za ucenike Vi gimnazije

1. Sistem za cirkulacijuSistem za cirkulaciju
telesnih tečnostitelesnih tečnosti

2. Telesne tečnostiTelesne tečnosti
 Hidrolimfa – najprimitivnija; tečnost izHidrolimfa – najprimitivnija; tečnost iz
spoljašnje sredinespoljašnje sredine

Protozoe, sunđeri, dupljariProtozoe, sunđeri, dupljari
 Hemolimfa – nešto složenija; sadržiHemolimfa – nešto složenija; sadrži
pigmente (plavi hemocijanin), hemocitepigmente (plavi hemocijanin), hemocite
(najprimitivnije uobličene krvne elemente)(najprimitivnije uobličene krvne elemente)

Crvi, mekušci, zglavkari, bodljokošciCrvi, mekušci, zglavkari, bodljokošci

3. KRVKRV
 Krv se sastojiKrv se sastoji od uobličenih elemenata:od uobličenih elemenata:

eritrocita,eritrocita,

leukocita ileukocita i

trombocita,trombocita,
 koji su suspendovani u tečnom matriksukoji su suspendovani u tečnom matriksu

krvnoj plazmi.krvnoj plazmi.
 Volumen krvi odrasle osobe iznosi 6% doVolumen krvi odrasle osobe iznosi 6% do
8% telesne mase.8% telesne mase.

4. ULOGE KRVIULOGE KRVI
 Uloge krvi se ostvaruju posredstvom ćelija i plazme.Uloge krvi se ostvaruju posredstvom ćelija i plazme.
 Osnovne uloge su:Osnovne uloge su:

Transportna,Transportna,

Odbrambena.Odbrambena.
 Najvažnija uloga krvi je transportna. Krv prenosiNajvažnija uloga krvi je transportna. Krv prenosi
kiseonik, ugljen-dioksid, hranljive sastojke, produktekiseonik, ugljen-dioksid, hranljive sastojke, produkte
metabolizma i toplotu koja se produkuje umetabolizma i toplotu koja se produkuje u
organizmu. Krv prenosi i poruke u formi hemijskihorganizmu. Krv prenosi i poruke u formi hemijskih
signala do različitih organa i tako učestvuje usignala do različitih organa i tako učestvuje u
regulaciji njihove funkcije. Najizrazitiji primer suregulaciji njihove funkcije. Najizrazitiji primer su
hormoni.hormoni.
 Odbrambena uloga krvi se ostvaruje zahvaljujućiOdbrambena uloga krvi se ostvaruje zahvaljujući
prisustvu leukocita i imunoglobulina, kao i osobiniprisustvu leukocita i imunoglobulina, kao i osobini
krvi da koaguliše.krvi da koaguliše.

5. SASTAV KRVISASTAV KRVI
Krv se sastoji iKrv se sastoji izz teteččnog delanog dela ––

plazmeplazme ii

uobliuobličenih krvnih elemenatačenih krvnih elemenata –– crvenihcrvenih
i belih krvnih zrnaca i krvnih pločicai belih krvnih zrnaca i krvnih pločica
 Sastav krviSastav krvi zavisi od brojnih faktora,zavisi od brojnih faktora,
fizioloških i patoloških. Fiziološki faktori su:fizioloških i patoloških. Fiziološki faktori su:
genetski faktori, pol, starost, životna sredina,genetski faktori, pol, starost, životna sredina,
fiziološko stanje (menstruacija, graviditet,fiziološko stanje (menstruacija, graviditet,
težak fizički rad), doba dana.težak fizički rad), doba dana.
 Različita oboljenja imaju daleko veći uticaj naRazličita oboljenja imaju daleko veći uticaj na
sastav krvi od fizioloških faktora.sastav krvi od fizioloških faktora.

