strip

3. Teks Gordon
DVOJICA PROTIV SVIH

4. SERIJA
BUČ KASIDI I SAN D EN S KID
Tekst Cordon
IV EPIZODA
DVOJICA PROTIV SVIH
©by Bones and DEN PRESS
World rights reserved
Lektor
Milorad Stevanović
Recenzija
Borivoje Lošić
Korektura
Fotoslog NIRO Dečje novine
Gornji Milanovac
PONY WEST - BUČ KASIDI I KID - VANREDNO IZDANJE - BROJ 4 DE­
CEMBAR 1981. Izlazi jednom mesečno. Cena 20 diñará. Izdaje NIRO »Dečje no­
vine«, Tihomira IVIatijevića 4, 32300 Gornji IVlilanovac. Glavni urednik Nevena
Knežević. Telefoni: uredništvo (032) 711-549 i prodaja 711-073. Telex 13731. Fo­
toslog i automatski prelom Eurocat 200 NIRO »Dečje novine«. Štampa »Slovo« -
Kraljevo.

5. Teks Gordon BUČ KASIDI I KID
DVOJICA
PROTIV SVIH
GLAVA PRVA
Velika lokomotiva, sjajno i/gla­
čanih bakarnih i mesinganih dolo­
va, izbacivala je oblake pare. Naj­
zad se peronom začu poznati po­
vik konduktera:
- Svi u vagone! Odmah polazi­
mo!
U opstoj gužvi niko nije ni pri-
mećivao jednog mladog čoveka u
građanskom odelu, sa polucilin-
drom na glavi, koji je stajao iza
ugla stanične zgrade i mirno pušio.
Svaki čas bi se obazirao na sve
strane i nehotice navlačio kicoški
šešir niže na čelo. Kada su se kon­
dukteri popeli na stepenice vago­
na i otegnuti pb-ak lokomotive na­
javio polazak voza, on baci cigare­
tu i zgnječi je. Onda je zakopčao
kaput i napregnuto iščekivao.
Uz škripu točkova i dahtanje ei-
lindera, lokomotiva kretc. Odboj­
nici na vagonima zvonko odjcknu-
še i sa perona se začuše povici ko­
jima su pozdravljeni putnici u va­
gonima. Maši novođa dodade paru
i lokomotiva poče da ubrzava. Po-
sleđnji vagon kompozicije bio je
već na sredini perona kada mladić
sa polucilindrom jurnu. Dugačkim
skokovima on je krivudao između
sveta na peronu i negde na njego­
vom kraju pristigao posiednji va­
gon, pa onda uskočio na zadnju
platformu, gde se nalazio punački
kondukter.
- Dobro ste stigli, gospodine -
reče mu kondukter.

6. 4 Poni West - Buč Kasidi i Kid 4
- Umalo da propustim voz - za­
dihano odvrati ovaj. - Mladi čo-
vek podiže svoj polučilinder, otvo­
ri vrata i sa platforme uđe u vagon.
Krenuo je prolazom između sediš-
ta, gledajući levo i desno. Na jed­
nom sedištu, kraj prozora, nalazio
se plavokosi čovek negovanih br­
čića i nezainteresovano posm^t-
rao predeo kako promiče pored
voza. Pridošlica zastade pored nje­
ga, ponovo podiže svoj polucilin-
đer i upita da li je mesto slobodno.
Plavokosi kratko klimnu glavom i
ponovo produži da gleda kroz pro­
zor. Mladić se spusti na sedište,
skide šešir i kariranom marami­
com obrisa znoj sa ćela.
Ne okrećući glavu od prozora,
plavokosi čovek jedva čujno reče:
- Da li te je neko video kada si
ušao u voz?
-Nije, Kide - odvrati mladić sa
polucilinđrom. Bio je to naš stari
poznanik Buć Kasidi.
Onda su obojica ućutali i dugo
niko od njih nije progovorio ni
reći. Za ovakvo ponašanje bilo je
dobrih razloga. Kada je Buč došao
iz Arizone u Denver, na sastanak sa
Sandens Kidom, obojica su bili
neprijatno iznenađeni ugledavši
oglasne table pred kancelarijom
gradskog šerifa iskićene poterni-
cama ukrašenim crtežima mladih
odmetnika. Umetnik koji je radio
te crteže mora daje imao detaljna
uputstva od nekoga koji je dobro
poznavao Buča i Kida, jer su crteži
na poternicama prilično ličili na
njih.
- Čini mi se da pogađam ko je
pomogao slikaru da nas onako do­
bro naslika - promrmlja Kid.
- Ko?
- Niko drugi nego Ezra Rud -
odvrati plavokosi revolverás. - Taj
dripac je, izgleda, počeo da radi za
zakon. Kada se sledeći put sretne­
mo, ostavićemo ga težeg za pola ki­
lograma olova.
Uskoro su zaspali prilično čvrs­
tim snom. Probudili su se kada je
voz zastao u Rajflu, ali, čim je na­
stavljen put, ponovo su zadremali.
Suton se polako spuštao i najzad
pretvorio u mrak. Do Grand
Džankšna bilo je potrebno, prema
redu vožnje, još dobrih četrdese­
tak minuta. Odjednom Kid otvori
oči i pogleda ispod oboda šešira.
Neobična tišina u vagonu učinila
je da se i Buč prene iz đremeža.
Međutim, ostali su nepomični na
svojim mestima i svako bi pomis­
lio da i dalje spavaju.
Preko puta, Buč vide prebledelo
lice jedne žene, a s druge strane
prolaza debelog trgovca kako ot­
vorenih usta bulji ispred sebe. Buč
malo podiže glavu da bi bolje vi­
deo ostali deo vagona i onda spazi
čoveka sa maramom na licu i kol-
tom u ruci kako stoji kod vrata
koja su vodila na platformu vago­
na.
- Bez uzrujavanja - začu se glas
nepoznatog, koji je malo bio prigu­
šen zbog marame. Međutim, Buč,
koji je dobro pamtio detalje, pre­

7. Poni West —Buč Kasidi i Kid 4 5
pozna u njemu glas jednog od dvo­
jice putnika koji su se ukrcali u
Grinvud Springsu.
Više nije vredelo pretvarati se
da čovek spava i mladi odmetnici
se uspraviše na sedištu.
- Moj kolega vas drži na nišanu
s druge strane - produži maskirani
razbojnik. - Zatvori vrata, Buče.
Dvojica odmetnika se zabezek­
nuto zgledaše. Iza njihovih leđa
začu se škljocanje reze i tako je nji­
hov vagon bio odvojen od ostale
kompozicije voza. Čovek koji je
ovo uradio skoro viknu:
- Sve je u redu, Kide!
-Bogamu! - promuca Sandens
Kid. - Šta ovo znači?
- Izgleda da smo dobili dvojnike -
odvrati Buč. - Da vidimo šta će se
dogoditi!
Dok je plavokosi razbojnik dr­
žao na nišanu svog revolvera sve
putnike, njegov ortak »Buč« krenu
od sedišta do sedišta. U ruci je dr­
žao svoj šešir i svakom bi se putni­
ku obraćao:
- Prilog, molim vas.
- Požuri, do đavola! Neću da is-
kačem iz voza usred stanice.
»Buč« hitro produži dalje i više
nije tako rigorozno pretresao put­
nike, pa je nekolicini pošlo za ru­
kom da bar spasu svoje satove, ako
ne i novčanike.
Pravi Buč i Kid nisu nosili nov­
čanike, ali dadoše razbojnicima
male smotuljke dolara koje su dr­
žali u džepovima prsluka. Žurba je
spasla napadače da ne dođe do ot­
vorenog sukoba i onda plavokosi
otvori vrata i izađe na platformu.
Voz je već skoro sasvim smanjio
brzinu, jer se u daljini videla svet-
lost Džankšna. Trenutak kasnije,
oba razbojnika nestadoše na plat­
formi.
Kid hitro otvori prozor i pogle­
da napolje. Video je napadače
kako iskaču iz voza’ Prilično nesp­
retno, tako da je onaj drugi pao u
prašinu pored železničkog nasipa.
U vagonu nastade žagor opljač­
kanih putnika, a Kid i Buč izleteše
na platformu, pa odmah zatim i
sami iskočiše sa voza.
Dodirnuli su tle nekih dve stoti­
ne metara dalje^od mesta gde su
napadači to isto učinili. Njihov
skok je bio mnogo v^štiji i sprem­
no su se dočekali na noge. Buč se
odmah uspentra na /nasip i pogle­
da u pravcu gde su razbojnici osta­
li. Iznenadio se kada je video svet-
lost jednog fenjera, koja se, očig­
ledno, pomerala preko prerije.
- Neko ih je ovde čekao - pro­
mrmlja Kid.
Nisko pognuti, njih dvojica potr-
čaše duž nasipa. Od radoznalih po­
gleda štitio ih je mrak i žbunje koje
je raslo sa obe strane pruge. Kada
su se približili svetlosti, mogli su
da razaznaju grupu jahača. Dva čo-
veka su stajala i razgovarala s nji­
ma. Buč i Kid produžiše da se šu-
njaju. Jedva da su prevalili pedese­
tak metara,^kada se i razbojnici iz
voza popeše na konje koji su ih tu
čekali i čitava grupa u laganom

8. 6
kasu pođe prema otvorenoj preri­
ji*
- Do đavola, zar ćemo pešice za
njima? - progunđa Kid.
- Mogao bi sada da pokažeš svo­
ju revolverašku veštinu - odgovori
Buč. - Obezbeđi nam konje.
Mada je rastojanje bilo prilično*
Kid kleče na nasip, izvuče revolver
iz futrole i, oslanjajući levu ruku o
koleno, uhvati cev kolta, i onda
pažljivo nanišani. Odjeknuo je pra­
sak i jedan od razbojnika pade sa
sedla.
U grupi nastade gužva, ali od­
mah zatim svi jurnuše dalje od
pruge. Čak i konj bezjahača krenu,
ali se posle nekoliko desetina me­
tara zaustavi i polako vrati svom
oborenom gospodaru. Ostali nes-
tadoše u pomrčini.
Skoro bez daha, Buč i Kid dotr-
čaše do poprišta i na zemlji zateko-
še jednog iz grupe. Pogođen u gru­
di, razbojnik je izdisao. Kid kleče
pored njega, a Buč otrča da uhvati
konja. Kad se vratio sa jednim ve­
likim ždrepcem pepeljaste boje,
Kid je već bio ustao i hladnokrvno
mu saopštio:
- Tip je mrtav.
-H oćem o li za.njima? - upita
Buč.
- Bogami, hoćemo - odvrati nje­
gov drug. - Ako nam oni dvojnici
natovare sve svoje pljačke na leđa,
morać'emo da bežimo čak u Evro­
pu. Sa ovim ovde je svršeno.
Nekoliko stotina metara dalje,
tragovi su odjednom skretali iz se-
Poni West - Buč Kasidi i Kid 4
vernog pravca prema zapadu.
Pojeli su hladnu večeru i izvalili
se na travu. Ubrzo su zaspali.
GLAVA DRUGA
Probudila ih je hladnoća. Čim se
slaba, siva svetlost novoga dana
pojavila na istoku, oni se popeše
na konja! Sada su napredovali
mnogo sporije, jer je životinja bila
prilično umorna, pa su s vremena
na vreme išli pešice kako bi joj
olakšali. Kid je sa žaljenjem gledao
u svoje kicoške čizme, koje su brzo
propadale na neravnom tlu, ali po­
moći nije bilo.
Tešilo ih je samo to što su trago­
vi begunaca i dalje bili jasni. Sada
su vodili pravo na zapad. U podne
su zastali kod jednog izvora da na­
poje konja i da se sami osveže, ali
hrane više nisu imali. Umorni i
prašnjavi, oni skoro bezvoljno po-
jahaše ždrepca i pustiše ga da sam
bira brzinu kojom će se kretati.
Nogu pred nogu, životinja ih do­
vede do jednog druma, gde su tra­
govi razbojnika nestali u hiljada­
ma otisaka kopita i kolskih točko-
va. Ovde prijatelji neodlučno za-
stadoše. Kid je neko vreme razmiš­
ljao, a onda reče:
- Koliko se sećam, ovaj drum
može da vodi samo u Oak Krik. To
je prilično veliki grad ... ima dosta
banaka i dobrih saluna. Šta veliš?
- Idemo tamo - odgovori Buč. -
Možda banke privlače njih kao i
nas.

