1.
ТРАНСПИРАЦИЈА

2.
Физиолошки процес
одавања воде са површине
биљке у атмосферу у
облику водене паре

3.
Физички процес дифузије
Физиолошки јер биљка
регулише овај процес и тако
одржава сталну количину воде
у ћелијама

4.
За један дан (24h):
ПАМУК – 1l
БРЕЗА са око 200.000
листова – 60-70l
У току вегетационе сезоне:
КУКУРУЗ – 200l
У току године БУКОВА ШУМА
ода 60% воде која доспе у
подлогу

5.
ТРИ ТИПА ТРАНСПИРАЦИЈЕ
КУТИКУЛАРНА
Кутикула је слабо пропустљива за воду и гасове
Вода испарава кроз кутикулу само код младих
биљних органа код којих кутикула није развијена
Биљка је не регулише
ЛЕНТИЦЕЛАРНА
Лентицеле су ситне пукотине у плути на стаблу
испуњене растреситим ткивом са мноштвом
интерцелулара
Прати размену гасова кроз лентицеле
Биљка је не регулише
СТОМАТЕРНА
Одвија се кроз интерцелуларе у листу биљака – стоме
Може се делимично регулисати

6.
СТОМЕ
Ситни отвори на епидермису
лица и наличја листа изнад
интерцелулара
Код јавора или цера само на наличју
Код флотантних листова локвања
само на лицу
100-300 стома/mm2

7.
Положај стома варира у
зависности од прилагођености
биљака на ниво влажности
станишта

8.
Код мезофита стоме су у нивоу
епидермиса
Код ксерофита испод нивоа
епидермиса – смањен ниво
транспирације
Код хигрофита изнад нивоа
епидермиса – повећан ниво
транспирације

9.
ГРАЂА СТОМИНОГ АПАРАТА
Стомин отвор
Стомина комора
Две ћелије затварачице
Ћелије помоћнице

10.
ЋЕЛИЈЕ ЗАТВАРАЧИЦЕ
Пасуљастог облика (дикотиле)
Издуженог облика (монокотиле)
Зидови ћелија затварачица
окренути отвору су задебљали, а
они окренути помоћницама
истањени
Имају хлоропласте

11.
ФУНКЦИЈА СТОМИНОГ АПАРАТА
Размена гасова са спољашњом
средином
Узимање CO2
Одавање O2
Одавање воде у облику водене
паре у процесу транспирације

12.
РАД СТОМИНОГ АПАРАТА

13.
ОТВАРАЊЕ СТОМЕ
Ћелије затварачице имају
већи тургоров притисак од
ћелија помоћница.
• Вакуола повећава запремину,
истањени спољашњи зидови се
шире и повлаче за собом
задебљале зидове окренуте
отвору

14.
ЗАТВАРАЊЕ СТОМЕ
Ћелије помоћнице имају већи
тургоров притисак од ћелија
затварачица.

15.
ПРОМЕНА ТУРГОРА
ПОВЕЋАЊЕ ОСМОТСКОГ ПОТЕНЦИЈАЛА
ЋЕЛИЈА ЗАТВАРАЧИЦА
Активни транспорт јона К+
из
помоћница и околног ткива. Вода
из суседних ћелија улази у ћелије
затварачице, расте тургоров
притисак и стоме се отварају.
 Ово се дешава на светлости и објашњава
присуство хлоропласта у ћелијама
затварачицама

16.
УНУТРАШЊИ ФАКТОРИ КОЈИ УТИЧУ
НА ИНТЕНЗИТЕТ ТРАНСПИРАЦИЈЕ
СТАРОСТ БИЉАКА И ЛИСТА
БРОЈ, ВЕЛИЧИНА И ПОЛОЖАЈ СТОМА
 Код мезофита стоме су у нивоу епидермиса – на наличју листа их има
више
 Код ксерофита испод нивоа епидермиса, искључиво на наличју листа (код
четинара сакривене у браздама на иглицама) – смањен ниво
транспирације
 Код хигрофита изнад нивоа епидермиса – повећан ниво транспирације
 Код хидрофита изнад нивоа епидермиса, само на лицу листа
ПОВРШИНА ЛИСТОВА
 повећањем површине листова – повећава се интензитет
транспирације
ХОРМОНАЛНА РЕГУЛАЦИЈА
ВОДНИ ДЕФИЦИТ – стање наглог губљења воде услед
суше. У ћелијама затварачицама накупља се биљни
хормон АБЦИСИНСКА КИСЕЛИНА. Стоме се
ЗАТВАРАЈУ без обзира на светлост

