Најстарији период
грчке историје
21
обрада

СТАРА ГРЧКА-ХРОНОЛОГИЈА
ПЕРИОД НАЗИВ
III и II миленијум п.н.е. Минојскo доба
XVI-XII век п.н.е. Микенско доба
XII-VIII век п.н.е. Хомерско (мрачно) доба
VIII-V век п.н.е. Архајско доба
V-IV век п.н.е. Класично доба
IV-I век п.н.е. Хеленистичко доба

Градови на Криту:
Кносос, Фестос,
Малија, Хагија Тријада

Артур Еванс је
открио Кносос.
ЗАНИМАЊА КРИЋАНА:
*земљорадња (пшеница,
маслиново уље, вино)
*сточарство
*трговина и занатство
*морепловство
*ТАЛАСОКРАТИЈА
Превласт Крита на мору

Критско краљевство (Минојска
цивилизација) оснива владар града
Кнососа краљ Минос (XVI-XV век п.н.е. )

Остаци палате краља Миноса у Кнососу

Реконструкција палате у Кнососу

Површина палате 2,5 ха

• Крићани користе писмо “ЛИНЕАР
А” (није дешифровано јер се не зна
којим су језиком говорили
Крићани)
• Средина II миленијума пре нове
ере Ахајци освајају Крит.
• Ахајци су преузели тековине
развијене критске културе.

 II миленијум пре н.е.-насељавање
грчких племена на југ Балканског
полуострва;
 Хелени - заједничко име за четири грчка
племена: Ахајце, Јонце, Еолце и Дорце;
 Хелени не стварају заједничку државу
због неповољних географских услова;
 Прве државе у Европи настају на
Пелопонезу (град Микена) и на острву
Крит.

Микенско доба- XVI-XII век пре н.е.-
(по ахајском полису Микена на Пелопонезу)

Хајнрих Шлиман-
проналазач
Микене и Троје
Агамемнонова маска

Занимања Микењана
• Земљорадња
• Сточарство
• занатство
• трговина
Ахајски градови
• Микена
• Пилос
• Тиринт
• Орхоменос
• Теба

*ВАНАКС (КРАЉ) влада ахајским
државама
*МЕГАРОН (четвороугаона просторија са
4 стуба и огњиштем у средини)
САВЕТОВАЊА СА АРИСТОКРАТИЈОМ И
ПРИМАЊЕ ПОСЛАНСТАВА
*ЛАВАГЕТ- врховни заповедник војске
*ПРАТИОЦИ- најближи припадници
аристократије око краља

XIV – XII век п.н.е.- ширење
микенске културе по читавом
источном Средоземљу.

Линеарно Б-писмо
(писмо којим су писали Ахајци у Микени)
Писмо су дешифровали: Мајкл Вентрис и Џон Чедвик

ХII век пре н.е.-
најезда Дораца и
крај микенског
доба
ХII до VIII век
пре н.е. –
мрачно или
хомерско доба

ТРОЈА
(северо-
запад Азије)
Тројански рат
(1194-1184. год. п.н.е.)

Хомер
О Тројанском
рату пише
Хомер у
“Илијади” и
“Одисеји”

23
Од Микенског ка
Хомерском добу
*Дорска и јонска сеоба
*Друштвени поредак у IХ и VIII
веку пре н. е.

Простор који су наељавала грчка племена
пре сеобе

*Крај XII века
пре н.е.-
Дорска
најезда у
целој Грчкој
и на
Пелопонезу

*XII-VIII век пре н.е. ХОМЕРСКО
(МРАЧНО) ДОБА
Хомерови епови „Илијада“ и
„Одисеја“-главни извор

РОДОВСКО УРЕЂЕЊЕ
• род (генс),
• братства (фратрије)
• племена (филе).
ПОДЕЛА ДРУШТВА
• аристократи (племство),
• слободан народ (демос)
• робови

ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ
Краљ
(базилеус)
Веће
старешина
(геронти)
Народна
скупштина
племенски вођа,
врховни
војсковођа у рату,
судија,
првосвештеник
племенске вође из
најугледнијих и
најимућнијих родова
Збор свих слободних
мушких чланова
заједнице.
Спољна и
унутрашња
политика

Средина VIII века п.н.е
• МОНАРХИЗАМ прелази у
АРИСТОКРАТСКИ начин владавине
• РОДОВСКО ДРУШТВО се распада и
настаје РОБОВЛАСНИЧКО ДРУШТВО
Хомерска епоха је знатно
заосталија у поређењу са
микенском.

24
Настанак полиса и грчка
колонизација –
архајско доба

VIII век п.н.е/ настанак првих полиса
Платон: Полис је настао
због људских потреба од
којих је „прва и највећа
прибављање хране како
бисмо постојали и живели “.
Аристотел: Полис-
„заједништво родова и места
који имају заједничку сврху -
савршен и самосталан
живот“. (“Политика”)

Полис је био град-
држава – заједница свих
грађана, укључујући и
жене, децу, странце и
робове.
Обухвата:
*град са средишњим
утврђењем –
акропољем,
*околно насеље,
*средишњи трг (агора),
*околно сеоско подручје.

Уређење
полиса
тиранија
демократија
олигархија

ВОЈСКА
*Хоплити
*Гимнои
ФАЛАНГА- основа војске
Одред
наоружаних
пешака;
8 редова по 12
војника

ГР ЧКА КОЛ ОНИЗАЦИЈА
• Узроци исељавања (колонизације)
Вишак становништва
Политичка превирања
Потрага за новим тржиштима
Жеља за освајањем, авантурама и
упознавањем других народа и земаља.
• Највише грчких колонија основано је
на обалама Средоземног, Црног и
Мраморног мора.

VIII до VI век п.н.е.-
Доба велике грчке колонизације
Матични град је за
исељенике био метропола,
а новоосновани се звао
колонија.