9. Poni West - Buč Kasidi i Kid 4 7
Sada su putovali drumom i s
vremena na vreme sreli bi pone-
kog-jahača ili farmera na kolima.
Kadaje sunce stiglo do svog zenita,
ugledaše imanje dosta blizu puta.
- Ovde bismo mogli da nađemo
nekog konja i da se raspitamo za
naše prijatelje - predloži Buč.
U dvorištu zatekoše jednog na-
busitog starca. Kada vide da dvoji­
ca jašu na jednom konju, ovaj po­
stade još mračniji. Međutim, Kid jć
znao kako da popravi raspoloženje
takvih stvorenja. Izvadio je iz dž­
epa novčanicu od deset dolara i
mahnuo njome starcu pored sa-
' mog nosa. Njegove oči, skoro po­
tpuno skrivene čupavim obrvama,
odmah zasvetlucaše.
- Potrebno namo je jedno oba-
veštenje - bez uvoda reče Kid. -
Juče, ili rano izjutra, ovuda je pro­
šla grupa jahača. Da nisu slučajno
svraćali kod vas?
Starac nije prestajao da prati po­
krete Kidove ruke sa dolarskom
novčanicom i onda brzo reče:
-Dolazili su neki tipovi - pal­
cem je pokazao preko ramena, gde
se iza kuće video mali koral. -
Trampili su svoje konje za nekoli­
ko mojih. Samo, slabo su mi platili.
- Da nije jedan među njima
imao plavu dugu kosu - upita Buč
- kao ovaj moj prijatelj ovde?
Farmer zaškilji na Kida i onda
progunđa:
- Nešto se ne sećam ... u mojim
godinama pamćenje popušta...
Kid pusti novčanicu iz ruke i
ona pade pred starčeve čizme. Za
svoje godine, bradonja se munjevi­
to saže i u sledećem trenutku nov­
čanica nestade u njegovom džepu.
- Da, bio je jedan sa kosom kao
zrelo žito - potvrdio je.
- Kada?
- Jutros - reče farmer. - Izgleda
da su otišli u Oak Krik ... bar sam
tako čuo dok su razgovarali.
Prijatelji se osmehnuše. Njihova
predviđanja su se do sada pokaza­
la tačnim. :
-D obro - reče Buč. - Imamo
jednog umornog, ali dobrog konja.
Hteli bismo da kupimo dve od­
morne životinje i još jedno sedlo.
Bradonja je ćutao i kao da je ok-
levao. Kid se ponovo maši džepa,
ali ne izvadi novac. Videvši da će se
pare pojaviti tek kada putnici do­
biju nešto opipljivije, farmer sleže
ramenima i dade imk znak da
pođu za njim.
U maloj štali pozadi kuće zatekli
su dva konja pristojnog izgleda.
Kada je farmer rekao cenu, Kid
mu je bez reči isplatio. Bradonja
uze novac, ali jasno se videlo kako
žali što nije rekao višu cenu. Kid
se, kao da je shvatio njegovo okle-
vanje, značajno potapša po svom
koltu. Njihov domaćin odmahnu
rukom, zatim skide jedno prašnja­
vo sedlo sa kuke na zidu i reče:
- Ovo je originalni ručni rad iz
Teksasa. Pedeset dolara.
- Na njemu mora daje neki me-
tuzalem jahao - progunđa Kid. -
Dobićeš deset dolara i ništa više.

10. 8 Poni West - Buč Kasidi i Kid 4
Brađonja pogleda u Kidov re­
volver i onda sleže ramenima:
- Vi ste mi simpatični i neću da
se cenjkam. Sedlo je vaše.
Desetak minuta kasnije, prijate­
lji su na odmornim konjima žurno
grabili u pravcu Oak Krika. Kako
im je farmer rekao, do grada je os­
talo još četiri sata dobrog jahanja i
oni tamo stigoše kada se suton već
spuštao.
Već na ulazu u naselje dočekala
ih je neobična živost. Trotoari su
bili prepuni ljudi. S vremena na
vreme, teška kola natovarena ru­
dom promicala su glavnorri uli­
com u pravcu topionice na kraju
grada, gde je iz velikog dimnjaka
kuljao dim.
- Ovde dugo nisam svraćao -
promrmlja Kid. - Svi su izgledi da
su u obližnjim brdima pronašli zla­
to.
On pokaza rukom ka zapadu,
gde je sunce tonulo iza vrhova
Roki Mauntena, planinskog lanca
koji je oduvek bio poznat po boga­
tim nalazištima razne rude. Da ne
bi ostali u nedoumici, oni zaustavi-
še prvog kočijaša teretnih kola
koja su prenosila rudu.
- Zlato? - reče ovaj pomalo izne­
nađeno. - Nije, prijatelju. Ovo je
srebrna rudača. Prošle godine su
otkrili veliko nalazište u brdima.
Sada vozim rudu na topljenje,
tamo na kraju grada.
- Znači, progres je stigao i ovde
- reče Kid.
- Grad je, izgleda, bogat - reče
Buč.
. -Još kako - odvrati kočijaš. -
Samo kompanija »Silver Maun-
ten« zapošljava hiljadu ljudi.
- Mora da su platni spiskovi du­
gački - promrmlja Kid.
- Na žalost, još nemamo železni-
cu - produži kočijaš. - Jedine veze
sa Denverom i ostalim gradovima
održavaju poštanska kola. Samo,
često ih pljačkaju i napadaju.
- Pa, kako stoji stvar sa šerifom?
- zainteresova se Buč.
- Već su tri šerifa zaglavila. Eno
ih, leže gore na gradskom groblju.
Priča se daje kompanija angažova­
la jednog čuvenog revolveraša iz
Teksasa. Videćemo šta će učiniti.
- Ko je taj revolverás? - upita
Buč.
- Džini Rađberi - odgovori koči­
jaš. On stiže ovih dana sa još dvoji­
com pomoćnika. Ovde će ga čekati
veliki posao. Odnedavno, pored lo­
kalnih razbojnika, ovde operiše i
grupa Sandens Kida i Buča Kasidi-
ja-
- Gle, gle! - rekoše prijatelji ug­
las.
- Za Sandens Kida sam čuo, ali
tog Buča ne poznajem - reče koči­
jaš. - Priča se da su opasni i ubijaju
na najmanji povod.
Mladići ništa ne rekoše, a koči­
jaš se podiže na sedištu i dugačkim
bjčem ošinu mazge, pa teška kola
uz nesnosnu škripu nastaviše uli­
com.
- Da li da ostanemo negde, ili...
- Kid ne dovrši misao.

11. Poni West - Buč Kasidi i Kid 4 9
Bučove nemirne oči su za to vre-
me prestale duž zgrada na ulici i
on pokaza rukom prema jednoj
kući u blizini. Drvena firma oglaša­
vala je da se tu nalazi pansion sa
sobama za izdavanje.
- Ovo je bolje nego hotel - reče
Buč. - Bar nema radoznalih porti­
ra.
Vezali su konje ispred pansiona
i ušli. Jedna debela žena vredno je
čistila po malom hodniku. Kada ih
ugleda, srnesta se užurba.
- Gospoda želti?
- Sobu i večeru, gospođo - reče
Kid. - Nadam se da nemate steni-
ca?
- Gospodine! - skoro se uvredi
gazdarica. — U pansionu mame
Džons nikada nije bilo takvih ulje­
za. Zato ljudi radije svraćaju kod
mene nego u hotele.
Ona skide sa table na zidu jedan
ključ i povede ih uz stepenice. Z!a*
ustavila se u istom takvom holu na
prvom spratu, odakle su vodila
vrata u nekoliko soba. Ostavila ih
je tamo i malo zatim vratila se sa
toplom vodom i čistim ubrusom.
Očišćeni i umiveni, Buč i Kid
spustiše se u malu trpezariju, gde
su posluženi pravom domaćom
hranom. Naročito je Buč bio zado­
voljan. On još uvek nije mogao da
prežali kuhinju svoje majke. Kid,
koji je odrastao za kafanskim sto­
lom, već je bio izgubio pojam o do­
broj hrani.
Mada su bili zarasli u brade, a
građansko odelo na njima bilo pri­
lično pohabano od jahanja, Buč i
Kid su delovali daleko pristojnije
od gomile kopača rude koji su is­
punjavali salun »Kod gvozdene po­
tkovice«.
Probivši se kroz vazduh gust od
dima i alkoholnog isparenja, oni se
najzad smestiše pored šanka i na-
ručiše piće. Jedva da su se mašili
čaša, kada Buč munu laktom svog
prijatelja u rebra.
- Nemoj da se osvrćeš - proce-
dio je kroz zube i pokazao glavom
prema ogledalu iza šanka. - Vidiš
onoga što stoji u desnom uglu sa­
lun? Čini mi se da tamo sedi ijedan
naš poznanik.
Kid pogleda u ogledalo i usta
mu se razvukoše u vpseo osmeh.
Za stolom u uglu, leđima okrenut
šanku, sedeo je jedan čovek kome
je duga, plava kosa,padala na ra­
mena.
- Kladio bih se da je to moj dvoj­
nik - reče Kid. - Znači, ovde su.
Čini mi se da je i onaj nosonja des­
no od njega tip koji nas je opljač­
kao u vozu. Tvoj zamenik, Buče!
Buč klimnu glavom i srknu viski
iz čaše. Neko vreme su ćutali i paž­
ljivo ' posmatrali u ogledalu šta
rade njihovi dvojnici. Za stolom je
partija pokera bila u punom jeku i
gomila novca svaki čas se selila od
jednog igrača do drugog.
- Da li i ti misliš ono što i ja? -
odjednom upita Kid.
- Mislim - klimnu glavom Buč. -
Rekao si da je odavde najbolja os-
matračnica prema banci. Drugo, u

