1. VIRTUS
МЕСЕЧНИ ЛИСТ ЛАТИНСКЕ СЕКЦИЈЕ
БРОЈ III
МЕСЕЦ ДЕЦЕМБАР
САДРЖАЈ ОВОГ БРОЈА:
Римљани и Божић
Да ли су Римљани
прослављали Нову
годину?
Како су се облачиле
Римљанке?
Симбол медицине са
две или једном змијом?
Жељков зид
Ко је смислио
Тројанског коња?
TEMPUS PRO RIDICULO
FELICEM
OPTAMUS
ANNUM NOVUM
МЕДИЦИНСКА ШКОЛА ЗАЈЕЧАР MMX

2. Као што сви знамо, Децембар је месец и
изашао је још један број нашег месечног листа
VIRTUS (врлина, доблест). Пре свега желим да
се захвалим и да похвалим цео тим Латинске
секције Медицинске школе, за овај диван
забавно-научни лист. Посебно бих се захвалио
у име целе екипе нашем директору школе као
и нашем професору верске наставе на њиховој
помоћи око листа. А највише нашој професорки
латинског језика, којој смо презахвални и без које наше идеје не би
биле остварене. Овај лист је делимично новогодишњег садржаја зато
што ће ускоро НОВА ГОДИНА. А ту су и разне занимљивости из античке
прошлости као и неколико занимљивих сличица. Овај лист је намењен
СВИМА. Желим вам да уживате у НОВОЈ ГОДИНИ уз наш лист, желим
свим Професорима и ученицима наше школе што успешнију годину са
што више среће и љубави. Хвала и Уживајте. СРЕЋНА НОВА ГОДИНА!!!!!
Уредник часописа: Рајчић Стефан Фа-16
1

3. РИМЉАНИ И БОЖИЋ
Хришћани нису направили неки свој нови, посебни календар, већ су прихватили
календар који је у то време био у употреби код Римљана. Овај календар је у употребу
увео Јулије Цезар 45. године пре Христа, а по дотадашњем рачуњању је то била 709. година
ab urbe condita (од оснивања града /Рима/). Творац овог календара је астроном Созиген
Александријски. Према овом календару хришћани су и установили своје празнике, мада је
много празника преузето и из јеврејског календара.
Христово рођење Папа Либерије је
није слављено као покушао да умањи
посебан празник у прва значај овог празника
три века хришћанства, одредивши да се
већ је овај празник Божић прославља
слављен са празником овог датума. Ово се
крштења Христовог – десило 354. године
Богојављањем. Тако је после Христа у
6. јануар истовремено Риму, док се на
прослављао и рођење и Истоку Божић и даље
крштење Христово. Тачан прослављао заједно
датум Христовог рођења са Богојављањем.
је непознат. Тек од 379. године и
у Источном римском
У IV веку је дошло царству (Византији)
до одвајања празника Божић почиње да се
Христовог рођења од слави 25. децембра.
Богојављања. То се десило До средине V века овај
у Риму где је још увек датум су прихватили
било доста нехришћана сви хришћани осим
многобожаца. У дане Јермена који и данас
зимског солстиција, а славе заједно Божић
који се код Римљана и Богојављање 6.
славио 25. децембра, они јануара.
су славили свој празник
под именом Dies Natalis До реформе јулијанског календара долази 1582.
Solis Invicti (Дан рођења године на захтев папе Григорија XIII. Овај реформисани
непобедивог сунца). календар постепено прихвата већи део света. Јулијански
Овај дан су Римљани календар ипак није нестао, већ је у употреби и данас код
називали брума. То је био неких православних и монофизитских Цркви. Као црквени
дан од којег се дужина календар користи се још увек, поред Србије још и у Русији,
обданице продужавала Украјини, Белорусији, Молдавији, Р.Македонији, Црној
односно од када Сунце Гори, Грузији, Пољској (само код православних), на Светој
поново доказује своју Гори и у Јерусалиму.
непобедивост.
Дакле, када кажемо да се у Србији Божић слави 7.
ДРАГАН БЛИНЏОВ јануара то је само делимично тачно. Због разлике између
НАСТАВНИК ВЕРОНАУКЕ два календара, а која износи 13 дана, и у Србији се Божић
слави 25. децембра, али по старом, јулијанском календару.
2

