,поредрекеРесавеуДеспотовцу.
– Бенд из Ђевђелије забављаће
госте. Треба ценити сваког госта и
ми се прилагођавамо жељама уз
нашу домаћинску услугу. Од
почетка марта хотел „Ресава“ је
пословао пуним капацитетом,
обухваћене су све категорије
туриста. Витешки турнир је веома
битан, имали смо пуно позива из
Црне Горе и региона, али, нажалост,
наших 90 лежајева било је мало у
односу на захтеве. Покушаћемо у
наредној години да понуду смештаја
повећамо бар за још 50 лежајева,
истичеРадисављевић.
У склопу комплекса „Шест
топола“ налазе се и ресторан и
фудбалски терен. У наредној години
биће завршена изградња тениског
терена, а у плану је и изградња
базена, неколико бунгалова и језеро
заспортскириболов.
DO^EKUJU NOVU GODINU
PROJEKAT PODR@ALA OP[TINA DESPOTOVAC - STAVOVI IZNETI U PODR@ANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NU@NO NE IZRA@AVAJU SVAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA
MORAVSKE VESTI STRANA 11
које је из године у годину све више,
као и локалној самоуправи и
руководству Општине Ћуприја, које
је ову традиционалну изложбу
препознало као значајан културни
догађај, не само за наш град него и
шире. На то указује чињеница да је
изложба и ове године финансирана
средствима за финансирање програ-
ма и пројеката Удружења грађана на
територији општине Ћуприја, рекао
је председник Удружења Новак
Новаковић.
Заступљене су готово све технике и
поетике. Изложба ће бити отворена
до30.новембра2017.године.
ЋУПРИЈА – У галерији Музеја
„Хореум Марги – Равно” у Ћуприји
отворена је Осма годишња колектив-
на изложба Завичајног клуба
ликовних уметника. Овогодишњу
изложбу чини 58 радова које
потписују 42 аутора. Плакета клуба
за допринос развоју културе
популаризацијом ликовне уметно-
сти ове године додељена је РТВ
Поморавље, која од оснивања у
својој програмској шеми садржаји-
ма из области културе и ликовне
уметности даје простор, а самим тим
и значај.
– Захваљујем се свим ауторима,
ћупријским уметницима и публици
– Очекујем да оно што је дого-
ворено и планирано буде реализо-
вано у потпуности, односно оно што
смо политички најавили да буде и
оперативно реализовано, додао је
Бошњак.
Он је истакао да је за њега
привилегија што је са студентима
ВМШ.
– Приоритет Владе Србије је
унапређење знања и компетенција.
Оваква установа заслужује да буде у
фокусу државних органа, јер значај
ВМШ превазилази локалне и нацио-
налнеоквире,додаојеБошњак.
Директор школе, проф. др Христос
Алексопулос, нагласио је да је у
стратегији те установе студент на
www.centralmedia.rs
првомместу.
– Студенти морају да знају да смо
ми са њима, на њиховој страни и да
се боримо заједно са њима. Држава
нам је поверила задатак да бринемо
о њиховом образовању. Ратови су се
водили оружјем, а сада оловкама и
знањем. Желимо да наше студенте
наоружамо знањем. Знање не може
дасеукраде,истакаојеон.
Најбољим студентима уручене су
награде, док је Лазару Стевановићу
уручена стипендија Високе здрав-
ствене школе из Витентура у Швај-
царској, а ћупријска школа га је
наградила рачунарском опремом и
путовањем.
ИЗЛОЖБА ЗАВИЧАЈНИХ УМЕТНИКА У ЋУПРИЈИ
PLAKETA TV POMORAVQE
ODR@ANA 10. SEDNICA
SO SVILAJNAC
СВИЛАЈНАЦ- На 10. седници СО
Свилајнац усвојен је предлог о
ребалансу буџета за 2017. годину,
као и Извештај о извршењу буџета
општине Свилајнац за период од 1.
јануара до 30. јуна 2017. Разматран је
и усвојен извештај интерног реви-
зора општине Свилајнац у КЈП
„Морава“, а који се тиче пројекта
реконструкције изворишта и изград-
ње постројења за пречишћавање
воде за пиће „Перкићево“. Реч је о
испоруци сета технолошке опреме у
вредности од 400.000 евра и великим
неправилностима током уговарања,
набавке и испоручивања све пот-
ребне опреме наведене у уговору и
документацији који су потписани
2006. године. Председник Општине
Предраг Милановић обавестио је
одборнике о пројекту јавно-при-
ватног партнерства за обављање
комуналне делатности депоновања
комуналног отпада, који ће омогући-
ти коначно збрињавање отпада у
складу са законом и начелима
очувања животне средине, санацију
свих дивљих депонија и обезбеђи-
вање услова да се оне више не
формирају. Милановић је истакао да
су у току радови на регулацији
корита реке Ресаве и да је завршена
последња фаза реконструкције
градских базена који ће следећу
сезону дочекати као модеран
спортско-туристичкикомплекс.
VE]E ZARADE
U JAVNOM SEKTORU
ЋУПРИЈА – Од наредне године већа примања имаће
запослени на свим нивоима јавног сектора, изјавио је државни
секретар Министарства за државну управу и локалну
самоуправу Иван Бошњак. Он је у Високој медицинској школи
струковних студија у Ћуприји из присуствовао обележавању
Међународног данастудената.
СВИЛАЈНАЦ – Природњачки
центар у Свилајнцу добио је нови
садржај – дечју играоницу и кафе за
родитеље. За децу су предвиђени
разни садржаји, од цртања до
експеримената, а о њима ће бринути
васпитачица. Поред тога, Центар је
понудио родитељима и деци из
региона и прославу Нове године. Реч
Играоница у Природњачком центру
KAFA U DRU[TVU DINOSAURUSA
је о новогодишњем програму који
предвиђа филмску пројекцију,
новогодишњу представу, сликање са
Деда Мразом, поделу пакетића.
Постоји неколико термина у недељи
пре Нове године. Тренутно у Центру
деца из вртића и основци обрађују
наставно градиво кроз конкретне
примеренаогледнимчасовима.
ЋУПРИЈА- На 1. Конференцији
поводом 8. новембра Дана просвет-
них радника Србије, потписан је
Уговор о сарадњи и формирању
Уније Високе медицинске школе из
Ћуприје, Медицинске школе из Ћуп-
рије и Технолошке школе из Параћи-
радња између високих и средњих
школа треба да буде што јача, рекао
је директор ВМШ др Христос Алек-
сопулос, који је потписао уговор са
директорком Медицинске школе Зо-
риcом Маринковић и директором
Технолошка школе Дејаном Неши-
ћем.
UNIJA TRI [KOLE
на. Подручја рада су просвета,
здравство и социјална заштита
на територији Поморавског
округа.
-ВМШ је једина висока прос-
ветна установа у Србији која је
покренула сарадњу са средњим
школама. На овај начин пока-
зали смо да треба да сарађујемо
на свим нивоима и да постоји
континуитет. Држава улаже ве-
лики труд у образовање, а са-
MORAVSKE VESTI STRANA 12
резултат са председничких избора од
65 одсто императив за све напред-
њаке, те ће се трудити да тај резултат
убудућностибудеи надмашен.
– Да ово што причам има озбиљну
подлогу и у реалном животу, пот-
врђује и чињеница да је СНС-у у
Параћину, иако није део локалне
власти, у претходних неколико
месеци приступило око 400 нових
чланова, међу којима су успешни
пољопривредници, високообразо-
вани млади људи, као и велики број
радника које је владавина Демократ-
ске странке оставила без посла а
њихову децу без будућности у овом
граду. За све што радимо имамо
Он је потврдио да са поверени-
цима, угледним професором Мио-
драгом Стефановићем и познатим
параћинским адвокатом Небојшом
Симићем, функционише на најбољи
могући начин и да је странка у
Параћину најстабилнија од када
постоји, што потврђују и састанци
месних одбора где у појединим
селима скуповима присуствује и по
педесетак чланова, док ранијих
година СНС у неким изборним
јединицама није имао ни кандидате
за одборнике. Илић наглашава да је
повереништво СНС-а у Параћину
потпуно спремно за све изборе, ма
када да буду расписани и да је
безрезервну подршку централе
странке. Томе свему доприноси
јединство унутар повереништва и
тимски рад свих чланова, истакао је
Илић.
Први пут од када СНС у Параћину
постоји, грађани имају поверење у
руководство на локалу и веру да је
ово повереништво решено и спо-
собно да промени локалну власт која
данас влада куповином одборника и
трговином општинским ресурсима
искључиворадиопстанканавласти.
План повереништва је да у наред-
ном периоду сагледа реалне пробле-
– Чињеница је да се за здравство не
издваја довољно, да се издваја мало,
али чини ми се да је највећа замерка
оних осигураника који су 20–30
година издвајали за здравствену
заштиту, а деси се да се баш разболе
оног тренутка када не ради скенер,
или када не може да се закаже неки
преглед и заиста се у кругу општих
болница и клиничких центара нала-
зи велики број приватних апотека и
дијагностике, где то пацијенти
морају да одраде одмах, објаснила је
дрСтојадиновић.
– Сама чињеница да губимо
годишње 38.000 становника, указује
на то да здравствена заштита мора да
буде доступна свим грађанима.
Добар пример су недавно органи-
зовани бесплатни прегледи неосигу-
www.centralmedia.rs
ПАРАЋИН – Српска напредна странка у Параћину
представила је биографије тридесетак нових људи који
би у наредном периоду требалo да буду носиоци
политике развоја Параћина, као и Општинског одбора
напредњака. Међу њима су познати параћински лекари,
директори, домаћини, представници страних компанија,
директори школа и банака, угледни просветни радници,
као и млади високообразовани људи који су у локалном
одбору СНС-а препознали шансу да је после 17 година
могућа промена локалне политике која је Параћин
оставила без привредних гиганата, вредне раднике без
посла а младе без будућности, изјавио је за „Моравске
вести“ један од повереника параћинских напредњака,
Милан Илић.
БЕОГРАД – Др Данијела Стојадиновић, народна посланица и
овлашћени представник Посланичке групе СПС, говорећи у
Скупштини Србије о сету закона из области здравства, иста-
кла је да је општина Свилајнац искористила прилику да про-
јектима аплицира и добије новац за комплетну реконструк-
цију Дома здравља. Претходно су реконструисане сеоске
амбуланте и на тај начин је показано да се води брига и о сео-
ском становништву и здравственом стању целе општине.
ме грађана и изађе са конкретним
решењима за њих. Чланови, сим-
патизери, али и остали грађани
задовољни су што им се после много
година обратио неко из руководства
странкеналокалу.
– То је, по мени, велики успех овог
повереништва јер смо вратили веру
људима да је СНС једина озбиљна
политичка организација у Параћину
и да једина има кадрове са богатим
радним искуством и знањем да воде
ову општину, закључио је Милан
Илић, члан повереништва СНС у
Параћину.
раних лица, који су наишли на
велико одобравање и на потребу, и то
се показало. Пораст хроничних
незаразних обољења, морамо да
признамо, због лошег стандарда
изискује више рада на превентиви, а
потреба за стручним медицинским
кадром је више него очигледна,
навелаједрСтојадиновић.
– Статус здравственог радника ни-
је на завидном нивоу и то је нешто
што, чини ми се, и ових дана са афе-
рама око вакцина, добија свој при-
мат. Теме везане за здравство су
углавном корупција у здравству, а
заборавља се да наш здравствени си-
стем опстаје деценијама баш захва-
љујући ентузијазму и лекара и на-
ших здравствених радника, закљу-
чилаједрДанијелаСтојадиновић.
– Добро је да имамо врхунски
опремљене клиничке центре, али
бих ја додала и подсетила, у ствари,
или покренула ову тему да у Србији
имамо 158 домова здравља који су
буквално локална брига. У неким
општинама је то добро, а у неким
општинама се то није показало као
питање је колико оне могу да
учествују у набавци нове опреме.
Отвара се и питање апотека и
дуговања домова здравља, које се
мора решавати што пре, како
пацијенти не би зависили од
приватних апотека и приватних
услуга,истаклаједрСтојадиновић.
Посланица СПС др Данијела Стојадиновић
UNAPREEWE ZDRAVSTVENOG SISTEMA
добра пракса, подсе-
тила је др Стојадино-
вић и додала да је при-
марна здравствена
заштита заправо капија
и заштитник фонда и
да од примарне здрав-
ствене заштите зависи
здравствени систем.
– С обзиром на сма-
њење трансфера ло-
калним самоуправама,
SNS U PARA]INU NIKAD JA^I
Милан Илић - Повереник СНС Параћин
Moravske vesti No2
Moravske vesti No2
Moravske vesti No2
Moravske vesti No2

