O slideshow foi denunciado.
Utilizamos seu perfil e dados de atividades no LinkedIn para personalizar e exibir anúncios mais relevantes. Altere suas preferências de anúncios quando desejar.
Citologija
Заједничке особине
живих бића
 ћелијска грађа
 реаговање на надражај
 хомеостаза
 метаболизам
 раст и развиће
 размн...
Ћелијска грађа
 Сва жива бића, како једноћелијска тако и вишећелијска,
изграђена су од ћелија. Ћелија је способна за обав...
Сва жива бића су грађена од ћелија.
1. ЋEЛИЈСКА ГРАЂА
Животињска ћелијаПрокариотска
ћелија
Биљна ћелија
Реаговање на надражај
 Жива бића примају надражаје из спољашње и
унутрашње средине и на њих реагују на одговарајући
начин...
Јединке реагују на спољашње и унутрашње надражаје.
2. РЕАГОВАЊЕ НА НАДРАЖАЈЕ
Хомеостаза
 Жива бића имају способност да одржавају
стабилне услове унутрашње средине у
одређеним границама независно од ...
Одржавање стабилних унутрашњих услова, чак и ако се спољашњи
услови константно мењају.
3. ОДРЖАВАЊЕ ХОМЕОСТАЗЕ
Метаболизам
 Метаболизам представља укупан промет материје и
енергије у организму.
 Све хемијске реакције којима се усва...
Хемијске реакције претварања енергије, синтезе и разградње
материје.
4. МЕТАБОЛИЗАМ
Раст и развиће
 Раст организма је резултат деобе и увећање величине
ћелија.
 Да би порасли организми користе део енергиј...
Ћелије се деле и повећавају.
5. РАСТ ОРГАНИЗАМА
Процес у коме организам постаје одрасла јединка. Ћелије се деле и
диференцирају.
6. РАЗВИЋЕ
ПРЕНАТАЛНО РАЗВИЋЕ ЧОВЕКА
Опло...
Размножавање
 Размножавање је процес којим организми производе
нове организме сличне себи тако што се наследна
информациј...
Обезбеђује наставак врсте.
7. РАЗМНОЖАВАЊЕ
Еволуција
 Индивидуални организми се мењају
током свог живота, али њихове
генетичке ососбине се не мењају
 Међутим, токо...
Промене организама кроз време као одговор на промену средине.
8. ПРОМЕНЕ У ПОПУЛАЦИЈАМА (ЕВОЛУЦИЈА)
Нивои организације
живих система
биосфера
биом
екосистем
биоценоза
популација
ОРГАНИЗАМ
СИСТЕМ ОРГАНА
ОРГАНСКИ АПАРАТ
ОРГАН
ТКИВО
ЋЕЛИЈА
органеле
биомолеку...
НИВОИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЖИВИХ БИЋА
атом
ткиво органелаћелија
организамсистем органа
орган
биоценоза биосфера
молекул
екосистемп...
Ћелија
основна јединица грађе и функције сваког организма
Ткиво
Виши ниво организације. Ћелије се интегришу у ткиво.
Ткиво...
богиња Геја (лежећа)
Геја хипотеза
 Геја хипотеза је еколошка хипотеза према којој
планета Земља има одлике живог система
или организма. Назва...
ФИЛОГЕНЕТСКО СТАБЛО ЖИВОТА
ДОМЕН
ЦАРСТВА
увео биномну номенклатуру
ДОМЕН
РАЗДЕО
ЦАРСТВО
РОД
КЛАСА
ВРСТА
ФАМИЛИЈА
РЕД
Карл Лине Систематске категорије
ЕВОЛУЦИЈА ЋЕЛИЈЕ
ПРОКАРИОТЕ И ЕУКАРИОТЕ
Сунчев систем настао пре око
4,6 милијарди година.
Појави живота на Земљи
претходио дуг период
хемијске еволуције.
Прва...
Пре око 1,6 милијарди година
дошло до преласка прокариота
у еукариотске ћелије.
 Данас је најприхватљивија
симбиотска те...
ПРОКАРИОТСКА И
ЕУКАРИОТСКА ЋЕЛИЈА
 Све живе системе, према сложености
грађе, можемо поделити на:
–ацелуларне (нећелијске;...
 Према сложености грађе ћелије сви
целуларни организми се деле на:
–прокариоте
–еукариоте
 Прокариотама припадају бактер...
Живи свет
Према сложености грађе
ацелуларни целуларни
прокариоти
бактерије
еукариоти
цијанобактерије
гљиве
биљке
животиње
...
Definicija
Ćelija je osnovna gradivna i
funkcionalana jedinica svakog
živog bića, osim virusa.
Šematski
prikaz
životinjske
ćelije
Šematski
prikaz biljne
ćelije
Šematski prikaz
prokariotske ćelije
Zajedničke osobine ćelija svih
tkiva
 rastenje do veličine koja je karakteristična za
datu vrstu ćelije;
 obavljanje odr...
ĆELIJSKA TEORIJA
1. svi organizmi su građeni od ćelija;
2. ćelije su osnovne jedinice života na planeti Zemlji.
3. svaka ć...
ЋЕЛИЈСКА ТЕОРИЈА
1. Сви живи организми су грађени од једне или више ћелија.
2. Ћелија је основн јединица грађе и функције ...
HEMIJSKI SASTAV
ĆELIJE
Од 96 хемијских елемената у природи,
њих 20-так изграђује жива бића.
Међу њима, само 6 елемената
изграђују чак 98% живе ма...
НЕОРГАНСКЕ МАТЕРИЈЕ
•ВОДА
•МАКРОЕЛЕМЕНТИ
–кисеоник, водоник, угљеник, азот,
фосфор, натријум, калијум, калцијум,
магнезију...
БИОГЕНИ ЕЛЕМЕНТИ
Група биогених
елемената
Елемент Маса
Макроелементи O, H, C, N, Ca, P до 98%
Микроелементи S, K, Na, Cl, ...
