1. НАДБУБРЕЖНЕ ЖЛЕЗДЕ
glandulae suprarenales

2. Nadbubrežne (adrenalne) žlezde,
žućkaste boje,
smeštene su izme u supermedijalne površine bubrega i dijafragmeđ
okružene vezivnim tkivom koje sadrži zna ajnu koli inu masnog tkivač č
obavijene renalnom fascijom, kojom su pri vršćene za crurae dijafragmeč
Razdvojene su od bubrega tankim septumom (delom bubrežne fascije)

3. desna žlezda (PIRAMIDALNA), i dodiruje v. cavu inferior anteromedijalno , jetru
anterolateralno.
Lijeva žlezda(POLUMESE ASTAČ )u odnosu je sa slezinom, želucem, guštera om i .č
Svaka žlezda ima hilus, gdje vene i limfne žile izlaze iz žlijezde,
a arterije i živci ulaze u žlezdu na raznim mestima.
Medijalne granice nadbubrežnih žlezda su 4-5 cm udaljene.
Teške su oko 4gr,široke oko 2 cm a na bazi imaju 4 do 6 cm

4. Suprarenalne arterije i vene
Zbog endokrine funkcije suprarenalnih žlijezda potrebna je njihova obilna opskrba krvlju.
Suprarenalne arterije slobodno se granaju pre ulaska u žlezdu,
tako da 50-60 arterija probija auru koja prekriva celu površinu žlezda.č
Venska drenaža odvija se preko velike v. suprarenalis.
Kratka desna suprarenalna vena uliva se u v. cavu inferior,
dok se duža jeva suprarenalna vena, prazni u levu renalnu venu.

5. Svaka nadbubrežna žlijezda ima dva dela:
1. koru, cortex,
2.srž, medulla;
ovi delovi su razlièitog embriološkog porekla i imaju razli ite funkcije.č

7. Suprarenalni korteks poti ee od mezoderma i lu ič č
mineralokortikoide,kortikosteriode i androgene.
Ovi hormoni djeluju na bubreg te zadržavaju vodu i natrijum u odgovoru na stres
, povećavajući volumen krvi i krvni pritisak.
Tako e deluju na mišiće i organe kao što su srce i pluća.đ

9. Hormoni kore nadbubrežne žlezde ili kortikosteroidi
su derivati holesterola, steroidni hormoni
koji se mogu grupisati na:
1.glikokortikoide, koji regulišu promet glikoze (hiperglikemijski faktori) i
kojima pripadaju:
kortizol (hidrokortizon)
kortikosteron
kortizon, koji je otkriven kod primata
2.mineralokortikoide, regulišu promet vode i elektrolita i pripadaju im:
aldosteron
kortikosteron
Dezoksikortikosteron
3.grupa seksualnih hormona koji se izlučuju u malim količinama:
estradiol
progesteron
testosteron

10. 1.zoni glomerulozi je dominantna sinteza i sekrecija mineralokortikoida
koju reguliše renin-angiotenzinski sistem,
dok adrenokortikotropni hormon (ACTH) kontroliše stvaranje i lučenje
2.glikokortikosteroida (zona fasciculata),
3.androgena (zona reticularis),
u manjoj meri mineralokortikosteroida.

11. Glukokortikoidi imaju
protivupalno, antialergijsko i imunosupresivno delovanje.
U kliničkoj praksi se koriste sintetički spojevi koji imaju
glukokortikoidnu aktivnost za sprečavanje upalnih i alergijskih reakcija.
Glikokortikoidi
uzrokuju atrofiju limfatičnog tkiva,
inhibiraju limfocitnu aktivaciju i zato se koriste za sprečavanje
odbacivanja organa kod transplantacije.
REGULIŠU IH STRES I CIRKADIJALNI RITAM

13. Britanski profesor psihologije dr sci.Akojoši Kitaoka
osmislio je brzi optički test koji meri nivo stresa kojem su ljudi izloženi.

16. povećava koncentraciju glukoze u krvi
1. u mišićima podstiču razgradnju proteina
2.Deluje na redistribuciji naslaga masti
(odlaganje u lice, stražnji deo vrata u trbuh)
3. Deluje katabolički na kosti,
na koštani matriks i uzrokuje povećanu lomljivost kosti.
Nivo glukokortikoda se povećava tokom reakcije na stres bilo koje etiologije
(fizčki, psihički, trauma, infekcija, operativni zahvat).

