1. ПОЈАМ
ШТА ЈЕ ПОЈАМ?
ОБРАЗОВАЊЕ
ПОЈМА
ПОЈАМ И ТЕРМИН
РАЗВОЈ ПОЈМА
ОБИМ И САДРЖАЈ
ПОЈМА
ОДНОСИ МЕЂУ
ПОЈМОВИМА
ВРСТЕ ПОМОВА

2. УЧЕЊЕ О ЕЛЕМЕНТИМА МИШЉЕЊА
• Да би утврдила законе сазнања логика проучава три
основна елемента мишљења, основне мисаоне
облике или логичке форме којима се бави елементарна
логика:
• појам, суд и закључак.
• Они се међусобно повезују различитин мисаоним
радњама – упоређивање, идентификација,
разликовање, анализа, синтеза, апстракција,
генерализација.
• Свако повезано мишљење којим се нешто тврди је
закључивање и даје нам закључак који се може
рашчланити на судове, а сваки суд на појмове.

3. ШТА ЈЕ ПОЈАМ?
• истоветни елементи
искуства разних људи под
различитим условима које
константно везујемо за
једну реч или термин

4. • На пример,
• без обзира што је свако од нас видео у свом
животу најразличитије врсте кућа,
• појам куће који је везан за реч "кућа"
укључује у себе да је то грађевина коју су
људи направили да би у њој становали.
• Узајамно разумевање људи при писању или
говору могуће је тек онда кад и онај ко пише
или говори и онај који чита или слуша
придају речима исто значење, односно
везују их за исте појмове.

5. • елементарни појмови
• - кућа, сто, дрво, зид, хлеб
• - односе се на предмете из наше непосредне околине
и садрже у себи искључиво искуствене елементе
• појмови који садрже замишљене облике
предмета које никад нисмо искусили
• - појам Земље укључује својство ротирања око Сунца
• - до њих само дошли дошли размишљањем, на
основу неких других појава које смо директно искусили

6. • појмови који се не односе на реалне
објекте о којима би се могло имати неко
непосредно искуство
• - апсолутно празан простор, имагинарни број,
кентаур
• - сажете претпоставке о предметима који
реално не постоје и које смо замислили на
основу онога што знамо о другим предметима

7. • Сви појмови се заснивају на извесним
искуственим елементима који имају
друштвени карактер.
• На пример, да бисмо дошли до појма
тачке, морали смо поћи од обичних
предмета, па замислити шта бисмо
добили кад бисмо све димензије предмета
смањили у бесконачност.

8. • Сваки појам, једном кад је створен, и друштвено
прихваћен, служи човеку као средство за остварење
практичних циљева:
• мерило за селекцију и класификацију
огромне масе искуствених података
• на пример, нијанса боја има безброј, захваљујући
појмовима "црвено", "плаво" и "зелено" у стању смо да
сваки предмет разврстамо по боји
• појмови својим садржајем представљају план за
деловање, на пример: “брзе пруге”, “Јужни
ток”
• налазе примену у науци

9. ОБРАЗОВАЊЕ ПОЈМА
• Полазећи од искуствених садржаја
појмове образујемо низом мисаоних
операција, као што су:
• упоређивање,
• анализа и синтеза,
• идентификовање и разликовање,
• апстракција и генерализација.

10. УПОРЕЂИВАЊЕ
• Упоређивање је мисаона
операција којом утвђујемо једнакост
или различитост објеката које
посматрамо.
• А=Б
• A>В
• A<Г

11. АНАЛИЗА И СИНТЕЗА
• Анализом рашчлањавамо предмете на
њихове саставне елементе
• боја, тежина,топлота, интелигенција
• Синтезом овако растављене
карактеристике спајамо у нове целине .
• на пример, стварамо појам државе
благостања - будуће друштво настало
синтезом тенденција ка већој социјалној
сигурности, бесплатној здравственој
заштити, бесплатном школовању...