6. Plazma
(55% zapremine krvi)
Eritrociti
(45% zapremine krvi)
Leukociti i trombociti
(<1% zapremine krvi)
Uobličeni
krvni
elementi
SASTAV KRVISASTAV KRVI

7. KRVNA PLAZMAKRVNA PLAZMA
 Normalna plazma je transparentna i svetložuteNormalna plazma je transparentna i svetložute
boje.boje.
 Njen pH se kreće u uskim granicama od 7.35Njen pH se kreće u uskim granicama od 7.35
do 7.45.do 7.45.
Plazma je vodeni rastvor organskih i neorganskih
sastojaka.
U njoj su rastvoreni:
elektroliti (9g/l; Na+
, Cl-.
)
proteini (60-80g/l; albumini, globulini, enzimi) ,
lipidi,
ugljeni hidrati (glukoza od 2.5 do 4.7 mmol/l krvi ili 80-120
mg/100 ml)
aminokiseline,
vitamini,
produkti metabolizma koji sadrže azot (urea, mokraćna kiselina,
kreatin, bilirubin) i
gasovi kiseonik, ugljendioksid i azot.
Najveći procenat (90-92%) plazme čini voda.

8. Uobličeni
elementi
krvi

9. • crvena krvna zrnca (RBC)
• Imaju oblik bikonkavnog diska
• Nemaju jedro i većinu organela
• Veoma su elastični; lako prolaze kroz
fenestracije kapilara
• Najzastupljeniji sastojak je hemoglobin
• Prosečan dijametar iznosi 7.5µm, a debljina 2
µm;
• Broj eritrocita zavisi od pola, uzrasta,
cirkardijalnih ritmova, laktacije, mišićnog rada
• Fiziološke granice broja su:
Za žene: 3.86-5.08 x 1012
/l

10. • HEMATOKRIT (HCT) -
volumen eritrocita u jedinici
pune krvi.
• Normalne vrednosti su za žene
0.356 - 0.470 l/l i kod
muškaraca 0.41 - 0.53 l/l.
Hematokrit je smanjen kod anemije usled nedostatka gvožđa, jer eritrociti imaju manju
zapreminu iako sam broj eritrocita ne mora da bude smanjen; u trudnoći, a smanjuje se i
sa godinama života. Takođe je smanjen kod anemija, leukemija, povećane funkcije
štitaste žlezde (hipertireoze), ciroze jetre, opekotina i infekcija. Povećane vrednosti
hematokrita se viđaju kod dehidratacije i šoka.

11. Eritrocitne konstanteEritrocitne konstante
 Eritrocitne konstante se izračunavaju iz broja eritrocita, koncentracijeEritrocitne konstante se izračunavaju iz broja eritrocita, koncentracije
hemoglobina i hematokritahemoglobina i hematokrita
 i daju informaciju o kvalitetu eritrocita.i daju informaciju o kvalitetu eritrocita.

MCVMCV (mean cell volume) – prosečni volumen eritrocita - daje informaciju o(mean cell volume) – prosečni volumen eritrocita - daje informaciju o
veličini eritrocita.veličini eritrocita. Normalne vrednosti su 81 - 99 flNormalne vrednosti su 81 - 99 fl

MCH (mean cell hemoglobin) - prosečna količina hemoglobina uMCH (mean cell hemoglobin) - prosečna količina hemoglobina u
eritrocitu. Normalneeritrocitu. Normalne vrendosti su 29-32.9 pgvrendosti su 29-32.9 pg

MCHCMCHC (mean cell hemoglobin concentration) – prosečna koncentracija(mean cell hemoglobin concentration) – prosečna koncentracija
hemoglobina na litarhemoglobina na litar eritrocita.eritrocita. Normalne vrednosti su 310 - 350 g/lNormalne vrednosti su 310 - 350 g/l