12. 10 Poni West - Buč Kasidi i Kid 4
gradu nema šerifa. On stiže tek sut­
ra ili prekosutra. Treće, banka je
puna para. Danas je četvrtak, a u
subotu kompanije isplaćuju radnih
ke.
- Tačno. Kada se sve troje pove­
že, onda je jasno zašto su naši pri­
jatelji ovde.
Buč i Kid izađoše iz saluna i upu-
tiše se prema šerifovoj kancelariji.
Na tabli, desno od vrata, bile su iz-
lepljene brojne poternice, a među
najsvežijima nalazila se i poternica
za njima. Za razliku od one u Den-
veru, u ovoj se obećavala nagrada
od pet hiljada dolara za hvatanje
Sandens Kida i Buča Kasidija. No­
vac je kompanija »SiIver Maun-
ten« davala svakom onom ko uh­
vati razbojnike žive ili mrtve. Na
sreću, ili nesreću, Buča i Kida, na
toj poternici nije bilo njihovih crte-
V
za.
Produžili su da šctaju, ali se nisu
mnogo udaljili od saluna »Kod
gvozdene potkovice«. Njihovo st­
rpljenje je najzad bilo nagrađeno.
Dok su stajali preko puta lokala,
skoro pored samog ulaza u veliku
banku, na trotoaru se pojaviše nji­
hovi dvojnici u pratnji nekoliko
sličnih tipova. Oni se zadržaše
pred salunom, gde su zavili cigare­
te i popušili ih, bacajući s vremena
na vreme poglede prema banci.
Pri tom su se nešto tiho dogovara­
li.
- Kladim se u sve što imam da
im je banka cilj - reče Buč. - Sutra
ili prekosutra, oni će je napasti i
odmagliti sa parama.
Odmetnici najzad krenuše niz
ulicu. Dvojica prijatelja pođoše za
njima, ali s druge strane. Videli su
kako ulaze u hotel »Prerija«, koji je
bio prilično luksuzan za ovakve
gradiće i verovatno isto tako skup.
U osvetljenom holu njihovi dvojni­
ci uzeše ključeve soba i popeše se
na sprat.
Uskoro zatim u četiri sobe upali
se svetio, što je značilo da su ban­
diti tamo smešteni.
-Zapamti raspored ovih soba,
Buče - promrmlja Kid. - Možda će
nam i to biti potrebno.
On izvadi iz džepa svoj železnič-
ki časovnik i, posto je bacio pogled
na kazaljke, reče:
- Tek je pola deset. Bogami,
rano su se povukli na spavanje.
-Znači da skupljaju snagu za
skorašnju akciju - reče Buč. ~ Sut­
ra, možda prekosutra ...
Prijatelji su ipak ostali pred ho­
telom »Prerija« sve dok se u soba­
ma razbojnika nije ugasilo svetio, a
onda su i sami otišli u pansion. Bili
su veoma umorni od jahanja pro­
teklih dana, pa su odmah legli i za­
spali.
Izjutra, dok su doručkovali, Kid
se po starom običaju upusti u ćas­
kanje sa vlasnicom pansiona. Reč
po reč, i razgovor se najzad povede
o novom šerifu.
-O n stiže sutra izjutra - reče
mama Džons. -- To mi je rekao gos­
podin Tomson. On radi u banci, a
stanuje ovde kod mene. Krajnje je

13. Poni West - Buč Kasidi i Kid 4 11
vreme da neko uvede red u Oak
Kriku... Nije prošlo ni nedelju
dana od kako je ubijen šerif Džem-
ison, a pošten svet ne srne da izlazi
iz kuća čim se spusti mrak.
- Da, ima dosta sumnjivih tipova
po gradu - reče Kid.
- Zucka se da se banditi iz okoli­
ne spremaju da učii^e nešto pre
nego što novi šerif preuzme vlast -
produži mama Džons. -- Bojim $e
d a ...
-Ali, novi šerif, kažete, već pre­
kosutra stiže - primeti Buč. - Rekli
su fiam da je to neki čuveni revol-
veraš.
-Ja se u bivše zlikovce mnogo
ne nadam - odvrati vlasnica pan­
siona.
- Ali, klin se klinom isteruje, gos­
pođo - poučno izjavi Kid. - Vaši
dobri šerifi su završili na grob­
lju ... Sa zmijama može da izađe
na kraj jedino onaj ko ih dobro po­
znaje.
Kid namignu Buču i obojica se
glasno nasmejaše.
Posle doručka su svratili kod
berberina, a onda su u jednoj rad­
nji kupili nova odela, ovoga puta
kaubojska. Po svemu sudeći, čeka­
le su ih nove avanture u preriji, gde
su im polucilindri i crna odela
mogli samo smetati.
Sledeći njihov cilj bio je salun
»Kod gvozdene potkovice«. Dok
su išli tamo, zastali su pred hote­
lom »Prerija« i konstatovali da su
prozori na sobama razbojnika ši­
rom ofvoreni i da unutra verovat-
no nema nikoga. Ali, ni u salunu ne
zatekoše svoje dvojnike i njihove
ortake.
- Povukli su se da skuju ratni
plan - reče Buč. - Ako šerif sutra
dolazi u grad, onda bi njihov na­
pad mogao danas da bude izvršen.
- Valjda nisu ludi da sačekaju še­
rifa - složi se Kid. - Pogotovu ako
je to taj revolveraš Džim Rađberi.
On je pomalo zarđao i u godinama,
ali još uvek je opasan.
- Dobro, šta ćemo mi? - reče
Buč. - Ja bih predložio da se ovde
smestimo i motrimo na banku.
- Pa, drugo nam ništa ne ostaje.
Imaćemo lože u prvom redu i bar
ćemo jednom posmatrati druge:
kako rade.
Donevši ovakvu odluku, oni na
ručiše viski i sedoše pored prozo­
ra. Lagano su pijuckali i posmatra-
li ulicu. U salunu je bilo malo gos­
tiju, a dremljivi barmen nije ni ob­
raćao pažnju na njih dvojicu.
Već se bližilo podne i oni uskoro
ugledaše jednog dostojanstvenog
gospodina kako izlazi iz banke. Či­
novnik u prsluku i sa podvezicama
na rukavima bele košulje ponizno
se klanjao elegantnom starcu i isp­
ratio ga do ulice.
- Verovatno predsednik banke
- reče Kid. - Odlazi na ručak.
Tačno u dvanaest časova iz ban­
ke izbi gomila činovnika i pohita
ka obližnjem restoranu da bi isko­
ristila podnevni prekid za ručak.
Jedan mršavi dugajlija uputi se
pravo salunu i uđe unutra. Prišao

14. 12 Poni West - Buč Kasidi i Kid 4
je šanku i naručio piće.
- Ovaj je izgleda na dijeti - pri-
meti Buč - ili razbija dosadu viski­
jem. Dakle, nikada ne bi mogao 4a
budem pisar u banci, pa makar
morao da biram između tog zani­
manja i vešala.
Kid ništa ne reče. Pažljivo je po-
smatrao pridošlicu. Dugajlija ispi
dve čaše viskija, jednu za drugom,
onda izvuče iz džepa maramicu i-
obrisa oznojeno čelo. S vremena
na vreme, ležerno bi se osvrnuo i
pogledao prema vratima kao da
nekog iščekuje. ~
Kada je časovnik iza šanka p6ka-
zao 12,15, u salun uđe nosonja, od­
nosno Bučov dvojnik iz voza. On
jedan trenutak zastade na vratima
da bi mu se oči privikle na polum­
rak koji je vladao u salunu. Da li je
video činovnika ili ne, to dvojica
prijatelja nisu mogli da zaključe po
njegovom ponašanju. Dvojnik ode
do šanka i stade pored mršavog či­
novnika.
Barmen mu nasu piće. ^Razboj­
nik se laktovima osloni o ploču
šanka. Sada su i on i činovnik bu­
ljili u ogledalo ispred sebe. '
Posle nekoliko trenutaka, Kid,
koji ih je krišom posmatrao ispod
oboda šešira, tiho reče:
- Nešto se dogovaraju.
Mada je Buč pažljivo gledao ob­
ojicu kod šanka, nije mogao da
bude siguran u Kiđovu tvrdnju, jer
nije ni video njihova lica u ogleda­
lu.
Pet minuta kasnije, činovnik pla­
ti piće i ne okrenuvši glavu izađe iž
saluna. »Buč« ostade kod šanka i
naruči novo piće. Ali, posle slede-
ćih pet minuta i on nestade iz loka­
la. Uto su i činovnici počeli da se
vraćaju u banku. Masivna vrata je
otvorio čuvar i sada je stajao na
ulazu, pažljivo posmatrajući sva­
koga koji bi ušao. Oko jedan, sti­
gao je i pređsednik banke i odmah
zatim klijenti počeše da dolaze.
-- Gcie li su naši prijatelji? - pro­
mrmlja Buč.
- Ima vremena za njih - glasom
stručnjaka odvrati Kid. - Banka
radi do pola šest. Sada je najveća
navala, ali će kasnije posao oslabi­
ti.
~ Ipak, oni kao da nešto čekaju -
gunđao je Buč. ~ Onaj dugajlija je
sigurno dao neka obaveštenja
mom dvojniku.*
Osetili su glad, ali im se nije od­
lazilo iz saluna i strpljivo su sedeli
na svojim mestima. Tek oko? tri
sata nastade neka žurba ispred
banke. Iz zgrade izađoše dva na­
oružana čoveka puškama i revol­
verima i namestiše se sa obe stra­
ne ulaza. Sada je samo tek pokoji
klijent ulazio u banku. U tri, na kra­
ju gradske ulice podiže se obtak
prašine. Jedna crna kola, koja je
vukla zaprega od šest konja, u prat­
nji pola tuceta naoružanih jahača
stigoše u punom trku pred banku.
-Dakle, u tome je stvar - reče
Kid. - Novac za isplatu rudara nije
bio u banci, već je sada došao.
- Postaje zanimljivije - obrado­