Masilia
(Марсеј)
Јужна
Италија
(Мagna
Graecia)
Тарент
Naepolis
(Напуљ) Cyrenne
(Кирена) Наукратис

Грчки полиси- Спарта
26.
обрада

Остаци Акропоља у Спарти

Друштво
у Спарти
Спартијати
Паријеци
Хелоти

АРИСТОКРАТСКО ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ
2 КРАЉА
ГЕРУЗИЈА
НАРОДНА
СКУПШТИНА
СПАРТИЈАТИ

СПАРТАНСКО ВАСПИТАЊЕ
Циљ строгог
спартанског васпитања
било је стварање јаке
војске
ГИМНАЗИЈЕ- војне
школе у Спарти
“Лаконски одговор”
Право на школовање
имају и девојчице
Спартански војник

АТИНСКА ДРЖАВА
27.

Атину оснивају
Јонци на
полуострву Атика.

Реконструкција атинског Акропоља

 Оснивач Атине
је био митски
краљ Тезеј
 Атињани се
баве
земљорадњом,
занатством,
поморством и
трговином
Богиња Атина- заштитница града

ПОДЕЛА ДРУШТВА
У АТИНИ
Атински новац

*Оснивач Атине је
био митски краљ
Тезеј.
*Последњи митски
краљ био је Кодро.

АРИСТОКРАТСКА РЕПУБЛИКА
9 АРХОНАТА
АРЕОПАГ
(бивши архонти)
НАРОДНА
СКУПШТИНА (ЕКЛЕСИЈА)

ДРАКОНОВИ ЗАКОНИ
• Први писани закони Атине (621. год. п. н.е.)
• По легенди били су исписани крвљу.
„Готово за све кривице била је одређена једна једина
казна – она смртна, тако да су и они који су били
затечени као беспосличари морали умрети, исто као
и они који су крали поврће или воће и који су били
исто кажњавани као и светогрдници и убице. Када су
Дракона питали зашто је за највећи број преступа
одредио смртну казну, он је сам, одговорио како кажу,
да мали преступи, по његовом мишљењу заслужују
такву казну, а када су у питању већи преступи, он није
могао да се сети веће казне осим оне смртне.“
Аристотел, „Атински устав“

СОЛОНОВЕ РЕФОРМЕ
• 594. год. п. н.е.
• КОРЕНИТЕ РЕФОРМЕ
• Укидање дужничког ропства
• Право жалбе има сваки
грађанин
• Увео је ТИМОКРАТИЈУ
(ВЛАДАВИНУ БОГАТИХ)
• ПОЧЕТАК
ДЕМОКРАТИЗАЦИЈЕ
• Значај- смањен утицај
аристократије

аристократија демос
АРИ ИЈА
Д С
СОЛОНОВЕ
РЕФОРМЕ
1. РАЗРЕД 2. РАЗРЕД 3. РАЗРЕД 4. РАЗРЕД
СТО К РАТ
Е М О

I класа II класа III класа IV класа
Архонти
Веће 400
Народна скупштина

ПИЗИСТРАТОВА ТИРАНИЈА (VI ВЕК П.Н.Е.)
• Економски и културни напредак полиса:
играђени многи храмови, записане
„Илијада“ и „Одисеја“
• ДОБА БЛАГОСТАЊА И НАПРЕТКА
• Пизистратови синови сурово владају па и
тиранија постаје омражена
• КРАЈ VI ВЕКА ПРЕ Н.Е.- збацивање са
престола и њихова породица је лишена
грађанских права

КЛИСТЕНОВЕ РЕФОРМЕ
• 508. год. п. н.е.
• Атина постаје
демократска
република
• Сваки грађанин Атине
има право да бира и
да буде биран.
• ЈЕДНАКОСТ свих
атинских грађана
пред законом.

Подела грађана на 10
територијалних фила
Родовска
фила
Родовска
фила
Родовска
фила
Родовска
фила

10 ТЕРИТОРИЈАЛНИХ ФИЛА
ВЕЋЕ 500
10 10 10 10 10 10 10 10 10 10
10 СТРАТЕГА- врховна војна команда
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
*Смањен је утицај аристократије

ОСТРАКИЗАМ
ПРОТЕРИВАЊЕ
ИЗ АТИНЕ
*Уведен ради заштите
града.
*Часно прогонство.

КЛИСТЕН- „отац
атинске
демократије“.
Демократија-
„власт народа“ тј.
власт свих људи
који су живели у
полису и који су
имали грађанска
права.

ДЕМОКРАТСКО УРЕЂЕЊЕ
9 АРХОНАТА
АРЕОПАГ
(бивши архонти)
НАРОДНА
СКУПШТИНА
Сви слободни
грађани Атине

ГРЧКО-ПЕРСИЈСКИ
РАТОВИ
29.

ГРЧКО-ПЕРСИЈСКИ РАТОВИ
ЗАРАЋЕНЕ СТРАНЕ: Персијанци и Грци
УЗРОК РАТА: Настојање Персијанаца да покоре Грчку
ПОВОД РАТА: Јонски устанак (499-494)
ТРАЈАЊЕ РАТА: 499.-449. год. пре н.е.
РЕЗУЛТАТ РАТА: Победа грчких полиса
ПОСЛЕДИЦЕ РАТА: Атина- водећи полис у Хелади
Херодот-''Историја Грчко-персијских ратова''

Персијско царство пре ратова

ЈОНСКИ
УСТАНАК
499-494. п.н.е
малоазијских
Грка у Милету.

Одлучујућа битка 494. п.н.е. код Ладе-
Милет је спаљен, а Устанак сломљен.

Бродолом 492.
ПРВИ ДАРИЈЕВ
ПОХОД НА ГРЧКУ
492. године п.н.е.

Персијски цар
Дарије I
Велики од
грчких полиса
тражи
“земљу и
воду”!

Маратон 490.
ДРУГИ ДАРИЈЕВ
ПОХОД НА ГРЧКУ
490. године п.н.е.

број војника
личности
жртве
Грци
10 000
Милтијад,
Филипид
192
Персијанци
30 000
Датис,
Артаферн
6 000
МАРАТОНСКА БИТКА 490. год. п.н.е.
личности и бројке

МАРАТОНСКА БИТКА 490. год. п.н.е.