RDWRDW (red cell distribution width) – mera varijabilnosti veličine eritrocita.(red cell distribution width) – mera varijabilnosti veličine eritrocita.
Normalne vrednostiNormalne vrednosti su 11,5-16,5 %. RDW specifično ukazuje nasu 11,5-16,5 %. RDW specifično ukazuje na
postojanje jedne ili više populacija eritrocita što jepostojanje jedne ili više populacija eritrocita što je karakteristika pojedinihkarakteristika pojedinih
hematoloških bolesti eritrocitne loze,hematoloških bolesti eritrocitne loze,
 MCVMCV -- dijagnostički sudijagnostički su značajne u klasifikaciji pojedinih anemija i uvek seznačajne u klasifikaciji pojedinih anemija i uvek se
posmatraju u korelaciji sa dobijenimposmatraju u korelaciji sa dobijenim vrednostima broja eritrocita ivrednostima broja eritrocita i
koncentracije hemoglobina.koncentracije hemoglobina.
 Povećane vrednosti eritrocitnogPovećane vrednosti eritrocitnog indeksa MCHC sreću se kod bolesnika saindeksa MCHC sreću se kod bolesnika sa
teškim oblikom dehidratacije,teškim oblikom dehidratacije,
 povećanepovećane vrednosti MCV mogu naći kod megaloblastne anemijevrednosti MCV mogu naći kod megaloblastne anemije
(nedostatak vitamina B12 ili folne(nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline), bolesnika sa hroničnomkiseline), bolesnika sa hroničnom
opstruktivnom bolešću pluća (hronični opstruktivni bronhitis iopstruktivnom bolešću pluća (hronični opstruktivni bronhitis i emfizem),emfizem),
smanjenom funkcijom štitaste žlezde (hipotireozom), oboljenjem jetresmanjenom funkcijom štitaste žlezde (hipotireozom), oboljenjem jetre
(ciroza) i kod(ciroza) i kod teških alkoholičara.teških alkoholičara.

12. Eritrociti različitih vrstaEritrociti različitih vrsta
 BrojBroj je obrnutoje obrnuto
proporcionalanproporcionalan
veličiniveličini

ŽABA: 0.036x10ŽABA: 0.036x101212
eritrocita na 1l krvi,eritrocita na 1l krvi,
a veličina 60a veličina 60 µµmm
 OblikOblik najčešćenajčešće
ovalan ili sočivastovalan ili sočivast
 Eritrociti riba,Eritrociti riba,
vodozemaca,vodozemaca,
gmizavaca i pticagmizavaca i ptica
IMAJU jedro, kodIMAJU jedro, kod
sisara su bez jedrasisara su bez jedra
(osim kamile)(osim kamile)
žaba
golub
čovek

13. EritropoezaEritropoeza
 Proces formiranja zrelihProces formiranja zrelih
eritrocita iz neopredeljeniheritrocita iz neopredeljenih
matičnih ćelija. Traje oko 8matičnih ćelija. Traje oko 8
dana.dana.
 UU prenatalnomprenatalnom životuživotu odvijaodvija
se redom u jetri, slezini,se redom u jetri, slezini,
limfnim čvorovima.limfnim čvorovima.
 Do 5. godineDo 5. godine života uživota u
eritropoezi učestvujeeritropoezi učestvuje
koštana srž svih kostiju.koštana srž svih kostiju.
 PoslePosle pubertetapuberteta
eritropoetično tkivo jeeritropoetično tkivo je
koštana sržkoštana srž i to: pljosnatihi to: pljosnatih
kostiju (pršljenovi, sternum,kostiju (pršljenovi, sternum,
rebra, karlica) i epifize dugihrebra, karlica) i epifize dugih
kostiju.kostiju.
Neopredeljena matična ćelija
Opredeljena mat. ćel.
proeritroblast
rani eritroblast
Intermedijarni eritroblast
-pojavljuje se hemoglobin
Normoblast (kasni eritroblast)
-započinje dezintegracija jedra
Retikulocit
-nema jedra
eritrocit
Koštanasrž
Krvni
sud

14. Fiziološki faktori koji utiču na eritropoezu:Fiziološki faktori koji utiču na eritropoezu:
 StimulativnoStimulativno

hipoksija (nizak parcijalnihipoksija (nizak parcijalni
pritisak Opritisak O22))

AnemijeAnemije

HemolizaHemoliza

hemoragijahemoragija

Androgeni hormoniAndrogeni hormoni

Tiroksin, glukokortikoidiTiroksin, glukokortikoidi

kateholamini (ubrzavaju)kateholamini (ubrzavaju)