15. Poni West —Buč Kasidi i Kid 4 13
va se Buč.
Na ulici se pratioci rasporediše
oko crnih kola. Ona su bila osigu­
rana gvozdenim pločama i onda
kočijaš otključa kapak na krovu.
Neko mu je iznutra dodao masivni
gvozdeni sanduk sa katancem. Iz
ruke u ruku sanduk je prešao do
banke i nestao unutra. Zatim dru­
gi, pa treći. Svi veoma teški i oči­
gledno puni novca.
Sve je ovo bilo obavljeno skoro
munjevito i prašina još nije stigla
da se slegne na ulici, a crna kola sa
pratnjom krenuše i nestadoše u
suprotnom pravcu. Za trenutak,
na ulici je zavladala tišina. Kako je
bilo prilično toplo, samo pokoji
prolaznik bi žurio trotoarom drže­
ći se hladovine. Odjednom, Buč
gurnu nogom Kida ispod stola.
- Evo ga! - rekao je.
Pored zgrade banke baš je pVola-
zio Bučov dvojnik. Razbojnik za­
slade kod ulaza i poče da pripalju­
je cigaretu. Čim je odbio prvi dim,
on uđe unutra. Međutim, nije se
dugo zadržao. Nekoliko minuta
kasnije, već je ponovo bio napolju
i produžio niz ulicu.
- Dakle, pljačka sa jatakom
unutra - reče Kid. - Tip je sada
ušao da proveri da li je sve onako
kako je planirano i onaj dugajlija
mu je sigurno dao znak daje sve u
redu.
Jedva da je Kid ovo izustio, kada
se na ulici pojavi grupa jahača i u
laganom kasu stiže pred salun.
Prvi je sjahao plavokosi tip, a onda
i petorica njegovih drugova. Oni i
ne pogledaše prema banci, već
uđoše pravo u lokal.
Kid još više natuče šešir na čelo
i projmrmlja:
- Dobro je što smo promenili
odela. Inače bi mogli da se sete da
su nas videli u vozu.
Razbojnici upadoše unutra i se-
doše za isti sto kao i juče. Skoro
odmah zatim pojavi se i Bučov
dvojnik. On, izgleda, nije mogao da
se uzdrži. Još sa vrata raširi iu-;ia u
pobedonosni osmeh, na šta Kid
kratko reče:
- Uskoro će biti vruće, Buče.
GLAVA TREĆA
Pola časa kasnije, pošto su isp­
raznili punu bocu viskija, razbojni­
ci počeše da ustaju qd stola. To su
učinili u razmacima od po nekoli­
ko minuta. Prvi je izašao plavokosi
Kidov dvojnik, pa onda dvojica
neuglednih tipova sa po dva ukr-
štena pojasa sa revolverima oko
struka.
Kidov dvojnik pređe preko ulice
i pope se na trotoar pred bankom.
Njegovi ortaci učiniše isto, a onda
na ulicu izađe nosati razbojnik,
koji se predstavljao kao Buč, i po-
slednja trojica iz bande.
Svi su se popeli na trotoar kod
banke i onda u grupi ušli unutra.
Poslednji, jedan povisok snažan
tip, vrati se do konja koji su bili ve­
zani pred salunom, pokupi njihove
uzde i sasvim hladnokrvno povede

16. 14 Poni West - Buč Kasidi i Kid 4
ih preko ulice do ulaza u banku.
- Pa, ovi se baš mnogo ne libe -
reče Buč. - Izgleda da vole masov­
nu pljačku,
-- Da, ne postupaju baš na klasi­
čan način ~ složi se Kid. - No, da vi*
dimo ...
On iz džepa izvadi časovnik i
spusti ga na sto. Od ulaza u banku
jedva da je prošlo dva minuta, a
onda se odjednom zatvoriše gvoz­
deni kapci na vratima.
- Ne žele da ih niko uznemirava
sa ulice -- promrmlja Kid. - Kladio
bih se da izlaze kroz pet minuta.
Buč nije ni stigao da nešto kaže.
Začu se nekoliko pucnjeva, prilič­
no prigušenih, jer su dolazili iz
unutrašnjosti masivne zgrade. Po­
novo se sve utišalo. Na ulici kao da
niko ništa nije primetio.
Bartiien, koji je posle odlaska
bandita seo na stolicu i počeo da
drema, samo zakratko podiže gla­
vu, oslušnu i onda produži sa dre-
manjem.
- Hoćemo li da se umešamo? -
reče Kid.
-Ja bih još sačekao -- odvrati
Buč, koji je pažljivo merio vreme
od početka akcije.
Bandit koji je čuvao konje pred
bankom izgleda da se uznemirio i
počeo je nervozno da se okreće.
Na ulici je već bilo više sveta, jer je
vrućina popuštala, a sa obližnjih
planinskih grebena počeo je da
pirka sveži povetarac.
Jedan građanin, koji je naišao
trotoarom pored banke, zastade za
trenutak i iznenađeno pogleda u
zatvorena vrata na njenom ulazu.
Zavrteo je glavom i već hteo da na­
stavi put, ka(da mu pažnju privuče
bandit koji je čuvao konje nekoli­
ko metara dalje. Izgleda da je već
imao iskustva sa napadima na ban­
ku, jer je samo ubrzao korake i
nestao iza prvog ugla.
Čuvar razbojničkih konja otpra­
ti ga pogledom i onda prinese dva
prsta ustima, pa prodorno zviznu.
Kao odgovor na njegov znak, jed­
no krilo masivnih vrata se otvori i
na njima se pojavi Bučov dvojnik.
On klimnu glavom svom drugu i
onda pogleda iza sebe, pa dade
znak rukom.
Jedan za drugim, pogureni pod
teretom gvozdenih sanduka, istih
onih koji su nešto ranije doneti u
banku, pljačkaši izađoše na tro­
toar. Poslednji pažljivo zatvori vra­
ta za sobom i onda ih velikim klju­
čem zaključa. Dok je on to činio,
njegovi drugovi već su pojahali ko­
nje. Trojica su imali ispred sebe na
sedlu sanduke, ali su sada oni bili
pokriveni njihovim kaputima. Bez
imalo žurbe, čitava kolona pođe
niz ulicu.
Iza prozora saluna, Kid zadivlje­
no zviznu:
- Do đavola, pa oyi su baš hlad­
nokrvni! Nikada ranije nisam vi­
deo mirnije izvedenu pljačku ban­
ke.
-- Idemo li za njima? - upita Buč.
- Ja b ih ...
Na prozoru banke, iza debelih

17. Poni West - Buč Kasidi i Kid 4
rešetaka, pršte staklo i onda se jed­
na ruka pojavi,kroz otvor. Ta ruka
je.držala revolver. Iz cevi poče da
seva plamen, a meci da se zarivaju
u drvenu nastrešnicu iznad troto­
ara.
Pucnjava je najzad prenula Oak
Krik. Nastade uobičajena gužva,
bat koraka po trotoarima, uzvici,
pa se najzad i prijatelji digoše od
stola i izađoše pred salun zajedno
sa dremljivim barmenom. Neko je
u banci svakako imao rezervni
ključ od vrata, jer se ona sada otvo-
riše i iz njih izlete zajapureni pred-
sednik banke, od čijeg malopre-
đašnjeg dostojanstva kao da ništa
nije ostalo. Kosa mu je bila razba­
rušena, a iznad čela imao je dugač­
ku masnicu. Za njim nahrupi čita­
va gomila činovnika.
Građani, koji su već dotrčali do
banke, obasuše ih pitanjima, a Kid
i Buč neprimetno se pridružiše op­
ljačkanima.
- Tako nam i treba kada smo ok-
levali da dovedemo šerifa! - vikao
je predsednik banke. - Opljačkali
su skoro četrdeset hiljada dolara!
- Je li neko nastradao? - čuo se
jedan glas iz gomile.
-Jadni Smit - odgovori činov­
nik koji je stajao pored vrata. -
Ipak, neka neko pozove lekara,
je r ...
Ćovek se okrete i utrča u banku.
Buč i Kid upotrebiše laktove da
se probiju do ulaza i onda sajoš ne­
kolicinom radoznalaca uđoše
unutra. Prvo što su ugledali bio je
15
ubijeni činovnik pored šaltera.
Prepoznali su u njemu onog istog
mršavka koji je ranije svraćao u sa­
lun i dogovarao se sa Bučovim
dvojnikom.
- Pobrinuli su se da ovaj više ne
progovori - reče Buč. - Samo bi im
sm etao...
Kid dade znak svom drugu i oni
pohitaše napolje. Dok su žurili tro­
toarom prema pansionu, Kid je go­
vorio:
- Ovde nemamo više šta da tra­
žimo. Sudeći po ovčicama koje su
se okupile oko banke, nikakva po-
tera neće biti organizovana.
- Još kada su videli onog ubije­
nog, sigurno su izgubili volju za
bilo kakvu akciju - složi se Buč.
Utrčali su u hol i, dok je Kid oti­
šao na sprat da iz njihove sobe
uzme stvari već spakovane u tor­
bama, Buč je platio mami Džons za
prenoćište i hranu, kao i za smeštaj
njihovih konja u štali.
Pet minuta kasnije, već su na­
puštali grad, istim pravcem kuda
je nestala i banda. Ništa nisu govo­
rili sve dok ne ostaviše poslednje
gradske kuće za sobom i ne izbiše
na glavni drum koji je vodio u
pravcu severa.
- Kuda vodi ovaj put? - upita
Buč.
- Koliko ja znam, u tom pravcu
leži samo Stimbout Springs. To je
gradić na reci Jampa. Odmah iza
njega počinju da se uzdižu Stenovi-
te planine. Nešto levo nalazi se pla­
ninski lanac Medisin Bou.

18. 16 Poni VJest-Buč Kasidi i Kid 4
- Aha, sada znam - reče Buč. -
Iza tog lanca su Larami i Cejen, u
Vajomirigu.
- Bolje mesto za sakrivanje nisu
mogli ni da izaberu - promrmlja
Kid. - Oni su, otprilike, petnaestak
minuta ispred nas*. Uostalom/ ne
možemo da ih promašimo. Ja još
osećam u vazduhu prašinu koju su
digli njihovi konji.
I zaista, na mestu gde se put gu­
bio u ravnici,josuvek se video ob­
lak prašine, tako da dvojica prija­
telja samo obodoše konje i nastavi-
še u istom smeru.
- Nećemo im se mnogo približiti
- reče Kid. - Zadovoljiću se samo
da ih vidim u daljini.
-M oramo da pazimo da i oni
nas ne primete - odvrati Buč. -
Naši konji takođe podižu priličnu
prašinu.
Pored oblaka prašine on spazi i
crnu tačku koja je napredovala
priličnom brzinom. Razbojnici su
jahali u stisnutoj grupi ijoš uvek se
držali druma. Onda je saopštio
drugu:
-Jedno tri milje su ispred nas.
Ako ovako nastavimo, Uskoro
ćemo se sasvim približiti. Jašu neš­
to sporije nego mi.
Produžili su da galopiraju po
prašnjavom drumu, ali pet minuta
kasnije Buč se okrete i spazi iza
sebe veliki oblak prašine koji im se
brzo približavao.
- Do đavola, šta je ovo? - promr­
mljao je.
Nisu morali dugo da čekaju na
razjašnjenje ove zagonetke. Mada
su jahali prilično brzo, oblak je
stalno napredovao iza njih i usko­
ro su mogli da prepoznaju dugač»
ku kolonu jahača, koji su nisko po­
gnuti u sedlima besomučno gonili
svoje konje.
-Pa, ovo je potera! - uzviknu
Kid. - Izgleda da smo se prevarili u
miroljubivim građanima Oak Kri­
ka.
Dva jahača, koja su se izdvojila
od glavne grupe, najzad pristigoše
Buča i Kida i ovi usporiše svoje ko­
nje. Jedan od dvojice, snažan čo-
vek velikih brkova i čupavih obr­
va, viknu iz basa Kidu:
- Jeste li videli grupu konjanika?
- Nismo - odvrati Kid. - Izašli
smo iz grada posle pljačke banke.
- Aha, znate za to - reče brkati i
pažljivo ih odrtieri. - Ja sam pred-
sednik opštine Oak Krika... Us­
peo sam da okupim ljude i da kre­
nem za razbojnicima. Hoćete li i vi
s nama?
- Pa, mogli bismo - reče Buč pre
nego što je Kid uspeo nešto da
kaže.
- Onda mamuznite te vaše konje
- odvrati predsednik opštine i jur-
nu napred. Buč i Kid se umešaše u
kolonu jahača.
- Šta ti je ovo trebalo? - prosikta
Kid kroz zube. - Ja više volim indi­
vidualan rad. - Osmotrio je člano­
ve potere oko sebe i dodao: - Veći­
na su kopači i rudari i malo ko zna
da puca.
Buč vide da su jahači uglavnom