Битка на Маратонском пољу 490. године пре н.е.
...А Атињани су силно јуришали на варваре и славно се борили.
Они су, колико знам, први од Хелена који су у трку јуришали на
непријатеља и први који се нису препали кад су видели медско
одело и људе који су били у њега обучени, док је пре тога Хелене
обузимао смртни страх и при помену имена Међана.
113) А борба на Маратону је дуго трајала. На средњем одсеку
фронта, где су се налазили Персијанци и Саке, победили су
варвари; и ту где су били победници, продрли су у хеленске
положаје и напредовали у позадину, док су на оба крила победили
Атињани и Платејци. После победе ови допусте побеђеним
варварима да побегну, па се окрену са оба крила против оних који
су били продрли на средини фронта, те и ту Атињани
однесу победу. Они се упусте у гоњење Персијанаца,
који су нагрнули у бекство, те су их убијали и гонили
све до мора, где су се дочепали бродова и покушали да
их запале.

Маратонско
поље данас
Хумка погинулих Атињана у боју

Грчи брод- трирема

Термопиле 480.
Платеја 479.
Саламина 480.
КСЕРКСОВ ПОХОД
НА ГРЧКУ 480-479.
године пре н.е

ТЕРМОПИЛСКА БИТКА 480. год. п.н.е.

Грчки
хоплити
Персијски
одред
“бесмртника”

број војника
Грци
6 900
личности
жртве
Леонида
2 000
Персијанци
250 000-
300 000
Ксеркс
10 000-30 000
ТЕРМОПИЛСКА БИТКА 480. год. п.н.е.
личности и бројке

Херојска смрт
краља Леониде
и 300
Спартанаца
„Путниче јави
Спарти да смо
овде пали
покоравајући се
њеним законима“.

Херодот, Историја, књига VI
...223) А кад је Ксерксе на изласку сунца излио жртву, он причека неко
време и, отприлике у време кад је трг пун људи, нападне. Тако га је,
наиме, упутио Епијалт, јер је силаз са брда много стрмији и стаза је
туда много краћа него успон и стаза уз брдо. И тада Ксерксови варвари
навале, а Леонидини Хелени, пошто су били свесни да иду у сигурну смрт,
истрче овог пута много више напред него први пут, и то чак до места
где је Кланац био много шири. Ту их је, наиме, штитио зид, док су се
претходних дана били повукли у ужи део Кланца и тамо се борили. А кад
је изван узаног дела Кланца дошло до борбе, погине велики број варвара,
јер су командири јединица ишли с бичевима иза војника, тукли их и терали
стално напред. Многи од њих су се сурвали у море и удавили се, а много
више их је било оборено на земљу и живи изгажени, а о изгинулим нико
није ни водио рачуна. Пошто су, наиме, Хелени знали да их чека смрт кад
дођу они који су прошли кроз планину да их опколе, уложили су последње
снаге у борби против варвара, те су, презирући смрт, слепо јуришали.
224) ...У тој борби херојски се борио и погинуо Леонида, а с њим и многи
славни Спартанци. Ја знам имена свих ових див-јунака, а знам и имена
свих три стотине Спартанаца...

Термопиле данас

ТЕРМОПИЛСКА БИТКА 480. год. п.н.е.

личности и бројке
Грци Персијанци
број
бродова
личности
губици
око 300
Темистокле
око 40
око 1000
Ксеркс
око 200
САЛАМИНСКА БИТКА 480. год. п.н.е.

САЛАМИНСКА БИТКА 480. год. п.н.е.

*Персијанци се повлаче у северну Грчку
*Нови напад 479. године п.н.е.-
БИТКА КОД ПЛАТЕЈЕ (у Беотији)-
највећу копнену битку која се икада
одиграла на тлу античке Грчке.
*После 2 дана борбе Грци су победили.
* Истовремено је грчка флота у Егејском
мору код рта Микале у Малој Азији
успела да порази персијску флоту.

БИТКА КОД ПЛАТЕЈЕ 479. год. п.н.е.

личности и бројке
Грци
број војника
личности
око 40 000
Краљ Паусанија
Персијанци
70 000-
120 000
Мардоније
БИТКА КОД ПЛАТЕЈЕ 479. год. п.н.е.

ДЕЛСКИ САВЕЗ
*Основан: 478. година пре н.е.
*заклетва савезника да ће имати исте
савезнике и непријатеље
*ЦИЉ: РАТ ПРОТИВ ПЕРСИЈЕ ДО КОНАЧНОГ
ОСЛОБОЂЕЊА СВИХ ГРКА

ЗАВРШНИ ПЕРИОД РАТА
*468. година пре н.е. БИТКА НА УШЋУ РЕКЕ
ЕУРИМЕДОНТ у Малој Азији- ослобођени
су сви хеленски градови на обали Мале
Азије.
*КРАЈ РАТА 449. ГОДИНЕ ПРЕ НОВЕ ЕРЕ

*454. година пре н.е. ДЕЛСКИ САВЕЗ постаје
АТИНСКИ ПОМОРСКИ САВЕЗ
*резултат доминације Атине у савезу; сви
остали полиси су били подређени и плаћају
ФОРОС
*благајна пренета у Атину
*Атињани су наметнули демократију и сами
располажу форосом
*честе побуне незадовољних савезника

АТИНА У ДОБА
ПЕРИКЛА

Средина V века пре н.е.
Делски савез
Атински
поморски
савез
250 грчких полиса
• Сви савезници плаћају порез
(ФОРОС);
• Атина силом задржава савезнике;
• Атињани су подстицали и увођење
демократског уређења.

“ЗЛАТНО ДОБА” АТИНЕ- ПЕРИКЛЕ
*Вођа демократа у Атини –
Перикле (461-429. п.н.е)
• Економски и привредни
процват (трговина,
занатство и рударство;
• Обновљена
пољопривреда
• Од Пиреја до Атине
изграђен је Дуги зид (12
км)

• ГРАЂЕВИНСКИ РАДОВИ-да Акропољ постане
симбол грчке победе и снаге.
• Вајар Фидија- кип богиње Атине
• Изграђен храм Партенон

Врхунац демократског уређења
Атине у време Перикла
• Уведене плате за рад у државној служби;
• Богати грађани имали су обавезу да плаћају
доприносе за градњу бродова и за
финансирање позоришта.
• ЗАКОН О ГРАЂАНСКИМ ПРАВИМА

ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ
*Народна скупштина (еклесија) – врховни
орган власти Атине.
ПОСЛОВИ СКУПШТИНЕ:
*Спољна политика;
*Одлуке везане за рат;
*Руководи војском;
*Склапа мир;
*Суди је за тешке преступе против државе
(подривање демократије и издаја државе).