 Mineralne materije organizam ne stvara sam, već ih unosi
hranom. Radi razumevanja značaja ovih materija biće
navedene ul...
Molekulska formula:
Strukturna formula:
Modeli molekula:
Voda
мала молекулска
тежина – течно
стање захваљујући
посебној структури
молекула
ФИЗИЧКО – ХЕМИЈСКА СВОЈСТВА ЈЕДИНСТВЕНА У ПРИ...
ВОДА
Најзначајније
биолошко
једињење
за функционисање
ћелије.
Саставни део
свих
организама.
Живот је настао у
води и данас...
Voda ima osobinu da
se jonizuje – na H i
OH jone.
U čistoj vodi broj H+ jona je jednak broju jona OH-. Rastvor koji ima
...
ВОДА
водоничне везе
Молекул воде
Водоничне везе
између молекула воде
Пример растварања NaCl.
ВОДА КАО ПОЛАРНИ РАСТВАРАЧ
Кристал NaCl.
Јони у уређеној
кристалној
решетци
Растворени NaCl.
Јони ...
КОХЕЗИЈА И АДХЕЗИЈА
вода
Капиларност Површински напон
Uloge i značaj vode
 univerzalni rastvarač
 idealan metabolički medijum
 ima osobinu da se jonizuje – na H i OH
jone....
Uloge i značaj vode
Ona je univerzalni
rastvarač
U vodi se rastvara najveći broj materija. Materije rastvorljive u
vodi na...
ORGANSKA JEDINJENJA
•UGLJENI HIDRATI
–strukturni, energetski
•MASTI (LIPIDI)-
–energetski
•PROTEINI
–struktura, biokataliz...
Однос мономера и полимера – полимери тежине 1000 g/mol су
МАКРОМОЛЕКУЛИ.
ОРГАНСКА БИОГЕНА ЈЕДИЊЕЊА
MOНОМЕР
ПОЛИМЕР Угљени ...
ЧЕТИРИ ГЛАВНА ТИПА МАКРОМОЛЕКУЛА КОЈИ СЕ
НАЛАЗЕ У ЋЕЛИЈИ
БИО -
МАКРО
МОЛЕКУЛ
ЕЛЕМЕН
ТИ
МОНОМЕРИ
(Градивни
блокови)
ПОЛИМЕР...
UGLJENI HIDRATI
MONOSAHARIDI
 TRIOZE
 PENTOZE
 riboza
 dezoksiriboza
 HEKSOZE
 GLUKOZA
 FRUKTOZA
 galaktoza
DISAHA...
НАЈВАЖНИЈИ УГЉЕНИ ХИДРАТИ
фруктозаглукоза галактоза
ХЕКСОЗЕ
6 атома угљеника
ПЕНТОЗЕ
5 атома угљеника
рибоза дезоксирибоза
ОЛИГОСАХАРИДИ (ДИСАХАРИДИ)
фруктоза
галактоза
САХАРОЗА
ЛАКТОЗА
МАЛТОЗА
глукоза
глукоза
глукозаглукоза
ПОЛИСАХАРИДИ
ЦЕЛУЛОЗА
Састоји се од већег броја глукозних остатака.
Улази у састав ћелијског зида биљака
ХИТИН
Састоји се ...
СКРОБ
Представља дугачак неразгранат ланац повезаних молекула глукозе.
Резервни полисахарид биљака.
MASTI (LIPIDI)
TRIGLICERIDI STEROIDIFOSFOLIPIDI
НАЈВАЖНИЈИ ЛИПИДИ
глицерол
масне киселине
ТРИГЛИЦЕРИД ФОСФОЛИПИД
глицерол
масне киселине
фосфат Фосфолипидни
двослој ћелиј...
НАЈВАЖНИЈИ ЛИПИДИ
СТЕРОИДИ
холестерол
прогестерон
алдостерол
тестостерон кортизол
естрадиол
МАСНЕ КИСЕЛИНЕ
ПРОТЕИНИ
 СТРУКТУРНИ
 КЕРАТИН
 ЕНЗИМИ
(биокатализатори)
 АМИЛАЗА
 ХОРМОНИ
 ИНСУЛИН
 АНТИТЕЛА
 ИМУНОГЛОБУЛИНИ
Opšta
struktura
amino kiselina
Amino grupa
(-NH2)
Karboksilna grupa (-COOH)
-R ostatak ima različitu strukturu i osobine
(...
У састав протеина улази укупно 20 амино-киселина.
У грађењу пептидне везе учествују карбоксилна група једне
амино-киселине и амино-група друге амино-киселине.
ФОРМИРАЊЕ ПЕП...
Пептидна веза
N- терминус С- терминус
ПРИМАРНА
СТРУКТУРА
СЕКУНДАРНА
СТРУКТУРА
ТЕРЦИЈАРНА
СТРУКТУРА
Два или више
полипептидна
ланца
КВАТЕРНЕРНА
СТРУКТУРА
Увијени...
 ПРИМАРНА СТРУКТУРА
 секвенца АК (број, редослед и садржај!!!)
 СЕКУНДАРНА СТРУКТУРА
 α хеликс, β паралелне плоче, нас...
Одређена бројем и редоследом амино-киселина.
Примарна структура протеина
Одређена формирањем водоничних веза између N-H и C=O
групе две пептидне везе несуседних амино-киселина.
Секундарна структу...
Терцијарна структура протеина
полипептидни ланац
Дисулфитне
везе Водоничне везе
Јонске везе
Ван дер Валсове силе и
Хидрофо...
Настаје када полипептидни ланац заузме коначни
тродимензионални облик.
Терцијарна структура протеина
ФИБРИЛАРНИ ПРОТЕИН
Ми...
Произилази из начина на који се субјединице повезују.
Кватернарна структура протеина
Хем
КВАРТЕРНАРНА СТРУКТУРА ХЕМОГЛОБИНА
Денатурација – раскидање слабих веза и нарушавање
секундарне и терцијарне структуре протеина.
