1. MEDICINSKA
ETIKA
MEDICINSKA ETIKA

2. Riječ potiče iz grčke reči „eJikoV“ što znači moralan.
o nauka o moralu.
 navike i ponašanja ljudi ustrojeni prema načelu
dobro – zlo ili dopušteno – zabranjeno

3.  Osnovno načelo moderne etike je poštovanje
života.
 Medicinska etika – načela i pravila prema kojima
se ocjenjuje ponašanje zdravstvenih radnika
(lekara, medicinskih sestara, naučnika, itd.)

4.  Reč potiče od latinske reči „mos“ što znači običaj.
 Po definiciji moral je – skup saznanja o dobru i zlu
u društvenoj svesti i okolini.
 Tj.grupa opšteprihvaćenih društvenih normi koje
određuju ponašanje ljudi u zajednici

5.  Osnova morala (Fundamentum moralitatis ) -
činiti dobro, ne činiti zlo!
 Moralne norme su promenjive – menjale su se
tokom različitih vremenskih razdoblja; različite su
kod raznih naroda i kultura
 Moralno (opšte prihvaćene društvene norme) ne
mora biti uvek i etično (ono što je opšte dobro)

6.  Reč potiče iz grčke riječi „deon“ što znači – ono što
obavezuje i „logoV“ što znači reč, nauka.
 Po definiciji deontologija je deo etike, nauka o
dužnostima.
 Ona se bavi proučavanjem i određivanjem prava i
dužnosti.

7.  Medicinska deontologija je skup etičkih načela
zdravstvenih radnika i njihovog rada
 Lekarska deontologija obuhvata prava i dužnosti
vezana za lekarsku profesiju.
 Ona uključuje
- - medicinsko pravo
- - psihologiju ponašanja (pravila u ponašanju)

8.  Svaka profesija ima svoju deontologiju.
 Lekarska deontologija ima izuzetnu važnost zbog
toga što:
- objekt lekarskog delovanja je ččoovveekk, njegov život i
zdravlje
- LLeekkaarr nniijjee pprriivvrreeddnniikk (ne proizvodi satove, kolače,
vijke, madrace, daske ili ostale stvari koje uzimamo
zdravo za gotovo)
- ppaacciijjeenntt jjee uu ppooddrreeđđeennoomm ppoolloožžaajjuu u odnosu prema
lekaru jer je prisiljen da svoj život poveri znanju,
sposobnosti i dobronamjernosti lekara, često stranca

9.  regulirane su
zakonom
 kršenje dovodi do
sudske odgovornosti
 nisu jasno definirane
zakonom
 temelje se na:
- humanosti – ljubavi
prema čoveku
- pravednosti – svako
ima pravo na zdravlje
i lekarsku pomoć

10. ISTORIJA RAZVOJA ETIKE U
MEDICINI
 Najstariji sačuvani dokument koji govori o
LEKARSKOJ odgovornosti je Hamurabijev
zakonik oko 2100. pr. Hr.
 Grčka – pripadnici asklepijata (liječničkih
organizacija) polagali su zakletvu poznatu kao
Hipokratova zakletva
 Rim – javlja se interes za pravnu stranu
LEKARSKE odgovornosti
- u zakonima Lex Cornelia i Lex Aquilia se navode
prekršaji liječnika

11.  Srednji vek –poznate su Salemske rasprave
nadahnute Hipokratovom zakletvom: „De cantalis
medicorum“ i „De aventu medici ad aegrattum“
 Talijanski vladari Ruđer II. u 12. st. i Fridrik II. u
13. v. prvi donose zakonske odredbe o ddrržžaavvnnoomm
nnaaddzzoorruu nnaadd rraaddoomm lleekkaarraa. – prvi se puta javlja
telo koje kontroliše rad lekara

12. RASPRAVE O DEONTOLOGIJI
 1495. god. Italijanski lEKAR Gabriele Zorbi je
napisao Prvu raspravu o lekarskoj deontologiji
 1794. god. u Mansherteru Thomas Peraval je
napisao Kodeks etičkih pravila za lekare –
osnovno delo za nastanak pojma medicinska etika
 U 19 . v. javljaju se organizacije kao Lekarske
komore i Sindikati koji izrađuju svoje kodekse časti
i sudove.