20. Srž nadbubrežne žlezde je masa nervnog tkiva
koju prožimaju kapilari i sinusoidi povezanog sa simpati kim nervnim sistemom.č
Kromafilne ćelije medulle povezane su sa postsinapti kim neuronimač
simpatièkih ganglija poreklom i funkcijom.
Ove ćelije lu eč kateholamine (uglavnom adrenalin)
u krvotok u odgovor na signale iz presinapti kih neurona.č
Potentni medularni hormoni epinefrin (adrenalin) i noreprinefrin (noradrenalin)
aktiviraju tijelo u 'flight-or-fight' status u odgovoru na spoljašnji stres. Tako eđ
povećavaju frekvenciju srca i krvni pritisak
, proširuju bronhiole te mijenjaju protok krvi kroz pojedine sisteme
, sve u cilju pripremanja tela na brzu fizi ku aktivnost.č

22. Hormoni srži nadbubrežne žlezde su kateholamini:
dopamin (DA),
noradrenalin (NA)
i adrenalin (ADR).
Sintetišu se i na završecima simpatikusnih postganglijskih vlakana.
Polazno jedinjenje za njihovu sintezu je aminokiselina tirozin.
1.povećavaju metabolizam
2.povećavaju količinu slobodnih masnih kiselina u krvi
3.omogućavaju razlaganje glikogena (glikogenoliza) u jetri i skeletnim
mišićima
3.povećavaju nadražljivost srca i šire njegove krvne sudove
Delovanje kateholamina na metabolizam zavisi od prisustva tiroksina i
hormona kore nadbubrežne žlezde.
Na efektorne ćelije deluju, inhibitorno i ekscitatorno, dve vrste receptora
na ćelijskoj membrani:
alfa adrenergički receptori
beta adrenergički receptori.

23. Fiziološki efekti kateholaminina
“downregulacija” receptora – agonisti u lečenju astmeǀ
“upregulacija” receptora – glukokortikoidi, tiroidni hormoni, -blokatori,..ǀ .
Posredovani BETA-adrenalinskim
receptorima
Posredovani ALFA-adrenalinskim
receptorima
Vazokonstrikcija Vazodilatacija
Dilatacija irisa (midrijaza) Kardioakceleracija
Relaksacija intestinuma Povećanje snage otkucaja srca
Kontrakcija sfinktera intestinuma Relaksacija intestinuma i zida bešike
Pilomotorna kontrakcija Relaksacija uterusa
Kontrakcija sfinktera bešike Bronhodilatacija
Bronhokonstrikcija Kalorigeneza
Kontrakcija glatkih mišića uterusa Glikogenoliza
Kontraktilnost srca Lipoliza
Ejakulacija Sekrecija renina
Produkcija glukoze u jetri

24. 1.Stimulišu aktivnu reapsorpciju natrija iz distalnih tubula nefrona,
2.sekreciju jona kalija i osmotsku reapsorpciju vode.
(regulacija volumena ECT i vrednosti arterijskog krvnog pritiska )
Najsnažniji podsticaj za sekreciju aldosterona je
A)hiperkalijemija
B)pad arterijskog krvnog pritiska
podstiče sekreciju aldosterona iz ćelija jukstataglomerularnog aparata bubrega
luči hormon renin
koji deluje na agiotenzinogen u plazmi i prevodi ga u angiotenzin I.
Na njega u plućima djeluje enzim i prevodi ga u angiotenzin II.
Porast nivoa angiotenzina II u krvi stimulira sekreciju aldosterona.
C)Pad koncentracije jona Na takoñe stimulira sekreciju aldosterona.
Mineralokortikoidi
kontrolišu promet jona Na i K neposredno spašavaju život.

26. ADRENALNI ANDROGENI
Kora nadbubrežne žlezde neprekidno luči,
posebno u fetalno doba,
1. umereno aktivnih muških polnih hormona
dehidroepiandrosteron.DHA
2.Luče se i ženski polni hormoni ,
progesteron i estrogeni ,
ali u neznatnim količinama.
Učinci androgena kore su slabi.
Ogovorni su za rast pubičnih i pazušnih dlaka.
Neki se androgeni uperifernim tkivima pretvaraju u testosteron , pa odatle
potiče njihova androgenska aktivnost.

30. BOLESTI NADBUBREŽNE ŽLEZDE
ADISONOVA BOLEST
●
Hronično smanjenje lučenja svih hormona koreHronično smanjenje lučenja svih hormona kore
nadbubrežnih žlezdi .nadbubrežnih žlezdi .
●
UZROCIUZROCI::
●
infekcije ,TBC , autoimune bolesti , metastazeinfekcije ,TBC , autoimune bolesti , metastaze
●
KLINIČKA SLIKAKLINIČKA SLIKA::
●
pacijenti su mršavi ,virilizacijapacijenti su mršavi ,virilizacija
●
adinamični , hipotenzivni (gubitak mineralokortikoida),adinamični , hipotenzivni (gubitak mineralokortikoida),
●
umor zbog hipoglikemija (glikokortikoidi) ,umor zbog hipoglikemija (glikokortikoidi) ,
●
gubitak na telesnoij masi , osteoporozagubitak na telesnoij masi , osteoporoza
●
redukcija sekundarnih seksualnih karakteristika (sek.redukcija sekundarnih seksualnih karakteristika (sek.
androgeni) i hiperpigmentacije(tamne mrlje na sluznicama)androgeni) i hiperpigmentacije(tamne mrlje na sluznicama)
●
TERAPIJATERAPIJA:doživotna supstitucija hormonima .:doživotna supstitucija hormonima .