ДЕНАТУРАЦИЈА ПРОТЕИНА
ДЕНАТУ...
УЛОГЕ ПРОТЕИНА
1. Структурни (градивни) протеини
2. Транспорни протеини
3. Одбрамбени протеини
4. Унутарћелијска кретања
5...
Структурни протеини
КОЛАГЕН
Транспортни протеини
ХЕМОГЛОБИН
Црвено крвно
зрнце
Молекул
хемоглобин
а
Молекули кисеонка Моле...
Одбрамбени протеин
АНТИТЕЛО
Протеини са улогом у
унутарћелијском кретању и
кретању организма
АКТИН и МИОЗИН
Миозин
Актин
Улога резервоара
амино-киселина
АЛБУМИН ЈАЈЕТА
Протеини као ензими
са супстратом и
активним местом
Модел деловања
ЕНЗИМА к...
Протеински хормони
ИНСУЛИН и ГЛУКАГОН
ХОРМОН РАСТА
β-ћелије
синтетишу
инсулин
α-ћелије
синтетишу
глукагон
НУКЛЕИНСКЕ
КИСЕЛИНЕ
ДНК (дезоксирубонуклеинска киселина) – носилац
генетичке информације (носи гене).
Ген – део ДНК који се преписује у било к...
ГРАЂА НУКЛЕОТИДА
НУКЛЕОТИД
Дезоксирибонуклеотид
fosfat timin
dezoksiriboza
Комплементарно спаривање базних парова
A
adenin
C
citozin
T
timin
G
guanin
Грађа ДНК
 Молекул ДНК се састоји из два
комплементарна ланца нуклеотида, односно
од два полинуклеотидна ланца који се
сп...
ПРИМАРНА СТРУКТУРА НУКЛЕИНСКИХ КИСЕЛИНА
Чини је врста, број и редослед нуклеотида у
полинуклеотидном ланцу, повезаних јаки...
СЕКУНДАРНА СТРУКТУРА ДНК
Чине је два полинуклеотидна ланца повезана
слабим водоничним везама преко наспрамних
азотних база...
ПРИНЦИП АНТИПАРАЛЕЛНОСТИ И КОМПЛЕМЕНТАРНОСТИ
Антипаралелност – два
ланца оријентисана у
супротном смеру.
Комплементарност ...
Водоничне
везе
Fosfodiestarske
veze
ТЕРЦИЈАРНА СТРУКТУРА ДНК
ДНК
хистонски
протеин
хромозом Паковање ДНК са
хистонима у хроматин и
хромозоме
ДЕНАТУРАЦИЈА ДНК
Денатурација
ДНК
загревањем
Денатурација
ДНК
загревањем
Хлађењем се поново
успоставља секундарна
структур...
http://www.biologyjunction.com/dna%20animation.html
Грађа ДНК
ИК Нови Логос не гарантује да ће садржај (видео запис, анима...
ВРСТЕ РНК
иРН
К Информациона РНК
Транспортна РНК
Рибозомална РНКрРН
К
тРН
К
Грађа РНК
 РНК гради 1 полинуклеотидни ланац
 Нуклеотид РНК се састоји од:
 пентозе рибозе
 азотне базе (пуринске: аде...
Имају и она се остварује успостављањем водоничних веза унутар
једног полинуклеотидног РНК ланца.
ИМАЈУ ЛИ РНК СЕКУНДАРНУ С...
РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ДНК И РНК
РНК ДНК
Дезоксирибонуклеотид Рибонуклеотид
Азотна база А, Г, Т, Ц А, Г, У, Ц
Пентозни шећер Дезоксирибоза Рибоза
Фосфатна група Пр...
Разлике молекула РНК и ДНК
РНК
• молекул је
једноланчан,
• садржи шећер
рибозу у
нуклеотидима
• уместо тимина,
садржи урац...
ПРОТОК ГЕНЕТИЧКЕ ИНФОРМАЦИЈЕ КРОЗ ЋЕЛИЈУ
У једру се дешава:
• репликација ДНК;
• транскрипција;
• обрада транскрипта.
иРНК...
Литература
 http://www.bionet-
skola.com/w/Osobine_%C5%BEivih_bi%C4%87a
 Тања Берић, Гордана Субаков-Симић, Пеђа
Јанаћко...
Citologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Próximos SlideShares
Carregando em…5
×

Citologija uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija

15.918 visualizações

Publicada em

Prezentacija za učenike Šeste, I i III razred

Publicada em: Educação
  • Seja o primeiro a comentar

Citologija uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija

  1. 1. Citologija
  2. 2. Заједничке особине живих бића  ћелијска грађа  реаговање на надражај  хомеостаза  метаболизам  раст и развиће  размножавање  еволуција
  3. 3. Ћелијска грађа  Сва жива бића, како једноћелијска тако и вишећелијска, изграђена су од ћелија. Ћелија је способна за обављање свих фукнција. Према сложености грађе разликују се два основна типа ћелије:  прокариотска  еукариотска  Прокариотске ћелије су једноставније грађе, прве су се у еволуцији појавиле и од њих су изграђене бактерије Код њих не постоји јасно диференцирано једро и ћелијске органеле. Екариотске ћелије се у еволуцији јављају много касније од прокариотских. Сложене су грађе, садрже јасно оформљено једро и многобројне ћелијске органеле.  Једина жива бића која немају ћелијску грађу јесу вируси. Због тога, а и због других особина, сматра се да су вируси на прелазу између живе и незиве природе.
  4. 4. Сва жива бића су грађена од ћелија. 1. ЋEЛИЈСКА ГРАЂА Животињска ћелијаПрокариотска ћелија Биљна ћелија
  5. 5. Реаговање на надражај  Жива бића примају надражаје из спољашње и унутрашње средине и на њих реагују на одговарајући начин.  Ова особина је кључна за опстанак живих бића у некој средини.  Надражај представља физичку или хемијску промену у спољашњој и унутрашњој средини.  Одговор организма на ту промену јесте промена у раду органа или ћелија.  Надражаји се примају помоћу посебних ћелија названих рецептори. – Тако се нпр. у крвним судовима човека налазе рецептори који региструју количину кисеоника и крви. Када се та количина смањи, следи реакција организма тако што се убрзава дисање, рад срца.