• Веће 500- највише извршно тело
• Народни суд (хелијеја)- главни судски
орган (6.000 грађана)

АТИНА У ПЕРИКЛОВО ДОБА
• Средина V века п.н.е.- прерастања Делског савеза у
Атински поморски савез
• Периклово доба (златно доба Атине)
*економски и културни процват (обнова Акропоља)
*врхунац демократског државног уређења
• Политичке установе у доба Перикла:
*Народна скупштина- одлучујућа улога у власти
*Веће 500- врховни извршни орган
*Народни суд (хелијеја)- 6000 грађана
*Ареопаг- губи ранија овлашћења
• Атински грађанин је онај чија су оба родитеља Атињани

ПЕЛОПОНЕСКИ РАТ
31.

ПЕЛОПОНЕСКИ РАТ (431–404. п.н.е.)
• Зараћене стране: Спарта (Пелопонески
савез) и Атина (Атински поморски савез)
• Узрок: борба за превласт у Грчкој
• Повод: сукоб аристократа и демократа у
колонији Епидамну и на острву Коркири
• Фазе у рату:
*Архидамов рат (431-421. год. п.н.е.)
*Никијин мир (421-415. год.п.н.е.)
*Сицилијанска експедиција (415-413. год.
п.н.е.)

• Одлучујући догађај: битка код речице
Егоспотам (405. год. п.н.е.)
• Победници: Спарта и Пелопонески савез
• Понижавајући услови мира за Атину:
*Распуштање Атинског поморског савеза
*Предаја флоте Спартанцима
*Рушење Дугог зида између Пиреја и Атине
*Призната хегемонија Спарте.
• Најзначајнији историјски извор: Тукидид –
„Историја Пелопонеског рата“

КРИЗА ПОЛИСА И
УСПОН
МАКЕДОНИЈЕ
33.

Превласт Спарте (404–371. п.н.е.)
•395. год.п.н.е. Коринтски рат
•394. год.п.н.е. битка код Книда
• 371. год.п.н.е. битка код
Леуктре (пораз од Тебе)
Превласт Тебе (371-362. п.н.е.)
•Беотски савез
•војсковођа Епаминонда
•362. год.п.н.е. битка код
Мантинеје (пораз од Спарте и Атине)

Битка код
Леуктре

Тебанска
хегемонија

Криза полиса
• Друштвена криза
• Израженије друштвене супротности
• Повећан број сиромашних

Успон Македоније
• Македонија (уз реке Вардар, Бистрицу и
Струму)
• Династија Аргеада
• Главни град- Пела

Филип II (359–336. п.н.е.)
• ујединио сва македонска
племена
• најмоћнија земља на Балкану
• македонска фаланга
• Против Филипа ватрене
говоре држи Демостен– тзв.
филипике. У њима је позивао
све Грке да се уједине у борби
против Македоније.

Битка код
Херонеје
338. п.н.е.

Македонија на
крају
Филипове
владавине

• Скупштина у Коринту 337. године п.н.е. свих
представника грчких полиса
• Стварање Коринтског савеза око Македоније
• Рат против Персије; Филип- врховни
заповедник војске.
Гробница краља Филипа

КРИЗА ПОЛИСА И УСПОН
МАКЕДОНИЈЕ
Превласт Спарте у грчком свету (404-371. п.н.е.)
• Коринтски рат (395-394. год. п.н.е.)- битка код
Книда 394. год. п.н.е.
Превласт Тебе у грчком свету (371-362. п.н.е.)
• Теба је на челу Беотског савеза
• 371. год. п.н.е.- битка код Леуктре
• Епаминонда- најзначајнији тебански војсковођа
• 362. год. п.н.е.- битка код Мантинеје- крај
тебанске превласти

• Македонија (север Грчке)
Успон Македоније- краљ Филип II
(359-336. год. п.н.е.)
• Македонска фаланга
• Говорник Демостен говари страсне говоре
против Филипа- „филипике“
• Битка код Херонеје 338. год. п.н.е.- грчки
полиси признају власт Македоније
• Коринтски савез око Македоније (337. год.
п.н.е.) за рат против Персије

АЛЕКСАНДАР
ВЕЛИКИ
34.

ХЕЛЕНИЗАМ
(Хеленистичко доба)
почиње освајањима
Александра Великог у
IV веку пре н.е. и
завршава се римским
освајањем Египта у I
веку пре н.е.

Македонски краљеви
ФИЛИП II
(359-336 п.н.е.)
• Успон Македоније
АЛЕКСАНДАР ВЕЛИКИ
(336-323 п.н.е.)
•Врхунац Македоније

*Аристотел-
учитељ
Александра
Великог
*Одушевљен
“Илијадом”
*Омиљени јунак-
Ахил

Поход
Александра
Великог на
Персију

334. година пре н.е.-
БИТКА НА РЕЦИ ГРАНИК
*Успостављена власт у
Малој Азији.
*Обновљена демократска
уређења у малоазијским
грчким полисима
П
О
Б
Е
Д
А

БИТКА НА
ГРАНИКУ

333. година пре н.е.-
БИТКА КОД ГРАДА ИСА
* Заузеће читавог западног
дела персијске државе
П
О
Б
Е
Д
А

БИТКА
КОД ИСА
БИТКА
КОД ИСА

331. година пре н.е.-
БИТКА КОД ГАУГАМЕЛЕ
•Заузеће Вавилона и Сузе
•Заузима Персеполис и
проглашава се зе
Даријевог наследника
•Вавилон= престоница
П
О
Б
Е
Д
А

БИТКА
КОД
ГАУГАМЕЛЕ
БИТКА
КОД
ГАУГАМЕЛЕ

Александар осваја Персеполис-
персијску престоницу.
Тиме је испунио свој ратни циљ.