17.
СПОЉАШЊИ ФАКТОРИ ОД
КОЈИХ ЗАВИСИ РАД СТОМИНОГ
АПАРАТА
1. СВЕТЛОСТ
ДАЊУ се стоме ОТВАРАЈУ
НОЋУ се стоме ЗАТВАРАЈУ
СУВИШЕ ЈАКА СВЕТЛОСТ - Код
биљака пустињских станишта
(ксерофита) стоме су затворене
дању, а отворене ноћу чиме се
спречава губљење воде

18.
2. CO2
НИСКА КОНЦЕНТРАЦИЈА
CO2 у биљци- стоме се
ОТВАРАЈУ

19.
3. ТЕМПЕРАТУРА
СА ПОВЕЋАЊЕМ
ТЕМПЕРАТУРЕ долази до
• повећања брзине дифузије
тј.одавања воде
• Смањења релативне
влажности ваздуха – повећава
се интензитет дифузије

20.
4. СТРУЈАЊЕ ВАЗДУХА - ВЕТАР
 Убрзава транспирацију односећи слој
ваздуха засићен воденом паром
 Превелика брзина ветра – хлађење
листа – смањује се транспирација

21.
Фактор Утицај на транспирацију
Број листова Више листова даје већу површину и више стома. То доводи до повећања губитка воде.
Број стома Више стома ће дати више пора за транспирацију.
Положај стома
Ако су стоме постављене изнад епидермиса листа, транспирација је интензивнија, уколико су
увучене испод епидермиса, смањује се интензитет транспирације
Величина листа Већа површина листа омогућава бржу транспирацију него мања.
Присуство кутикуле
Воштана кутикула је релативно непропусна за воду и водену пару и смањује испаравање с
површине биљака, осим преко стома. Рефлективна кутикула смањује соларно загрeвање и раст
температуре листа; помаже да се смањи стопа испаравања. Танке длачице – структуре зване
трихоми на површини лишћа такође могу инхибирати губитак воде, стварањем окружења високе
влажности на површини лишћа. Ово су неки од примера адаптације биљке за чување воде, које се
могу наћи код многих ксерофитних биљака.
Осветљење
Стопа транспирације је под контролом отвора стома, а ове мале поре су отворене посебно за
фотосинтезу. Иако постоје изузеци од овог (као што су ноћни увјети ноћу или "CAM фотосинтеза"),
уопште, већа количина светлости подстиче отварање стома.
Температура
Температура двојако утиче на стопу транспирације:
1. повећана стопа испаравања због пораста температуре ће убрзати губитак воде.
2. смањена релативна влажност ваздуха услед повећања температуре изван листа повећава
потенцијал водног градијента.
Релативна влажност Суша у околини условљава јачи градијент водног потенцијала и тако повећава стопу транспирације.
Ветар
Вода која је изгубљена због транспирације може се акумулирати у облику паре близу површини
листа. То смањује стопу губитка воде, па је водни потенцијални градијент изнутра ка спољашњости
листа онда нешто мањи. Ако ветар дува јаче, губи се много водене паре у близини лисне површине,
јер је потенцијални градијент јачи и убрзанија дифузија молекула воде у околни ваздух. Чак и при
ветру, ипак, можда бити акумулације водене паре у танком граничном слоју споријег струјања
ваздуха поред површине листа. Што је јачи ветар, овај слој ће бити тањи, уз јачи градијент водног
потенцијала.
Влажност земљишта Повећана влажност земљишта може довести до затварања стома и смањења стопе транспирације.

22.
ЗНАЧАЈ
ТРАНСПИРАЦИЈЕ
Покретачка сила –
пумпа – омогућава
непрестан проток
воде кроз биљку
насупрот сили
земљине теже
Хлађење биљке
Размена гасова

23.
Преглед протока воде кроз
биљку
1. НИВО КОРЕНА:
Вода се пасивно
(осмоза; сила
усисавања)
транспортује у
корен и затим
активно у ксилем
у коме делује
коренов притисак.
2. НИВО СТАБЛА:
Дејством сила
кохезије и
адхезије се
формира стуб
молекула воде у
ксилему.
3. НИВО ЛИСТА:
Вода прелази из
ксилема у
мезофилне
ћелије, испарава
са њихове
површине и
напушта биљку
путем дифузије
кроз стоме.
By Laurel Jules - Сопствено дело, CC BY-SA 3.0,
https://commons.wikimedia.org/w/index.php?
curid=26331125

24.
Литература
Биологија за 3. разред гимназије
природно-математичког смера /
[приредили] Радомир Коњевић,
Гордана Цвијић, Јелена Ђорђевић,
Надежда Недељковић. 3. изд. Београд,
Завод за уџбенике. 2008.
ISBN 978-86-17-15847-5.
https://bs.wikipedia.org/wiki/Transpiracija