More Related Content

Similar to Moravske vesti No2

Knjazevacke novine broj 32
Knjazevacke novine broj 32Knjazevacke novine broj 32
Knjazevacke novine broj 32Knjazevac
 
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.FEFA Faculty
 
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomijeNovi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomijeNALED Serbia
 
BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.Ivana Mihajlović
 
Info list kampanje Pitajte KADA - Parafiskalni nameti
Info list kampanje Pitajte KADA - Parafiskalni nametiInfo list kampanje Pitajte KADA - Parafiskalni nameti
Info list kampanje Pitajte KADA - Parafiskalni nametiNALED Serbia
 

Similar to Moravske vesti No2 (7)

Knjazevacke novine broj 32
Knjazevacke novine broj 32Knjazevacke novine broj 32
Knjazevacke novine broj 32
 
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
 
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05
 
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomijeNovi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
 
Biz life preview - br. 3
Biz life   preview - br. 3Biz life   preview - br. 3
Biz life preview - br. 3
 
BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.
 
Info list kampanje Pitajte KADA - Parafiskalni nameti
Info list kampanje Pitajte KADA - Parafiskalni nametiInfo list kampanje Pitajte KADA - Parafiskalni nameti
Info list kampanje Pitajte KADA - Parafiskalni nameti
 

More from moravskevesti

Laserska epilacija cena pdf
Laserska epilacija cena pdfLaserska epilacija cena pdf
Laserska epilacija cena pdfmoravskevesti
 
Epilacija pdf detalji
Epilacija pdf detaljiEpilacija pdf detalji
Epilacija pdf detaljimoravskevesti
 
Paraćin u Moravskim vestima broj 10
Paraćin u Moravskim vestima  broj 10Paraćin u Moravskim vestima  broj 10
Paraćin u Moravskim vestima broj 10moravskevesti
 

More from moravskevesti (6)

Laserska epilacija cena pdf
Laserska epilacija cena pdfLaserska epilacija cena pdf
Laserska epilacija cena pdf
 
Epilacija pdf detalji
Epilacija pdf detaljiEpilacija pdf detalji
Epilacija pdf detalji
 
Sfs stecaj 2020.
Sfs stecaj 2020.Sfs stecaj 2020.
Sfs stecaj 2020.
 
Paraćin u Moravskim vestima broj 10
Paraćin u Moravskim vestima  broj 10Paraćin u Moravskim vestima  broj 10
Paraćin u Moravskim vestima broj 10
 