326. година пре н.е.-
БИТКА НА РЕЦИ ХИДАСП
•Против краља Пора
•Заузима западну Индију
•Поход је заустављен због
побуне војске; ПОВРАТАК
П
О
Б
Е
Д
А

Држава Александра Великог се простирала
од Средоземног мора до реке Инд

• “Свадба Европе и Азије”
• Александар планира нова освајања у
Арабији и поход против Картагине
• Изненадна смрт 323. године п.н.е. у
Вавилону

Антигон
Птоломеј
Селеук Лизимах
Касандар

ПОДЕЛА ДРЖАВЕ АЛЕКСАНДРА ВЕЛИКОГ
ДРЖАВА ДИЈАДОХ ДИНАСТИЈА
Римско
освајање
Македонија
Антигон Антигониди
168. п.н.е.
Грчка 146. п.н.е.
Пергамска
краљевина
Атал Аталиди II век п.н.е.
Сирија Селеук Селеукиди 63. п.н.е.
Египат Птоломеј Птоломеиди 30. п.н.е.

Распад државе Александра Великог после његове
смрти
*Македонија, Сирија, Пергамска краљевина и

ОСВАЈАЊА АЛЕКСАНДРА ВЕЛИКОГ
Хеленистичко доба (хеленизам): друга половина
IV века- друга половина I века п.н.е.
Александар Велики (336-323. год. пре н.е.)–
врхунац моћи Македоније
Поход на Персију:
• Битка на реци Граник (334. год. пре н.е.)
• Битка код Иса (333. год. пре н.е.)- освајање Мале
Азије
• Битка код Гаугамеле (331. год. пре н.е.) и
освајање Персепоља-освајање Персијског
царства

Поход на Индију:
• Битка на реци Хидасп (326. год. пре
н.е.)- освајање западне Индије
Држава Александра Великог:
од Средоземног мора до реке Инд
• Престоница: град Вавилон

Дијадоси- Александрови наследници
III век п.н.е.- распад Александрове
државе:
• Македонија са Грком (Антигон)
• Сирија (Селеук)
• Египат (Птоломеј)
• Пергамска краљевина (Атал)
30. година п.н.е. Римљани освајају
Египат- крај хеленистичког доба

Култура старих
Грка (религија и
уметност)
36.

РЕЛИГИЈА
Антропоморфизам (веровањем у богове са
људским ликом)
• Богови су бесмртни, са натприродним
моћима;
• Амброзија и нектар (храна и пиће богова)
• Митови – древне приче о боговима,
настанку света и грчких градова

Планина
Олимп,
боравиште 12
грчких богова

ОЛИМПСКИ БОГОВИ
• Зевс
• Посејдон
• Аполон
• Арес
• Дионис
• Хефест
• Хера
• Атина
• Деметра
• Хестија
• Афродита
• Артемида

ХЕРОЈИ Херакле
Ахил
Енеја...
(полубожанства)
НАТПРИРОДНА БИЋА
Музе
Нимфе
Титани
Сирене
Кентаур
троглави пас
Кербера

МУЗЕ
Талија – муза комедије
Уранија– муза астрономије
Мелпомена – муза трагедије
Полихимнија– муза
религијске и озбиљне поезије
Ерато– муза љубавне лирике
Калиопа– муза епског
песништва и елегије
Клио– муза историје
Еутерпа– муза музичке
уметности
Терпсихора– муза играчке
вештине и хорског певања
ћерке врховног бога Зевса и Мнемосине, богиње
поезије, уметности и науке

Пророчиште у
Делфима
У светилишту посвећеном богу Аполону
у Делфима будућност је прорицала
свештеница Питија

Трке двоколица
У част бога Зевса од 776. године пре н.е.
организоване су Олимпијске игре сваке
четврте године.

АРХИТЕКТУРА
Све грађевине у старој Грчкој грађене су у
три стила, а разлике се виде на стубовима.
Стуб
ДОРСКОГ СТИЛА
Стуб
ЈОНСКОГ СТИЛА
Стуб
КОРИНТСКОГ СТИЛА

Атински Акропољ

Храм Партенон на Акропољу грађен је у дорском стилу

Храм Ерехтеон на Акропољу (напред су Каријатиде)

ВАЈАРСТВО
Најпознатији грчки
вајари били су:
 Мирон
(“Бацач диска”)
 Фидија
(“Зевс Олимпијски”,
“Атина Партенос”)
 Поликлет
(“Копљоноша)
“Бацач диска”

СЛИКАРСТВО
Грчко сликарство се
развијало на
вазама и другим
предметима од
керамике
Полигнот и
Аполодор
грчка ваза

КЊИЖЕВНОСТ
 ЕПСКА
 ЛИРСКА
 ДРАМСКА
Рани грчки алфабет

• Хомер
• Хесиод
Епска
• Пиндар
• Сапфо
Лирска
• трагедије
• комедије
Драмска

Краљ Едип,
Антигона
Оковани Прометеј,
Персијанци
Медеја, Ифигенија
на Тауриди

Позориште у Епидаурусу

Религија старих Грка
АНТРОПОМОРФИЗАМ
*12 олимпских богова
*Митолошка бића: музе, нимфе, сирене,
кентаури
*Хероји: Херакле, Енеја, Ахил
*Олимпијске игре у част бога Зевса (од
776. год. п.н.е.)

Уметност старих Грка
*Архитектура: дорски, јонски и
коринтски стил
*Вајарство: Фидија, Мирон и Поликлет
*Сликарство: Полигнот и Аполодор
*Књижевност:
*епска: Хомер, Хесиод
*лирска: Сапфо и Пиндар
*драмска: трагедије (Есхил, Софокле и
Еурипид) и комедије (Аристофан)
*баснописац: Езоп

Култура старих
Грка (наука)
37.