12. ИДЕНТИФИКОВАЊЕ И РАЗЛИКОВАЊЕ
• Идентификовање је уочавање
истоветних особина.
• На пример, идентификујемо све биљке
неке врсте као цветнице по томе што све
имају истоветну особину да се
размножавају помоћу цветова.
• Истовремено и разликујемо предмете
које смо идентификовали, то јест, уочавамо
извесне разлике баш у оним особинама
које на први поглед изгледају истоветене.
• На пример, међу цветницама разликујемо
монокотиледоне и дикотиледоне биљке.

13. АПСТРАКЦИЈА
• Апстракција је издвајање и
занемаривање свих оних особина једне
групе предмета које су небитне, а
задржавање онога што је истоветно у
већини случајева и што карактерише
целу групу.
• на пример, при образовању појма човек
занемарили мноштво особина које се разликују од
појединца до појединца: узраст, боју косе и очију,
различите особене знаке, индивидуалне црте
карактера, темперамент, интелигенцију.
• Задржали бисмо само опште карактеристике људи,
које су нужне: дворукост, усправан ход, способност
мишљења и говора...

14. ГЕНЕРАЛИЗАЦИЈА
• Генерализација или уопштавање је она
мисаона радња којом се оне особине које су
апстраховане на основу проучавања једног
ограниченог броја појединачних случајева
проширује и на све остале случајеве исте
врсте.
• Генерализација при образовању појма човек састојала би се у
проширивању особина дворукости, усправног хода,
рационалности и стваралачке делатности с оног малог броја
људи које смо имали прилику да посматрамо на све прошле,
садашње и будуће људе.

15. ПОЈАМ И ТЕРМИН
• Одлучујућу улогу у образовању једног појма игра језик.
• Речи не служе само да би изразиле мисли и осећања већ
и да би их формирале.
• Речи врше двоструко повезивање.
• Омогућавају да појединац повеже искуствене елементе
које је речју обележио у једном тренутку с идентичним
елементима које доживљава у неком каснијем тренутку
• Речи повезују искуства и мисли једног појединца с
одговарајућим искуствима и мислима других чланова
заједнице.

16. • појмови не постоје као чисте мисли,
независно од термина са којима су изражени
• појам - спремност људи да при појави
извесног термина доживљавају одговарајуће
мисаоне процесе
• Имати један појам значи знати како да у
разним ситуацијама прикладно употребимо
одређени термин.
• На пример, онај коме је познат појам
"правоугаоник" рећи ће за новине, свеску, сто,
фудбалско игралиште да имају облик
правоугаоника, а не точак, дрво или кључ.

17. РАЗЛИКА ПОЈМА И ТЕРМИНА
• Појам је одређен карактером предмета
на који се односи.
• Појам о Сунцу мора одговарати
особинама Сунца ако хоћемо да нам
мисли буду истините.
• Људи не могу произвољно мењати
садржаје појмова, промене настају
једино под утицајем нових услова и
нових практичних потреба.

18. • Појам мора бити везан с неким термином,
али то не мора бити баш један одређени
термин.
• У ствари, један исти појам у разним језицима
је везан с различитим терминима.
• На пример, појам оца изражава се у
енглеском језику речју "the father", у
француском "le perе" у руском "отец", итд.
• Уместо једне речи за термин се може
усвојити било која друга реч, ако се људи
међу собом договоре и нову промену објаве,
да би се избегле забуне.

19. Кратак осврт, обнављање и сажимање
уводног дела
• 1. Основни елементи
мишљења
• 7. Идентификовање
• 2. Шта је појам?
• 9. Апстракција
• 3. Којим мисаоним
операцијама образујемо
појмове?
• 10. Генерализацуја
• 4.Упоређивање
• 12. Синоними
• 5. Анализа
• 13. Хомоними
• 6. Синтеза
• 8. Разликовање
• 11. Термин