  6. 6. Јединке реагују на спољашње и унутрашње надражаје. 2. РЕАГОВАЊЕ НА НАДРАЖАЈЕ
  7. 7. Хомеостаза  Жива бића имају способност да одржавају стабилне услове унутрашње средине у одређеним границама независно од промена у спољашњој средини.  За то су одговорни одређени механизми које поседују скоро сва ткива и органи и сви заједно доприносе одржавању хомеостазе у организму као целини. – Тако, бубрези одржавају сталну концетрацију електролита, плућа обезбежују довољну количину кисеоника, органи за варење довољну количину хранљивих материја и тако редом.  Већина механизама, којима се одржава хомеостаза, је под контролом хормона.
  8. 8. Одржавање стабилних унутрашњих услова, чак и ако се спољашњи услови константно мењају. 3. ОДРЖАВАЊЕ ХОМЕОСТАЗЕ
  9. 9. Метаболизам  Метаболизам представља укупан промет материје и енергије у организму.  Све хемијске реакције којима се усваја енергија и материја из спољашње средине и мења на начин који одговара одређеној врсти организма чини његов метаболизам.  Биљке и неке бактерије могу да упијају енергију Сунца и да је трансформишу у хемијску енергију неопходну за синтезу органских материја (шећера). Такви организми се називају аутотрофни.  Животиње узимају готове хранљиве материје из природе из којих процесом варења добијају енергију неопходну за све животне функције. Животиње због тога припадају хетеротрофима.
  10. 10. Хемијске реакције претварања енергије, синтезе и разградње материје. 4. МЕТАБОЛИЗАМ
  11. 11. Раст и развиће  Раст организма је резултат деобе и увећање величине ћелија.  Да би порасли организми користе део енергије створене у метаболизму.  Упоредо са растом долази и до развића организма у одраслу јединку.  Развиће ћелија обухвата њихово оспособљавање за обављање одређених функција.  Све ћелије у једном организму настају деобама једне једине ћелије, оплођене јејне ћелије (зигота).  Ћелије које од ње настају током развића се оспособљавају за вршење таћно одређених улога (функција). – Тако нервне ћелије постају спсобне да преносе надражај, мишићне да се контрахују, жледздане да излучују итд.
  12. 12. Ћелије се деле и повећавају. 5. РАСТ ОРГАНИЗАМА
  13. 13. Процес у коме организам постаје одрасла јединка. Ћелије се деле и диференцирају. 6. РАЗВИЋЕ ПРЕНАТАЛНО РАЗВИЋЕ ЧОВЕКА Оплођена јајна ћелија Браздање Бластула Фетус 10 недеља Фетус 4 недеље Фетус 16 недеља Фетус 20 недеља
  14. 14. Размножавање  Размножавање је процес којим организми производе нове организме сличне себи тако што се наследна информација преноси на потомство. Ова особина је неопходна за наставак врсте. Постоје два основна начина размножавања:  бесполно, којим настаје потомство са идентичним генетичким материјалом као родитељ па се такве јединке називају клонови  полно (сексуално) код кога потомци добијају комбинацију генетичких информација оба родитеља, па личе на своје родитеље али нису потпуно исти као родитељи.
  15. 15. Обезбеђује наставак врсте. 7. РАЗМНОЖАВАЊЕ
  16. 16. Еволуција  Индивидуални организми се мењају током свог живота, али њихове генетичке ососбине се не мењају  Међутим, током времена, ЕВОЛУИРАЈУ, популације организама прилагођавајући се сталним променама спољашње средине
  17. 17. Промене организама кроз време као одговор на промену средине. 8. ПРОМЕНЕ У ПОПУЛАЦИЈАМА (ЕВОЛУЦИЈА)
  18. 18. Нивои организације живих система
  19. 19. биосфера биом екосистем биоценоза популација ОРГАНИЗАМ СИСТЕМ ОРГАНА ОРГАНСКИ АПАРАТ ОРГАН ТКИВО ЋЕЛИЈА органеле биомолекули атоми
  20. 20. НИВОИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЖИВИХ БИЋА атом ткиво органелаћелија организамсистем органа орган биоценоза биосфера молекул екосистемпопулација
  21. 21. Ћелија основна јединица грађе и функције сваког организма Ткиво Виши ниво организације. Ћелије се интегришу у ткиво. Ткиво је група ћелија истог облика, грађе, функције и ембрионалног порекла. Орган У састав једног органа улази више врста ткива. Сваки орган врши одређену функцију нпр. плућа -размену гасова; бубрези- излучивање; срце-циркулацију крви. Органски апарат Чине органи који су функционално и анатомски повезани. Сваки орган у оквиру апарата врши одређену функцију која је подређена органском апарату. Чуло вида (око) и чуло слуха и равнотеже (ухо). Органски систем Органи су функционално и анатомски повезани (нпр. систем органа за варење, дисање, крвоток). Органски систем могу градити органи међу којима постоји само функционална веза. Нпр. ендокрини систем. Ендокрине жлезде су у организму просторно јако удаљене, повезују се путем крви која преноси хормоне. Организам Највиши ниво организације живе материје. Структурна и функционална целина. Остварен је висок степен интеграције свих подређених делова. нпр. поремећај у раду једног органа може се одразити и на рад других органа а то се може одразити на нивоу организма као целине.