Alkaloza (na visokimAlkaloza (na visokim
nadmorskim visinama)nadmorskim visinama)
 InhibitornoInhibitorno

EstrogeniEstrogeni
 Svi ovi faktori delujuSvi ovi faktori deluju
indirektno preko sintezeindirektno preko sinteze
ERITROPOETINAERITROPOETINA uu
bubrezimabubrezima

Stimuliše proliferacijuStimuliše proliferaciju
opredeljenihopredeljenih
hematopoetičnih ćelijahematopoetičnih ćelija

Ubrzava njihovuUbrzava njihovu
diferencijacijudiferencijaciju

Stimuliše sintezuStimuliše sintezu HbHb
vitaminvitamin B12B12 i folna kiselinai folna kiselina - faktori bez- faktori bez
kojih eritropoeza ne može da se odigravakojih eritropoeza ne može da se odigrava
jer su esencijalni u biosintezijer su esencijalni u biosintezi DNK.DNK.

15.  Prosečan vek eritrocita je oko 120 dana posle čegaProsečan vek eritrocita je oko 120 dana posle čega
ih preuzimaju makrofage RES-ih preuzimaju makrofage RES-aa slezine, jetre,slezine, jetre,
koštane srži.koštane srži.
 Tu se hemoglobin razlaže naTu se hemoglobin razlaže na FeFe ii hemhem..
 FeFe se transferinima transportuje do koštane srži ilise transferinima transportuje do koštane srži ili
jetre, ajetre, a hemhem se preko bilirubina izlučuje u žuči.se preko bilirubina izlučuje u žuči.
 SEDIMENTACIJASEDIMENTACIJA
 BBrzina taloženja eritrocitarzina taloženja eritrocita
 Normalne vrednosti su 2-12 mm/h.Normalne vrednosti su 2-12 mm/h.
 Sedimentacija je ubrzana kod upala, razaranja ćelija,Sedimentacija je ubrzana kod upala, razaranja ćelija, masivnih trovanja, umasivnih trovanja, u
trudnoći i posle porođaja, kod TBC, reumatskih bolesti npr.trudnoći i posle porođaja, kod TBC, reumatskih bolesti npr. aakutnekutne
reumatske groznice i reumatoidnog artritisa, akutnog infarkta miokarda,reumatske groznice i reumatoidnog artritisa, akutnog infarkta miokarda,
nefroze, svim vrstamanefroze, svim vrstama šoka, kod postoperativnih stanja, tumora, oboljenjašoka, kod postoperativnih stanja, tumora, oboljenja
jetre, menstruacija (neznatno ubrzanje).jetre, menstruacija (neznatno ubrzanje). Usporena je kod novorođenčeta,Usporena je kod novorođenčeta,
policitemije, kongestivne srčane insuficijencije, alergijskihpolicitemije, kongestivne srčane insuficijencije, alergijskih stanja, pojedinihstanja, pojedinih
vrsta anemija.vrsta anemija.

16. AnemijaAnemija
 svako smanjenjesvako smanjenje broja eritrocitabroja eritrocita

aplastičnaaplastična – usled delovanja– usled delovanja γγ zračenja ili lekovazračenja ili lekova
dolazi do gubitka funkcije (aplazije) koštane sržidolazi do gubitka funkcije (aplazije) koštane srži

pernicioznaperniciozna (megaloblastična, maturacijska)-(megaloblastična, maturacijska)-
nedostatak vitaminanedostatak vitamina BB1212 i folne kiseline dovodi do sporogi folne kiseline dovodi do sporog
sazrevanja er, a membrana postaje krhka. Razlog jesazrevanja er, a membrana postaje krhka. Razlog je
nedostatak tzvnedostatak tzv unutrašnjegunutrašnjeg faktorafaktora odgovornog zaodgovornog za
apsorpcijuapsorpciju BB1212 usled atrofije crevne sluzokože.usled atrofije crevne sluzokože.

