O slideshow foi denunciado.
Utilizamos seu perfil e dados de atividades no LinkedIn para personalizar e exibir anúncios mais relevantes. Altere suas preferências de anúncios quando desejar.

Fiziologija varenja

207 visualizações

Publicada em

Lea Bajagić

Publicada em: Saúde e medicina
  • Seja o primeiro a comentar

  • Seja a primeira pessoa a gostar disto

Fiziologija varenja

  1. 1. Značaj i karakteristike hranljivih materija i varenja hrane  Varenje hranljivih materija predstavlja skup biofizičkih i biohemijskih aktivnosti organizma, kojima se sastojci hrane koji se unose u organizam dovode u stanje u kome mogu biti apsorbovani, odnosno preuzeti, u krv i na taj način iskorišćeni u organizmu.  Dva osnovna faktora učestvuju u digestiji hranljivih materija, i to: • Fizikalni (mehanički) • Hemijski
  2. 2. Fizikalni faktor čine svi oni procesi kojima se hrana na mehanički način usitnjava kidanje, žvakanje, mešanje, kvašenje, rastvaranje a tome se pridružuju i one aktivnosti kojima se ona dalje potiskuje (kreće) niz digestivni kanal (gutanje, peristaltika). Hemijski faktor obuhvata hemijsku razgradnju hrane koja se bazira na prisustvu i dejstvu enzima u digestivnim sokovima (želudačnom, crevnom) koji će izvršiti razgradnju visokomolekularnih spojeva na njihove osnovne niskomolekularne sastojke. Manje čestice koje su lako rastvorljive u vodi mogu biti resorbovane u krv, a da na njih prethodno nisu delovali digestivni sokovi. Visoko molekularne i u vodi teško ili nikako rastvorljive materije moraju biti prethodno razgrađene na manje molekule koji su u vodi rastvorljivi i koji se tada bez teškoća mogu resorbovati u crevu.
  3. 3.  Hrana koju koristimo u svakodnevnom životu može biti biljnog i životinjskog porekla. Ona sadrži tri osnovne grupe hranljivih materija: U svakoj hrani ima vode i neorganskih suprstanci tkz. Mineralnih materija (soli) i vitamina.  Osnovne hranljive materije pre svega su izvor hemijske potencijalne energije koja se u organizmu pretvara u druge oblike energije, a osim toga, one služe kao gradivni materijal za obnovu i izgradnju tkiva. Proteini • Neophodan i obavezan sastojak svih živih ćelija. • Glavna karakteristika proteina je postojanje molekula azota u njegovom molekulu. Lipidi • Postoje prosti i složeni. • Nastaje sjedinjavanjem svojih osnovnih sastojaka- glicerina i masnih kiselina. Ugljeni hidrati • Hranjive materije. • U organizmu služe kao izvor energije za njegove potrebe i kao gradivni materijal.
  4. 4.  U organizmu čoveka ili životinje razlaganje hranjivih materija obavlja se lako. Razlaganje je uslovljeno postojanjem hidrolitičkih fermenata u sokovima digestivnih žlezda.
  5. 5. Enzimi (fermenti) Specifične organske materije. Omogućavaju organizmu da brzo razgradi sve složene sastojke unete hranom u jednostavne produkte. Obezbeđuju miran i ekonomičan tok metaboličkih procesa.
  6. 6. U digestivnim sokovima čovekovog organizma nalazi se veći broj enzima koji se mogu podeliti u nekoliko grupa: Po supstratu na koji deluju dele se na: Ugljeni hidrati Karbohidraz e Raskidaju peptidne veze. Razlažu proteine Proteaz e Hidrolitički razlažu lipide. Lipaz e
  7. 7. Po načinu dejstva dele se na: Hidrolaze • Enzimi koji deluju hidrolitički. Desmolaze • Ubrzavaju procese oksidacije i redukcije.
  8. 8. Sekretorni procesi i varenje hrane u digestivnom traktu Varenje u usnoj duplji U ustima se obavlja početna, prva faza procesa varenja. Hrana uneta u organizam zadržava se u usnoj duplji veoma kratko vreme oko 15 do 20 sekundi i tu biva podvrgnuta mehaničkoj i hemijskoj obradi. Mehaničke promene: Sitnjenje hrane koje se postiže žvakanjem i kvašenjem hrane pljuvačkom. Sitnjenje hrane naročito je važno za biljnu hranu koja sadrži dosta celuloze.