  22. 22. богиња Геја (лежећа)
  23. 23. Геја хипотеза  Геја хипотеза је еколошка хипотеза према којој планета Земља има одлике живог система или организма. Названа је Геја по називу за Земљу из грчке митологије. Ову теорији је први објавио у 60.-тим годинама 20. века климатолог и хемичар Сир Џејмс Лавлок и именовао ју је по грчкој богињи Геји.  Живот на Земљи се по теорији Геја схвата као огроман саморегулишући се систем  Према овој хипотези, Земља је агрегат самомодификујућих подсистема који заједнички чине укупан планетарни систем. Сама Земља је живи ентитет обдарен прилагодљивошћу и способношћу самоодржавања свега живућег. Ипак, ове могућности нису неисцрпне па је могуће да неки од подсистема рђаво функционише и тиме сруши своју целовитост или чак угрози опстанак целине. Према овој теорији, и неки човекови подухвати, попут уништења тропских тропских шума, стварају такве поремећаје.
  24. 24. ФИЛОГЕНЕТСКО СТАБЛО ЖИВОТА ДОМЕН ЦАРСТВА
  25. 25. увео биномну номенклатуру ДОМЕН РАЗДЕО ЦАРСТВО РОД КЛАСА ВРСТА ФАМИЛИЈА РЕД Карл Лине Систематске категорије
  26. 26. ЕВОЛУЦИЈА ЋЕЛИЈЕ ПРОКАРИОТЕ И ЕУКАРИОТЕ
  27. 27. Сунчев систем настао пре око 4,6 милијарди година. Појави живота на Земљи претходио дуг период хемијске еволуције. Прва ћелија настала је пре, отприлике, 3.5 или 4 милијарде година.
  28. 28. Пре око 1,6 милијарди година дошло до преласка прокариота у еукариотске ћелије.  Данас је најприхватљивија симбиотска теорија која објашњава настанак еукариотских ћелија.  Еволуција ћелија је трајала од 3-4 милијарде година
  29. 29. ПРОКАРИОТСКА И ЕУКАРИОТСКА ЋЕЛИЈА  Све живе системе, према сложености грађе, можемо поделити на: –ацелуларне (нећелијске; јер је лат. а= не, без; celulla = ћелија) –целуларне (ћелијске).  Под ацелуларним се подразумевају они организми који нису достигли ниво ћелијске грађе (вируси).
  30. 30.  Према сложености грађе ћелије сви целуларни организми се деле на: –прокариоте –еукариоте  Прокариотама припадају бактерије и цијанобактерије (модрозелелне алге),  Еукариоте су сви остали једноћелијски и вишећелијски организми.
  31. 31. Живи свет Према сложености грађе ацелуларни целуларни прокариоти бактерије еукариоти цијанобактерије гљиве биљке животиње вируси
  32. 32. Definicija Ćelija je osnovna gradivna i funkcionalana jedinica svakog živog bića, osim virusa.
  33. 33. Šematski prikaz životinjske ćelije
  34. 34. Šematski prikaz biljne ćelije
  35. 35. Šematski prikaz prokariotske ćelije
  36. 36. Zajedničke osobine ćelija svih tkiva  rastenje do veličine koja je karakteristična za datu vrstu ćelije;  obavljanje određenih zadataka (funkcija, uloga);  primanje signala iz spoljašnje sredine na koje ćelija na određeni način odgovara;  život ćelije odvija se kroz cikluse koji se završavaju ili deobom ili ćelijskom smrću; pri deobi ćelija daje nove ćelije;  jedinstven hemijski sastav  jedinstvena građa (plazmamembrana, nasledni materijal, organele)
  37. 37. ĆELIJSKA TEORIJA 1. svi organizmi su građeni od ćelija; 2. ćelije su osnovne jedinice života na planeti Zemlji. 3. svaka ćelija iz ćelije (lat. Omnis cellula e cellula) - svaka ćelija nastala deobom prethodne ćelije, izuzev samog porekla života. 4. ćelija je osnovna jedinica građe živih bića 5. ćelija je funkcionalna jedinica jer je funkcija organizma rezultat aktivnosti samih ćelija; 6. ćelija može da obavi određenu ulogu, ali češće grupa ćelija (populacija ćelija) vrši određenu funkciju 7. svaka ćelija nastaje deobom prethodne postojeće ćelije; 8. nasledne informacije se prilikom deobe prenose sa ćelije na ćeliju; 9. ćelija je jedinica razmnožavanja, rastenja i razvića; život svakog organizma počinje od ćelije, čijim deobama, rastom i razvićem se razvija i celokupan organizam 10. ćelija ima sopstveni metabolizam
  38. 38. ЋЕЛИЈСКА ТЕОРИЈА 1. Сви живи организми су грађени од једне или више ћелија. 2. Ћелија је основн јединица грађе и функције организама. 3. Ћелије настају само умножавањем постојећих ћелија. Три основна постулата ћелијске теорије:
  39. 39. HEMIJSKI SASTAV ĆELIJE
  40. 40. Од 96 хемијских елемената у природи, њих 20-так изграђује жива бића. Међу њима, само 6 елемената изграђују чак 98% живе материје (O, H, C, N, Ca, P).
  41. 41. НЕОРГАНСКЕ МАТЕРИЈЕ •ВОДА •МАКРОЕЛЕМЕНТИ –кисеоник, водоник, угљеник, азот, фосфор, натријум, калијум, калцијум, магнезијум, гвожђе •МИКРОЕЛЕМЕНТИ –јод, бакар, манган, кобалт, цинк •КАТЈОНИ –Na+, K+, Mg++, Ca++ •АНЈОНИ –Cl-, SO4--, PO43-
  42. 42. БИОГЕНИ ЕЛЕМЕНТИ Група биогених елемената Елемент Маса Макроелементи O, H, C, N, Ca, P до 98% Микроелементи S, K, Na, Cl, Mg, Fe 1-2% Елементи у траговима B, Cu, Mn, Mo, Se, J, Zn, Co, F, Si < 0,01%
  43. 43.  Mineralne materije organizam ne stvara sam, već ih unosi hranom. Radi razumevanja značaja ovih materija biće navedene uloge nekih najbitnijih:  Fe (gvožđe) je veoma važan sastojak hemoglobina; nedostatak gvožđa u organizmu ometa normalno stvaranje crvenih krvnih zrnaca, što prouzrokuje malokrvnost – anemiju (mada za ovu bolest postoje i drugi uzroci)  Ca i P grade kalcijum-fosfate koji su glavni sastojci kostiju  S ulazi u sastav nekih aminokiselina  Na, K i Cl učestvuju u osmoregulaciji  F sprečava karijes zuba;  Co je sastavni deo vitamina B, K, A itd.