19. Poni West - Buč Kasidi i Kid 4 17
naoružani dvocevkama, mada su
svi imali pojaseve sa revolverima.
Ipak, doVoljno je bilo pogledati nji­
hove šake, velike kao lopate, pre­
pune žuljeva, pa da se zaključi
kako te ruke nisu nimalo vične ba-
ratánju oružjem.
Međutim, sada nisu mogli da
odustanu i produžili su da jure sa
poterom. Nešto kasnije, predsed-
nik opštine je verovatno ugledao
oblak prašine koji su razbojnici os­
tavili za sobom i njegov prodorni
glas pozva poteru da požuri. Sunce
je polako klizilo prema zapadu.
Njegovi dugački, rumeni zraci os-
vetljavali su istočni deo prerije,
dok je severni već tonuo u večernji
sumrak. To je išlo u prilog begun-
cima. Samo da ih nije odavala pra­
šina, teško bi moglo da se prati nji­
hovo kretanje.
-Čudi me da već ne skreću sa
puta - u jednom trenutku primeti
Buč.
- Verovatno nas još nisu prime-
tili. Ali, čekaj...
Kid se podiže u sedlu.
- Skrenuli su s puta. Oblak pra­
šine se već razilazi.
- Treba obavestiti našeg brkajli­
ju - reče Buč i njih dvojica se iz-
dvojiše od kolone, pa priteraše ko­
nje do vođe potere i njegovog po­
moćnika. Kada su uspeli da jašu
naporedo s njima, Kid viknu kako
bi nadjačao topot kopita:
- Izgleda da su skrenuli sa dru­
ma, prijatelju.
Predsednik opštine ga začuđeno
pogleda, zatim se osvrnu prema
pomoćniku i tek onda reče:
- Otkud znate?
Kid pokaza rukom u pravcu dru­
ma i reče:
- Prašina koju su ostavili za so­
bom već se razilazi. To znači da su
skrenuli u preriju. Pitanje je da li
levo ili desno, ali, ako mene pitate,
ja bih udario u pravcu Medisin
Boua.
- Hej, pa to je daleko! - pobuni
se predsednikov pomoćnik. -Us­
koro će i m rak... Ako ih ne pri-
stignemo pre noći, umaći će nam.
Međutim, predsednik je bio od­
lučniji čovek i zato samo pokaza
rukom na levu stranu, pa skrenu
konja u prerijsku traVu. Njegovi
pratioci poslušno pođoše za njim.
Okrenuo se i dobacio fCidu:
-A ko ste vi u prav^, prijatelju,
onda ćemo da skratimo put. Raz­
bojnici moraju da pređu preko
reke Jampa, a najbliži plićak se na­
lazi tačno na ovoj strani. Sada ide­
mo pravo tamo.
Noć se spustila i mesec je već bio
izgrejao, a potera iz Oak Krika nije
smanjivala brzinu. Predsednik
opštine, koji se zvao Miler, izgleda
daje dobro poznavao okolinu svog
grada i nepogrešivo je vodio jaha­
če. S vremena na vreme on bi za­
stao, obazreo na sve strane.i orijen-
tisao prema zvezdama, pa onda na­
stavljao u galopu. Kada je Kidov
časovnik pokazivao deset časova
uveče, na horizontu se javi jedna
tamna linija. Prijatelji pomisliše da

20. 18 Poni West - Buč Kasidi i Kid 4
je to početak planinskog lanca, ali
ih predsednik opštine smesta oba-
vesti:
. - Tamo je Jampa. Do reke mož*
da iniamo još tri ili četiri milje.
Ako se ne varam plićak je desno od
drveća.
- Znači, ono je šuma - promr­
mlja Kid.
Petnaestak minuta kasnije, na
već premorenim konjima, stigli su
do prvih stabala pojasa šume koja
se prostirala duž rečne obale i tu
su na licima mogli da osete svezi
vazduh. I njihovi konji su očigled­
no osetili blizinu vode, pa su uložili
poslednju snagu da što pre stignu
do obale i tamo utole žeđ.
-A ko su begunci već prešli
reku, onda nećemo moći dalje da
ih gonimo - reče Buč predsedniku
Mileru. - Konji samo što nisu pali
pod nama.
- Ja mislim da ćemo do plićaka
stići pre njih - odvrati Miler.
- Samo ako nisu primetili da ih
gonimo -- dodade Kid. - U tom slu­
čaju nisu gonili konje ovako kao
mi i sigurno su ih s vremena na
vreme odmarali.
Kretali su se duž drveća i odjed­
nom, kao nekom čarolijom, šum­
ski pojas se prekide. Prolaz koji se
ukazao pred njima izgledao je kao
usečen nekom džinovskom rukom
i vodio je pravo prema reci. Tačno
pred njima bleskala je jaka meseči-,
na na površini vode.
- Jampa - reče Miler i kolona se
zaustavi.
Sačekali su da se stiša brektanje
umornih životinja i onda su počeli
pažljivo da osluškuju. Odjednom,
Kid skoči sa sedla, otrča desetak
metara u stranu i leže na zemlju,
koja je tu bila pokrivena retkom
travom. Priljubio je uvo uz tle i ne­
koliko trenutaka ostao u tom polo­
žaju. Onda se uspravio i u trku vra­
tio do kolone.
- Čujem tutnjavu kopita. Tle
podrhtava ... Naši prijatelji nisu
daleko.
I samo što se Kid ponovo popeo
u sedlo, iz mraka dopre do njih
potmula tutnjava konja.
- Sklonite se među drveće! - na­
redi Miler. - Nemamo vremena da
stignemo do reke.
Mamu/nuli su konje i zašli
među stabla, koja su na ivici prola­
za bila prilično retka, tako da su
morali dublje da zađu u šumu.
- Ja bih produžio do reke - pred­
loži Buč. - Bolje je da budemo bli­
že prelazu.
Miler pristade na ovaj predlog.
Međutim, morali su da sjašu i peši-
ce povedu konje, jer je u gustoj po­
mrčini, koja je vladala ispod kroš­
nji drveća, bilo rizično jahati. Tako
su žurili i branili se^od rojeva mos-
kitosa koji su ih saletali sa svih
strana.
Jedva da su tako prevalili stoti-
riak metara, kada razbojnici stigo­
še do početka useka. Buč i Kid,
koji su ostali na kraju kolone, zaus-
taviše se i oslušnuše. Do njih do-
preše glasovi, ali nisu mogli da

21. Poni West - Buč Kasidi i Kid 4
razaznaju šta pljačkaši govore.
- Dobro je što oklevaju - promr­
mlja Buč. ~ Možda ćemo još imati
vremena d a ' stignemo do reke
kada i oni
Žbunje je pucketalo pod čizma­
ma i konjskim kopitama, a s vre­
mena na vreme čula bi se i poneka
psovka kada bi koji^nevični kopač
naleteo na drvo ili se sapleo o žilu.
Još su se nalazili, otprilike, na po­
lovini rastojanja koje ihje delilo od
vode, kada razbojnici projahaše
stotinak metara daleko od njih.
Srećom, išli su lagano, dozvoljava­
jući svojim konjima da se izduvaju.
Mladići se približiše Mileru, koji
je i dalje bio na čelu, i Buč mu reče:
- Ne žure se. Siguran sam da će
se zadržati pored obale kako bi na­
pojili konje i tek će onda preći na
drugu stranu. Imam jedan pred-
log.
- Da čujem? - važno reče Miler.
- Izađimo iz šume ... prelio čis­
tine ćemo brže stići do njih. Ovako
bi, čak, mogli i da zalutamo.
Predsednik opštine malo je ok-
levao, a onda klimnu glavom i pus­
ti Buča i Kida da sada vode. Probili
su se do useka i mladići iznenađe­
no konstatovaše da je reka sasvim
blizu. Čulo se i žuborenje brze ma­
tice. Kada im se oči naviknuše na
pomrčinu u šumi i ugledaše tamne
prilike ljudi i životinja na samoj ivi­
ci, Buč se zadovoljno nasmeši.
Ocenio je da ih od razbojnika
deli jedva kojih tri stotine metara.
Polako je rekao:
19
- Da li da ostavimo konje i da ih
pešice napadnemo ...?
Miler je čuo njegove reči i od­
mah je odbio takvu pomisao. Pro-
gunđao je:
-Ja sam bio konjički oficir i
znam kako se napada. Popečemo
se na konje i poći napred, sve dok
se toliko ne približimo da nas čuju,
a onda jurišamo.
- Hm - tiho progunđa Kid. -
Sada mi je jasno od kuda našem
prijatelju ovoliki brkovi... konjič­
ki oficir. Oni ništa drugo i ne znaju
nego da jurišaju.
Prijatelji slegoše ramenima i po-
peše se na konje, pa onda čitava
kolona lagano pođe ka reci. Uspeli
su neopažcno da pređu sledećih
sto metara, ali onda razbojnički
konji, dole na reci, podigoše glave
i rijisnuše, osetivši da im se pribli­
žavaju njihovi četvoronožni rođa­
ci. Među banditima smesta nasta
uzbuna.
- Napred! - grmnu Miler i ispru­
ži ruku kao da u njoj drži nevidlji­
vu sablju.
Kolona polete, a odozdo počeše
da sevaju revolveri. Nekoliko zrna
fijuknu iznad glava rudara i to od­
mah načini pometnju u njihovim
redovima.
- Nisu navikli na pucnjavu - pro­
gunđa Kid.
Međutim, Miler se nije osvrtao
da vidi da li ga neko prati, već je i
dalje puštao ratničke krike i beso-
mučno mamuzao konja. Levo i
desno od njega, Buč i Kid su tako-