20. • 1. Која су три основна елемента мишљења
којима се бави елементарна логика?
• појам, суд и закључак
• 2. Шта је појам?
• истоветни елементи искуства разних људи
под различитим условима које константно
везујемо за једну реч или термин.
• 3. Којим мисаоним операцијама
образујемо појмове?
• упоређивање, анализа и синтеза,
идентификовање и разликовање, апстракција
и генерализација

21. Кратак осврт, обнављање и сажимање уводног дела
• 4. Упоређивање - уочавамо оно што је у
свима слично
• 5. Анализа - рашчлањавамо предмете
на њихове саставне елементе
• 6. Синтеза - растављене карактеристике
спајамо у нове целине
• 7. Идентификовање - уочавање
истоветних особина
• 8. Разликовање - уочавамо иразлике у
оним особинама које на први поглед
изгледају исте

22. • 9. Апстракција - издвајање и
занемаривање небитних особина а
задржавање онога што карактерише целу
групу
• 10. Генерализација или уопштавање
• особине се проширују са дела групе на
целу групу
• 11. Термин - језички израз појма
• 12. Синоними - један појам изражен
помоћу више термина
• 13. Хомоними - један термин језички
изражава више појмова

23. РАЗВОЈ ПОЈМА
• Једном образовани појам не остаје увек исти.
• Сазнање се развија и све дубље продире у
суштину света.
• Упоредо с тим мењају се и развијају наши појмови.
• Неке карактеристике бивају искључене уколико не
одговарају нужним особинама дате врсте
предмета.
• С друге стране, појмови бивају проширени
укључивањем карактеристика за које се на датом
степену развоја науке сматра да су суштинске.

24. РАЗВОЈ ПОЈМА
• пример развој појма киселина
• првобитно - све оне материје које имају јако кисели укус,
као на пример, сирћетна, лимунска
• кад је хемија као изграђена, укључене су нове
карактеристике: нпр. бојење лакмусове хартије у црвено
• свако оно једињење које садржи водоник који се може
заменити металима
• у новије време, једињења које води могу предати један
или више протона

25. ОБИМ И САДРЖАЈ ПОЈМА
• ОБИМ ПОЈМА
• СКУП ПОЈЕДИНАЧНИХ СЛУЧАЈЕВА НА КОЈЕ СЕ
ЈЕДАН ПОЈАМ ОДНОСИ
• обим појма алкални метали Li, Na, K, Rb, Cs, Fr
• САДРЖАЈ ПОЈМА
• СВЕ СУШТИНСКЕ ОСОБИНЕ ПРЕДМЕТАКОЈИ
СПАДАЈУ У ОБИМ ЈЕДНОГ ПОЈМА
• садржај појма алкални метали: сребрнастобеле боје,
меки, добри проводници топлоте и електрицитета, са
водом реагују и дају растворе јаких база, припадају Ia
групи PSE, имају један (валентни) електрон на
последењем енергетском нивоу итд.

26. САДРЖАЈ ПОЈМА
• Кад се један појам односи на групу ствари, у његов садржај
улазе заједничке особине целе групе и специфичан начин
испољавања тих заједничких особина у разним појединачним
случајевима.
• За оног ко не зна овакве специфичности сматраћемо да има
апстрактан и штур појам о једној врсти ствари.
• На пример, врло сиромашан појам о планетама има онај који
зна само да је то небеско тело које се креће око Сунца.
• Садржајно конкретан, богат појам о планетама има онај ко
зна најважније податке о начину на који се поједине планете
крећу око Сунца.

27. ОБИМ ПОЈМА
• Има и појмова који својим обимом не обухватају ни један
реални предмет
• фантастични појмови, кентаур, сирена
• и неки математички и научни појмови, диференцијал,
имагинарни број, математичко клатно итд.
• Обим оваквих појмова су замишљени, нереални
предмети.
• Код неких појмова обим чини један појединачан предмет
или биће. То су појединачни појмови, на пример,
Београд, цезар итд.
• Код најопштијих појмова, филозофских категорија обим
појма је целокупна људска стварност.