13. RAZVOJ ETIKE NAKON II SVETSKOG RATA
 1. raspad kolonijalnog ssIISSTTEEMMAA ii ssttvvaarraannjjee
zzaajjeeddnniiccaa rraavvnnoopprraavvnniihh nnaarrooddaa
 2. nnoovvii ssoocciijjaallnnii pprroobblleemmii –
- veći broj starijih ljudi, Hroničnih bolesnika i invalida
- potrebno je osigurati nova materijalna sredstva, ali i
ljudsku solidarnost

14.  3.
 4.

15. POJAVA NOVIH SOCIJALNIH I
ETIČKIH PITANJA

16. ŽENEVSKA ZAKLETVA
 U II. svetskom ratu događali su se mnogi lekarski
zločini kao što su eksperimentiranje na ljudima i
genocid.
 Zbog toga je na inicijativu WHO-a 1948. sastavljena
„ Ženevska formulacija Hipokratove zakletve”
 Ona se danas polaže na svakom medicinskom
fakultetu.

17.  Ova se zakletva temelji na hhuummaanniizzmmuu
 VVrreeddnnoossttii hhuummaanniizzmmaa nnee ssmmiijjee pprreekkrrššiittii ni po
cenu vlastitog života
 Medicina se određuje kao socijalna, a ne samo
prirodna disciplina
 Lekarski rad se ne promatra samo kao tehnička
veština
 VVeećć kao ddrruuššttvveennoo aakkttiivvaann hhuummaanniizzaamm

18. KARAKTERISTIKE MEDICINSKE ETIKE NAKON II.
SVJETSKOG RATA
 Brzi razvoj
 Veliki broj problema
 Pojava nove medicinske etike – bioetika.
- Javlja se u SAD-u pre 30-ak godina
- Za razliku od stare etike , koja se od 2500. god. pr. Hr.
malo menjala, bioetika doživljava velike promjene.
 Javlja se i profesionalna etika.
- Ona nastaje unutar profesionalnih udruženja
(Lekarska komora, Pravnička komora...)
- Težnja da se uspostavi kontrola nad stručnim
osposobljavanjem i školovanjem svojih članova

19. IZVORIŠTA SAVREMENE
MEDICINSKE ETIKE
 Tradicionalna lekarska etika
 Ženevska konvencija (1949.)
 Helsinška deklaracija (1964.)
DUŽNOST Lekara
 Prema bolesniku
 Prema samom sebi i kolegama
 Prema društvenoj zajednici

20. 1) Prema bolesniku
 Dužnost se temelji na humanosti i
pravednosti
 «Samo ddoobbaarr ččoovvjjeekk može biti ddoobbaarr
lliijjeeččnniikk» (Nathnagel)
 lekar nesme škoditi bolesniku, mora lečiti
svakog bolesnika koji mu se obrati, mora
čuvati profesionalnu tajnu, ne iskorištavati
pacijenta, ne prekidati započeto lečenje itd.

21. 2) Prema samom sebi i kolegama
 Liječnik mora paziti na spoljašnost, voditi uredan
život, ne izlagati opasnosti svoj život i zdravlje,
učiti i pratiti stručnu literaturu, podučavati mlađe
kolege itd.

22. 3) Prema društvenoj zajednici
 Lekar mora čuvati i unapređivati narodno zdravlje,
suzbijati zarazne bolesti, vršiti socijalno-medicinski
rad, štititi čovekovu okolinu itd.