  44. 44. Molekulska formula: Strukturna formula: Modeli molekula: Voda
  45. 45. мала молекулска тежина – течно стање захваљујући посебној структури молекула ФИЗИЧКО – ХЕМИЈСКА СВОЈСТВА ЈЕДИНСТВЕНА У ПРИРОДИ поларност молекула – ковалентна веза са асиметричном дистрибуцијом електрона максимална густина на 4°С висока специфична топлота- прима огромну количину топлоте уз мало повећање температуре висок топлотни капацитет - топлотни изолатор висок површински напон - кохезија и адхезија; капиларност кристална структура чврстог агрегатног стања - лед лакши од воде због велике запремине
  46. 46. ВОДА Најзначајније биолошко једињење за функционисање ћелије. Саставни део свих организама. Живот је настао у води и данас представља станиште многим организмима. Постоји у три агрегатна стања: течном, чврстом и гасовитом.
  47. 47. Voda ima osobinu da se jonizuje – na H i OH jone. U čistoj vodi broj H+ jona je jednak broju jona OH-. Rastvor koji ima više jona H+ je kiseo, dok je rastvor sa više jona OH- bazan. Kiseli rastvor ima pH manji od 7, bazni iznad 7, dok je neutralan sa pH=7. Molekul vode je polaran – grade se vodonične veze Molekul vode se sastoji od dva atoma vodonika, koji donose po jedan elektron atomu kiseonikaka sa šest elektrona, čineći kovalentnu vezu. Međutim, elektroni se kreću bliže atomu kiseonikaka, pa taj deo molekula poseduje nagativni naboj (dipolni momenat), a onaj deo s atomima vodonika je pozitivan Voda poseduje veliki kapacitet primanja toplote (specifična toplota) Radi savladavanja vodonikovih veza mora se utrošiti mnogo veća količina toplote pri promeni agregatnog stanja. Voda se greje i hladi pet puta sporije od kopna, što znatno utiče na klimu. Voda je najgušća na +4°C; pri smrzavanju dolazi do širenja, a ne skupljanja vode Led je lakši od vode i hvata se samo na površini. To omogućava organizmima koji žive ispod da prežive hladnu zimu. Ako bi se voda skupljala, led bi bio teži i tonuo bi. Postepeno bi se sva voda pretvorila u led i Zemlja bi se na kraju potpuno zamrzla. Visok površinski napon Zbog niza vodoničnih veza, molekuli vode su čvrsto privučeni jedni drugima, pa je teško probiti površinu tečne vode (leti se mogu videti mnogi insekti kako hodaju preko površine raznih vodnih površina). Velika površinski napon vode je razlog da se voda zatvorena u cevčicama malog prečnika penje nagore (kapilarnost). Prodiranje vode u biljne sudove, kao i zadržavanje vode u malim pukotinama između čestica tla moguće je upravo zbog velikog površinskog napona. FIZIČKO – HEMIJSKA SVOJSTVA VODE
  48. 48. ВОДА водоничне везе Молекул воде Водоничне везе између молекула воде
  49. 49. Пример растварања NaCl. ВОДА КАО ПОЛАРНИ РАСТВАРАЧ Кристал NaCl. Јони у уређеној кристалној решетци Растворени NaCl. Јони Na и Cl у раствору
  50. 50. КОХЕЗИЈА И АДХЕЗИЈА вода Капиларност Површински напон
  51. 51. Uloge i značaj vode  univerzalni rastvarač  idealan metabolički medijum  ima osobinu da se jonizuje – na H i OH jone.  transportna uloga  termoregulacija  osmoregulacija
  52. 52. Uloge i značaj vode Ona je univerzalni rastvarač U vodi se rastvara najveći broj materija. Materije rastvorljive u vodi nazivaju se hidrofilne (vole vodu), a one koje se ne rastvaraju su hidrofobne (boje se vode). Idealni metabolički medijum Metabolizam je ukupan promet materije i energije . Sve hemijske reakcije u organizmu se odvijaju u uskom rasponu pH, između 6 i 8 (izuzetak je varenje u želucu čoveka i životinja, koje se odvija pri pH oko 2). Čista voda ima pH=7 (neutralna je). Transportna uloga vode Lako prenošenje materija koje se u njoj rastvaraju (aminokiseline, šećeri, proteini) kroz samu ćeliju i iz jedne ćelije u drugu. Voda ima ulogu i u termoregulaciji (održavanju stalne telesne temperature kod ptica i sisara). Znojenjem se snižava telesna temperatura. Oko 1,5 l vode za 24 časa čovek izgubi preko znoja. Kao bezbojna tečnost, voda propušta vidljivi deo Sunčevog spektra, a apsorbuje deo infracrvenog zračenja, pa je stoga dobar toplotni izolator. Voda učestvuje u osmoregulaciji (održavanje stalnog osmotskog pritiska) Kada u ćelijama čoveka, a pre svega u krvi, dođe do gubitka vode povećava se osmotski pritisak (pritisak soli rastvorenih u vodi), jer se povećala koncentracija soli. Krv zgusnuta za 1%, koja kroz kapilare pritiče u mozak, izvodi iz ravnoteže nervne ćelije centra u hipotalamusu. Sledi nekoliko nervnih reakcija i onda osetimo žeđ
  53. 53. ORGANSKA JEDINJENJA •UGLJENI HIDRATI –strukturni, energetski •MASTI (LIPIDI)- –energetski •PROTEINI –struktura, biokatalizatori •NUKLEINSKE KISELINE – nasledna informacija
  54. 54. Однос мономера и полимера – полимери тежине 1000 g/mol су МАКРОМОЛЕКУЛИ. ОРГАНСКА БИОГЕНА ЈЕДИЊЕЊА MOНОМЕР ПОЛИМЕР Угљени хидрати, протеини и нуклеинске киселине припадају полимерима. Велики липидни молекули нису полимери, али се третирају као макромолекули.