28. ДЕНОТАЦИЈА И КОНОТАЦИЈА
• Појмови као облици мишљења везани су за њихове језичке
изразе, термине.
• Обиму и садржају појма одговара денотација и конотација
термина.
• Денотација је подручје предмета означених датим
термином.
• у денотацију појма троугао спадају једнакостранични,
неједнакостранични и једнакокраки троугао
• Конотација је скуп карактеристика означених предмета који
чине значење датог термина.
термина
• конотацију (значење, смисао) термина троугао чини
замисао геометријске слике која има три стране и три угла

29. ОДНОСИ МЕЂУ ПОЈМОВИМА
• Појмови се налазе у одређеним односима с
обзиром на разлике у обиму и садржају.
• Најзначајнија су 4 односа:
• ЕКВИВАЛЕНТНОСТ
• УКРШТАЊЕ
• УКЉУЧИВАЊЕ
• ДИСПАРАТНОСТ

30. ЕКВИВАЛЕНТНОСТ
• ОБИМ ИСТОВЕТАН, А САДРЖАЈ РАЗЛИЧИТ
• "Планета Венера" и "Звезда Вечерњача"
• иста планета Венера описана на два различита начина
као "једна од планета Сунчевог система" и као
"најсјајнија звезда на вечерњем небу"
Планета
Венера
Звезда
Вечерњача

31. УКРШТАЊЕ
• ДЕЛИМИЧНО СЕ РАЗЛИКУЈУ И ПО ОБИМУ И ПО
САДРЖАЈУ
• ДЕО ОБИМА И САДРЖАЈА ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКИ
• "Грчка" и "Филозофија"
• има много Грка који нису филозофи и филозофа који нису
Грци
• Грчка је имала своју филозофију и први филозофи су били
Грци
Грчка
Филозофија

32. УКЉУЧИВАЊЕ
• ЈЕДАН ПОЈАМ ЦЕЛИМ СВОЈИМ ОБИМОМ ОБУХВАТА
ДРУГИ ПОЈАМ
• мачка и сисар
• Појам сисара обухвата својим обимом појам мачке и по
обиму је шири а по садржају општији.
• Све мачке су сисари али има сисара који нису мачке.
СИСАРИ
МАЧКЕ

33. ДИСПАРАТНОСТ
• НЕМАЈИ НИЧЕГ ЗАЈЕДНИЧКОГ НИ ПО ОБИМУ НИ
ПО САДРЖАЈУ
• "РЕНЕСАНСНА МУЗИКА" И "КВАДРАТ"
РЕНЕСАНСНА
МУЗИКА
КВАДРАТ

34. ВРСТЕ ПОЈМОВА
• ПОЈЕДИНАЧНИ, ПОСЕБНИ И
ОПШТИ
• ЈАСНИ И НЕЈАСНИ
• АПСТРАКТНИ И КОНКРЕТНИ

35. ПОЈЕДИНАЧНИ ПОЈМОВИ
• С обзиром на степен општости, појмови се деле на
појединачне, посебне и опште.
• Појединачни појмови су они који изражавају суштину
једног појединачног предмета.
• на пример, "Марко Јуније Брут" - римски патриције који је
живео од 86. до 42. године пре нове ере, који се одликовао
изванредно чврстим карактером, који је ради одбране римске
демократије учествовао у завери против Цезара, кога је
иначе лично волео, који је затим водио грађански рат против
Марка Антонија и Октавијана и после изгубљене битке код
Филипа извршио самоубиство

36. ОПШТИ И ПОСЕБНИ ПОЈМОВИ
• Општи појмови одражавају суштинска својства
групе предмета.
• Постоји хијерархија општих појмова према степену
општости.
• Ако се у оваком низу зауставимо на ма којем одређеном
појму, све оне који су мање општи од њега, сматраћемо
посебним (врста), док ће сви они који су вишег степена
општости бити сматрани општим (род).