ФИЛОЗОФИЈА
љубав према мудрости
филеин- волети
софија- мудрост
• Материје је основ постојања
• Талес , Анаксимандар,
Анаксимен , Питагора,
Демокрит и Хераклит
Материјализам
• Све проистиче из духа,
односно идеје
• Сократ и Платон
Идеализам
• Између ове две школе
Аристотел

Сократ Платон Аристотел
ГРЧКИ ФИЛОЗОФИ

ИСТОРИЈА
Херодот
Тукидид

Старогрчки
математучар
ПИТАГОРА
ХИПОКРАТ,
утемељивач
медицине

Само су девојчице у Спарти могле да
похађају школу и ни у једном другом грчком
полису

Код старих Грка у бољем положају су били
мушкарци него жене
Слике грчке породице и жена у Грчкој

Наука старих Грка
• Филозофија: филеин (волети) и софија (мудрост)
• Филозофске школе:
*материјалисти (Талес, Анаксимандар, Питагора,
Анаксимен, Демокрит, Хераклит)
*идеалисти (Платон и Сократ)
*Аристотел између ове две школе
• Историја (Херодот и Тукидид)
• Математика (Питагора- „Питагорина теорема“)
• Медицина (Хипократ- „Хипократова заклетва“)
• Географија, физика, астрономија, биологија

Хеленистичка култура
• Хеленистичка култура је настала укрштањем
класичне грчке (хеленске) културе и култура
народа Старог истока
• Уређење хеленистичких држава било је
монархистичко
• Одлике хеленистичке културе:
космополитизам и индивидуализам
• Центри хеленистичке културе: Александрија,
Антиохија и Пергам

• Сликарство
• Вајарство: Лисип
• Књижевност: Калимах, Аполоније,
Теокрит, Менандар и Филомен
• Религија: синкретизам
• Центар хеленистичке културе:
Александрија (библиотека, Музеон и
светионик на острву Фарос)
УМЕТНОСТ У ХЕЛЕНИЗМУ

• Математика: Еуклид
• Физика и математика: Херон и
Архимед (број π)
• Географија: Ератостен
• Астрономија: Птоломеј и Аристарх
• Филозофија:
• Зенон (стоицизам)
• Епикур (епикурејска школа)
• Диоген (киничка филозофија)
НАУКА У ХЕЛЕНИСТИЧКО ДОБА

НАСТАНАК РИМА
43.

ЛЕГЕНДА О ОСНИВАЊУ РИМА
НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ
ЛИЧНОСТИ
*браћа Ромул и Рем
*деда Нумитор
*Амулије
*вучица Реа
*пастир Фаустул

РИМ ЈЕ
ОСНОВАН 753.
ГОДИНЕ пре н.е.
на обали реке
ТИБАР у области
ЛАЦИЈУМ на
АПЕНИНСКОМ
ПОЛУОСТРВУ
(ИТАЛИЈА)

Доба краљевства (753-509. год. п.н.е.)
Име Порекло Значајни догађаји
РОМУЛ Латин
*Оснивач Рима
*Уједињење латинских и
сабињанских насеља на римским
брежуљцима
НУМА ПОМПИЛИЈЕ Сабињанин *Реформа календара
ТУЛ ХОСТИЛИЈЕ Сабињанин *Сукоб са Алба Лонгом
АНКО МАРЦИЈЕ Сабињанин *Верска правила ратовања
ТАРКВИНИЈЕ
СТАРИЈИ
Етрурац
*Улепшавање Рима (канализација)
СЕРВИЈЕ ТУЛИЈЕ
Латин или
Етрурац
*Попис римског друштва
*Подела на пет класа према богатству
*Одбрамбени зид око седам брежуљака
ТАРКВИНИЈЕ
ОХОЛИ
Етрурац

Главни извор:
Тит Ливије,
Историја
Рима од
оснивања
града

ДРУШТВЕНО УРЕЂЕЊЕ
СТАНОВНИЦИ
РИМА
РИМСКИГРАЂАНИ
ПАТРИЦИЈИ ПЛЕБЕЈЦИ
РОБОВИ

ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ
КРАЉ
СЕНАТ
(припадници патриција, у почетку 300)
НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ (КОМИЦИЈЕ)
(чине је сви пунолетни грађани Рима)

ЕТРУРЦИ

РИМ У ДОБА
РЕПУБЛИКЕ
45.

РЕПУБЛИКА (res publica/ опште добро)
• Senatus
• Populusquе
• Q
• Romanus
(Римски Сенат и народ)

Римско друштво
Слободни
људи
Странци Ослобођеници
Римски
грађани
Патрицији Плебејци
Нобили Витезови
Робови

Борба плебејаца за
политичка права
• Повлачење плебејаца на Авентин
• Избор народних трибуна
494. п.н.е.
• Закони 12 таблица
• Први записани римски закони
451/450.п.н.е.
• Закон Лицинија и Секстија
• Један конзул из редова плебејаца
367. п.н.е.
• Укидање дужничког ропства
326. п.н.е.

Повлачење плебејаца на Авентин

ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ
МАГИСТРАТИ
СЕНАТ
(саветодавно тело без извршне
и судске власти)
НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
(КОМИЦИЈЕ)
2 КОНЗУЛА
ПРЕТОРИ
ЕДИЛИ
НАРОДНИ ТРИБУНИ
ДИКТАТОР
КВЕСТОРИ
ЦЕНЗОРИ

Државно уређење у Спарти, Атини и Римској републици
СПАРТА АТИНА РИМ
2 краља (базилеуса) 9 архоната
Магистрати
 два конзула
(диктатор када је
држава у опасности)
 претори
 квестори
 едили
 цензори
 народни трибуни
Герузија (Веће
стараца)- 30 спартијата
старијих од 60 година
Ареопаг (бивши
архонти)
Сенат (представници
најстаријих и
најбогатијих римских
породица)
Народна скупштина
(Апела)- пунолетни
спартијати
Народна скупштина
(Еклесија)- сви
грађани из редова
аристократије и
демоса
Народне скупштине
(комиције)- сви
пунолетни римски
грађани и
ослобођеници

Римска освајања
у Италији
46.

Главни узрок
првих ратова
била је
потреба за
проширењем
обрадивог
земљишта.

РАТОВИ ПРОТИВ
ЕТРУРАЦА
• Рат против
града Клузија
(краљ Порсена)
• Рат против
града Веја-
освојена
почетком IV
века п.н.е.

Самнитски ратови (343-290. год. п.н.е.)
• Зараћене стране: Римљани и Самнити
• Први самнитски рат: 343-341. п.н.е.;
• Други самнитски рат: 327-304. п.н.е.
(321. п.н.е.- Битка у Каудинском кланцу)
• Трећи самнитски рат: 298-290. п.н.е.