Specijalno izdanje
Specijalno izdanjeSpecijalno izdanje
Specijalno izdanje
 
Moravske vesti No.1
Moravske vesti No.1Moravske vesti No.1
Moravske vesti No.1
 

Moravske vesti No2

  • 1. MESE^NE NOVINE BROJ 2 CENA 20 DINMORAVSKE VESTI VETERINARSKE USTANOVE NAPREDAK O^ISTIMO SRBIJU UZ POMO] Tel. +381 35 8856 065 Faks. +381 35 8856 643 Terakovo naseqe bb 35230 ]uprija, Srbija vu.napredak.cuprija035@gmail.comhttp://www.vunapredak.comNOVEMBAR 2017 ISSN 2560-502X 9 772560 502003 JAGODINSKA VLAST REKORDER PO NEZAKONITOM TRO[EWU BUXETA REVIZORI: POTRO[ENO 972 MILIONA DINARA Strana 2 HRONIKA ZAPALIO OCA U RADO[INU ISTERIVA^ AVOLA NA SLOBODI IZUDARAO @ENU I SUPRYGU, PA SE OBESIO Strana 6 JAGODINSKI ODBORNICI POVE]ALI POREZ NA IMOVINU U 2018. GODINI Strana 2 KINEZI ULA@U 150 MILIONA EVRA Ninoslav Eri}: Strana 5 MASTER STUDENTI FAKULTETA PEDAGOD[KIH NAUKA U JAGODINI PREPOZNATI U EVROPI Strana 3
  • 2. MORAVSKE VESTI STRANA 2 U V O D N I K ,,Запалио оца", ,,Занема- рене бебе", ,,Пребио супругу и ташту, па се обесио", зак- ључно са ,,Истеривачима ђавола", само су неки од наслова ко је доноси но- вембарско издање Морав- ских вести. Где смо погре- шили да нам се овако враћа? То је питање које вероватно постави себи сваки грађанин бар једном у току дана. Многи су нашли решење у томе да не читају, не слушају или не гледају медије, од- носно да директно или инди- ректно новинаре оптужују за трагедије које се дешавају. Самоизоловање ипак није зауставило спиралу негатив- них догађаја, напротив као да је још више дало крила забрињавајућим појавама. Поставља се и питање шта нам следи, јер крај не може да се сагледа? Институције и истакнути појединци немају одговор на ове догађаје, сем баналног и излизаног ,,тран- зициона времена". Социоло- зи кажу да у психолошком смислу, идејна и идеолошка празнина, настала услед краха комунизма и социјали- зма у Србији, зјапи отворена и тежи да се попуни нето- лерантним идеологијама. У недостатку моралних пита- ња у јавности, отвара се про- стор за догматске и искљу- чиве етике. Зато од овог броја започињемо фељтон о манастиру Хиландар и Све- тој Гори, који ће уређивати и писати представник тог манастира за Србију Милош Стојковић. Преко 800 година трајања у свим временима дају за право Хиландарцима да нам упуте мудре речи. Повратак коренима и вери која нас је одржала можда не може да спречи, али може бар да ублажи растући ниво насиља у породици, а младима буде путоказ за будућавремена Власник и директор: Горан Јевремовић, главни и одговорни уредник: Горан Јевремовић, компјутерска обрада: Бојан Мајдов, редакција: уредник- Милош Стојковић, новинари - Петар Милетић, Дејан Михајловић, и Владимир Никитовић, адвокатска канцеларија: Александра Илић - 063/8590866. Адреса: Херцеговачка 7, 3500 Јагодина, телефони: редакција 063/8197929, WEB: www.centralmedia.rs, Е-маил: centralmedia15@gmail.com. Издавач: ГоранЈеремовићПР агенцијазановинарствои издаваштвоЦентралмедиа Јагодина. Штампа: ГП Компанија ,,Штампарија Борба" ад . Лист је уписан у Регистар јавних гласила код АгенцијезапривреднерегистреподбројемНВ 000860. МОРАВСКЕ ВЕСТИ Nо.2 ПРАВО НА ИСТИНУ – Имајући у виду остварене промете из уговора о купопродаји оверених код јавних бележника у Јагодини, произлази да су цене у промету за куће и станове у првој зони више за 3,59 одсто, у другој зони за 1,66 одсто, док су у трећој зони ниже за 3,17 одсто. Поред тога, квадрат гараже у првој зони је поскупео за 15,2 одсто, а у другој је нижи за 22 одсто – стоји у образложењутеодлуке. Цена квадрата станова и кућа у првој зони за 2018. годину повећана је на 73.600 динара са 71.000 ове и 64.000 прошле године. У другој зони је цена квадрата скочила за 1.000 динара – са 58.700 на 59.700 динара, док је претпрошле године била 52.000 динара. Смањење је у трећој зони, односно у селима, са 31.000 на 30.000 динара, док је претпрошле године цена била 28.500 динара. У 2015. години цена квадрата у првој зони била је 60.000 динара. Олакшавајућа је околност да одборници нису повећали пореске стопе и смањивали амортизацију, односно коефицијенти су остали на истом, законом максимално дозво- љеном нивоу. Поред ових намета, Јагодинци плаћају и еколошки порез у висини од 12 динара по квадрату годишње. Због тешке економске ситуације и стварања бољих услова за развој, пољопривредно земљиште неће бити опорезовано ни у 2018. години. Исти статус имаће и неизграђено гарђевинско земљиште на парцелама већим од 10 ари, које се користи у пољопривредне сврхе. Иначе, у материјалу за ову седницу наведено је да цена квадрата новоградње у Јагодини износи 82.000динара. ЈАГОДИНА – Одборници јагодинског парламента из коалиције ЈС – СПС и СНС, једногласно су за 11 минута усвојили 10 тачака и 17 подтачака дневног реда седнице Скупштине града, односно требало им је 155 секунди да усвоје четири подтачке одлука о повећањуизносапорезана имовину грађана за2018. годину. – Ревизори су назначили да је Град Јагодина незаконито потрошио 972 милиона динара или 40 одсто годишњег буџета. Опасно је што је буџет преузео веће обавезе него што је скупштина дозволила. То је најкритичније. На обавезе које нису у складу са важећим законским и другим прописима потрошено је 435 милиона динара. Реч је о плаћању нечег што није у надлежности локалне самоуправе. Преко важећег буџета Јагодине, који је скупштина одобрила, потрошено је 433 милиона динара, што је веома критична радња. Закон о јавним набавкама прекршен је у пословима вредним за 73 милиона динара, односно, није било одговарајућег поступка јавне набавке или нису поштоване законске процедуре. Без спроведеног јавног конкурса потрошено је 15 милиона динара. Прекорачење код исплате зарада, додатака, накнада и социјалних доприноса износи преко 9 милиона динара, тумаче финансијски експерти извештајревизора. Експерти истичу да су ревизори у случају Јагодине ,,чудно" или по неком другом методу, до сада не примењеном, вршили ревизију у односу на друге градове. Код других је извештај детаљнији, садржи од 200 до 250 страница, сваки конто је образложен, док у случају Јагодине извештај има свега 55 страница, односно није приказан сваки конто и нису наведене неправилности, као штоиначерадеревизори. – Овде су ревизори дали уопштен извештај и први пут видимо овакав извештај као што је урађено у Јагодини. Дате су само уопштене напомене, тако да се не види дубински приказ сваког трошка и сваке неправилности. За људе који раде у сектору локалних финансија то је болно што се такве ствари догађају и некажњено пролазе, а што је најгоре, неколико дана после објављивања извештаја ДРИ, Јагодини се из државне резерве исплаћује се 120 милиона динара због неостваривања прихода, констатујуфинансијскистручњаци. Питали смо челнике јагодинске власти да прокоментаришу извештај Државне ревизорске институције и чињенице које су изнете, али они ни до тренутка штампања месечника нису одговорили. Наставићемо да објављујемо резултате ревизије и да питамо јагодинску власт за коментар. NEZAKONITO I NEPROPISNO POTRO[ENO 972 MILIONA DINARA www.centralmedia.rs Izve{taj Dr`avne revizorske institucije VE]I POREZI JAGODINCIMA ZA 155 SEKUNDI ЈАГОДИНА – Државна ревизорска институција је у извештају о контроли трошења буџета у 2016. години у Јагодини констатовала је да је власт у том граду незаконито и непрописно потрошила 972 милиона динара и изнела мишљење са резервом о правилности пословања. ЈАГОДИНА РЕКОРДЕР ПО НЕПРАВИЛНОСТИМА ТРОШЕЊА БУЏЕТА
  • 3. MORAVSKE VESTI AKTUELNO STRANA 3www.centralmedia.rs мали допринос очувању идентитета српске националне мањине. Ја сам, на пример, био позван да говорим своје стихове на слави Храма у Сантову, где је гост био и амбасадор Србије, али и у српском манастиру Грабовац, дге сам имао прилику да се дружим са Владиком мађарско- румуским Лукијаном, са бившим председником Мађарске Ференцом Ђурчаном... Овакве шансе за местер студенте нашег факултета заиста су право благо, а наша размена искустава са мађарским колегама непроцењивојеискуство. Факултет педагошких наука не води рачуна само о наставним разменама у оквиру студијских програма. Студенти ове високо- школске установе у прилици су да представе своје успехе и на кул- турно-уметничком и спортском пољу. У протеклој школској години, хор, оркестар и фолклорни ансабл гостовали су по позиву у Бугарској и Мађарској, где су на маестралан начин освојили престижне награде и задобили неподељене симпатије публике. Ускоро, од 5. децембра, студентски тим предвођен професо- ром Живорадом Марковићем путује и даље, у Индију, на петодневни турнир ухокејунатрави. - Факултет педагошких наука у Јагодини једини је факултет у Србији чији студенти организовано тренирају и такмиче се у овом атрактивном спорту. О томе колико пратимо најактуелнија дешавања сведочи податак да наша факултет- ска екипа броји 7 чланова док делегација из целе Србије има двадесетак путника. Посебно нам је изазовно што ћемо као статисти и непрофесионални глумци учество- вати у снимању филма о индијском играчу хокеја на трави који има статус националне легенде, каже студент мастер академских студија смера Учитељ, Стефан Љубоми- ровић. MORAVSKE VESTI STRANA 3 студената са студијских путовања у Сегедин (Мађарска) и Јуваскулу (Финска). Путовања су, наравно, била потпуно бесплатна за студенте. Они су, како каже Звездана Пет- ровић, полазник програма и профе- сор историје, посетили универзи- тете, школе вежбаонице и средње стручне школе, и имали прилику да воде разговоре са директорима најелитнијих школа и учествују у радионицама. Један од основних резултата њихових студијских боравака јесте откривање механи- зама путем којих свака васпитно- образовна институцијаучи. - Не