  9. 9. Celuloza  Ubraja se u takozvane balastne materije koje se u digestivnom kanalu ne menjaju odnosno ne razlažu niti resorbuju.  Uloga balastnih materija u varenju hrane je pozitivna jer one svojm masom mehanički izazivaju pokrete raznih delova digestivnog kanala, a sa druge strane stvaraju osećaj sitosti.  Hemijskim procesima varenja u ustima podleže skrob, koji se pod dejstvom fermenata sadržanih u pljuvački razlaže do maltoze (glukoze).
  10. 10. Osobine, uloge i mehanizmi regulacije izlučivanja pljuvačke Pljuvačka Mešoviti sekret tri para velikih pljuvačnih žlezda: zaušnih, podviličnih i podjezičnih. Najvažnija funkcija pljuvačnih žlezda je produkcija pljuvačke i njeno izlučivanje koje je kod čoveka neprekidno. Predstavlja bistru, viskoznu bezbojnu tečnost bez ukusa, alkalne reakcije čiji su sastavi i količina promenljivi, ali ona uglavnom sadrži 90,5% do 99% vode i 1% do 1,5% suvog ostatka (uglavnom proteina): albumin, mucin, ptijalin i neorganske materije Na, K, Ca, Mg, Fe, Cl, HCO3 itd. Dnevno se luči oko 1-1,5litara pljuvačke pri čemu i
  11. 11. Uloga pljuvačke u varenju hrane Rastvara u vodi rastvorljive sastojke hrane. Priprema hranu za žvakanje i gutanje. Počinje hemijsku obradu hrane dejstvom enzima ptijalina. Pljuvačka održava vlažnost usne duplje, razređuje ljute materije, rashlađuje i suviše vruća jela. Luči se pod direktnim dejstvom draži i putem uslovnih refleksa koji prethode uzimanju hrane. Osnovni fiziološki mehanizam lučenja pljuvačke predstavlja refleksni mehanizam. Refleksni luk sastoji se iz gustativnih receptora n.lingualisa, centripetalnih vlakana istog nerva kojima razdraženje dolazi u produženu moždinu i centrifugalnim vlaknima- grančicama n.facialisa i glosopharingeusa do
  12. 12. Varenje u želucu  Progutana hrana dospeva dospeva u želudac i u njemu biva podvrgnuta daljem varenju.  Hrana se tamo zadržava nekoliko časova, trpi u njemu bitne promene, jer pod dejstvom želudačnog soka nastaje razlaganje hranjivih materija.  Tečnosti unete u organizam prolaze bez zadržavanja u želucu, a vrlo mala količina ostaje pomešana sa hranom.  Želudac predstavlja deo digestivnog kanala između jednjaka i creva, služi kao rezervoar za hranu u kome se ona pravilno raspoređuje.  U želucu se hrana nagomilava i meša sa želudačnim sokom odnosno sa njegovim glavnim sastojcima-hlorovodoničnom kiselinom, sluzi i pepsinom i u kontrolisanim odmerenim količinama ispušta se u duodenum, gde se dalje razlaže i delimično apsorbuje.  Hlorovodonična kiselina ubija mnoge bakterije koje sa hranom stignu u želudac.  Želudačni mucini sprečavaju iritaciju i autodigestiju sluzokože želudačnim sokom, a takođe štite sluzokožu od nadražaja i povreda.  U želudačnim žlezdama stvara se aktivan faktor koji je neophodan za normalnu resorpciju vitamina B12.  Zbog nedostatka vitamina B12 nastaje perniciozna anemija.
  13. 13. Osobine, uloge i mehanizmi regulacije izlučivanja želudačnog soka Želudačni sok  Želudac luči veliku količinu želudačnog soka koji natapa hranu, delimično je rastvara, a pod dejstvom digestivnih fermenata koje sadrži delom je i razgrađuje na prostije sastojke.  Želudačni sok je proizvod želudačnih žlezda.  Želudačni sok je bistra bezbojna tečnost veoma kisele reakcije.
