O slideshow foi denunciado.
Utilizamos seu perfil e dados de atividades no LinkedIn para personalizar e exibir anúncios mais relevantes. Altere suas preferências de anúncios quando desejar.

Osteologija

8.541 visualizações

Publicada em

Publicada em: Saúde e medicina
  • Seja o primeiro a comentar

Osteologija

  1. 1. OPŠTA OSTEOLOGIJA
  2. 2. Osteologija - proučava koštani sistem. 206 kostiju Skelet ili kostur čine kosti povezane pomoću spojeva Kosti lobanje Neparne kosti
  3. 3. 4 OPŠTA OSTEOLOGIJA Gradja kosti: 1.koštanee ćelije -osteblasti -osteociti -osteoklasti 2medjućelijska supstanca matrix - organski deo 50% (kolagen tipa I + proteoglikani + specifični glikoproteini sijaloprotein i osteokalcin) - anorganski dio 50%= kristali hidroksiapatita
  4. 4. KOMPAKTNA KOST - homogena, s lamelama, sadrži kanale za krvne žile. SUNDJERASTA (SPONGIOZNA) KOST- izgrađena od gredica odvojenih šupljinama, na sadrži kanale za krvne žile. KOŠTANA SRŽ- ispunjava šupljine u sunđerastoj kosti i sržnu šupljinu. U njoj sazrevaju krvne ćelije (crvena) ili je čine masne ćelije (žuta). Osteon - Haversov kanal + pripadajuće Haversove lamele. Periost - vezivna ovojnica na površini kosti koja ima spoljašnji sloj kolagenih vlakana i fibroblasta i unutrašnji sloj koji sadrži koštane prastanice. Endoost - sloj koštanih ćelija i malo veziva na unutraš-njoj površini kostiju.
  5. 5. Коштане ћелије и минерализовани међућелијски матрикs образују структуру остеон (Хаверзов систем) која представља основну структурну јединицу формиране кости. Остеон је изграђен на врло прецизан начин, састоји се од: Хаверзовог канала у коме су смештени крвни и лимфни судови, као и нервни завршеци; остеобласти ћелије које покривају унутрашњу површину Хаверзовог канала образујући једну врсту епителоидног слоја и синтетишу компоненте коштаног матрикса; ламела које су распоређене концентрично око Хаверзовог канала и изграђене су од коштаног матрикса, а прожете каналикулима ; остеоцита ћелија које су кружно распоређене између ламела, а њихови цитоплазматични наставци залазе у каналиће у ламелама; цемента, слоја матрикса различитог од оног у ламелама по томе што не садржи каналиће. Формирана кост се састоји од великог броја остеона који су међусобно повезани системом канала названих Фолкманови канали (Volkmann) постављеним под правим или косим углом у односу на Хаверзове канале.
  6. 6. 8 Skelet se deli na:  osovinski skelet (skeleton axiale)  pridruženi skelet (skeleton appendiculare)
  7. 7. 9 Osovinski skelet (skeleton axiale)  80 kostiju  Čine ga: • lobanja (cranium) • kičmeni stub (columna vertebralis) • grudna kost (sternum) • rebra (costae).
  8. 8. 10 Apendikularni skelet (skeleton appendiculare)  126 kosti  Čine ga: • kosti gornjeg uda (ossa membri superioris) • kosti donjeg ekstremiteta (ossa membri inferioris)
  9. 9. 11 OPŠTA OSTEOLOGIJA  Funkcija kostiju: • zaštitna • potporna • mehanička osnova za pokret • stvaranje krvnih ćelija • uskladištenje soli.  Kosti su živi organi, podložni promenama, mogu oboleti
  10. 10. 12 OBLIK KOSTIJU Prema obliku kosti se dele na: Duge (ossa longa) imaju izraženu jednu dimenziju – dužinu Nalaze se u sastavu gornjih i donjih ekstremiteta kratke (ossa brevia)Oblik kocke - šest strana. kosti na završecima ekstremiteta – kosti ručja (ossa carpi) kosti nožja (ossa tarsi). Pljosnate(ossa plana) dve strane ivice uglovi. Neke kosti lobanje, grudnog koša, ramenog i karličnog pojasa.
  11. 11. OBLIK KOSTIJU Nepravilne (ossa irregularia)kosti lica (viscerocranium) kičmeni pršljenovi (vertebrae). Pneumatične (ossa pneumatica)šupljine ispunjene vazduhom. okružuju nosnu duplju - paranazalne šupljine ili sinusi (sinus paranasales). sezamoidne(ossa sesamoidea)Oblik - seme susama. Razvijaju se u tetivama mišića: oko zglobova stopala i šake u tetivama mišića noge čašica (patella) najveća, u tetivi m. quadriceps femoris.
  12. 12. Osnovni delovi duge kosti: 1.telo (corpus) - dijafiza (diaphysis) 2.dve okrajka ili epifize (epiphysis proximalis et distalis) 3.metafiza (metaphysis) deo između tela i okrajaka.
  13. 13. 15 SPOLJNI IZGLED KOSTIJU Na kostima se razlikuju: • ispupčenja  zglobna  nezglobna • udubljenja  zglobna  nezglobna. • otvori.
  14. 14. 16 Zglobna ispupčenja  Glatke konveksne površine, prekrivene zglobnom hrskavicom  Oblik: • glave (caput) • kolotura (trochlea) • zglobne kvrge (condylus).
  15. 15. 17  Linearna: • linija (linea) • greben (crista). Nezglobna ispupčenja: okruglasta oštra linearna
  16. 16. 18 Nezglobna ispupčenja  Okruglasta: • kvržica (tuberculum et epicondylus), • kvrga (tuber, trochanter et protuberantia). tuberculum tuber trochanter epicondylus
  17. 17. 19 Nezglobna ispupčenja  Oštra: • bodlja (spina) • nastavak (processus).
  18. 18. 20 Udubljenja  Zglobna: • glatke konkavne površine, • prekrivena zglobnom hraskavicom • zglobne čašice  acetabulum  cavitas glenoidalis.
  19. 19. 21 Udubljenja  Nezglobna: • utisnuće (impressio) • pukotina (fissura) • žleb (sulcus)
  20. 20. 22 Udubljenja  Jamica (fovea), jama (fossa) i usek (incisura) i zglobna i nezglobna udubljenja. fovea fossa incisura
  21. 21. 23 Udubljenja  Jamica (fovea), jama (fossa) i usek (incisura) i zglobna i nezglobna udubljenja. fovea fossa incisura
  22. 22. 24 Otvor (foramen)  Mogu biti: • Prolazni: veliki potiljačni otvor (foramen magnum) • Otvor za ishranu kostiju (foramen nutritium).  Može da se nastavlja u kanal (canalis).  Hodnik (meatus) - kanal koji se slepo završava
  23. 23. 25 Krvni sudovi i živci kosti  Arterije: • dijafizalne nutritivne arterije – ulaze kroz foramen nutritium • epifizne arterije • periostalne arterije.  Vene - prate arterije  Živci • sve kosti, izuzev slušnih • najbrojniji na zglobnim površinama • vrsta živaca:  autonomni – vazomotorni  somatski – senzitivni – u pokosnici

×