уче појединци, не уче професори, не уче само ђаци. Нови концепт је да цела школа, као једно биће, као интегрисана институција, напредује, учи, креће се новим путевима, проналази начине да сви имају заједничку визију и да „измере“ колективни успех. Тај европски концепт усвајају наши мастер студенти у директном контакту са колегама и професорима са европских универзитета – истиче др Ивана Ћирковић Миладиновић, продеканзамеђународнусарадњу. У оквиру Еразмус програма у Мађарској, на Универзитету у Баји, у овом семестру студира Стефан Лазаревић, мастер студент на смеру Васпитач у домовима. У наредном семестру на размену у Мађарску и Немачку ићи ће Нада Стојанчев, Бобан Јанковић и Илија Петровић, студенти на мастер академским студијама Учитељ и Васпитач у предшколскимустановама. - Поред одлично организованог боравка, стипендије која нам покрива све трошкове, могућности да се професионално остваримо у Будимпешти, у школи и гимназији са интернатом „Никола Тесла“, бора- вак у Мађарској уједно сагледавамо и као својеврсну националну мисију. Дивно је остварити контакте са нашом дијаспором и дати макар и ЈАГОДИНА-Студенти мастер студија на Факултету педагошких наука у Јагодини своја знања и искуства обогаћују на престижним европским универзитетима. Њихо- ви боравци на сродним факултетима у потпуности су стипендирани, тако да студенти не улажу ништа осим добре воље, знања и ентузијазма. Све остало обезбеђује Факултет педагошких наука у сарадњи са европским фондовима и партнер- скимуниверзитетима. - Обезбеђујемо сву администра- тивну и стручну подршку нашим студентима и пратимо њихова постигнућа у периоду који проводе у иностранству иако нисмо у обавези да то чинимо. Они нам вишеструко враћају јер непрестано добијамо похвале за њихов рад од врхунских професора широм Европе. То је показатељ да наш факултет студентима даје знања која су у европском образовном про- стору најмање конкурентна, а веома често изнад европског просека. Зато се наши свршени студенти, мастер учитељи и васпитачи, лако запо- шљавају у европским земљама, каже декан Факултета педагошких наука, проф. дрВиолетаЈовановић. Новости на пољу успешног „осва- јања“ Европе и света јагодинских студената стижу готово свако- дневно. У овом тренутку, Факултет педагошких наука у Јагодини дочекао је чак тридесет мастер То је показатељ да наш факултет студентима даје знања која су у европском образовном простору најмање конкурентна, а веома често изнад европског просека. Зато се наши свршени студенти, мастер учитељи и васпитачи, лако запошљавају у европским земљама, каже декан Факултета педагошкихнаука,проф.дрВиолетаЈовановић. PREPOZNATI U EVROPI МАСТЕР СТУДЕНТИ ФАКУЛТЕТА ПЕДАГОШКИХ НАУКА У ЈАГОДИНИ www.centralmedia.rs Tim FPNJ nastupi}e na turiniru u Indiji
  • 4. се повећати степен безбедности од поплава предвиђен је споразумом са Швајцарском, што ће решити проблем друмских и пешачких мостованаЦрници подизањемкота. – Уговор је потписан ове године и после врло компликоване проце- дуре, која је таква јер је реч о дона- торским пројектима, сада смо у фази почетка израде потребне техничке документације и анализа. То значи да ће се пројекат спроводити више година. Подразумева уклањање и поновну изградњу неких мостова. Којих тачно, показаће анализа, зависно од расположивих средстава, али је сасвим извесно да ће река после ових радова сасвим другачије изгледати него овог тренутка. Практично, са становишта одбране од поплаве, сви друмски мостови су спорни, сем моста код Фабрике стакла, и сви пешачки мостови. Постављени су сувише ниско и угрожавају проток воде кроз град, те су они били један од битних разлога запоплаву,навеојеПауновић. Параћин ће у том пројекту учествовати са око 70 милиона динара. Када оба пројекта буду завршена, Параћинци ће сигурно бити спокојни одводаЦрнице. MORAVSKE VESTI STRANA 4 капиталних инвестиција трају и по неколико година, јер се финансирају из међународних фондова. – Циљ је унапређење система одбране од поплава пошто је после 2014. године анализом закључено да је постојећи систем двоструко превазиђен, односно двоструко више воде је прошло кроз корито Црнице него што то систем грађен седамдесетих година прошлог века дозвољава, што значи да више нисмо заштићени тим старим системом. Предстојећим радовима корито Црнице биће регулисано од Главице до ушћа, а радови ће бити другачији у различитим деловима тока. На појединим деловима биће изграђени нови насипи, на другим зидови, мобилни системи... Општина има могућност да утиче на пројектна решења, али свакако да велике слободе у том смислу нема јер је одбрана града приоритет, рекао је председник Општине Саша Пауно- вић. Пројекат регулације Црнице ради се у дужини од 11 километара, од ушћа у Велику Мораву до ушћа Грзе у Главицу. Други пројекат којим ће ПАРАЋИН – Три године после катастрофалних поплава започета је реализација пројекта ,,Хитни радови за одбрану Параћина од великих вода Црнице”. Средства у висини од око 4 милиона евра обезбедила је Европска унија, а пројекат опера- тивно реализују Развојна агенција Аустрије и ЈП „Србијаводе”, као и општина. Поред тога, започета је и припрема техничке документације за реконструкцију седам мостова. Вредност пројекта је 3,1 милион франака а средства је обезбедила Швајцарска. Уобичајено је да процедуре за реализацију ових RADOVI NA REGULACIJI CRNICE Реконструкција мостова у фази припреме техничке документације. Наредних месеци биће ура- ђени пројекти за мостове на Црници, током 2018. године биће спроведени тендери за израду техничке документа- ције и извођење радова. Према тој динамици, реално је да у 2019. и 2020. години почну радови на три друмска и четири пешачкамоста. SEDAM MOSTOVA Sa{a Paunovi} sa pokretom Za selo i grad Реализација пројекта заштите Параћина од поплава ZAJEDNI^KA TURISTI^KA PONUDA POMORAVQA ПАРАЋИН – На недавно одр- жаном састанку туристичких орга- низација Шумадије и Поморавља, који су иницирали Регионална привредна комора и Туристичка организација Крагујевца, донета је одлука о формирању радног тела које ће представљати туристичке организације централне Србије. Циљ је формирање регионалне туристичке организације. На Сајму туризма у Крагујевцу потписан је протокол о сарадњи туристичких организација Шумадије и Помо- равља. Крајњи циљеви су заједни- чки наступи на сајмовима, израда публикација и маркетиншко пред- стављање, као и обједињавање туристичке понуде, најавио је директор Туристичке организације своје организације оформити посебну секцију која ће се бавити самотуризмом. Параћин,АљошаГлигоријевић. Исто тако, Регионална привредна комора из Крагујевца ће у оквиру www.centralmedia.rs Po~etak radova na Crnici Ana Bogdanovi} i Aqo{a Gligorijevi}
  • 5. прате кретања у држави, јер у наредном периоду у оснивање задруга треба да се уложи 25 милиона евра. Постоји интересо- вање корпара и цвећара, истиче др Ђорђевић. MORAVSKE VESTI STRANA 5 ницима за вра-ћање камата за кредите биће издвојено 2 мили-она динара. Поред тога, пољопривредници ће бити охрабривани да користе међународне фондове који дају суб- венције. – Задругарство је нај- битнији сегмент. Жели- мо да се већи произвођачи удружују и праве задруге. Да је било задруге, пољопривредници би имали заш- титу од накупаца летос, када је цена купине била два евра, па пала испод једног евра. Домаћини треба да РЕКОВАЦ – У сарадњи са Министарством пољопривреде у новембру је у рековачкој општини покренута акција радова на пољ- ским путевима који нису годинама обнављани. Урађени су пројекти за села Течић, Драгово Калудра и Опарић. Вредност радова, на 8 километра путева, износи 5,2 милионадинара. – Рековац улаже 3,8 милиона динара, а Министарство 1,4 мили- она. Киша нас је успорила, реч је о забаченим путним правцима. Радови су при крају. За наше услове то је велики посао. Наш циљ је да путеви до њива буду добри и то је помоћ пољопривредницима, каже др АлександарЂорђевић. На састанку са министром Брани- славом Недимовићем договорена је сарадња за наредну годину. Рековац ћеуложити 15милионадинара. – Левач је пољопривредни крај и морамо да помажемо домаћине. Сада радимо на плановима и очекујем да буду усвојени. Даваћемо субвенције на саднице воћа, системе за наводњавање, планира се суб- венционисање набавке 500 оваца и субвенционисање набавке фреза за младе пољопривреднике, истиче др Ђорђевић. На име помоћи пољопривред- Пољопривреда у Левчу На састанку са министром Браниславом Недимовићем договорена је сарадња за наредну годину. Рековац ће у пољопривреду уложити 15 милиона динара. PUTEVI I SUBVENCIJE KINESKI INDUSTRIJSKI PARK U ]UPRIJI наводиЕрић. Он је посетио и Пољопривредни универзитет и започео разговоре о будућојсарадњи. – Ћуприја се побратимила са Јанг- лингом. Очекујемо даљу сарадњу. Понудили су нам да у њиховом делу индустријске зоне Ћуприја добије свој простор за изалагање производа из Србије. Кинески привредници су се интересовали за наше пољоприв- редне производе. Они сматрају да Ћуприја и Поморавље имају перс- пективу у пољопривреди. Пре отва- рања Сајма, био сам на пријему код гувернера провинције Шанси, који је у нивоу председника и премијера европских држава. Кина има 22 провинције и гувернери после председника Си Ђи Пинга имају највећа овлашћења и политичку снагу. Имали смо састанак на коме је гувернер изнео жељу за проду- бљивањем сарадње, као и да све административне препреке треба да се превазиђу. Србија је на Сајму имала централно место на самом улазу. Велика је част да Сајам отвори амбасадор Милан Бачевић. Испред улаза је 200.000 људи чекало отва- рање, што говори о импозантности манифестације, нагласио је Ерић причајућиоутисцимапосетеКини. Ћ У П Р И Ј А – П р е д