31. Morbus Adisoni

32. Kušingova bolest
●
Karakteriše je povećano lučenje glikokortikoida zone fascikulate .Karakteriše je povećano lučenje glikokortikoida zone fascikulate .
●
UZROCIUZROCI ::
●
adenom hipofize i povećano lzučenje ACTH , adenom ili Ca koreadenom hipofize i povećano lzučenje ACTH , adenom ili Ca kore
●
ili difuzna hiperplazija .ili difuzna hiperplazija .
●
Povećana je sinteza glikoze i iz belančevina pa se javlja atrofijaPovećana je sinteza glikoze i iz belančevina pa se javlja atrofija
kože i mišića .kože i mišića .
●
Nagomilava se masno tkivo pojasno,Nagomilava se masno tkivo pojasno,
●
zadržava se Na, Cl i voda (hipertenzija )zadržava se Na, Cl i voda (hipertenzija )

33. KLINIČKA SLIKAKLINIČKA SLIKA Kušingove bolesti :Kušingove bolesti :
žene 4 puta češće obolevaju .žene 4 puta češće obolevaju .
Umor , glavobolja ,Umor , glavobolja ,
okruglo lice ,okruglo lice ,
nagomilavanje masti pojasno,nagomilavanje masti pojasno,
strije po koži trupa ,strije po koži trupa ,
hipertenzija ,žedjanje, glad,hipertenzija ,žedjanje, glad,
amenoreja, virilizam ,amenoreja, virilizam ,
glas dublji ,glas dublji ,
maljavost muškog tipa ,maljavost muškog tipa ,
infekcije ..infekcije ..
DIJAGNOZADIJAGNOZA : laboratorija ( hormoni) CT, EHO, kraniogram: laboratorija ( hormoni) CT, EHO, kraniogram
TERAPIJATERAPIJA : hirurško otklanjanje tumora: hirurško otklanjanje tumora

34. Kušingova bolest
Adenom nadbubrega, CT nalaz

36. УЉЕЗ У СКУПУ
ГЛУКАГОН
АДРЕНАЛИН
ПАРАТХОРМОН
КОРТИЗОЛ
ИНСУЛИН

37. УЉЕЗ У СКУПУ
STH
FSH
LH
ПРОЛАКТИН
ADH

38. СПАРИВАЊЕ ПОЈМОВА
ХОРМОН Циљна структура
ПАРАТХОРМОН
ОКСИТОЦИН
ТИРОКСИН
ВАЗОПРЕСИН
АЛДОСТЕРОН
TSH
ACTH
FSH
АДРЕНАЛИН
ТЕСТОСТЕРОН
МАТЕРИЦА
БУБРЕГ
ЈАЈНИК
МИШИЋИ
МИТОХОНДРИЈЕ
БУБРЕГ
СРЦЕ
ТИРЕОИДЕА
КОСТ
КОРА НАДБУБРЕГА

39. TRH
КОРТИЗОЛ
ГЛУКАГОН
ПРОГЕСТЕРОН
ПРОЛАКТИН
ВАЗОПРЕСИН
АДРЕНАЛИН
МЕЛАТОНИН
ЕСТРОГЕН
КАЛЦИТОНИН
КОРА НАДБУБРЕГА
ЕПИФИЗА
ЖУТО ТЕЛО ЈАЈНИКА
ПАНКРЕАС
ТИРЕОИДЕА
АДЕНОХИПОФИЗА
СРЖ НАДБУБРЕГА
АДЕНОХИПОФИЗА
ХИПОТАЛАМУС
ФОЛИКУЛ ЈАЈНИКА
СПАРИВАЊЕ ПОЈМОВА
ХОРМОН МЕСТО ЛУЧЕЊА

40. ХИПОФИЗА
ДВОДЕЛНОСТ КРВНИ СИСТЕМ
ГЛАВА МЕЂУМОЗАК
ДАБЛ-ДЕК ВЕЛИКИ
УСТА ГЛАД
Две половине јабуке МАЛИ
ОЧИ СИТОСТ
Женски костим КАПИЛАРИ
КОСА III КОМОРА
ТРЕНЕРКА СРЦЕ
КАПА Осморегулација
АСОЦИЈАЦИЈЕ

41. СТРЕС
НАЧИН ЖИВОТА ХИПЕРГЛИКЕМИЈА
АДРЕНАЛИН ТАХИКАРДИЈА
РАЗУЗДАНИ “Шећерна водица”
ХОРМОН Промена фреквенце
ХЕДОНИСТИЧКИ “ГУСТА КРВ”
ШИРЕЊЕ ЗЕНИЦА СИМПАТИКУС
СПОРТСКИ РАСТ ГЛУКАГОНА
Љубавни састанак КОНТРАКЦИЈЕ
БОЕМСКИ ПАД ИНСУЛИНА
Тест из математике СРЦЕ
АСОЦИЈАЦИЈЕ

42. Da vidimo šta ste naučili