  14. 14. Najvažniji sastojci želudačnog soka su: Hlorovodoničn a kiselina • Slobodna • Vezana za proteine Fermenti • Sadrži: • Pepsin • Lipazu • Labferment Sluz • Štiti želudačnu sluzokožu od dejstva hlorovodonične kiseline i pepsina.
  15. 15. Varenje u crevima  Vreme zadržavanja hrane u želucu (3- 7h) zavisi od karakteristika hrane i njenih fizičkih svojstava.  Hrana koja sadrži proteine zadržava se u želucu duže nego ona koja sadrži UH.  Hranljiva masa- himus posle evakuacije iz želuca prelazi u duodenum gde biva podvrgnuta dejstvu čitavog niza digestivnih sokova: pankreasnog, crevnog i žuči.  Pod dejstvom tih sokova hranljive materije se u daljem razlaganju pretvaraju u takve oblike koji se mogu resorbovati u krv ili limfu.  Funkcija tankog creva je da se u lumenu creva nastavi proces varenja hrane sve dok hranjive materije ne
  16. 16. Osobine, uloge i mehanizmi regulacije izlučivanja pankreasnog soka Pankreasni sok Pankreas je žlezda sa dvostrukom funkcijom Stvara pankreasni sok. Spoljašnjom egzokrinom Luči hormone insulin i glukagon. Koji učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata. Unutrašnjom endokrinom
  17. 17.  Najvažniji neorganski sastojak pankreasnog soka je natrijum- bikarbonat i od njega potiče bazna reakcija ovog soka.  Osnovni organski sastojci pankreasnog soka su enzimi od kojih su najvažniji tripsin, himotripsin, lipaza i amilaza.  Pankreasni sok sadrži enzime za varenje svih glavnih hranjivih materija- proteina, ugljenih hidrata i lipida.  Lučenje pankreasnog soka i želudačnu sekreciju regulišu nervni i humoralni mehanizmi.  Hormonska regulacija mnogo je važnija od nervne.  Lučenje pankreasnog soka je periodično i vrši se samo posle unošenja hrane u duodenum.  Na sekreciju pankreasnog soka najviše deluju hormoni. Obilno lučenje pankreasnog soka nastupa posle ulaska himusa u dvanaestopalačno crevo.
  18. 18. Crevni sok Crevni sok je produkt lučenja mnogobrojnih žlezda sluzokože tankog creva. Mukozne žlezde luče velike količine sluzi, a reaguju na direktno nadraživanje sluzokože dodirom kao i na nadraživanje vagusom i pod dejstvom crevnih hormona. Funkcija sluzi je da zaštiti duodenalnu sluzokožu od digestivnih delovanja želudačnog soka. Smatra se da epitalne ćelije u tim žlezdama stvaraju dnevno do 3000ml crevnog soka. Crevni sok je bezbojna sluzava tečnost niske i specifične težine. Crevne resice brzo reapsorbuju crevni sok. Crevni sok sadrži osim vode neorganske sastojke bikarbonata i fosfata i samo dva enzima.
  19. 19. Varenje u debelom crevu  Sadržaj hrane iz tankog creva dospeva u još tečnijem stanju u debelo crevo.  Hrana pre nego što dospe u debelo crevo već je razgrađena na svoje osnovne elemente, koji su resorbovani u tankom crevu.  U debelom crevu resorbuje se još samo voda.  Funkcija debelog creva se sastoji u resorpciji velikog dela tečnosti (vode) sve dok crevni sadržaj ne postigne konzistenciju fecesa.
  20. 20. Digestivna resorpcija  Podrazumeva prelazak hranljivih materija i drugih organskih i neorganskih supstanci kroz epitel crevne sluzokože u krv ili limfu.  Odvija se najvećim delom u tankom crevu,dok se u drugim delovima digestivnog trakta,praktično,ne vrši.  Unutrašnja površina creva čoveka iznosi 0,65m2  Resice-specijalne tvorevine crevne sluzokože. Digestivni sistem
  21. 21.  Glavno mesto gde se ostvaruje najveći deo digestivne resorpcije je tanko crevo.  Njegova resorpciona površine je velika a i hrana je u tankom crevu dovedena u najpogodnije stanje za resorpciju. Značaj digestivne resorpcijeJe ogroman jer sve hranljive i organizmu neophodne materije mogu da budu dostavljene svim ćelijama našeg organizma tek kada one iz digestivnog trakta dospeju u krv ili limfu. U procesu resorpcije značajnu ulogu imaju procesi filtracije,difuzije,olakšane difuzije,aktivan transport,pinocitoze i osmoze.