САМНИТИ

Рат против Тарента и Пира (280-272. п.н.е.)
Зараћене стране: Римљани и Грци

Битка код Беневента 275. год. п.н.е.
Битка код Хераклеје
280. год.п.н.е.
Битка код Аускулума
279. год. п.н.е.
(„Пирова победа“)

У римским успесима велику
улогу имала је и дипломатија
заснована на принципу
„завади па владај'' (Divide et
impera).

Ратови
против
Етрураца
Ратови
против
Самнита
Ратови
против Пира
и Тарента
Освајање
северне
Италије
Освајање
средње
Италије
Освајање
јужне
Италије

48.
ПУНСКИ РАТОВИ

ПУНСКИ РАТОВИ су ратови Рима и
Картагине за превласт над западним
Средоземљем

Три Пунска рата (264-146. год. п.н.е.)
Знаменита
личност
Догађаји
Резултат
рата
I пунски
рат
(264-241.
п.н.е.)
*Марко
Регул, римски
конзул
*Битка код
Мила
260. год. п.н.е.
*Битка код
Егатских
острва 241.
год. п.н.е.
*Римљани
освајају:
Сицилију и
Сардинију и
Корзику

Реконструкција
поморске битке
“Г
А
В
Р
А
Н”

ДРУГИ ПУНСКИ РАТ
Године
трајања
Знамените
личности
Догађаји
Резултат
рата
(218-201.
п.н.е.)
*Ханибал,
картагински
војсковођа
* Фабије Максим
Кунктатор,
римски диктатор
*Корнелије
Сципион
Африканац,
римски
војсковођа
*Битка код
Тразименског
језера 217. год.
п.н.е.
*Битка код Кане
216. год. п.н.е.
*Битка код Заме
202. год. п.н.е.
*Картагина
губи све
поседе ван
Африке и
плаћа ратну
отштету

Ханибалова путања

БИТКЕ

Публије Корнелије Сципион Африканац

ТРЕЋИ ПУНСКИ РАТ
Године трајања Догађаји Резултат рата
*Римљани су
разорили
(149-146.
п.н.е.)
*Опсада
Картагине
Картагину и на
њеној
територији
основали
провинцију
Африку

Остаци Картагине

49.
РАТОВИ РИМЉАНА У
ИСТОЧНОМ
СРЕДОЗЕМЉУ

Знаменита личност Резултат рата
*Обавеза Рима
да Филипу V
уступи неке
*македонски краљ
Филип V
територије у
Илирику.
*спречен је
покушај Филипа
V да помогне
Ханибалу
ПРВИ МАКЕДОНСКИ РАТ
215-205. п.н.е.

ДРУГИ МАКЕДОНСКИ РАТ
Године
трајања
Знамените
личности
Догађаји Резултат рата
(200-196.
п.н.е.)
против
*македонски
краљ
Филип V
*Битка код
Киноскефале
(197. п.н.е.)
*слобода за грчке
грдаове
*Рим је постао
заштитник Хелена

ТРЕЋИ МАКЕДОНСКИ РАТ
Године
трајања
Знамените
личности
Догађаји Резултат рата
(171-168.
п.н.е.)
*македонски
краљ
Персеј
*Емилије
Паул
*Битка код
Пидне (168.
п.н.е.)
*Македонија је
изгубила
самосталност и
претворена је у
вазалну државу
потчињену Риму
*168. п.н.е.-
основана провинција
МАКЕДОНИЈА

СИРСКИ РАТ
Године
трајања
Знамените
личности
Догађаји Резултат рата
(192-188.
п.н.е.)
против
*краљ
Антиох III
*Битка код
Магнезије
(190. п.н.е.)
*Антиох III мора да
плати ратну одштету,
уништи морнарицу;
*Обавеза предаје
Ханибала Риму

Римљани освајају просторе Источног
Средоземље.
Средоземно море постаје „римско
језеро“.

Криза римске
републике и
почетак грађанских
ратова
51.

Реформе браће Грах
• Аграрну кризу која је захватила римску
републику у II веку п.н.е. покушали су да
превазиђу браћа Грах реформама које су
спровели.

133. п.н.е. Закон Тиберија Граха
• сваки римски грађанин може да поседује
највише 500 југера државне земље;
• предлаже да се новац из пергамске
ризнице подели ситним сељацима.
*Тиберије Грах је
убијен по наређењу
сенатора.

Политичке странке у Риму
ОПТИМАТИ
ПОПУЛАРИ
штите интересе
племства
за права сеоског
и градског
плебса

121. п.н.е. Житни закон Гаја Граха
• право бескућника и сиромашних да жито
из државних резерви купују по веома
ниским ценама;
• брига о сиромашним грађанима би
постала обавеза државе
*Гај Грах је убијен-
тријумф оптимата.

Реформе
браће Грах
Повећање
разлика у
римском
друштву
ГРАЂАНСКИ
РАТОВИ
СЛОМ
РЕПУБЛИКЕ

• Стварање
професионалне војске;
• 16 година војне службе;
• Проширивање
земљишног поседа
ратника;
• ЛЕГИЈА= 10 КОХОРТИ
(500-600 људи)
• Војска=претња за
стабилност државе
107. п.н.е. Војна реформа Гаја Марија

Југуртин рат у Нумидији 111-105. п.н.е.
• Победа Гаја Марија
• Корнелије Сула заробљава Југурту
• ПРВИ ГРАЂАНСКИ РАТ У РИМУ
Гај Марије + популари + скупштина
Корнелије Сула+ оптимати + Сенат

• Победник грађанског
рата;
• ПРОСКРИПЦИЈЕ;
• ДИКТАТОР на неодређено
време- да заведе ред у
држави;
• Враћање на стање од пре
Грахових реформи;
• Умањен значај народних
трибуна
Луције Корнелије Сула
79. п.н.е.- повлачи се са власти

• 73-71. п.н.е.- УСТАНАК РОБОВА
• Вођа: Спартак, роб из Тракије;
• Циљ: ослобођење и повратак робова
кућама у Галију и Тракију;
• 60 000 устаника;
• Резултат: угушење устанка (Марко Крас)
6 000 заробљених робова разапето је на
крстове од Капуе до Рима.
Спартаков устанак

ПРВИ
ТРИЈУМВИРАТ
52.