4. КАКО СУ РИМЉАНИ ПРОСЛАВЉАЛИ НОВУ ГОДИНУ?
Становници старог Рима су прослављали Нову
годину 1. јануара и за њих је она била симбол
почетка новог живота и нових нада за будућност.
У старом, десетомесечном римском календару
зимски месеци нису постојали, јер се за време
зиме ништа битно није догађало, нити је било
посла у пољопривреди, нити је било згодно да се
води рат, само што то, нажалост, није одговарало
годишњим добима и менама месеца или сунца.
Због тога су 156. године пре нове ере уведени
јануар и фебруар, а почетак године је са 1. марта
премештен на 1. јануар, отприлике у време најкраћег дана, најдуже ноћи, када ће, мислило
се, на време посејано семе проклијати испод снега . Месец март је био посвећен богу рата,
Марсу, а то је пре свега значило да је време опет погодно за бојне походе.
Сви стари календари, било да су везани за сунчеве или месечеве мене, одређивани су
ради лакшег распоређивања пољопривредних радова и ратова у току
године, а тек у другом реду ради празника. У свим друштвима руковање
календаром било је у рукама највишег свештенства, које је и захваљујући
томе имало велику моћ. Најпрецизнији су били стари Египћани.
Римљани су много тога научили од њих. Нову годину која се слави првог
јануара увео је римски државник
и војсковођа Гај Јулије Цезар 36.
године пре рођења Исуса Христа. ДАВИД МИЛОШЕВИЋ ССТ 15
Жељков зид
3

5. АМБЛЕМ СВЕТСКЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
Термин амблем долази од грчке речи
која је у преводу: знак, обележје,
знамење, симбол. Змија која је
обележје Светске здравствене
организације потврђена је у 19. веку
од стране Сједињених Америчких
Држава. Штап око којег се змија
налази је Асклепијев штап.
Асклепије је био бог лекара и
медицине. Син бога Аполона и
нимфе Корониде. Његови синови
Подалериј и Махаон
лечили су Хелене за
време опсаде Троје.
Његова ћерка Хигеиа
је била заштитница
чистоте. Термин
ХИГИЈЕНА има
назив у њеној части.
Асклепију су били
посвећени храмови
који су се називали
Асклепијеви центри.
Тамо су болесни људи долазили, спавали су
једну ноћ и одлазили излечени. Нормално за то време,
били су послужени са неким травкама чије дејство је
било познато само локалним свештеницима.
Симбол који се на грчком језику назива КЕРИКЕИОН често је помешан
са правим симболом медицине. Керикеион је био штап који је бог
Хермес носио. Касније је код Римљана Меркур, римски
пандан Хермеса, носио исти такав штап. Римљани су
га називали КАДУКЕУС.
4

6. КАКО СУ СЕ ОБЛАЧИЛЕ РИМЉАНКЕ?
Римљанка ујутру, пошто би се умила, Римске жене су обожавале накит.
средила фризуру и нашминкала, скидала је Косу су украшавале дијадемама и
ноћну одећу и бирала дневну, за излазак, а украсним иглама, минђуше су биле
она је обавезно морала да се уклопи са бојом обавезне, као и огрлица. На рукама су
шминке и накитом који ће за ту прилику им звецкале наруквице, често и по више
ставити. Главни део женске гардеробе била је комада, а нарочито су
туника (tunica) која се од мушке разликовала волеле прстење. Носиле
само по дужини. Она се састојала од два су их колико год их је
правоугаона парчета тканине, причвршћена могло стати на прсте.
за крајеве и рамена тако да се образују Чест украсни детаљ био
кратки рукави. Као и спаваћица, израђивана је и ланчић око чланка
је од лана или вуне. Жене су преко тунике ноге. Накит је био
носиле дугу и богато набрану хаљину која је веома разноврстан, како
допирала до чланака (stola), узану у струку по облику тако и по
и по рубу украшену пурпурном траком материјалу. Госпође
које нису себи могле
да приуште злато,
сребро и драго камење, задовољавале
су се сличним моделима израђеним
у бронзи са уметцима од полудрагог
камења или стаклене пасте.
Током периода Републике ове
хаљине су прављене од вуне. Како је А КАД ОГЛАДНЕ?
моћ Рима расла, све више су се користиле Ручали су у салама за ручавање којих
скупоцене тканине, па се тако у доба Царства је у отменијим кућама било више. У
столе израђују и од индијског памука или ручаоници су имали три лежаја са
кинеске свиле. по три места за лежање на сваком,
О скупоцености ових тканина распоређена у облику ћириличног слова
сведочи податак да је П . У средини се налазио сто на који су
килограм свиле вредео се постављала јела. Ручак се састојао од
колико и килограм злата. предјела од салате, риба и
Приликом излазака жене су јаја.Уз ручак се пило вино,
преко столе пребацивале дуги шал мешано са медом. Главни
или огртач (palla) који се обавијао део ручка имао је три јела
око тела и чији је један крај могао да која су изношена на трпезу
се пребаци преко главе. За сунчаних на великим скупоценим
дана Римљанка би узимала лепезу послужавницима. Посластице
од пауновог перја пре но што ступи у носиљку. су служене на крају, а састојале
Напољу, роб ју је заклањао сунцобраном су се од колача и воћа. Пре почетка
осим уколико дан није био ветровит. Ако је обеда упућивали су молитву Ларима,
требало да присуствује приношењу жртве прали руке и почињали да једу. Јели
или некој верској свечаности, матрона су прстима јер нису знали за виљушке.
је носила са собом и четвртасту мараму За време гозбе слушали су рецитације,
од пурпурне или плаве тканине украшене песме уз музичку пратњу.
ресама којом је покривала главу.
МОНИКА СТРАХИЊИЋ М11
ИВАНА КРЦИЈЕВИЋ М11
5

