2
1. УЗИМАЊЕ ВОДЕ ИЗ
ЗЕМЉИШТА КОРЕНОВИМ
СИСИТЕМОМ
Зависи од следећих фактора:
a. грађе кореновог система
b. физичких особина земљишта
c. хемијских особина земљишта
3
a. Грађа кореновог система
прилагођена условима станишта
Код ксерофита има већу површину и запремину од надземног дела биљке
Код хидрофита је често редукован.
а) облик и величина честица условљавају понашање и доступност воде
Гравитациона вода – испуњава крупне шупљине у земљишту после кише али брзо
понире у дубље слојеве. Биљка је мало користи.
Капиларна вода – остаје после цеђења у финим порама земљишта, задржава се силама
капиларности. Главни облик воде.
Хигроскопна вода – чврсто везана за најситније честице земљишта и недоступна
биљци.
b. Физичке особине земљишта
б) температура
ниска Т- ФИЗИОЛОШКА СУША – воде објективно има у земљишту али
биљка не може да је узима јер се при ниским температурама смањују
пропустљивост мебране и општи метаболички процеси у ћелијама корена.
Екстремни случај је ПЕРМАФРОСТ у тундрама – вечно залеђена вода у
земљишту.
висока Т– ФИЗИЧКА СУША – вода испарава великом брзином и објективно
је нема у земљишту.
c. Хемијске особина земљишта
кисеоник – неопходан за аеробно дисање корена
4
АПСОРПЦИЈА ВОДЕ ПУТЕМ
КОРЕНОВИХ ДЛАКА
Корен апсорбује воду у зони
коренских длака.
КОРЕНСКЕ ДЛАКЕ воде порекло
од епидермалних ћелија корена.
Повећавају апсопциону површину
корена.
5
Коренске длаке узимају воду из
земљишта захваљујући сили усисавања.
сила усисавања настаје јер унутрашње
ћелије паренхима имају већи осмотски
потенцијал од периферних ћелија
корена.
Вода тада креће из периферних ткива
корена ка централном цилиндру
КАКО СЕ И ПО КОЈИМ ЗАКОНИТОСТИМА
ДЕШАВА ОВАЈ ПРОЦЕС?????
8
КСИЛЕМСКИ
ЕЛЕМЕНТИ
ПЛАЗМОДЕЗМЕ – отвори на ћел. зиду - везе између ћелија
пут воде кроз АПОПЛАСТ - повезане
ћелијске зидове
пут воде кроз СИМЛАСТ - повезане
ПРОТОПЛАСТЕ ћелија
КОРЕНСКА ДЛАКА
Kako se voda kreće od korenske
dlačice do ksilema?
Kretanje vode od korenske dlake do
centralnog cilindra izazvano je većom
silom usisavanja ćelija unutrašnjih tkiva
korena od one u perifernim ćelijama
(korenskim dlačicama).
PITANJE: Koliko a) ima vode i b) koliki je
osmotski pritisak u vakuolama unutrašnjih
ćelija u odnosu na vakuole korenskih
dlačica ?
11
КОРЕНОВ ПРИТИСАК
Помоћна погонска сила која воду
потискује навише од паренхима до
ксилемских елемената.
Сила усисавања ћелија расте од
коренске длаке ка проводном снопићу.
Концентрација осмотски активних
материја је највећа у проводним
елементима ксилема, а најмања у
коренским длакама.
13
Коренов притисак се јавља као
последицa улажења воде.
Коренов притисак се манифестује
кроз појаву екскудације и гутације
pojava kapi tečnosti na:
- preseku stabla odmah iznad korena
(eksudacija),
- na presečenim granama vinove loze
(plač ili suzenje) i
- po obodu listova kod mladih zeljastih
biljaka (gutacija)
Да би се одржавала висока
концентрација осмотски
активних материја у
ксилемским судовима мора
постојати стални активни
транспорт који црпи
енергију из метаболизма тј.
дисања биљке.
Зато је коренов притисак
присутан у повољним
условима тј. када је
температура позитивна и
има кисеоника.
Šta je korenov pritisak ?
Problem : ksilemski elementi, traheje i traheide,
kao mrtve ćelije bez vakuole nemaju silu
usisavanja !!! Kako onda upijaju vodu iz živih
ćelija korena ?
Rešenje : Smatra se da žive parenhimske ćelije
korena aktivnim transportom prenose jone u
unutrašnjost ksilemskih sudova pa rastvor u
sudovima postaje koncentrovaniji od ćelijskog
soka u vakuolama parenhimskih ćelija. Ta
razlika omogućuje da voda osmotskim putem
prelazi iz parenhima u ksilemske sudove
korena i penje se u njima !!!
Dalje kretanje vode
kroz ksilemske
elemente
stabla u listove ?
Na taj tok vode
uglavnom utiče sila
koja se razvija
usled transpiracije !
16
задатак:
1. КАКО БИЉКА ОДРЖАВА
ВИСОКУ КОНЦЕНТРАЦИЈУ
ОСМОТСКИ АКТИВНИХ
СУПСТАНЦИ У ЋЕЛИЈАМА
КСИЛЕМСКИХ ЕЛЕМЕНАТА?
2. У КОЈИМ СПОЉАШЊИМ
УСЛОВИМА ЈЕ КОРЕНОВ
ПРИТИСАК НАЈВЕЋИ?