37. ОПШТИ И ПОСЕБНИ ПОЈМОВИ
• Аристотел је употребљавао појмове врста и род, да
би направила разлику посебног и општег.
• релативизам посебног и општег - један исти појам
је врста у односу неке појмове, а род у односу на
неке друге.
• Виши појам у односу на нижи појам јесте род, генус,
а нижи у односу према вишем јесте врста, специјес.
• Марко Јуније Брут → римски патриције → Римљанин →
Европљанин →човек → сисар → кичмењак →живо биће
→ биће

38. КАТЕГОРИЈЕ
• најопштији појмови на подручју једне одређене науке.
• на пример, у математици број, у физици атом, у хемији
елемент,
• општије од ових категорија су филозофске категорије, које
по свом обиму обухватају целокупну објективну стварност.
• Прву листу филозофских категорија направио је Аристотел:
• 1. супстанца 2. квантитет 3. квалитет 4. однос 5. време
6. место 7. положај 8. поседовање 9. делање 10. трпљење
• Касније су други филозофи правили друкчије таблице
категорија.
• Све категорије су међусобно повезане и међусобно се
одређују. Везе између категорија су у ствари најопштији
логички закони.

39. ЈАСНИ код којих смо ПОЈМОВИ
• Јасни појмови -И НЕЈАСНИ у стању да тачно
одредимо обим.
• на пример, појам халогени елеменат је јасан кад
знамо да у њега улазе флуор, хлор, бром и јод и кад
смо за сваки хемијски елемент у стању да оценимо
да ли спада у халогене елементе или не
• Нејасни појмови - обим је недовољно одређен,
нисмо увек у стању да одлучимо да ли он обухвата
или не неки предмет.
• на пример, кад се планета Венера убраја у звезде,
Даница, Вечерњача, Зорњача, показује се одсуство
јасног појма и о звездама и о планети Венери

40. РЕЛАТИВНОСТ ПОДЕЛЕ
• постоји мноштво прелазних случајева између врста и родова
• На пример, вируси, имају особине и живе и неживе материје,
они се налазе на граници живог и неживог света.
• Ако вирусе убројимо у жива бића, остаје нејасно како једнио
живо биће може да кристалише и да извесно време не показује
знаке живота, за шта је способан вирус.
• ове елементе нејасности у нашим појмовима треба
разликовати од конфузије коју људи праве кад обимом једног
појма обухвате предмете на које се он никако не односи,
• на пример, кад се у рибе убрајају и китови, у птице и слепи
мишеви

41. АПСТРАКТНИ ПОЈМОВИ
• Латински abstrаcтum значи оно што је одвојено, отргнуто,
• док concretum значи оно што је састављено, окупљено.
• Апстрактни су они појмови чији садржај чине само
опште карактеристике.
• Појам еколошке државе је апстрактан појам
• садржи идеју неке будуће државе у којој ће еколошки
проблеми бити решени
• немамо случајеве земаља у којима је држава
систематски уклонила све облике загађивања

42. КОНКРЕТНИ ПОЈМОВИ
• Конкретни су они појмови чији садржај чине опште
карактеристике обогаћене специфичним особинама.
• Појам еколошке опасности је конкретан појам.
• Познате су опште тенденције које чине еколошку
опасност: загађивање ваздуха, земље и воде, ерозија
земљишта,исчезавање шума, претварање плодне
земље у пустиње, исцрпљивање природних залиха и
тако даље,
• познати су нам и специфични подаци о томе како се ове
опште тенденције остварују у појединим земљама.

43. РЕЛАТИВНОСТ ПОДЕЛЕ
• Није могућа одсечна подела свих појмова на апстрактне
и конкретне.
• Један исти појам у свом развоју прелази пут од
апстрактног ка конкретном.
• Па чак и у једном истом моменту један исти појам може
бити за неке људе апстрактан, а за друге конкретан.
• Ученик који зна да каже само неколико најопштијих
фраза, има апстрактан појам о књижевности ренесансе.
• Конкретан појам има онај ученик који уме да наведе и
специфичности ренесансе у разним земљама, у разним
књижевним родовима и код разних писаца.