talasemijatalasemija-- nasledna, smanjena sinteza hemoglobinanasledna, smanjena sinteza hemoglobina

srpasta-srpasta- nasledna, abnormalnost hemogl. (nasledna, abnormalnost hemogl. (HbHbЅЅ))

hemolitička-hemolitička- fetalna eritroblastnafetalna eritroblastna

17. HHemoglobin (Hb)emoglobin (Hb)
 Molekuli hemoglobina se sastoje od 4 lancaMolekuli hemoglobina se sastoje od 4 lanca
(subjedinice) proteina globina (2(subjedinice) proteina globina (2αα i 2i 2ββ););
 UU centru svake se nalazi hem grupa;centru svake se nalazi hem grupa;
 Hem grupa se sastoji od porfirinskog prstenaHem grupa se sastoji od porfirinskog prstena
sa atomom Fe u centrusa atomom Fe u centru
 Normalna koncentracija je 110-180 g/L.Normalna koncentracija je 110-180 g/L.

18. • Bela krvna zrnca
(WBC)
• Nalaze se u krvi,
limfi, vezivnom
tkivu i tkivnim
tečnostima;
Leukociti

19. • Imaju sposobnost
ameboidnog kretanja i
dijapedeze;
• Fagocitoza-
uništavanja čestica
štetnih po organizam
pomoću lizozomalnih
enzima. Kreću se
hemotaksično;

20. Broj – granice:Broj – granice: 3,93,9-10-10xx101099
//ll krvi.krvi.
Srednja vrednost 7Srednja vrednost 7xx101099
//ll
LeukocitozaLeukocitoza –– povećan broj leukocita;povećan broj leukocita;
fiziološka 10-20fiziološka 10-20xx101099
//ll se javlja kodse javlja kod
novorođenčadi, pri laktaciji, trudnoći,novorođenčadi, pri laktaciji, trudnoći,
menstruaciji, posle obilnog obroka,menstruaciji, posle obilnog obroka,
teškog fizičkog rada. Preko ovihteškog fizičkog rada. Preko ovih
granica- leukemije.granica- leukemije.
LeukopenijaLeukopenija – smanjen broj– smanjen broj
leukocitaleukocita

21. NeutrofiliNeutrofili
EozinofiliEozinofili
BazofiliBazofili
GranulocitiGranulociti Neutrofili
Eozinofili
Bazofili

22. GranulocitiGranulociti (polimorfonukleari)(polimorfonukleari)
• NeutrofiliNeutrofili - NEU- NEU (4(40-70%0-70%)) - prva linija- prva linija
odbrane; fagocitiraju modbrane; fagocitiraju mikroikrooorganizmerganizme.;.;
granule su lizozomi i peroksizomi.granule su lizozomi i peroksizomi.
• EozinofiliEozinofili - EOS (0- EOS (0--66%%)) - najviše ih ima u- najviše ih ima u
vezivnom tkivu;vezivnom tkivu; odbranaodbrana odod parazitskihparazitskih
infekcija, alergijinfekcija, alergijskihskih agenasa;agenasa;
• BazofiliBazofili - BASO (- BASO (do 1%do 1%)) - imaju granule- imaju granule
sa heparinom i histaminom; nemajusa heparinom i histaminom; nemaju
lizozomelizozome; učestvuju u alergijskom; učestvuju u alergijskom
odgovoruodgovoru

23. AgranulocitiAgranulociti
MonocitiMonociti
LimfocitiLimfociti

24. AgranulocitiAgranulociti
 MonocitiMonociti – MONO (– MONO (2-10%2-10%)) ––

tkivni makrofagi (RES). Druga linijatkivni makrofagi (RES). Druga linija
odbrane;odbrane; zajedno sa neutrofilnimzajedno sa neutrofilnim
granulocitima čine osnovu fagocitnoggranulocitima čine osnovu fagocitnog
odbrambenoodbrambeno ggsistemasistema;; uu
organizmuorganizmumogu fagocitirati i do 100mogu fagocitirati i do 100
bakterija odstranjuju fibrin u koagulaciji;bakterija odstranjuju fibrin u koagulaciji;
sintetišu interleukinsintetišu interleukin II i interferonei interferone
 LimfocitiLimfociti - LYM (- LYM (20-20-5050%%))
• TT limfociti – u ćelijskom imunitetu;limfociti – u ćelijskom imunitetu;
sazrevaju u timususazrevaju u timusu
• BB limfociti –limfociti – proizvode antitela; učestvujuproizvode antitela; učestvuju
u humoralnom imunitetuu humoralnom imunitetu