23. NAJČEŠĆI POVODI NEETIČKIH
POSTPAKA
 želja za zaradom
 lakoumnost i taština
 lenost
 seksualni interes
 nebriga

24. SKUP ETIČKIH PROBLEMA
DIREKTNI ODNOS
Lekar-PACIJENT
ETIČKI PROBLEMI
SOCIJALNI
PROBLEMI
ZDRAVSTVENA
SLUŽBA

25. LJUDSKA PRAVA I
MEDICINA
 Pravo na zdravlje proglašeno je Opštom
deklaracijom o ljudskim pravima (1948.) i
predstavlja osnovu za građenje odnosa među
ljudima.
 «Svako ima pravo na standard žžiivvoottaa ppoottrreebbaann zzaa
zzddrraavvlljjee ii bbllaaggoossttaannjjee njega i njegove porodice,
uključivši hranu, odeću, obuću, smeštaj i
medicinsku zaštitu kao i potrebe socijalne službe,
pravo na sigurnost u slučaju nezaposlenosti,
bolesti, udovištva, starosti ili drugih ograničenja
uveta života izvan njegove kontrole.»

26. “Medicina započinje filozofijom.
Filozofija prestaje medicinom.”
Aristotel

27. ETIČKA I MORALNA NAČELA
Lekara
- Lekaru je obaveza svoje životno usmerenje i
struku posvetiti zzddrraavvlljjuu ččoovveekkaa
- Njegova je obaveza poštovati ljudski život,
zdravlje, sprečavati i lečiti bolest
- Lekar je dužan pružati ppoommooćć ssvviimmaa, bez
obzira na dob, pol, rasu, narodnost, veru,
političko uverenje, društveni položaj
- U svom radu leekar je dužan čuvati uugglleedd ii
ddoossttoojjaannssttvvoo svog staleža

28.  Svoj posao mora obavljat ssttrruuččnnoo ii eettiiččkkii
bbeesspprreekkoorrnnoo
 Protivno ovom kodeksu je pprriimmaannjjee mmiittaa
 Dužan je pri pregledu i pružanju pomoći deci ili
maloletnim osobama, ttrraažžiittii ssaaggllaassnnoosstt rrooddiitteelljjaa iillii
ssttaarraatteelljjaa
 Sprovodiće samo onakvo lečenje koje je u sskkllaadduu
ss pprroovveerreenniimm ssaazznnaannjjiimmaa ssaavvrreemmeennee mmeeddiicciinnsskkee
nnaauukkee
 mora na prikladan način oobbaavviieessttiitt ppaacciijjeennttaa o
dijagnostičkim postupcima i pretragama, njihovim
rizicima i opasnostima te rezultatima kako bi
pacijent mogao doneti ispravne odluke

29.  Ako potrebe lečenja pacijenta prelaze njegove
mogućnosti, dužan je uputiti pacijenta ddrruuggoomm
lleekkaarruu
 Sve što je saznao obavljajući svoj posao smatra
se profesionalnom ttaajjnnoomm i obavezan je čuvati i
nakon pacijentove smrti, osim u slučaju kada bi
čuvanjem tajne ugrozio život i zdravlje drugih ljudi
 NNee ssmmee ssee uuppuuššttaattii uu lliiččnnee iillii ppoorrooddiiččnnee pprroobblleemmee
pacijenta

30. PLANIRANJE PORODICE I
REGULACIJA LJUDSKE
PLODNOSTI
 Obaveza je da svoje postupke i
znanje primenjuje sa svrhom da
pomogne rađanje, rast i razvoj
deteta
 U planiranju PORODICE, l mora
PODSTICATI prirodne metode
 Razvijanje viška ljudskih
zametaka u istraživačke svrhe
neprihvatljivo je i neetično

31. UMIRUĆI PACIJENT?
 Ublažavanje ppaattnnjjee ii bboollii jedna je od osnovnih
zadataka
 Namerno skraćivanje života (eutanazija) u
suprotnosti je s medicinskom etikom