с е д н и к Општине Ћуприја, Нинослав Ерић, изјавио је да ће град на Морави за десетак дана посетити делегација 30 компанија за производњу пластике из Кине које су заинтересоване за изградњу кинеског индустријског парка. Он је почетком новембра посетио Кину на позив града Јанглинга и присуствовао Сајму пољопривреде, једном од највећих манифестација те врсте у Кини и свету. Посета је искоришћена за побратимствоЋуприје и Јанглинга. – Кинески индустријски парк планиран је у оквиру 16 хекатара старе индустријске зоне, док се не створе услови за изградњу нове зоне на 400 хектара. За почетак је планирано отварање 2.000 радних места, јер Кинези планирају да у свакој фабрици буде до 60 радника. Вредност инвестиција је 150 милиона евра. Али, о томе ће Кинези за десетак дана детаљније да говоре у Ћуприји. Срећан сам што сам посетио кинески центар производ- ње пластике Лињи и Ћингдао, то је био највећи мотив за одлазак у Кину, јер сам желео да видим фабрике које производе све од пластичних гранула до крајњих производа. У току је израда бизнис-планова за сваку појединачну фабрику, који ће нам бити представљени, рекао је Ерић. Представници реномиране кине- ске компаније за производњу плас- тике у току новембра већ су обишли Ћуприју. – Водимо убрзане преговоре о индустријској зони. Њихова жеља је да изграде кинески индустријски парк са 30 фирми. Обишао сам те фирме. Кинези су ушли у процедуру отварања фирме у Србији и мислим да ће се сарадња брзо реализовати. Сигуран сам да су се већ одлучили за Ћуприју, што се тиче Србије. Они су се распитивали код руководилаца Еурофибера и, како ми је пренесено, постигнута је сагласност да то буде Ћуприја. Очекујемо да за десетак дана кренемо у реализацију пројекта. Срећан сам што, иако сам добио позив само за одлазак у Јанглин у Кини, боравак тамо сам затим конципирао тако да посетим и градове Ћингдао и Лињи, центар пластике у Кини. У Пекингу сам разговарао са још једном фирмом, НИНОСЛАВ ЕРИЋ НАЈАВИО ИНВЕСТИЦИЈЕ За почетак је планирано отварање 2.000 радних места, јер Кинези планирају да у свакој фабрици буде до 60 радника. Вредност инвестиција је 150 милиона евра, каже Нинослав Ерић. Ћ У П Р И Ј А - Р е ш е њ е м Владе Републике Србије од 2. новембра 2017. године именован је нови директор Ветеринарске установе „Напредак“Ћуприја. За новог директора имено- ван је Ненад Шћепановић, који је по струци је дипло- мирани правник. У свом досадашњем раду обављао је функцију помоћ- ника директора за опште послове ЈКП „Равно 2014“, ликвидационог управника ЈП РТВ „Ћуприја“ и пред- седника УО опште болнице уЋуприји. KAFILERIJA DOBILA NOVOG DIREKTORA www.centralmedia.rs
  • 6. MORAVSKE VESTI STRANA 6 – С обзиром да је Општа болница Ћуприја, без дијагностиковања, посумњала у занемаривање, стручни тим ради на процени родитељске одговорности на здравственом стању детета па су у том циљу успостављени контакти са лекаром Дома здравља који је контролисао бебу, као и са патронажном службом, која је редовно обилазила дете и није имала примедбе на негу детета. Очекујемо њихов писмени извештај. По окончаној процени, стручни тим ће планирати мере заштите и помоћи овој породици, закључује се у саопштењуМинистарства. Запослени у ћупријској болници кажу да је мајка довела бебу у ту установу у лошем стању и неухра- њену. Беба је калирала у односу на килажу коју је имала приликом рођења,билаје„кости кожа“. – Због дехидрације, лекари су страховали да су и бубрези у проблему. Беба није мокрила, памперс је био сув. Сестре нису могле да пронађу вену. Сви су били веома потресени због стања у коме је била беба јер је давала минималне знаке живота, кажу запослени у тој болници. ЋУПРИЈА – Лекари ћупријске болнице спасили су живот једно- месечној беби, јер је мајка у пос- ледњем тренутку затражила помоћ. У болници сумњају да је реч о занемаривању бебе, а Центар за социјални рад спроводи поступак процене родитељске одговорности на основу здравственог стања детета. – Oдмах након добијања обаве- штења из Опште болница Ћуприја да је са њиховог педијатријског одељења у Клинички центар Крагујевац отпремљено одојче у веома лошем здравственом стању, које повраћа и губи на килажи, водитељ случаја ступио је у контакт са Клиничким центром, где је дијаг- ностикована урођена аномалија која захтева рутински оперативни захват који је урађен на Институту за мајку и дете у Београду. Дете је почело нормално да узима храну, опоравља се, мајка је са њим. Отац редовно обилази дете и плаћа додатне ана- лизе, стоји у саопштењу Министар- ства за рад, запошљавање, борачка и социјалнапитања. Породица има још троје деце, која су негована. Отац има 26, а мајка 25 година. ЈАГОДИНА – У Улици браће Дирак у Јагодини, преко пута зграде „Потковица“, почетком новембра разлупан је аутомобил марке мерцедес, за сада непо- знатог власника. Шофершајбна је напукла, видљив је траг од ударца пајсером, разлупане су све светлосне групе на аутомо- билу, а делови стакла су разба- цани по околони. Ово је још један у низу разбојничких атака, који се све интензивније догађају у Јагодини. ПОДВИГ ЋУПРИЈСКИХ ЛЕКАРА SPASILI @IVOT ЈАГОДИНА – Одлуком Основног суда у Јагодини 20. новембра укинут је притвор Ивану Илићу (40) из Јагодинe, који је осумњичен да је из- вршио кривична дела насилничког понашања и наношења тешких телесних повреда Марку Стојано- вићу (26) из тог града. Основано се сумња да је Илић задао више удараца Стојановићу 30. октобра ујутру око 6.00 сати на раскрсници код Основ- ног суда у Јагодини. Затим га је уба- цио у џип и одвезао. Призор је био драматичан и то је веома узнемири- ло пролазнике, који су позвали поли- цију. Несрећног младића полиција је пронашла у Цркви Свете Петке где му је свештеник у присуству групе младића читао молитву против злих духова. Он је затим хитно пребачен у болницу,пауКБЦ Крагујевац. -Када је полиција упала у цркву и затекла их током обреда, младићи су изнели бизарну одбрану: бранили су се тиме да су хтели да истерају ђавола и помогу Марку С. јер је "он шиштао" - наводе национални медији. Како је пренео "Блиц", Илић је познат полицији одраније. Наиме, њега је крајем марта 2016. Апелаци- они суд у Београду правоснажно осудио због трговине кокаином у Србији и Европи на седам година затвора, као припадника јагодинске групе. Илић је осуђен јер је од 28. јуна до 24. јула 2011. на територији Србије и Европе са сарадницима диловаококаин. JEDNOMESE^NOJ BEBI UKINUT PRITVOR СВИЛАЈНАЦ –M.M. (54) из Јагодине ухапшен је због насиља у породици, он се сумњичи да је свог оца (72) из Радошина код Свилајнца полио бензином и запалио. Старина је са опекотинама и тешким повредама смештен на Одељење пластичне хирургије у Ћуприји, а сину је одређен притвор због кривичног дела насиља у породици. М.М. је за породичну славу 21. ЈАГОДИНА – У шуми у Лозовику код Јагодине ловци су 5. новембра пронашли беживотно тело Данијела Марисављевића (41) из Велике Плане, који је извршио самоубиство вешањем. Јагодинска полиција тргала је за њим од 28. октобра, када је нанео тешке повреде главе својој супрузи А. М. (23) и њеној мајци Д. И. Оне су биле хоспитализоване у КБЦ у Београду на Одељењу неурохирургије, њихово стање је озбиљно, али животи нису у AUTOMOBIL PREBIJEN U JAGODINI новембра дошао до породичне куће и из флаше сипао бензин по просторији где борави његов отац. Када је отац покушао да га изгура напоље, син је и њега попрскао бензином и затим упаљачем запалио просторију. Ватра је захватила и његовог оца, који је задобио тешке повреде. -Мома у Јагодини има сервис за камионе и тракторе. Међутим, није био у добрим односима са оцем, нарочито у последњих годину дана. Дошао је на славу у породичну кућу и полио бензин око куће, револиран што је отац позвао своје пријатеље. У гурању је је и оца полио бензином, причајумештани Радошина. Они наводе да се М.М. чудно понашаоупротеклихгодину дана. „ ” PREBIO SUPRUGU I TA[TU, PA SE OBESIOопасности. Комшије кажу да је Данијел после породичне свађе, кренуо да се физички обрачуна са таштом, пронашао је код комшије и крвнички је претукао, крви је било свуда. Вероватно је мислио да је убио. Затим је у кући другог комшије пронашао и тукао супругу. Јадне жене нису успеле да се сакрију од помахниталог Данијела, али ни комшије да их одбране. Та породица раније није евидентирана као проблематична. – Претпостављамо да је Данијел мислио да их је убио, јер су жене задобиле тешке повреде главе, биле су обливене крвљу и без свести, кажу комшије и додају да је највероватније због тога одмах побегао и извршио самоубиство у околини селаЛозовик. Данијел се у протеклих неколико година појављивао у Лозовику јер је био у браку са А. М. са којом има дете. www.centralmedia.rs POLIO OCA BENZINOM I ZAPALIO GA У РАДОШИНУ КОД СВИЛАЈНЦА