  22. 22. Motorna aktivnost pojedinih delova digestivnog trakta i kretanje hrane Gutanje Gutanje (degluticia) predstavlja složenu refleksnu radnju čiji je cilj da sažvakani i pljuvačkom natopljeni zalogaj hrane (bolus) prebaci iz usne duplje u želudac. Akt gutanja se po Magnediju može podeliti u tri faze: Na nju možemo uticati voljom. Voljna Ne mogu se zaustaviti voljom odnosno ne mogu se kontrolisati. Dve refleksne
  23. 23. Prva faza U prvoj fazi formiran zalogaj hrane potiskuje se iz usne duplje u ždrelo.  Sve dok ne stigne do baze jezika, zalogaj hrane se može voljom zaustaviti na svom putu ka ždrelu.  Sažvakan i pljuvačkom natopljen zalogaj skuplja se na korenu jezika i potom, pokretanjem muskulature jezika, biva gurnut unazad prema njegovoj bazi sve do pred sam ulaz u ždrelo. Zatim se prednji deo jezika podiže prema tvrdom nepcu, a istovremeno baza jezika se povlači unazad i takvim pokretom ubacuje se zalogaj kroz ishumus faucium u ždrelo.
  24. 24. Druga faza Drugu fazu predstavlja prolazak zalogaja kroz ždrelo.  Izuzetno je važno da čestice hrane ne dospeju u nosnu šupljinu ili grkljan koji sa ždrelom takođe komuniciraju; Zbog toga njihovi otvori u ždrelo moraju za vreme prolaska hrane da budu zatvoreni.  To se postiže time što se meko nepce podiže usled kontrakcije svojih mišića i dolazi u dodir sa zadnjim zidom ždrela, kako bi sprečilo da se bolus vrati u nosnu duplju.  U isto vreme nastaju kratka inhibicija disanja, a kontrakcijom tireohioidnog mišića podiže se celi grkljan i istovremeno glasnice se priljubljuju jedna uz drugu, a epiglotis se spušta što sve sprečava da hrana uđe u disajne puteve.
  25. 25. Treća faza Treća faza gutanja je prolazak zalogaja kroz jednjak.  Obavlja se pomoću peristaltičkih pokreta muskulature jednjaka, koji nadražen bolusom dovodi do kontrakcije mišića iznad zalogaja, a opuštanje mišića ispod njega, čime se zalogaj gura ka želucu.  Obično je potrebno 5 do 7 sekundi da bolus stigne do sfinktera kardije, koji se tada otvori da bi propustio hranu u želudac.  Akt gutanja nalazi se pod kontrolom centra u produženoj moždini, koji nije u obliku jedra, već su mu ćelije difuzno raspoređene u neposrednoj blizini jedra n. vagusa.
  26. 26. Pokreti želuca Motorne funkcije želuca su trojake. Želudac služi kao rezervoar za smeštaj velikih količina hrane neposredno posle obroka dok se ne pripremi za dalji transport. Želudac pokazuje dve vrste pokreta tonične i peristaltične.
  27. 27. Pokreti tankog creva U tankom crevu postoje dva tipa pokreta: Segmental ni Peristaltični Zahvaljujući ritmičkim segmentalnim pokretima meša se himus sa sokovima, a sadržaj hrane se sitni. Oni pomažu digestivnu resorpciju takođe i poboljšavaju vensku cirkulaciju i limfotok u crevima. Peristaltičnim pokretima jedino se vrši pomeranje sadržaja hrane ka debelom crevu.
  28. 28. Pokreti debelog creva Prelazak sadržaja hrane iz tankog creva u debelo obavlja se putem ileocekalne valvule. Ileocekalna valvula je inače zatvorena, dozvoljava prelazak sadržaja iz ileuma u debelo crevo tek onda kada je izvršena dovoljna prerada hranjivih materija u tankom crevu. Debelo crevo vrši dve vrste pokreta: Peristaltične Antiperistaltičn e Izvode se u suprotnom pravcu od peristaltičnih.
  29. 29. Hvala na pažnji! 

×