22. 20 Poni West - Buč Kasidi i Kid 4
đe jurišali, ali držeći se blizu drve­
ća kako ne bi na mesečini ostavili
razbojnicima jasne mete za gađa­
nje.
Još sto metara do reke.
Pljačkaši su već bili na konjima
i polovina ihje zagazila u reku. Sre­
ćom po poteru, negde u Stenovi-
tim planinama mora da je protek­
lih dana besnela nepogoda, jer je
voda bila nadošla, pa je čak i na pli­
ćaku dopirala konjima do iznad
grudi, što je usporavalo njihovo
napredovanje. Buču to nije pro­
maklo. Kako je još kao dečak imao
prilike da se upozna sa pritokama
koje su se ulivale u Veliko slano je­
zero, u Jutahu, on je pogađao da će
begunce tek snaći nevolje kada se
sukobe sa glavninom rečne mati­
ce.
No, razbojnici nisu prestajali da
pucaju. Kada se prijatelji obazreše,
videli su da je veći deo potere zaos­
tajao za njima dobrih pedesetak
metara. Kopači očigledno nisu že-
leli da mnogo izlažu svoju kožu niti
da stiču slavu spašavajući novac
svoje kompanije.
Sada je Miler trgao kolt iz futro­
le i počeo da odgovara na razboj­
ničku paljbu, pa Buč i Kid pođoše
njegovim primerom. Njihova zrna
izgleda da su izazvala sličan efekat
na razbojnike kao što je maločas
bio slučaj sa rudarima. Preostali
banditi, koji su još stajali kod po­
četka plićak^ sada bez razmišlja­
nja nateraše konje u vodu.
Ali, u sledećim trenucima dogo­
dilo se ono što je Buč predvideo.
Prva trojica bandita već su stigla
do sredine reke i tu ih je snažna
matica prosto zaustavila. Konji su
gubili tle pod nogama i s vremena
na vreme bi zaplivali kroz vodu, a
ova ih je nosila dalje od plićaka.
- Izgleda da ona trojica imaju sa
sobom kovčege sa parama! - viknu
Kid.
Revolverás je pogodio. Shvativši
nepriliku svojih drugova, preostali
deo bande se zaustavi i otvori žes­
toku vatru prema goniocima kako
bi omogućili onima sa parama da
ih prenesu na drugu stranu.
Miler je već skoro bio na obali i
mašući revolverom pozivao ostale
da pristignu. Iznenada, on podiže
obe ruke uvis i nestade sa sedla,
kao da ga je neka nevidljiva ruka
zbacila. Tresnuo je u blato pored
reke i tamo ostao da leži. Njegov
konj uplašeno otkasa duž obale.
Buč i Kid zaustaviše konje i, na-
nišanivši pažljivije, opališe nekoli
ko metaka prema beguncima. Vi­
deli su da jedan razbojnik pada u
vodu. On se za trenutak pojavi na
površini, mahnu rukama i onda
ponovo nestade. Prijatelji opet pri-
pucaše. Još jednog razbojnika za­
desi ista sudbina;
Međutim, prva trojica iz bande
uspeli su najzad da se dočepaju pli­
će vode i njihovi uplašeni konji, di­
žući vodoskoke i penu, najzad izbi-
še na suprotnu obalu. Čim su se
dokopali suvog tla, razbojnici ot-
voriše žestoku paljbu na poteru.

23. Poni West - Buč Kasidi i Kid 4 21
Jedan metak okrznu Kidovog ko­
nja i životinja naglo odskoči u stra­
nu, tako da je revolverás glavački
preleteo/preko nje i tresnuo na
zemlju. Za trenutak, Buč je pomis-
lia da mu je prijatelj stradao, pa je
hitro skočio sa konja i pritrčao mu.
Međutim, Kid se već dizao sa
zemlje i ošamućeno otresao gla­
vom.
Njegov konj odjurio je među dr­
veće.
Dok se ovo događalo, preostali
deo bande uspeo je da se dočepa
obale, a kopači stigoše do dvojice
prijatelja. Jedan od njih, ogromna,
bradata yljudina, viknu:
- Miler je izgleda nastradao! Mi
nećemo dalje!
- Trebalo bi bar da pogledate da
li je vaš predsednik još živ - odvra­
ti Buč, ali ni sam nije imao volje da
se spusti bliže reci, pošto su tipovi
zauzeli busiju i sada natenane pri-
pucavali preko vode, prikovavši
poteru uz drveće.
Ipak, pošto se Kid malo pribrao
od pada, njih dvojica otpuzaše do
reke. Kako je tada mesec nestao
iza oblaka, oni su iskoristili pomr­
činu da stignu do oborenog pred-
seđnika opštine. Na žalost, njihov
trud je bio uzaludan. Brkati Miler
pao je na svom poslednjem jurišu.
Nije vredelo ni da ga za sada od­
vlače u šumu, pošto su razbojnici i
dalje pucali sa druge obale. Oči­
gledno su nameravali da daju
predah svojim konjima i da poteri
potpuno ubiju volju za gonjenjem.
Buč i Kid se vratiše do rudara.
- Milerje mrtav - reče Kid. - Ho­
ćemo li preko?
-Taman posla! - grmnu onaj
bradonja, a njegovi drugovi odob-
ravajuće zagrajaše.
S vremeria na vreme, poneki
metak iz razbojničkih revolvera
doleteo bi do ivice šumskog poja­
sa, udario u neko drvo i sa jezivim
zviždukom se odbijao. To je samo
ubedljivije delovalo na rudare da
se slože sa svojim vođom.
- Sačekaćemo da se povuku i
onda uzimamo Milera i vraćamo
se u Oak Krik - saopšti bradonja. -
A vi?
~ Ja ću prvo da potražim Milero-
vog konja - reče Kid. - Moj je ra­
njen. Možda ćemo ja i prijatelj na­
staviti za pljačkašima.
- Neka vam je sa srećom - pro-
gunđa rudar. - Nama je za danas
dosta. Ni Miler nije morao da na-
strada.
Nije prošlo mnogo vremena, a
pucnjava s druge strane prestadei,
kada su oslušnuli, mogli su uskoro
da čuju topot konjskih kopita.
- Otišli su - glasno reče Kid.
On prvi sa bučom pođe ka reci.
Kada je izbio na čistinu pored blat­
njave obale, malo je zastao očeku­
jući da čuje prasak revolvera s dru­
ge strane. Ali, sve je brlo mirno.
Čak se više nije čuo ni topot kopita
razbojničkih konja.
I dok je nekoliko kopača podiza­
lo Milerovo mlitavo telo iz blata,
Kid je uspeo da pronađe predsed-

24. 22 Poni West - Buč Kasidi i Kid 4
nikovog konja. Životinja se zaplela
u gustom žbunju jedva pedesetak
metara dalje od mesta gde je nje­
gov gospodar pao.
Niko se nije bunio kada je iCid
pojahao Milerovog konja. Onda
skoro bez pozdrava, njih dvojica
zagaziše u reku i počeše da se bore
sa maticom.
- Budale - dopre do njih glas
bradatog rudara. Mladići se samo
osmehnuše.
g l a v a Če t v r t a
Samo što su njihovi konji pred­
njim nogama stupili na drugu oba­
lu reke Jampa, kada iz obližnjeg
žbunja sevnu plamen i pucanj ras-
cepi noćnu tišinu. Metak prosto
oduva Buču šešir sa glave.
Ali, Sandens Kid bio je dostojan
svog ugleda. Pucanj je još odjeki­
vao u vazduhu, a u njegovoj ruci
stvori se kolt i on opali dva metka
tačno prema mestu gde je sevnuo
plamen oružja. Bolni krik stopi se
sa odjecima pucnjeva. Odmah za­
tim obojica su već bila na zemlji i
prućila se po blatu.
Međutim, ponovo je zavladala ti­
šina. Na drugoj obali niko se nije
javljao, jer su rudari već bili za­
makli u šumu.
- Izgleda da je samo jedan - pro-
šapia Buč i s gađenjem obrisa bla­
to koje gaje poprskalo po licu. Kid,
koji je ležao pored njega, podiže se
o levu ruku, dok muje desna, sa re­
volverom, bila ispružena, tako da
ni pri padu blato nije isprljalo
oružje.
Samo je noćni povetarac povi­
jao vrhove žbunja, odakle se čula
pesma zrikavaca. Mesec, koji se za
sve vreme čitave gužve krio u obla­
cima, sada se pojavi i rečna površi­
na pretvori se pod njegovim zraci­
ma u tečno srebro.
Kid najzad ustade i pođe prema
žbunju. Nije načinio ni nekoliko
koraka probijajući se kroz granje,
kada je skoro nagazio na ljudsko
telo. Buč se stvori iza njega. On
tiho zviznu.
- Pa, toje onaj tip što im je čuvao
konje pred bankom! - promrmljao
je.
- Čekaj malo - reče Kid. - Dvoji­
ca iz bande su maločas otplovila
niz reku ... ovaj je treći.
- Ukupno ih je bilo sedam - od­
vrati Buč.
- Dobro računaš. Sada su četvo­
rica.
- Naši dvojnici su, dakle, čitavi i
jezde negde kroz noć.
- Zajedno sa gvozdenim sandu­
cima punih dolara —uzdahnu Kid.
Vratili su se do konja, koji su po­
slušno stajali na obali. Uz put su ru­
kama čistili blato sa odela i, pošto
su ih oprali u reci, pojahali su ko­
nje i poterali ih uz prilično strmu
obalu. Nekoliko minuta kasnije
reka je ostala za njima i sada im je
u lice duvao sveži povetarac sa Ste-
novitih planina.
- Šta misliš, kuda su udarili? -
upita Kid.