  • 7. Ово добро „Србијашума” је ловиште јелена, дивљих свиња и вука ког, кажу, „ни Тито није успео да се домогнекаотрофеја”. Са врха Кленцуш види се Жагу- бичка страна Бељанице, природна камена лепеза. Из непрегледних четинарских долина, где смо успут виђали само ћумуране налик на цигласте иглое, ушли смо у густу букову шуму. Резерват Витановача, кроз који протиче Витановачка река, нетакнута је шума букви старих чак и до два и по века, високих око 40 метара. У плану је да топостане научни и визиторскицентар. MORAVSKE VESTI STRANA 7 које се одбијају о сигу, бигрално кречњачко меко стење од ког су саздани водопади деспотовачког краја. Једна је од најнеобичнијих природних појава на Кучају, купаста ивица стења коју је током векова наталожила вода, која се сурвава правећи природне кадице. Извор чисте воде за пиће налази се само педесетак метара од тог места, окружен бујним растињем и махо- виномтропскозеленебоје. Шест километара узводно од Прскала је Валкалуце, што на влашком значи Тиха долина, у којој смо се окрепили у Шумарској кући. ДЕСПОТОВАЦ – Уз мало одважности и умећа, када се моћним возилима отиснете долином Ресаве и скренете током њене највеће притоке Ресавице ка Кучајским планинама, завешће вас сигурно чудесно Увирало. Тако зову понор реке Некудово, за коју се не зна где касније извире и да ли се негде улива. Познаваоци хидросистема кажу да се вода појављује на Грзи и дајетоизворрекеЦрнице. На обронцима Јужног Кучаја, у долини реке Некудово, наилази се на водопад Прскало, који своје необи- чно име носи по мноштву капљица ДЕСПТОВАЦ-Министар омла- дине и спорта, Вања Удовичић, пот- писао је уговоре са 20 локалних самоуправа, на основу резултата Конкурса за подршку самоуправама у спровођењу омладинске политике на локалном нивоу. Локалне самоу- праве спадају у ред најзначајнијих партнера Министарства омладине и спорта у остваривању својих циље- ва. Општина Деспотовац је једна од одабраних општина коју је Мини- НЕДИРНУТА ПРИРОДА ГОРЊЕ РЕСАВЕ OD UVIRALA DO PRSKALA Vodopad Prskalo старство омладине и спорта и ове године подржало финансирањем пројекта „Oсветли се“. Пројектом „Осветли се“ реализованo je постав- љање комплетног осветљења на терену за кошарку и терену за тенис, обновљен је тениски терен на шљаци са пратећом опремом, теретана на отвореном добила је бетонску подлогу површине 100 квадрата, спортски терени добили су прилаз, урађена је стаза за улазак у ДЕСПОТОВАЦ – Друга фаза изградње Дома за стара лица у Деспотовцу омогућиће смештај за 92 до 105 корисника, односно 30 места за зависне и 70 за дементне особе. Биће изграђено око 3.000 квадрата, авредност инвестиције је 1,6 милиона евра или 490 евра по квадрату. – Са изградњом новог дома смањиће се трошкови, јер ће ту бити заједничка кухиња, котларница и остале услуге. То су економски оправдане ствари, јер је нови дом одржив и не изискује додатна средства и финансирање за рад. Општина је обезбедила локацију, комуналну инфраструктуру и фи- нансирала израду пројекта. Велико је интересовање, посебно за кате- горију дементних корисника, истиче директор Центра за социјални рад РадославРачић. Предвиђено је упошљавање 42 радника, јер је реч о захтевним корисницима. – Сада Дом има 55 корисника и нема слободних места. У Дому раде 22 радника. То је и перспектива за запошљавање у општини. Погод- ност је пружање ове услуге, која би била самофинансирана. Велики је бројстраних пензионера у ресавском крају, а чланови њихових породица су заинтересовани да их збрину, закључујеРачић. Дому је припојена шумица, као парк за кориснике. Потребно је да ресорно министарство финансира пројекат. OSVETLI SE„ ” ДОМ ЗА СТАРА ЛИЦА У ДЕСПОТОВЦУ U PLANU DRUGA FAZA терене. Овим пројектом општина Деспотовац наставља да промовише и подржава здрав стил живота и подстиче младе на активно бављење спортом. ЈАГОДИНА-На пут према Ракитову и Кончареву на раскрсници у Индустријској зони у Јагодини гради се нови кружни ток. За сада није предвиђена уградња фонтане, мада ахритектонски више личи за постаментзанекибудућиспоменик. NOVI KRU@NI TOK www.centralmedia.rs PROJEKAT PODR@ALA OP[TINA DESPOTOVAC - STAVOVI IZNETI U PODR@ANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NU@NO NE IZRA@AVAJU SVAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA
  • 8. MORAVSKE VESTI STRANA 8www.centralmedia.rs 50 задруга, односно десет пута више него раније. Ту је најтежа ситуација, људи су збили редове и формирали задруге,истакаојеМихаиловић. Мере Владе Србије допринеле су оснивањузадруга. – Подршка Владе Србије за оживљавање задругарства у Србији огледа се у погледу закона из 2015. године, промовисању закона 2016. године, а ове године је буџетом је предвиђено око 200 милиона за оснивање задруга. До сада је одобрено 160 милиона динара. Закључак је да је мера добра, али ДЕСПОТОВАЦ – У овој години основано је 167 задруга, што је пет пута више него ранијих година, док је на југу Србије основано десет пута више задруга, изјавио је у Деспотовцу председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић. У наредне три године план државе је да у задругарство уложи 25 милиона евра. – Најбројније су земљорадничке задруге, преко 90 одсто. У прет- ходним година оснивано је до 30 задруга годишње, а ове 167 задруга. На југу Србије је формирано преко Велики Бук у Лисинама спада међу највеће водопаде у Србији. Прилика да се спус- тите до подножја водопада се не пропушта. Једино тако може да се доживи права слика нетакнуте природе. Под главним млазом воде налази се језерце дубине неколико метара, а облаци водене прашине непрестано засипају посетиоце. У овом амбијенту постоји и неколико коначи- шта, а у подножју је ресторан са бунгаловима и малим треба више новца уложити, навео је Михаиловић и најавио да се у буџету за наредне три године планира улагање у задругарство у висини од 25милионаевра. Локална самоуправа у Деспотовцу намерава да оживи задругарство у томкрају. – Некада је Деспотовац имао две јаке пољопривредне задруге, „Сло- гу“ и „Јединство“. Пре петнаестак година те задруге су практично уга- шене. Апел наших грађана за осни- вање задруге у складу је са активно- стима Владе Србије за поспешивање здругарства. На локалу, код нас, није било интересовања за удруживање, те није дошло до формирања задруге. Имали смо више састанака и надам се да ће доћи до формирања задруге, истакао је представник те општине, СашаЈанковић. Идеја је да се западни модел при- мени у Србији, а реч је о удруживању пољопривредника у задруге, зајед- ничкој преради пољопривредних производа и продаји финалних производаумалопродајама. зоолошким вртом, рибњаком и језером за спортске риболо- вце. За сада, сем екскурзија, нема организованих туристичких обилазака. Према предлогу Туристичке организације и СО Деспотовац, ако имате викенд на располагању, прис- тупачно је обићи Ресавску пећину, парк Лисине, мана- стире Раваницу и Манасију, али и Сењски рудник и Музеј угљарства Србије је догађају у Јагодини. ПРЕДСЕДНИК ЗАДРУЖНОГ САВЕЗА НИКОЛА МИХАИЛОВИЋ OSNOVANO PET PUTA VI[E ZADRUGA У наредне три године план државе је да у задругарство уложи 25 милиона евра. VELIKO VRELO I VELIKI BUK ДЕСПОТОВАЦ – Кањон Ресаве раздваја Хомољске и Кучајске планине и најзад, ту је и Велико врело на 1.300 метара висине. Путеви његове воде иду ка водопаду Велики Бук. Хидрокомплекс „Лисине” налази се на око 15 минута вожње од Ресавске пећине, ка селу Стрмостен. PROJEKAT PODR@ALA OP[TINA DESPOTOVAC - STAVOVI IZNETI U PODR@ANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NU@NO NE IZRA@AVAJU SVAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA
  • 9. MORAVSKE VESTI STRANA 9 би имао и економски део, где би се ученици, у оквиру задруге, бавили услужним активностима, наводи Стојановић. Школа је у широј јавности препознатљива по куварима, који ће добити више могућности за рад и напредовање. Почетак рада школе датира из 1965. године, када је административна зграда Рембаса претворенаупросветнуустанову. – Укупна површина која ће бити реконструисана износи око 3.000 квадрата. У току је израда пројеката, следећа година је предвиђена за радове, а коначна вредност пројекта биће позната када се све заврши. До сада није било већих инвестиција, тако да је школа у лошем стању. Ово – Та два пројекта биће паралелно реализована. У првој фази, на топлотну енергију биће прикључен вртић и Основна школа „Деспот Стефан Високи“. Зграда школе биће тотално реконструисана – од фасаде, је прва већа реконструкција, истиче Стојановић. Школа ће у пролећном делу школске године наставу прилаго- дити радовима, а у летњем периоду бићеобављенавећинапослова. – Школа је у сарадњи са Турист- ичко-спортском организацијом и Министарством спорта и омладине асфалтирала кошаркашки терен. Приводе се крају и радови на тениском терену од шљаке. Терени су осветљени и то ноћу делује импозантно. Омогућено је деци да се баве спротом. Направљени су столови за стони тенис у бетону, ту су и справе за вежбање. Школа поклањапажњу спорту,кажеон. ЈП „Путеви Србије“ санирало је регионални пут од Деспотовца према Медвеђи у дужини од 4,8 километара и у вредности од 79 милиона динара. Близу 5 километа- ра пута пресвучено новим слојем асфалта уз претходно скидање масе и тампонирање на местима где је то потребно. Овим пројектом значајно су побољшани услови саобраћаја на путу који из правца Свилајнца води ка важним туристичким дестинаци- јама у Горњој Ресави, односно Мана- сији, Ресавској пећини, водопаду Велики Бук и Сењском руднику. Уз већ реконструисану деоницу овог месне заједнице по принципу „динар на динар“. У Сладаји је у реконструкцију пута уложено преко милион динара, у Липовици око 4,3 милиона динара. По истом прин- ципу реализовани су и путеви у Плажану – у вредности од око 1,6 милиона динара, као и у Трућевцу и Језеру, по 800.000 динара. Укупна вредност свих радова са порезом је око8,5милиона динара. При крају су радови на 12,7 километара некатегорисаних путева у месним заједницама Јасеново, Медвеђа, Брестово и Велики Поповић, захваљујући пројектима које је подржало Министарство пољопривреде и заштите животне средине и обезбедило 4,3 милиона динара за њихову реализацију. Овим ће се обезбедити бољи и безбеднији приступ имањима у наведеним мес- ним заједницама и већа пољоприв- реднапроизводња. www.centralmedia.rs Гради се котларница на био-масу TEHNI^KA [KOLA U DESPOTOVCU ДЕСПОТОВАЦ – Директор Техничке шко- ле у Деспотовцу, Добрица Стојановић, прецизирао је да ће следеће године бити реконструисана зграда Техничке школе и изграђена котларница на био-масу. ТУРИСТИМА БЛИЖА ГОРЊА РЕСАВА NOVI PUTEVIДЕСПОТОВАЦ – У