  55. 55. ЧЕТИРИ ГЛАВНА ТИПА МАКРОМОЛЕКУЛА КОЈИ СЕ НАЛАЗЕ У ЋЕЛИЈИ БИО - МАКРО МОЛЕКУЛ ЕЛЕМЕН ТИ МОНОМЕРИ (Градивни блокови) ПОЛИМЕР ПРИМЕР УЛОГА Угљени хидрати C, H, O Моносахариди Прости шећери (10) поли сахарид скроб, гликоген, целулоза, хитин Депои енергије, структурна (ћелијски зидови, егзоскелет) Липиди C, H, O, Р Масне киселине (10) и глицерол / масти, уља, стероиди, фосфо липиди Депои енергије, структурна (ћелијска мембрана) Протеини C, H, O, N, S Амино киселине (20) поли пептид Кератин, пепсин, инсулин Структурна Ензими Хормони Антитела Нуклеинске киселине C, H, O, P, N Нуклеотиди (5) полинуклео тид DNA, RNA Информацио на
  56. 56. UGLJENI HIDRATI MONOSAHARIDI  TRIOZE  PENTOZE  riboza  dezoksiriboza  HEKSOZE  GLUKOZA  FRUKTOZA  galaktoza DISAHARIDI  MALTOZA  SAHAROZA  laktoza POLISAHARIDI  STRUKTURNI  CELULOZA - biljke  HITIN - životinje  REZERVNI  SKROB - biljke  GLIKOGEN - životinje
  57. 57. НАЈВАЖНИЈИ УГЉЕНИ ХИДРАТИ фруктозаглукоза галактоза ХЕКСОЗЕ 6 атома угљеника ПЕНТОЗЕ 5 атома угљеника рибоза дезоксирибоза
  58. 58. ОЛИГОСАХАРИДИ (ДИСАХАРИДИ) фруктоза галактоза САХАРОЗА ЛАКТОЗА МАЛТОЗА глукоза глукоза глукозаглукоза
  59. 59. ПОЛИСАХАРИДИ ЦЕЛУЛОЗА Састоји се од већег броја глукозних остатака. Улази у састав ћелијског зида биљака ХИТИН Састоји се од већег броја модификованих молекула глукозе. Улази у састав љуштурe зглавкара и хифа гљива
  60. 60. СКРОБ Представља дугачак неразгранат ланац повезаних молекула глукозе. Резервни полисахарид биљака.
  61. 61. MASTI (LIPIDI) TRIGLICERIDI STEROIDIFOSFOLIPIDI
  62. 62. НАЈВАЖНИЈИ ЛИПИДИ глицерол масне киселине ТРИГЛИЦЕРИД ФОСФОЛИПИД глицерол масне киселине фосфат Фосфолипидни двослој ћелијске мембране
  63. 63. НАЈВАЖНИЈИ ЛИПИДИ СТЕРОИДИ холестерол прогестерон алдостерол тестостерон кортизол естрадиол
  64. 64. МАСНЕ КИСЕЛИНЕ
  65. 65. ПРОТЕИНИ  СТРУКТУРНИ  КЕРАТИН  ЕНЗИМИ (биокатализатори)  АМИЛАЗА  ХОРМОНИ  ИНСУЛИН  АНТИТЕЛА  ИМУНОГЛОБУЛИНИ
  66. 66. Opšta struktura amino kiselina Amino grupa (-NH2) Karboksilna grupa (-COOH) -R ostatak ima različitu strukturu i osobine (rastvorljivost, naelektrisanje, elementarni sastav)
  67. 67. У састав протеина улази укупно 20 амино-киселина.
  68. 68. У грађењу пептидне везе учествују карбоксилна група једне амино-киселине и амино-група друге амино-киселине. ФОРМИРАЊЕ ПЕПТИДНЕ ВЕЗЕ Н2О N- терминус С- терминус
  69. 69. Пептидна веза N- терминус С- терминус
  70. 70. ПРИМАРНА СТРУКТУРА СЕКУНДАРНА СТРУКТУРА ТЕРЦИЈАРНА СТРУКТУРА Два или више полипептидна ланца КВАТЕРНЕРНА СТРУКТУРА Увијени ланац - β паралелне плоче - α хеликс - неправилно клупче линеарна секвенца амино киселина
  71. 71.  ПРИМАРНА СТРУКТУРА  секвенца АК (број, редослед и садржај!!!)  СЕКУНДАРНА СТРУКТУРА  α хеликс, β паралелне плоче, насумично клупче  ТЕРЦИЈАРНА СТРУКТУРА  линеарни или глобуларни  Нативна конформација – функционални облик  Нарушава се ДЕНАТУРАЦИЈОМ  КВЕРТЕНЕРНА СТРУКТУРА  више субјединица
  72. 72. Одређена бројем и редоследом амино-киселина. Примарна структура протеина
  73. 73. Одређена формирањем водоничних веза између N-H и C=O групе две пептидне везе несуседних амино-киселина. Секундарна структура протеина β-плочаα-хеликс водоничне везе
  74. 74. Терцијарна структура протеина полипептидни ланац Дисулфитне везе Водоничне везе Јонске везе Ван дер Валсове силе и Хидрофобне интеракције
  75. 75. Настаје када полипептидни ланац заузме коначни тродимензионални облик. Терцијарна структура протеина ФИБРИЛАРНИ ПРОТЕИН МиоглобинКолаген ГЛОБУЛАРНИ ПРОТЕИН
  76. 76. Произилази из начина на који се субјединице повезују. Кватернарна структура протеина Хем КВАРТЕРНАРНА СТРУКТУРА ХЕМОГЛОБИНА
  77. 77. Денатурација – раскидање слабих веза и нарушавање секундарне и терцијарне структуре протеина. ДЕНАТУРАЦИЈА ПРОТЕИНА ДЕНАТУРАЦИЈА Денатурисано стањеПротеин
  78. 78. УЛОГЕ ПРОТЕИНА 1. Структурни (градивни) протеини 2. Транспорни протеини 3. Одбрамбени протеини 4. Унутарћелијска кретања 5. Резервоари аминокиселина 6. Ензими 7. Протеински хормони
  79. 79. Структурни протеини КОЛАГЕН Транспортни протеини ХЕМОГЛОБИН Црвено крвно зрнце Молекул хемоглобин а Молекули кисеонка Молекул хемоглобина фибрили Хем
  80. 80. Одбрамбени протеин АНТИТЕЛО Протеини са улогом у унутарћелијском кретању и кретању организма АКТИН и МИОЗИН Миозин Актин
  81. 81. Улога резервоара амино-киселина АЛБУМИН ЈАЈЕТА Протеини као ензими са супстратом и активним местом Модел деловања ЕНЗИМА кључ-брава Ензим Супстрат
  82. 82. Протеински хормони ИНСУЛИН и ГЛУКАГОН ХОРМОН РАСТА β-ћелије синтетишу инсулин α-ћелије синтетишу глукагон
  83. 83. НУКЛЕИНСКЕ КИСЕЛИНЕ
  84. 84. ДНК (дезоксирубонуклеинска киселина) – носилац генетичке информације (носи гене). Ген – део ДНК који се преписује у било који тип РНК. РНК (рибонуклеинска киселина) – уечствује у реализацији наследне информације тј. синтези протеина.