32. BIOMEDICINSKA
ISTRAŽIVANJA
 Osnovna je ssvvrrhhaa iissttrraažžiivvaannjjaa na
ljudima uunnaapprreeđđeennjjee ddiijjaaggnnoossttiiččkkiihh ii
tteerraappiijjsskkiihh ppoossttuuppaakkaa ttee
oobbjjaaššnnjjaavvaannjjee uuzzrrookkaa ii nnaassttaannkkaa
bboolleessttii. U njima dobrobit pojedinca
ima prednost pred interesima
znanosti i društva.
 Obvaeza je da u medicinskim
istraživanjima ššttiittii žžiivvoott,, zzddrraavvlljjee,,
pprriivvaattnnoosstt ii ddoossttoojjaannssttvvoo iissppiittaanniikkaa..
 U određenim istraživanjima valja
prosuditi i moguću šštteettuu zzaa ookkoolliinnuu.

33.  Onaj koji vodi istraživanje obavezan jjee iissppiittaanniikkee
tteemmeelljjnnoo uuppoozznnaattii ssaa ssmmiisslloomm rraaddaa, koristi, i
mogućom opasnosti, nakon toga potreban pisani
pristanak.
- zbog nesposobnosti ili stanja svesti-pristanak tražimo
od zakonskog staratelja
 IIssttrraažžiivvaačč nnee ssmmee uuttiiccaattii nnaa iissppiittaanniikkoovvuu ooddlluukkuu o
učestvovanju ili ne u istraživanju
 OO ppoossttiiggnnuuttiimm rreezzuullttaattiimmaa obavestiti će
medicinske skupove ili časopise, a širu javnost tek
nakon što je o njima utvrđeno stručno mišljenje.

34. LJUDSKI GENOM
 Zabranjen jjee ssvvaakkii oobblliikk
ddiisskkrriimmiinnaacciijjee neke osobe na
temelju njenog genskog
nasleđa.
 Testovi koji pretkazuju
nasledne bolesti se mogu
izvoditi nakon ggeenneettsskkoogg
ssaavveettoovvaannjjaa.
 Kloniranje je suprotno je etici i
poštovanju ljudskog
dostojanstva te je zabranjeno.

35. ODNOS PREMA OSOBAMA S
OGRANIČENOM SLOBODOM
 ko radi u ustanovama zatvorenog tipa osobito će
poštovati pprraavvaa ppaacciijjeennttaa u telesnom i duševnom
pogledu i paziti na njihovo lično ddoossttoojjaannssttvvoo.
Prisilno lečenje i hranjenje dopušteno je samo
kada pacijent nije sposoban to svesno odlučiti.
 zzaabbrraannjjeennoo jjee uuččeessttvvoovvaattii uu nnaassiilljjuu prema čoveku

36. ODNOSI PREMA DRUGIMA I
STRUCI
 Častan će se odnositi prema drugim onako kako
bi želio da se pprreemmaa nnjjeemmuu ooddnnoossee
 Ako drugi kolega zatraži pomoć i/ili stručni savet,
pruži će mu je nesebično i prema svom najboljem
znanju
 Neće pridobijati bolesnike svojih kolega
 Može preuzet staranje nad bolesnikom drugog
samo na zahtev dotičnog pacijenta ili lekara

37.  Ako sazna o neodgovarajućem etičkom,
moralnom ili medicinskom postupku kolege - mora
se obratiti odgovornoj osobi i Lekarskoj komori
 Obaveza je stalno obrazovanje ii pprraaććeennjjee
nnaapprreettkkaa uu ssttrruuccii!!!!!!
 ččuuvvaaććee ssvvoojj ssttrruuččnnii uugglleedd ii nneezzaavviissnnoosstt, ne
pristajući da mu se ime ističe i povezuje s
trgovačkim aktivnostima radi sticanja lične koristi
 Svojim ponašanjem i delovanjem ččuuvvaaććee uugglleedd
ssttrruukkee

38. Hoćeš li ti biti dobar
medicinski radnik?