1. ОСНОВНИ ЗАКОНИ МИОСНОВНИ ЗАКОНИ МИШЉЕЊАШЉЕЊА
 Принципе (законе) формулисаоПринципе (законе) формулисао
Аристотел (384-322 пАристотел (384-322 пррее ХрХр.) у свом.) у свом
ОрганонуОрганону
 Указао одмах и на одреУказао одмах и на одређђене недостаткеене недостатке
принципапринципа

2. Принцип идентитетаПринцип идентитета
(Ако је нешто А онда је А)(Ако је нешто А онда је А)
 У односу на појмовеУ односу на појмове
 Ако бисмо у оквиру једне мисаонеАко бисмо у оквиру једне мисаоне
творевине мислили један појамтворевине мислили један појам часчас
са једним час са другим садржајемса једним час са другим садржајем
кршили бисмо принцип идентитета.кршили бисмо принцип идентитета.
((principium identitatisprincipium identitatis ). (А=А)). (А=А)
 Сваки појам је једнак самом себиСваки појам је једнак самом себи

3. Принцип идентитетаПринцип идентитета
(Ако је нешто А онда је А)(Ако је нешто А онда је А)
 У односу на судовеУ односу на судове
 Ако бисмо тврдили да је неки судАко бисмо тврдили да је неки суд
истинит и истовремено одрицалиистинит и истовремено одрицали
одговор на питање да ли јеодговор на питање да ли је
истинит кршили бисмо принципистинит кршили бисмо принцип
идентитета. (pидентитета. (p ⇒⇒ p)p)
 Ако је неки суд истинит онда је истинитАко је неки суд истинит онда је истинит
ако је неистинит онда је неистинит.ако је неистинит онда је неистинит.

4. Принцип непротивречностиПринцип непротивречности
Ако је нешто А онда није не-Ако је нешто А онда није не-АА
 У односу на појмовеУ односу на појмове
 Ако бисмо тврдили истовремено – он јеАко бисмо тврдили истовремено – он је
здрав и он није здрав, Ова цветница јездрав и он није здрав, Ова цветница је
нецветница- кружница није округла,нецветница- кружница није округла,
праведници су неправедни, кршилиправедници су неправедни, кршили
бисмо принцип непротивречности.бисмо принцип непротивречности.
 Ниједном појму се не сме приписатиНиједном појму се не сме приписати
ознака која му противуречи.ознака која му противуречи.
 (А није не-А)(А није не-А)

5. Принцип непротивречностиПринцип непротивречности
Ако је нешто А онда није не-Ако је нешто А онда није не-АА
 У односу на судовеУ односу на судове
 Ако за један исти суд тврдимо даАко за један исти суд тврдимо да
јеје и истинит и неистинити истинит и неистинит или акоили ако
бисмо за два контрадикторна судабисмо за два контрадикторна суда
тврдили да су оба истинитатврдили да су оба истинита
кршили бисмо принципкршили бисмо принцип
непротивречностинепротивречности..
 ((ОдОд двадва противречна суда један морапротивречна суда један мора
бити лажанбити лажан)) (( ⌐ (p⌐ (p ∧∧ ⌐ p)⌐ p)

6. Принцип искључења трећегПринцип искључења трећег
Нешто је или А или не-АНешто је или А или не-А
 У односу на појмовеУ односу на појмове
 Ако бисмо тврдилиАко бисмо тврдили
Људи нису ни смртни ниЉуди нису ни смртни ни
несмртни, Романи нису нинесмртни, Романи нису ни
интересантни ни неинтересантниинтересантни ни неинтересантни
– кршили бисмо принцип– кршили бисмо принцип
искључења трећег.искључења трећег.
 ((Ни једном појму се не могу одрећи обеНи једном појму се не могу одрећи обе
контрадикторне ознаке.контрадикторне ознаке.))

7. Принцип искључења трећегПринцип искључења трећег
Нешто је или А или не-АНешто је или А или не-А
 У односу на судовеУ односу на судове
 Ако бисмо за исти судАко бисмо за исти суд Он је старОн је стар
ии ООн није старн није стар тврдили да нијетврдили да није
није ни истинит ни неистинитније ни истинит ни неистинит
кршили бисмо принцип искључењакршили бисмо принцип искључења
трећег.трећег.
 ((Од два противречна суда један мораОд два противречна суда један мора
бити истинит.бити истинит.))

8. Принцип довољног разлогаПринцип довољног разлога
 ЛајбницЛајбниц (1646-1716) формулисао принцип(1646-1716) формулисао принцип
 НиједнаНиједна чињеница се не би моглачињеница се не би могла
наћи истинитом ни постојећом, а данаћи истинитом ни постојећом, а да
у њој не буде довољног разлогау њој не буде довољног разлога
зашто је то тако а не другачије иакозашто је то тако а не другачије иако
нам ти разлози најчешће не могунам ти разлози најчешће не могу
бити познати.бити познати.
 ЗаЗа свако А постоји довољан разлог зашто јесвако А постоји довољан разлог зашто је
оно Аоно А