  85. 85. ГРАЂА НУКЛЕОТИДА
  86. 86. НУКЛЕОТИД Дезоксирибонуклеотид fosfat timin dezoksiriboza
  87. 87. Комплементарно спаривање базних парова A adenin C citozin T timin G guanin
  88. 88. Грађа ДНК  Молекул ДНК се састоји из два комплементарна ланца нуклеотида, односно од два полинуклеотидна ланца који се спирално увијају и повезани су водоничним везама.  Сваки нуклеотид састоји се из три молекула  пентоза десоксирибоза  азотна база (пуринске: аденин и гуанин и пиримидинске: цитозин и тимин)  фосфорна киселина или фосфатна група
  89. 89. ПРИМАРНА СТРУКТУРА НУКЛЕИНСКИХ КИСЕЛИНА Чини је врста, број и редослед нуклеотида у полинуклеотидном ланцу, повезаних јаким, ковалентним фосфодиестарским везама. Такав ланац има свој 5´ и 3´ крај.
  90. 90. СЕКУНДАРНА СТРУКТУРА ДНК Чине је два полинуклеотидна ланца повезана слабим водоничним везама преко наспрамних азотних база. Вотсон и Крик – модел дволанчане ДНК завојнице
  91. 91. ПРИНЦИП АНТИПАРАЛЕЛНОСТИ И КОМПЛЕМЕНТАРНОСТИ Антипаралелност – два ланца оријентисана у супротном смеру. Комплементарност – спајање пуринске базе једног и пиримидинске базе другог ланца.
  92. 92. Водоничне везе Fosfodiestarske veze
  93. 93. ТЕРЦИЈАРНА СТРУКТУРА ДНК ДНК хистонски протеин хромозом Паковање ДНК са хистонима у хроматин и хромозоме
  94. 94. ДЕНАТУРАЦИЈА ДНК Денатурација ДНК загревањем Денатурација ДНК загревањем Хлађењем се поново успоставља секундарна структура ДНК. реверзибилан процес
  95. 95. http://www.biologyjunction.com/dna%20animation.html Грађа ДНК ИК Нови Логос не гарантује да ће садржај (видео запис, анимација) увек бити ​​доступни на адреси веб странице коју препоручује. https://www.youtube.com/watch?v=4PKjF7OumYo Паковање ДНК са хистонима
  96. 96. ВРСТЕ РНК иРН К Информациона РНК Транспортна РНК Рибозомална РНКрРН К тРН К
  97. 97. Грађа РНК  РНК гради 1 полинуклеотидни ланац  Нуклеотид РНК се састоји од:  пентозе рибозе  азотне базе (пуринске: аденин и гуанин; пиримидинске: цитозин и урацил)  фосфатне групе.
  98. 98. Имају и она се остварује успостављањем водоничних веза унутар једног полинуклеотидног РНК ланца. ИМАЈУ ЛИ РНК СЕКУНДАРНУ СТРУКТУРУ?
  99. 99. РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ДНК И РНК РНК ДНК
  100. 100. Дезоксирибонуклеотид Рибонуклеотид Азотна база А, Г, Т, Ц А, Г, У, Ц Пентозни шећер Дезоксирибоза Рибоза Фосфатна група Присутна Присутна
  101. 101. Разлике молекула РНК и ДНК РНК • молекул је једноланчан, • садржи шећер рибозу у нуклеотидима • уместо тимина, садржи урацил. ДНК • молекул је дволанчан, • садржи шећер дезоксирибозу у нуклеотидима
  102. 102. ПРОТОК ГЕНЕТИЧКЕ ИНФОРМАЦИЈЕ КРОЗ ЋЕЛИЈУ У једру се дешава: • репликација ДНК; • транскрипција; • обрада транскрипта. иРНК излази кроз нуклеусне поре иРНК се везује за рибозомалне субјединице и учествује у синтези протеина протеин тРНК носи антикодон који одређује тачно једну амино-киселину до рибозома
  103. 103. Литература  http://www.bionet- skola.com/w/Osobine_%C5%BEivih_bi%C4%87a  Тања Берић, Гордана Субаков-Симић, Пеђа Јанаћковић – Биологија 1 уџбеник биологије за први разред гимназије, Логос, Београд, 2014. Коришћени су слајдови са цедеа који иде уз уџбеник  Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000

×