АВГУСТОВ
ПРИНЦИПАТ
53.

ПРИНЦИПАТ
(27.п.н.е.-284.
н.е.)
• princeps senatus
(први у Сенату)
• Оснивач: Гај Јулије
Октавијан
• Титула “Август”
(“Узвишени”)
• Титула “pater
patriae” (“отац
отаџбине”).

Августова унутрашња политика
• Апсолутна контрола над
законодавством и војском;
• Главнокомандујући у рату;
• Лична-државна благајна
• “Хлеба и игара”- “panem et circenses”
• Градитељска политика- “Затекао сам
Рим од цигала, а остављам га у
мермеру”

Августова спољна политика
ДВА ПЕРИОДА:
1) Проширивање
граница Царства
до 6. године;
2) одбрамбена
политика (6-14.
година)

• 19. год. п.н.е.-завршено покоравање
Пиринејског полуострва
• 9. год.- Рат у Германији (битка у
Теутобуршкој шуми- Публије
Квинтилије Вар- “Варе, Варе, врати
ми моје легије!”)- напуштање
Германије- граница на Рајни.
• 6-9. год.- Устанак у Панонији

Култура Августовог доба
• Богати витез Мецена је око себе окупио и
материјално помагао круг песника.
КЊИЖЕВНИЦИ
• Вергилије- “Енеида”
• Овидије- “Метаморфозе” (''Преображаји''),
“Туга” и “Писма са Понта”
• Хорације: Уживај у тренутку (Carpe diem)
“Еподе” ,”Сатире”,”Оде”

Историјска дела
• ТИТ ЛИВИЈЕ- “Ab Urbe condita”
(“Од оснивања Града”)- од
753.п.н.е. до 9. год.
• Августов аутобиографски спис
“Дела божанског Августа”
(“Res gestae divi Augusti”)

ДОМИНАТ
(Диоклецијан и
Константин)
53.

ДОМИНАТ
(284-476. н.е.)
• Dominus
(неограничени
господар)
• Оснивач:
Диоклецијан
(284-305)

Диоклецијанове реформе
• Административна подела царства на
12 дијецеза
• Тетрархија(четворовлашће) (284-324)
• Пореска реформа (АНОНА-непосредан
порез у натури); сви плаћају порез
• Војна реформа (пограничне и
покретне трупе, обавезан војни рок)
• 301. ЕДИКТ О ЦЕНАМА- утврђене
максималне цене за неке производе

Прва тетрархија

Диоклецијанова палата у Сплиту

Константин
Велики
(306-337. н.е.)
• Од 324. влада
самостално
• Рођен у околини
Ниша (у Медијани)

Константинове реформе
• Административна подела царства на 4
префектуре- раздвојена цивилна од
војне власти;
• 313. МИЛАНСКИ ЕДИКТ- слобода
вероисповести у Царству;
• 330.- изграђена нова престоница-
Константинопољ на Босфору;
• Војна реформа (пограничне јединице и
мобилна војска, укинута преторијанска
гарда)

Константинопољ (Нови тј. Други Рим)

Бедеми цара Теодосија II-почетак V века

ХРИШЋАНСТВО
54.

Време појаве хришћанства-
I век нове ере
Место појаве хришћанства-
Римска провинција
Палестина
Оснивач-
Исус Христос

• описује догађаје пре
Исуса Христа
• описује догађаје од
доласка Исуса Христа
СТАРИ
ЗАВЕТ
НОВИ
ЗАВЕТ
Хришћанско учење је
садржано у Библији

Нови завет се састоји од четири
Јеванђеља (Христових
биографија)- писци су апостоли
(Матеј, Јован, Марко и Лука)

Хришћанство су ширили
Христови ученици
(апостоли). У почетку их је
било дванаест.
Христов монограм

*Цвети
Најважнији
хришћански
празници:
*БОЖИЋ
*Богојављење
*Цвети
*Велики четвртак
*Велики петак
*ВАСКРСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ
*ВАЗНЕСЕЊЕ (СПАСОВДАН)
*ТРОЈИЦЕ (ДУХОВИ)

Исус Христос је чинио бројна чуда
проповедајући своју веру
Свадба у Кани
Галилејској- место
првог Христовог чуда

Хришћански симболи:
*крст
*јагње
*риба
*сидро
*брод
Црква:
*заједница хришћана;
*место где се хришћани моле свом Богу

ДЕСЕТ БОЖЈИХ ЗАПОВЕСТИ
1. Ја сам Господ Бог Твој; немој имати других богова осим мене.
2. Не прави идола нити каква лика од онога што је горе на небу,
или доле на земљи, или у води испод земље. Немој им се
клањати нити им служити.
3. Не узимај узалуд имена Господа Бога свог.
4. Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и
свршуј све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу
твоме
5. Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго
поживиш на земљи!
6. Не убиј!
7. Не чини прељубе!
8. Не кради!
9. Не сведочи лажно на ближњега свога!
10. Не пожели ништа што је туђе.
2. Мојс. 20, 2-17

Ротонда, једна од најстаријих хришћанских цркава
у Солуну

Хришћани нису признавали римске
цареве за божанства па су због тога
били прогоњени и кажњавани
Највећи прогони:
I век- цар Нерон
III век-цар Трајан
Деције и
III-IV век- у време
цара
Диоклецијана
Цар Диоклецијан

Хришћани су се крили по катакомбама

„Под овим
знаком ћеш
победити!''
(“In hoc signo
vincеs!”).
312. Битка на
Милвијском мосту
(Константин против
Максенција)

Цар Константин Велики објављује
313. године Милански едикт
*све вере у римском
царству су
изједначене
*слободно
проповедање
хришћанске вере
Цар Константин Велики

http://www.edictofmilan2013.com/

325. Први
васељенски
сабор у
Никеји-
“Никејски
символ вере”

Римски цар
Теодосије I је 391.
године прогласио
хришћанство за
државну веру и
забранио
поштовање
многобожачке
вере