25. Poni West - Buč Kasidi i Kid 4 23
- Na njihovom mestu, ja bih i.šao
nasuprot vetru - odgovori bivši
kauboj. - Uostalom, vetar i duva sa
planine. Jedino tamo mogu da se
sakriju. Levo i desno je prerija, a
reka im onemogućava da se vrate
nazad.
- Verovatno će pretpostaviti da
ih i dalje gone - projgunđa Kid. -
Naša pucnjava se čula prilično da­
leko.
- Čak i da nisu čuli, znaće da neš­
to nije u redu čim se onaj tip nije
vratio.
Više nisu govorili i prepustili su
korijima da biraju put, ali su pazili
da uvek jašu naspram vetra. Noć
se otegla i umor je počeo da ih sa­
vlađuje. Životinje su sada išle riogu
pred nogu, a glave su držale po­
gnute kao i njihovi jahači.
Nekoliko milja ispred Buča i
Kida četvorica jahača uzalud su
pokušala da nateraju svoje konje
da malo brže napreduju. Sipdli su
psovke, ali bez nekog naročitog
efekta na konje. Naročito su tri ži­
votinje izgledale na kraju svojih
snaga. Osim težine svojih jahača,
morale su da vuku i masivne, gvoz­
dene sanduke sa opljačkanim nov­
cem. I to čak od Oak Krika.
- Moj konj samo što nije pao -
progunđa jedan od razbojnika i uz
psovku umalo ne ispusti sanduk
koji je držao ispred sebe na sedlu.
- 1 moj - javi se njegov drug. -
Zašto malo ne predahnemo ...
- Jeste li vas dvojica gluvi! - vik­
nu nosati bandit koji je nastupao
kao Bučov dvojnik. - Zar niste čuli
pucnjavu sa reke?
- To znači da je potera pošla na
ovu stranu - dodade lažni Kid.
- Možda je to Tim pripucao da
ih zaustavi - nastavio je da gunđa
njegov drug. - Oni rudari mi ne iz­
gledaju kao mnogo uporni ljudi...
- Ništa neću da rizikujem! -
prasnu nosati. - Ti si mi, Slime, tvr­
dio da nas niko neće goniti iz Oak
Klika. - On poče da oponaša pis-
kavi glas svoga druga: - Te tamo
nema šerifa, te banka je zrela kruš­
ka koja ima da nam padne u naruč­
je, te ovo, te ono ...
- Pa, zar nismo lako pokupili
pare? - odvrati Slim.
- A već smo izgubili dvojicu na­
ših ... a možda i trećeg. Lepo sam
govorio da obezbedimo odmorne
konje kod rečnog prelaza. Sada
bismo već bili na Medisin Bou i
sutra ugledali Larami.
Na ovo niko ništa ne reče. Konji
su se svaki čas sapiitali po nerav­
nom tlu i na kraju Slim, da li na-
merno ili slučajno, ispusti sanduk
koji je nosio ispred sebe i ovaj
pade na zemlju. Svi se zaustaviše.
Dok su konji brektali, razbojnici
sjahaše i, mada niko nije predložio
da se odmore, izvadili su kese sa
duvanom i počeli da zavijaju ciga­
rete. Neko vreme su odbijali dimo­
ve, a onda lažni Kid reče:
- Odmorićemo se bar pola sata.
Ako nam konji propadnu sanduke
ionako nećemo moći da vučemo.
~ Mogli bismo neko vreme da

26. 24 Poni West - Buč Kasidi i Kid 4
idemo pešice pored konja pred­
loži Slim. - Onda bismo lakše nosi­
li samo sanduke.
- Ma, jedva čekam da vidim te
pare - pohlepnim glasom reče no-
šonja. - Ako nas onaj činovnik iz
banke nije prevario,* tu bi moralo
biti bar četrdesetak hiljada dolara.
- Nadajmo se - mračno reče
Slim i baci cigaretu.
Buč i Kid se nisu zaustavili, jer
su njihovi konji bili snažniji, a i no­
sili sju manju težinu od razbojnič­
kih. Ma koliko se sporo kretali, oni
se nisu zaustavljali u toku čitave
noći i prvo rumenilo zore zateklo
ih je skoro u podnožju Stenovitih
planina.
Ali, i ljudi i životinje bili su na
kraju snage. Kada su naišli na jed­
no uzvišenje, prvi nagoveštaj uspo­
na koji su iščekivali u putu, sjahaše
i povedoše konje.
Buč je prvi izbio na vrh u/više-,
nja i iz navike se obazreo na sve
strane. Svetlost novoga dana bila
je još slaba da bi mogao da vidi sve
detalje okoline, ali njegovo ,oštro
oko odmah zapazi jednu pojavu.
Bio je to tanak stub dima koji se
uzdizao iz omanjeg šumarka, otpri­
like milju daleko. Buč ćutke poka­
za u tom pravcu.
- Izgleda da su oni - reče Kid. -
- Onda se sklonimo odavde -
odvrati Buč. - Verovatno su posta­
vili nekog da stražari, a sunfce nam
se baš rađa iza leđa.
Spustili,su se na drugu stranu
uzvišenja i polegali u neko žbunje
da bi se dogovorili šta dalje da
preduzmu. fČid izvadi tanku cigaru
iz džepa na košulji, drugu dade
Buču, pa, pošto su ih zapalili, re-
volveraš reče:
- Oni ne mogu dalje. Ni naši ko­
nji nisu više u stanju da prevale ni
jedan metar. Ostaće u onom šu­
marku čitav dan i, kada padne
mrak, produžiće dalje.
- Da, drugo im ništa ne preosta-'
je - složi se Buč. - Nego, zaboravio
si nešto.
-- Šta to?
- Pa, poželeće da vide novac koji
su opljačkali. Sumnjam da su imali
vremena da obiju sanduke sa para­
ma. Sada leškare i muče se da ih
otvore.
Kid klimnu glavom i onda se iz­
vali u travu. Namakao je šešir na
lice i već u sledecem trenutku za­
spao. Buč se osmehnu i uze iz
opuštenih Kidovih prstiju cigaru
koja je još gorela, pa je baci na
zemlju.
Nastavio je da puši i razmišlja.
Polako, jedna za drugom, u njego­
voj glavi nizale su se misli, da bi po­
stepeno postajale sve jasnije i pre­
tvarale se u odrečjeni plan za akci­
ju*
Najzad Buč baci opušak svoje ci­
gare. Ustao je i pogledao šta rade
konji. Iz navike im je vezao uzde za
prednju nogu, tako da nisu mogli
da odlutaju. Onda je legao pored
svog druga i zaspao snom praved­
nika.
U razbojničkom logoru nije bilo

27. Poni West - Buč Kasidi i Kid 4 25
tako mirno.
Oko male vatre sedeli su dvojni­
ci i njihovi ortaci. Kafu koju su ra­
nije skuvali već su bili popili i sada
je Slim ostatkom taloga gasio pla- „
men. Otišao je do malog izvora u
blizini, oprao lice i onda se vratio.
Sa uzdahom je seo na jedan od
gvozdenih sanduka. -
Drugovi su ga mrzovoljno po-
smatrali. U jednom trenutku lažni
Kid ustade i ritnu nogom sanduk
koji mu je bio najbliži. Zarežao je.
- Do đavola, šta da radimo? Ne­
koliko metaka bi razbilo ove ka-
tance na sanducima.
- Samo probaj da pucaš - obrec­
nu se nosonja. - Ako neko ide za
nama, smesta će nas otkriti.
Slim tresnu lonac na zemlju, pa
pnda poče da tumara po maloj čis­
tini između drveća. Očima je tražio
nešto na zemlji. Zatim se sagao i
podigao jedan poveći karneti. Do-
neo ga je do ugašene vatre. Sagao
se i okrenuo na stranu sanduk na
kome je dotle sedeo. Podigao je ka­
men iznad glave i svom snagom
tresnuo ga o veliki katanac kojim
je bio pričvršćen poklopac sandu­
ka.
Udarac odjeknu po proplanku, a
kamen se odbi od sanduka i od­
skoči prema nosatom. Pogodio ga
je u sami vrh čizme i ovaj jauknu
od bola. Uz besriu psovku nosati
skoči da se baci na Slima, ali onda
zastade kao ukopan. Slimovo lie
bilo je ozareno. Svi su sada blenuli
u gvozdeni sanduk.
Katanac na poklopcu bio je
slomljen i Slim ga jednim trzajem
skide. Odmah zatim odigao je po­
klopac i pred užagrelim očima
bandita pojaviše se svežnjevi zele­
nih novčanica.
- Do đavola! - jeknu lažni Buč. -
Nije nas slagao.
- Najzad da vidim te pare - pro­
muca Kidov dvojnik.
Slim i njegov drug zaroniše ruke
u svežnjeve, ali odmah zatim ih tr-
goše kao da su dodirnuli usijano
gvožđe.
- Bogamu! - kriknu Slim. - Pare
su potpuno mokre.
- Pa, naravno - odgovori nosati.
- Zar si zaboravio kako si ih noćas
provukao kroz reku? Satmo, to je
najmanja greška. Bar ov^e sušenje
nije problem. Još malo, jia će i sun­
ce sasvim izgrejati i pare će začas
biti suve.
- Onda, požurimo da razbijemo
i ostale katance - reče lažni Kid.
Slim, koji se maločas pokazao
onako vešt, opet zgrabi kamen i
navali na sledeći sanduk. Na ža­
lost, ovoga puta bio je lošije sreće
ili su katanci bili čvršći od prvog.
Tek pode desetak minuta lupanja
i pošto je okrvavio ruke, razbojnik
je uspeo da otvori sledeći sanduk.
Iznemogao, on klonu na zemlju,
a dvojnici počeše da pregledaju sa-
držinu. Ovde ih je čekalo maloVaz-
očaranje. Polovinu sadržine san­
duka činile su hartije od vrednosti,
koje za razbojnike nisu predstav­
ljale nikakvu korist, jer ih nigde

28. 26 Poni West - Buč Kasidi i Kid 4
nisu mogli unovčiti.
Čitav sat su se mučili sa trećim
sandukom. Dok su Slim i njegov
drug obijali sanduk, nosati ] lažni
Kid $u redali mokre novčanice po
travi. Uskoro se čitav proplanak
zeleneo bojom koja je prilično
odudarala od trave.
Na kraju svi stadoše i podbočiše
se rukama. Zadivljeno su posmat-
rali prizor oko sebe. Livadu pokri­
venu parama.
- Divno - mucao je nosati. - Ova­
ko nešto ima samo u bajkama za
decu.
- Nikada nisam ni sanjao da ću
prostirati novac da se suši - mr­
mljao je Slim. - Kao da je veš.
- Skupoceniji veš nikada nisam
sušio - dobaci mu lažni Kid.
Najzad je oduševljenje bilo iscr­
pljeno i, umorni od obavljenog po­
sla, neprospavane noći i jahanja,
pljačkaši polegaše da se odmore.
Jedva su se nagodili ko će da čuva
stražu i kocka pade na Slima.
On besno opsova i ode do izvo­
ra. Tamo je oprao povređene ruke,
dobro se umio kako bi odagnao
dremež sa očiju i zatim seo u hla­
dovinu jednog borića, odakle je
imao pregled ne samo na propla­
nak pokriven dolarima nego i na
ravnicu koja se pružala prema
jugu.
Neko vreme Slim je gunđao u
bradu, a onda je ućutao. Sa zavišću
je osluškivao kako njegovi drugovi
zadovoljno hrču. I njemu glava
poče da pada na grudi. Trgao se i
zavio jednu cigaretu, zapalio je i
punim plućima uvukao ljuti du-
vanski dim.
To ga je malo razmrdalo. Ali,
kada je popušio cigaretu, dremež
ponovo poče da ga hvata. Do đavo­
la, pomisli razbojnik. Sve je mirno.
Odspavaću malo i onda ću probu­
diti zamenika. Samo što mu je ova
misao proletela kroz glavu, a Slim
je već utonuo u san.
GLAVA PETA
Ispod onog uzvišenja situacija je
bila drugačija. Dva časa krepkog
sna bila su Buču dovoljna da po­
vrati snagu i, pošto je sunce već vi­
soko odskočilo na nebu, njegovi
žarki zraci doprineli su da se bivši
kauboj probudi.
Ipak, trebalo je utvrditi da li su
razbojnici još uvek u onom šumar­
ku ili su se neku izgubili. Iznad vr­
hova borića više se nije uzdizao
dim.
- Ako nisu od čelika, onda su si­
gurno zaspali - promrmlja mladić.
- Ni pogled na gomilu od milion
dolara ne bi me malopre sprečio
da zaspim.
Koristeći zaklon retkog žbunja i
ponekog drveta, Buč se oprezno
približavao šumarku. S vremena
na vreme bi zastao i oslušnuo. U
neko doba do njega dopre tiho
njiskanje konja.
Odredivši pravac odakle su se
čuli konji, Buč se odšunja na tu
stranu. Malo kasnije, ugledao je