25. TROMBOCITITROMBOCITI (PLT)(PLT)
 Trombociti ili krvne pločice su male, diskoidne strukture bezTrombociti ili krvne pločice su male, diskoidne strukture bez
jedra.jedra.
 Oni nastaju fragmentacijom citoplazme džinovske ćelijeOni nastaju fragmentacijom citoplazme džinovske ćelije
koštane srži,koštane srži, megakariocitamegakariocita tokom procesatokom procesa trombopoezetrombopoeze..
 PProdukciju trombocita stimulišerodukciju trombocita stimuliše trombopoetintrombopoetin koga proizvodikoga proizvodi
jetrajetra
 Broj trombocita se kreće od 1Broj trombocita se kreće od 14400 -450-450x 10x 1099
/l./l.
 Manjak trombocita (trombocitopenija) izaziva sklonost krvarenju,Manjak trombocita (trombocitopenija) izaziva sklonost krvarenju,
trombociti su sniženi kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisatrombociti su sniženi kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa
C... Višak izazivaC... Višak izaziva pojačano zgrušavanje krvi i može da dovede dopojačano zgrušavanje krvi i može da dovede do
stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnomstvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu.sistemu.
 Morfološke osobine trombocita mogu se pratiti na osnovu dvaMorfološke osobine trombocita mogu se pratiti na osnovu dva
indeksa koji se dobijajuindeksa koji se dobijaju elektronskim posmatranjem određenogelektronskim posmatranjem određenog
volumena krvi u brojaču, a to su:volumena krvi u brojaču, a to su:

PDW (Raspodela trombocita po volumenu), normalne vrednosti 16-PDW (Raspodela trombocita po volumenu), normalne vrednosti 16-
2525

MPV (Prosečni volumen trombocita), normalne vrednosti 7,80-12 flMPV (Prosečni volumen trombocita), normalne vrednosti 7,80-12 fl

27.  Trombociti imaju izuzetnoTrombociti imaju izuzetno
složenu građu.složenu građu.
 Membrana je troslojna, aMembrana je troslojna, a
na periferiji citoplazme sena periferiji citoplazme se
nalazi otvoren sistemnalazi otvoren sistem
kanala kroz koje sekanala kroz koje se
sadržaj granula trombocitasadržaj granula trombocita
prazni u spoljašnjuprazni u spoljašnju
sredinu.sredinu.
 U citoplazmi trombocitiU citoplazmi trombociti
sadrže dva tipa granula.sadrže dva tipa granula.
Jedan tip granula sadržiJedan tip granula sadrži
neproteinske supstance:neproteinske supstance:
serotonin, ATP i ADP.serotonin, ATP i ADP.
Drugi tip granula sadržiDrugi tip granula sadrži
različite proteinerazličite proteine
 Glavnu uloguGlavnu ulogu
trombociti imaju utrombociti imaju u
procesu zaustavljanjaprocesu zaustavljanja
krvavljenjakrvavljenja
((hemostazahemostaza).).
 FormiraFormirajuju trombocitnitrombocitni
ččep koji moep koji možžee
privremeno da zaustaviprivremeno da zaustavi
krvavljenje iz male ranekrvavljenje iz male rane
 Zahvaljujući faktorima
koagulacije koje sadrže,
trombociti imaju ulogu i u
procesu koagulacije

28. LIMFALIMFA
 Limfa sadrži znatne količine proteinaLimfa sadrži znatne količine proteina
poreklom iz cirkulacije.poreklom iz cirkulacije.
 Dva litra limfe, koliko se stvara dnevno,Dva litra limfe, koliko se stvara dnevno,
sadrži oko 100 g proteina, uglavnomsadrži oko 100 g proteina, uglavnom
albumina.albumina.
 Limfa sadrži neutralne masti, koje se izLimfa sadrži neutralne masti, koje se iz
digestivnog trakta apsorbuju u limfnedigestivnog trakta apsorbuju u limfne
kapilare crevnih resica, a zatim se prekokapilare crevnih resica, a zatim se preko
limfe uvode u cirkulaciju.limfe uvode u cirkulaciju.