општини Деспотовац активно се радило на изградњи нових и поправци дотрајалих путева. ДЕСПОТОВАЦ – Туризам у општини Деспотовац из године у годину добија све значајније место, јер се повећава број туриста из Србије, али и из региона, који смештај проналазе у сеоским туристичким домаћинствима и угоститељскимобјектима. – Највише страних туриста, као и домаћих, долази у обилазак мана- стира Манасија, Ресавске пећине, Парка макета, водопада Велики Бук и Прскало, Музеја угљарства... Нај- више посетилаца је привукла једна од највећих манифестација, Међу- народни витешки фестивал „Despot Stefan Lazarević JUST OUT“, која је одржана трећи пут ове године, каже директорка Туристичко-спортске организацијеАна Богдановић. Због повећања заинтересованости туриста за смештај, Туристичко- спортска организација Деспотовац је у 2017. години расписала конкурс за бесповратна средства и категори- зовала два сеоска домаћинства. Пројекат је успешно реализован и повећанјесмештајникапацитет. – Поред богате и разноврсне туристичке понуде Горње Ресаве, Туристичко-спортска организација Деспотовац ради на промоцији учешћем на сајмовима туризма у Београду, Нишу, Новом Саду, Кра- гујевцу и осталим дешавањима. Из- рађује, продаје и дели пропагандни материјал, сувенире, мапе, каталоге и ради на маркетингу путем медија и друштвених мрежа у циљу промо- ције Горње Ресаве, наводи Ана Богдановић. На јубиларном 50. Међународном сајму туризма и Сајму спорта у Новом Саду Туристичко-спортска организација Деспотовац и ЈП Ресавска пећина промовисале су природно, историјско и културно благоГорњеРесаве. – Туристичко-спортска организа- ција Деспотовац учествовала је са ЈП Ресавска пећина и Природњач- ким центром из Свилајнца на 9. Међународном сајму туризма и сеоског туризма у Крагујевцу, који је организован у хали „Шумадија“ крајем новембра. Циљ је остварен – промовисане су туристичке дести- нације Горње и Доње Ресаве, истиче Ана Богдановић. Заједничким наступом са Природ- њачким центром из Свилајнца на сајму у Крагујевцу, започета је сарадња општина Свилајнац и Деспотовац на промоцији туристи- чких дестинација. У наредној го- дини се зато с правом очекује пове- ћан број туриста, ђачких екскурзија и индивидуалних посетилаца. пута од Деспотов- ца до Водне, пред- стављаће значајно унапређење путне инфраструктуре и разлог више турис- тима из земље и иностранства да посете овај део Србије. Осим регионал- них, раде се и ло- кални путни прав- ци у чијем финан- сирању, поред оп- штине, учествују и преко унутрашњих зидова, електро и водоводне инстала- ције, канализације, кровне конструкције до пренамене про- стора. Од фискул- турне сале формира- ћемо ресторан који Када проради топлана, разговарамо о изградњи затвореног базена, што би био врхунац свих радова. Тај садржај недостаје Деспо- товцу па много деце одлази у друге градове. То би био прави погодак и деци би биле пружене нове могућ- ности. То може да буде и разлог за упис деце баш у ову школу, јер родитељи воде рачуна о понуђеним садр- жајима,кажедиректор. ZATVORENI BAZEN REKORDNA TURISTI^KA SEZONA ТУРИЗАМ СВЕ ДОМИНАНТНИЈИ У ДЕСПОТОВЦУ PROJEKAT PODR@ALA OP[TINA DESPOTOVAC - STAVOVI IZNETI U PODR@ANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NU@NO NE IZRA@AVAJU SVAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA
  • 10. MORAVSKE VESTI STRANA 10 пацијената и запослених, рад на енергетској ефикасности и набавка котланабио-масу. – Нови стандарди биће испуњени, што ће омогућити примену новог система рада, односно лекар и сес- тра радиће заједно. Пријем пације- ната биће другачији, хитна служба добиће веће просторије и биће повезана са рендгеном, стари и нови део установе биће повезани лифтом. Добићемо у свим просторијама централну топлу воду, која се загрева у колекторима сунчевом енергијом, као и централну климатизацију свих просторија,набрајаМилошевић. Радови ће бити обављени на 4.000 квадрата, пројекти се раде, а вред- ност радова се процењује на преко 100 милиона динара. Поред тога, у тој установи очекују набавку диги- талног рендген-апарата, јер је пос- тојећистар33године. – Ове године Дом здравља је смањио дуг са 80 на 50 милиона ДЕСПОТОВАЦ – Директор Дома здравља у Деспотовцу, Дејан Милошевић, изјавио је да ће објекат те установе после готово седам деценија бити реконструисан од пода до крова. Вредност радова процењује се на преко 100 милиона динара, а средства обезбеђује Влада Србије. Очекује се да радови започну у марту следеће године и да трајудокрајаавгуста. – Припремамо комплетну рекон- струкцију, јер су до сада од 1953. године службе само додаване, пре- грађивани ходници, дозиђивано и крпљено. Циљ је да до краја следеће године будемо акредитована устано- ва. У постојећем стању никада не бисмо могли да уђемо у поступак акредитације, јер целокупан рад установе није у складу са нормама које намеће тај процес, истиче Миошевић. Нови распоред просторија, нови распоред служби у смислу комфора динара, захваљујући сарадњи са локалном влашћу. Важна је чињени- ца да је враћена снабдевеност лековима и ампулама, као и осталим материјалом. До јануара је то било дефицитарно, на ивици блокаде установе. Дом здравља је ове године обавио 2.000 систематских прегледа рудара из Рембаса, Штавља и Јасеновца. Због тешке финансијске ситуације прихватали смо послове и смањили дуг, наводи Милошевић и присећа се да су запослени прошле године куповали игле, доносили ампуле, док су пацијенти све морали дакупују. Старосна структура запослених медицинских радника је лоша, јер је последња сестра примљена пре 17 година, док ће десетак лекара за 6–7 годинаотићи упензију. – У опасности смо да останемо без очног и ушног специјалисте, ДЕСПОТОВАЦ – Већ почетком новембра у хотелу „Ресава“ у Деспотовцу попуњени су сви смеш- тајни и ресторански капацитети за новогодишње празнике. У вишедне- вном аранжману су гости из Маке- доније и Бугарске, као и из Београда и Војводине. – У суштини, није добро да кажемо да су сви капацитети попуњени, због многобројних заинтересованих грађана, али драго нам је да су гости схватили да треба благовремено обезбедити место. Највеће задовољ- ство је чињеница да нам се гости враћају, односно годинама благовре- мено резревишу смештај или места за дочек и репризу, каже познати угоститељ Миодраг Миле Ради- сављевић и додаје да у новоотвo- реном ресторану „Шест топола“ још увекимаместазадочекНовегодине. Реч је о ексклузивном простору, новом етно-ресторану „Шест топо- www.centralmedia.rs Циљ је да до краја следеће године будемо акредитована установа. У постојећем стању никада не бисмо могли да уђемо у поступак акредитације, јер целокупан рад установе није у складу са нормама које намеће тај процес, истиче Милошевић. Треба ценити сваког госта и ми се прила- гођавамо жељама уз нашу домаћинску услу- гу. Од почетка марта хотел „Ресава“ је пос- ловао пуним капацитетом, обухваћене су све категорије туриста, каже Миодраг Миле Ради- сављевић. гинеколога, педијатра... На томе мора да се ради, општина мора да се позабави тим проблемом и да покушамо то да амортизујемо. Имамо 1.000 рудара, а немамо очног лекара и они да морају да путују 50 километара, а села где живи већина становништва такође су удаљена, кажеМилошевић. Пројекат локалне самоуправе Унапређење здравствене заштите становништва у коме се ангажују младилекарии сестре. – Циљ је излазак на терен, превентивни прегледи, мерење притиска и шећера, упућивање код специјалисте. Формирали смо још једну екипу хитне помоћи која је допринела побољшању рада. Како је било, сада је добро, али може још много боље и биће боље, закључио јеМилошевић. ПОСЛЕ СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА REKONSTRUKCIJA DOMA ZDRAVQA ХОТЕЛ РЕСАВА У ДЕСПОТОВЦУ MAKEDONCI I BUGARI ла“,поредрекеРесавеуДеспотовцу. – Бенд из Ђевђелије забављаће госте. Треба ценити сваког госта и ми се прилагођавамо жељама уз нашу домаћинску услугу. Од почетка марта хотел „Ресава“ је пословао пуним капацитетом, обухваћене су све категорије туриста. Витешки турнир је веома битан, имали смо пуно позива из Црне Горе и региона, али, нажалост, наших 90 лежајева било је мало у односу на захтеве. Покушаћемо у наредној години да понуду смештаја повећамо бар за још 50 лежајева, истичеРадисављевић. У склопу комплекса „Шест топола“ налазе се и ресторан и фудбалски терен. У наредној години биће завршена изградња тениског терена, а у плану је и изградња базена, неколико бунгалова и језеро заспортскириболов. DO^EKUJU NOVU GODINU PROJEKAT PODR@ALA OP[TINA DESPOTOVAC - STAVOVI IZNETI U PODR@ANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NU@NO NE IZRA@AVAJU SVAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA
  • 11. MORAVSKE VESTI STRANA 11 које је из године у годину све више, као и локалној самоуправи и руководству Општине Ћуприја, које је ову традиционалну изложбу препознало као значајан културни догађај, не само за наш град него и шире. На то указује чињеница да је изложба и ове године финансирана средствима за финансирање програ- ма и пројеката Удружења грађана на територији општине Ћуприја, рекао је председник Удружења Новак Новаковић. Заступљене су готово све технике и поетике. Изложба ће бити отворена до30.новембра2017.године. ЋУПРИЈА – У галерији Музеја „Хореум Марги – Равно” у Ћуприји отворена је Осма годишња колектив- на изложба Завичајног клуба ликовних уметника. Овогодишњу изложбу чини 58 радова које потписују 42 аутора. Плакета клуба за допринос развоју културе популаризацијом ликовне уметно- сти ове године додељена је РТВ Поморавље, која од оснивања у својој програмској шеми садржаји- ма из области културе и ликовне уметности даје простор, а самим тим и значај. – Захваљујем се свим ауторима, ћупријским уметницима и публици – Очекујем да оно што је дого- ворено и планирано буде реализо- вано у потпуности, односно оно што смо политички најавили да буде и оперативно реализовано, додао је Бошњак. Он је истакао да је за њега привилегија што је са студентима ВМШ. – Приоритет Владе Србије је унапређење знања и компетенција. Оваква установа заслужује да буде у фокусу државних органа, јер значај ВМШ превазилази локалне и нацио- налнеоквире,додаојеБошњак. Директор школе, проф. др Христос Алексопулос, нагласио је да је у стратегији те установе студент на www.centralmedia.rs првомместу. – Студенти морају да знају да смо ми са њима, на њиховој страни и да се боримо заједно са њима. Држава нам је поверила задатак да бринемо о њиховом образовању. Ратови су се водили оружјем, а сада оловкама и знањем. Желимо да наше студенте наоружамо знањем. Знање не може дасеукраде,истакаојеон. Најбољим студентима уручене су награде, док је Лазару Стевановићу уручена стипендија Високе здрав- ствене школе из Витентура у Швај- царској, а ћупријска школа га је наградила рачунарском опремом и путовањем. ИЗЛОЖБА ЗАВИЧАЈНИХ УМЕТНИКА У ЋУПРИЈИ PLAKETA TV POMORAVQE ODR@ANA 10. SEDNICA SO SVILAJNAC СВИЛАЈНАЦ- На 10. седници СО Свилајнац усвојен је предлог о ребалансу буџета за 2017. годину, као и Извештај о извршењу буџета општине Свилајнац за период од 1. јануара до 30. јуна 2017. Разматран је и усвојен извештај интерног реви- зора општине Свилајнац у КЈП „Морава“, а који се тиче пројекта реконструкције изворишта и изград- ње постројења за пречишћавање воде за пиће „Перкићево“. Реч је о испоруци сета технолошке опреме у вредности од 400.000 евра и великим неправилностима током уговарања, набавке и испоручивања све пот- ребне опреме наведене у уговору и документацији који су потписани 2006. године. Председник Општине Предраг Милановић обавестио је одборнике о пројекту јавно-при- ватног партнерства за обављање комуналне делатности депоновања комуналног отпада, који ће омогући- ти коначно збрињавање отпада у складу са законом и начелима очувања животне средине, санацију свих дивљих депонија и обезбеђи- вање услова да се оне више не формирају. Милановић је истакао да су у току радови на регулацији корита реке Ресаве и да је завршена последња фаза реконструкције градских базена који ће следећу сезону дочекати као модеран спортско-туристичкикомплекс. VE]E ZARADE U JAVNOM SEKTORU ЋУПРИЈА – Од наредне године већа примања имаће запослени на свим нивоима јавног сектора, изјавио је државни секретар Министарства за државну управу и локалну самоуправу Иван Бошњак. Он је у Високој медицинској школи струковних студија у Ћуприји из присуствовао обележавању Међународног данастудената. СВИЛАЈНАЦ – Природњачки центар у Свилајнцу добио је нови садржај – дечју играоницу и кафе за родитеље. За децу су предвиђени разни садржаји, од цртања до експеримената, а о њима ће бринути васпитачица. Поред тога, Центар је понудио родитељима и деци из региона и прославу Нове године. Реч Играоница у Природњачком центру KAFA U DRU[TVU DINOSAURUSA је о новогодишњем програму који предвиђа филмску пројекцију, новогодишњу представу, сликање са Деда Мразом, поделу пакетића. Постоји неколико термина у недељи пре Нове године. Тренутно у Центру деца из вртића и основци обрађују наставно градиво кроз конкретне примеренаогледнимчасовима. ЋУПРИЈА- На 1. Конференцији поводом 8. новембра Дана просвет- них радника Србије, потписан је Уговор о сарадњи и формирању Уније Високе медицинске школе из Ћуприје, Медицинске школе из Ћуп- рије и Технолошке школе из Параћи- радња између високих и средњих школа треба да буде што јача, рекао је директор ВМШ др Христос Алек- сопулос, који је потписао уговор са директорком Медицинске школе Зо- риcом Маринковић и директором Технолошка школе Дејаном Неши- ћем. UNIJA TRI [KOLE на. Подручја рада су просвета, здравство и социјална заштита на територији Поморавског округа. -ВМШ је једина висока прос- ветна установа у Србији која је покренула сарадњу са средњим школама. На овај начин пока- зали смо да треба да сарађујемо на свим нивоима и да постоји континуитет. Држава улаже ве- лики труд у образовање, а са-
  • 12. MORAVSKE VESTI STRANA 12 резултат са председничких избора од 65 одсто императив за све напред- њаке, те ће се трудити да тај резултат убудућностибудеи надмашен. – Да ово што причам има озбиљну подлогу и у реалном животу, пот- врђује и чињеница да је СНС-у у Параћину, иако није део локалне власти, у претходних неколико месеци приступило око 400 нових чланова, међу којима су успешни пољопривредници, високообразо- вани млади људи, као и велики број радника које је владавина Демократ- ске странке оставила без посла а њихову децу без будућности у овом граду. За све што радимо имамо Он је потврдио да са поверени- цима, угледним професором Мио- драгом Стефановићем и познатим параћинским адвокатом Небојшом Симићем, функционише на најбољи могући начин и да је странка у Параћину најстабилнија од када постоји, што потврђују и састанци месних одбора где у појединим селима скуповима присуствује и по педесетак чланова, док ранијих година СНС у неким изборним јединицама није имао ни кандидате за одборнике. Илић наглашава да је повереништво СНС-а у Параћину потпуно спремно за све изборе, ма када да буду расписани и да је безрезервну подршку централе странке. Томе свему доприноси јединство унутар повереништва и тимски рад свих чланова, истакао је Илић. Први пут од када СНС у Параћину постоји, грађани имају поверење у руководство на локалу и веру да је ово повереништво решено и спо- собно да промени локалну власт која данас влада куповином одборника и трговином општинским ресурсима искључиворадиопстанканавласти. План повереништва је да у наред- ном периоду сагледа реалне пробле- – Чињеница је да се за здравство не издваја довољно, да се издваја мало, али чини ми се да је највећа замерка оних осигураника који су 20–30 година издвајали за здравствену заштиту, а деси се да се баш разболе оног тренутка када не ради скенер, или када не може да се закаже неки преглед и заиста се у кругу општих болница и клиничких центара нала- зи велики број приватних апотека и дијагностике, где то пацијенти морају да одраде одмах, објаснила је дрСтојадиновић. – Сама чињеница да губимо годишње 38.000 становника, указује на то да здравствена заштита мора да буде доступна свим грађанима. Добар пример су недавно органи- зовани бесплатни прегледи неосигу- www.centralmedia.rs ПАРАЋИН – Српска напредна странка у Параћину представила је биографије тридесетак нових људи који би у наредном периоду требалo да буду носиоци политике развоја Параћина, као и Општинског одбора напредњака. Међу њима су познати параћински лекари, директори, домаћини, представници страних компанија, директори школа и банака, угледни просветни радници, као и млади високообразовани људи који су у локалном одбору СНС-а препознали шансу да је после 17 година могућа промена локалне политике која је Параћин оставила без привредних гиганата, вредне раднике без посла а младе без будућности, изјавио је за „Моравске вести“ један од повереника параћинских напредњака, Милан Илић. БЕОГРАД – Др Данијела Стојадиновић, народна посланица и овлашћени представник Посланичке групе СПС, говорећи у Скупштини Србије о сету закона из области здравства, иста- кла је да је општина Свилајнац искористила прилику да про- јектима аплицира и добије новац за комплетну реконструк- цију Дома здравља. Претходно су реконструисане сеоске амбуланте и на тај начин је показано да се води брига и о сео- ском становништву и здравственом стању целе општине. ме грађана и изађе са конкретним решењима за њих. Чланови, сим- патизери, али и остали грађани задовољни су што им се после много година обратио неко из руководства странкеналокалу. – То је, по мени, велики успех овог повереништва јер смо вратили веру људима да је СНС једина озбиљна политичка организација у Параћину и да једина има кадрове са богатим радним искуством и знањем да воде ову општину, закључио је Милан Илић, члан повереништва СНС у Параћину. раних лица, који су наишли на велико одобравање и на потребу, и то се показало. Пораст хроничних незаразних обољења, морамо да признамо, због лошег стандарда изискује више рада на превентиви, а потреба за стручним медицинским кадром је више него очигледна, навелаједрСтојадиновић. – Статус здравственог радника ни- је на завидном нивоу и то је нешто што, чини ми се, и ових дана са афе- рама око вакцина, добија свој при- мат. Теме везане за здравство су углавном корупција у здравству, а заборавља се да наш здравствени си- стем опстаје деценијама баш захва- љујући ентузијазму и лекара и на- ших здравствених радника, закљу- чилаједрДанијелаСтојадиновић. – Добро је да имамо врхунски опремљене клиничке центре, али бих ја додала и подсетила, у ствари, или покренула ову тему да у Србији имамо 158 домова здравља који су буквално локална брига. У неким општинама је то добро, а у неким општинама се то није показало као питање је колико оне могу да учествују у набавци нове опреме. Отвара се и питање апотека и дуговања домова здравља, које се мора решавати што пре, како пацијенти не би зависили од приватних апотека и приватних услуга,истаклаједрСтојадиновић. Посланица СПС др Данијела Стојадиновић UNAPREEWE ZDRAVSTVENOG SISTEMA добра пракса, подсе- тила је др Стојадино- вић и додала да је при- марна здравствена заштита заправо капија и заштитник фонда и да од примарне здрав- ствене заштите зависи здравствени систем. – С обзиром на сма- њење трансфера ло- калним самоуправама, SNS U PARA]INU NIKAD JA^I Милан Илић - Повереник СНС Параћин