7. TIMEO DANAOS ET DONA FERENTES
КО ЈЕ СМИСЛИО ТРОЈАНСКОГ КОЊА?
Одисеј
(грч. Ὀδυσσεύς, лат. Ulixes), херој Хомеровог епа
Одисеја. По Хомеру Одисеј је био краљ Итаке, син
Лаерта и Антиклеје, Пенелопин муж и Телемахов
отац. По другим предањима Одисеј је Сизифов
син и отац синова Кирке, Калипсо и других нимфи.
Одисеј је био изузетно мудар, оштроуман, речит,
сналажљив, храбар и истрајан. У Илијади Одисеј је човек
који се најбоље сналази у кризама и односима међу
Грцима и он је одиграо главну улогу у помирењу Агамемнона и Ахила. Класични грчки
писци га понекад представљају као бескрупулозног политиканта а понекад као мудрог
и поштованог државника. Филозофи су се углавном дивили његовој интелигенцији
и мудрости. Неки римски писци (као Вергилије) су покушали да га омаловаже као
уништитеља Троје, за коју су сматрали да је прадомовина Римљана; други (као Хорације
и Овидије) су му се дивили.
Тражећи начин да уђе у Троју, лукави Одисеј наредио је да се направи велики
дрвени коњ. Његова унутрашњост је била шупља
тако да у њега могу да се сместе војници. Када
је Епеј саградио коња, један број грчких ратника
се, заједно с Одисејем, попео унутра. Остатак
Грка је отпловио да би се обманули Тројанци.
Један човек, Синон,
је остављен на обали.
Када су Тројанци дошли
да се диве огромном
дрвеном коњу, Синон се
претварао да је љут на
Грке, јер су га оставили. Убеђивао је Тројанце да је
дрвени коњ сигуран и да ће донети Тројанцима срећу.
Само двоје људи, Лаокоон и Касандра, покушавало је да
упозоре Тројанце на опасност али их нико није слушао.
Тројанци су славили своју наводну победу и унели дрвеног
коња у Троју.
Настао је страшан покољ у коме је погинуло мноштво Тројанаца.
Тројански принц Ајнеј успео је да преживи пропаст Троје и да
отплови до италске обале где су његови потомци основали Рим.
Вергилије је у епу Енеида опевао његово бекство из Троје.
Од тада је остала и пословица TIMEO DANAOS ET DONA
FERENTES, која у преводу је - Плашим се Данајаца
(Хелена) и кад носе дарове.
СТЕФАН РАЈЧИЋ ФА16
6

8. TEMPUS PRO RIDICULO!
Позивамо ВАС да будете наши гости
и ако имате било шта интересантно
а везано је за античке језике
(старогрчки и латински), историју
и културу (хеленску и римску)
обавезно се обратите члановима
наше секције.
7