29. HEMOSTAZAHEMOSTAZA
 Proces sprečavanja isticanja krvi iz povređenog krvnogProces sprečavanja isticanja krvi iz povređenog krvnog
sudasuda
 Sastoji se u prevođenju krvi u stanje gela, pihtijastu masuSastoji se u prevođenju krvi u stanje gela, pihtijastu masu
koja se naziva krvni koagulum.koja se naziva krvni koagulum.
 Krajnji efekat procesa je prevođenje solubilnog proteinaKrajnji efekat procesa je prevođenje solubilnog proteina
plazme fibrinogena u nesolubilni fibrilarni protein fibrinplazme fibrinogena u nesolubilni fibrilarni protein fibrin
 Odvija se u tri faze:Odvija se u tri faze:
1.1. Vaskularna fazaVaskularna faza - vazokonstrikcija i kontrakcija- vazokonstrikcija i kontrakcija
cirkularnih glatkih mišićacirkularnih glatkih mišića krvnih sudovakrvnih sudova
2.2. Trombocitna fazaTrombocitna faza – adheracija i agregacija trombocita;– adheracija i agregacija trombocita;
stvaranje belog tromba koji predstavlja jezgro zastvaranje belog tromba koji predstavlja jezgro za
stvaranje koagulumastvaranje koaguluma
3.3. Plazmina faza (koagulacija)Plazmina faza (koagulacija) – stvaranje koaguluma koji– stvaranje koaguluma koji
sadrži mrežu nerastvornih proteina fibrina, krvne ćelije isadrži mrežu nerastvornih proteina fibrina, krvne ćelije i
serumserum

30. KoagulacijaKoagulacija
I.I. Stvaranje trombokinaze (protrombinaze) ključnogStvaranje trombokinaze (protrombinaze) ključnog
enzima koji prevodi protrombin u trombin –enzima koji prevodi protrombin u trombin –
komplikovan kaskadni proces sa spoljašnjim ikomplikovan kaskadni proces sa spoljašnjim i
unutrašnjim putem aktivacije;unutrašnjim putem aktivacije;
II.II. Prelazak PROTROMBINA u TROMBIN dejstvomPrelazak PROTROMBINA u TROMBIN dejstvom
TROMBOKINAZE;TROMBOKINAZE;
III.III. Prevođenje FIBRINOGENA u FIBRIN dejstvomPrevođenje FIBRINOGENA u FIBRIN dejstvom
TROMBINA. Polimerizacija fibrina u fibrinske konce:TROMBINA. Polimerizacija fibrina u fibrinske konce:
FIBRINFIBRIN FIBRINSKI KONCIFIBRINSKI KONCI
IV.IV. Retrakcija koaguluma – pomoću kontaktilnogRetrakcija koaguluma – pomoću kontaktilnog
molekula TROMBOSTENINA iz trombocita dolazi domolekula TROMBOSTENINA iz trombocita dolazi do
skupljanja koaguluma i istiskivanja seruma.skupljanja koaguluma i istiskivanja seruma.
Са2+
, XIIIa XIII
TROMBIN

32. Evolucija sistema zaEvolucija sistema za
cirkulacijucirkulaciju

33. Protisti, sunđeri, dupljariProtisti, sunđeri, dupljari
 HidrolimfaHidrolimfa

Tečnost spoljašnjeTečnost spoljašnje
sredinesredine

34. Mekušci, zglavkari, plaštašiMekušci, zglavkari, plaštaši
 Hemolimfa
 Otvoren sistem za cirkulaciju

Hemolimfa protiče delom kroz sistem sudova,
delom se izliva u lakune

Kod organizama koji se slabo kreću
 Izuzeci:

Glavonošci – izuzetno pokretni organizmi, dobri
plivači

PRVI PUT zatvoren sistem za cirkulaciju i srce