29. Poni West - Buč Kasidi i Kid 4 27
tela životinja među drvećem i za­
dovoljno se osmehnuo.
Bio je još radosniji kada je čuo i
žubor vode sa malog izvora. Sada
je produžio da puzi. Mada odavno
nije upražnjavao ovu veštinu, još
uvek je mogao brzo da napreduje.
Ali, bio je već prilično oznojen
kada je dospeo do^ izvora. Konji,
koji su pasli u blizini, podigoše gla­
ve i zastrigaše ušima, ali ostadoše
na mestu. Verovatno su osetili da
im od Buča ne preti opasnost i
mladić im je u sebi bio zahvalan
zbog toga.
Zagnjurio je glavu u malu baricu
koja se skupljala ispod izvora i za­
držao lice u vodi sve dok je imao
daha. Ovakvo kupanje potpuno ga
je osvežilo i pogled mu se razbistri.
Kada je popio još nekoliko gutljaja
hladne vode, osetio se sasvim do­
bro.
Glasno hrkanje iz neposredne
blizine trže Buča. Razmakao je
žbunje. Jedva pet ili šest metara
daleko od izvora, ugledao je neob-
rijanog čoveka koji je sedeo leđi­
ma oslonjen o drvo i spavao. Kada
bi spavaču glava klonula u stranu,
on bi naglo zahrkao, nešto neraz-
govetno promrmljao i ponovo na­
stavio da spava.
Bučov pogled skrete sa razbojni­
ka dalje po proplanku. Odjednom
je razrogačio oči i umalo nije za-
prepašćeno zviznuo. Čitav propla­
nak zeleneo se od dolarskih novča­
nica. Ni Buč nije ostao ravnodušan
pri ovakvom prizoru. Sušenje para
predstavljalo je nešto novo u nje­
govoj kratkoj odmetničkoj karije­
ri.
Video" je i trojicu razbojnika
kako leže oko male vatre i čvrsto
spavaju.
Ovako nešto Kid mora da vidi,
zaključi Buč. Podigao je glavu iz­
nad žbunja i dobro zapamtio svaki
detalj proplanka, pa se onda povu­
kao nazad.
Na povratku više nije toliko pa­
zio i skoro je trčećim korakom sti­
gao do mesta gde su se nalazili nji­
hovi konji. Kida je budnog zatekao
kako pripaljuje tanku cigaru i sa iz­
razom gađenja na licu odbija di­
move.
- Gde si bio? - hrapavim glasom
upita ga drug.
- Obišao sam naše prijatelje -
veselo reče Buč.
- Do đavola s njima! -jeknu Kid.
- Ja umirem od žeđi.
- Mani sada žeđ, ali napićeš se i
vode. Mnogo fini ljudi ovi naši
dvojnici. Sigurno im je bilo nez­
godno da leže na travi, pa su je po­
krili parama. Takav pokrivač nika­
da nisi video, kladio bih se.
- Šta! - zagrcnu se Kid. - Ti, iz­
gleda, buncaš?
- Kažeš ti da su prostrli pare po
travi i suše ih - poče Buč da objaš­
njava. - Mora da su im se noćas
sanduci pokvasili dok su prelazili
reku.
- A oni?
- Spavaju kao zaklani. Verovat­
no su legli posle nas.

30. 28 Poni West - Buč Kasidi i Kid 4
- Jesi liJiegde našao vodu? - upi­
ta Kid. - To mi je sada važnije od
para.
- 1 voda je tamo - obavesti ga
Buč. - Ako budeš strpljiv, napićeš
še do mile volje.
' Revolveras baci cigaru na zem­
lju i odmah krenu prema onom šu­
marku.' Buč potrča za njim i zgrabi
ga za okovratnik kaputa.
- Polako, druškane. Oni ne spa­
vaju baš toliko čvrsto da te ne bi
čuli. -
Kid je shvatio da treba biti razlo­
žan i oni opreznije nastaviše da,se
približavaju razbojničkom logoru.
Buč je išao napred i, pošto je sada
znao kuda se ide, za upola kraće
vreme stigli su do izvora.
Čim je čuo žubor vode, Kid kao
da pomahnita. Jurnuo je četvoro-
noške kroz žbunje i Buč više nije
mogao da ga zaustavi.
Ovakav revolverašev nastup
morao je da uznemiri konje, koji
su u međuvremenu prišli vodi da
piju. Životinje uplašeno odskočiše
ijurnuše među drveće. Kid zagnju-
ri glavu u vodu, a Buč napregnuto
virnu preko žbunja. Prizor na pro­
planku nije se bio promenio od
njegove prve posete, ali razbojnik,
koji je spavao pod đrv.etom i očig­
ledno tu stražario, prenu se iz sna,
jer su konji zaista pravili priličnu
buku. Protrljao je oči i do Buča sti­
že promukla psovka.
Mladić zgrabi Kida za noge i po­
trbuške ga odvuče od izvora nazad
u žbunje. Učinio je to u poslednjem
trenutku, jer onaj tip ustade, pro-
tegli se i nesigurnim koracima
pođe ka izvoru.
Kid obrisa usta i sada poslušno
otpuza sa Bučom još više nazad.
Kroz lišće su videli neobrijano lice
razbojnika kako se saginje nad iz­
vorom. Čuli su da se pljuska vo­
dom.
-Zašto ga ne bismo zgrabili? -
prošapta Kid. - Onda ćemo lakše
izaći na kraj sa ostalim.
Razbojnik se i dalje umivao i za­
dovoljno brektao. Buč nezadovolj­
no procedi kroz zube:
- 1 ti, idiote, ništa nisi video na
proplanku?
-Nisam tamo ni gledao. Ali,
voda je odlična. Ništa prijatnije ni­
sam u životu okusio ...
U međuvremenu je razbojnik
Slim seo pored izvora, odvezao
svoju vratnu maramu i njome po­
čeo da briše lice.
- Sada! - reče Kid.
U sleđećem trenutku on se mu­
njevito diže sa zemlje, probi kroz
žbuilje i odmah zatim drška njego­
vog revolvera pogodi Slima po gla­
vi, odnosno po pohabanom šeširu.
Razbojnik mora da je imao tvrdu
glavu ili je njegov šešir ublažio
udarac, tek on je za trenutak pao
pored izvora, ali je odmah zatim
počeo da se diže i zbunjeno otresa
glav6m.
No, nije imao vremena da bilo
šta drugo uradi. Dva para snažnih
ruku čvrsto ga zgrabi i on odmah
nestade u žbunju. Ono se sklopi za

31. Poni West ~ Buč Kasidi i Kid 4 29
njim. I dpk mu je Kid sedeo na le­
đima, Buč je spretno razbojniku
vezivao maramu preko usta. Onda
mu Kid smače šešir sa glave i vešto
ga kvrcnu drškom revolvera iza
vrata.
Slim potniulo jeknu i smiri se.
Buč se vrati kroz žbunje i pogle­
da prema proplanku. Već skoro
suve, dolarske novčanice sada su
se pomeralč na blagom povetarcu
koji je pirkao sa planine. Trojica
razbojnika kao da su i dalje mirno
spavali.
- Vidik je čist - reče Buč preko
ramena.
- Onda da ne oklevamo - odvra
ti Kid. - Tipovi bi mogli da se pro­
bude - pogledao je prema drveću,
gđe su konji i dalje nervozncr trup-
kali nogama. -- Šta je? - dodao je.
- Sigurno su osetili tvoju blizinu
- osmehnu se Buč. - Znaju da nisi
dobar jahač i plaše se da im se ne
popneš 17a leđa.
Dok su njih dvojica razgovarali,
a na proplanku vladao mir, nešto
se ipak promenilo na sceni. Nosati
razbojnik, Bučov dvojnik, trgao se
iz sna. Kolebao se da li da ustane i
smeni Slima, ali je onda video
kako ovaj ustaje i odlazi ka vodi.
Pratio ga je kroz poluotvorene
kapke i već je hteo ponovo da za-
drema, kada je ugledao jednu pri­
liku kako iskače iz žbunja. Nešto
metalno blesnulo je na suncu i
spustilo se na Slimovu glavu. Za­
tim je ovaj pao na zemlju i nosati je
jasno video da ga dve prilike uvla­
če u žbunje.
Razbojnik se sledi. Stigli su naš,
prolete mu kroz glavu. Jedva je pri­
silio sebe da ne skoči i ne digne uz­
bunu, pošto je shvatio da bi se tako
on i njegovi drugovi našli na milost
i nemilost gonilaca; koji su možda
vać opkolili čitav šumarak.
Nosati se preznojavao i očajnič­
ki razmišljao šta da učini. Ipak, tre­
balo je, pre svega, upozoriti drugo­
ve. Polako, on poče da pomera
nogu, sve dok nije dodirnuo lažno­
ga Kida. Zatim ga vrhom čizme
munu u rebra.
Ovaj se trže. Ali, dugogodišnji
razbojnički staž verovatno ga je
bio naučio da se čuva naglih reak­
cija i on samo otvori oči.
- Opkoljeni smo - prošapta no­
sati. - Polako probudi Liča.
Plavokosi zatrepta očima u znak
da je razumeo i onda isto tako pre-
nu iz sna trećeg razbojnika.
Ostavši nepomični na zemlji, oni
su se tiho dogovarali šta da pred-
uzmu.
- Slima su već zgrabili - obaveš-
tavao je nosati svoje drugove. - Vi­
deo sam kako su ga onesvestili i
uvukli ii žbunje.
- Koliko ih je? - upita Lič.
Primetio sam samo dvojicu - od­
govori nosati. - Ali, sigurno nisu
sam i,.. Govorio sam vam ja da se
ovde ne zaustavljamo...
-- Umukni! - obrecnu se lažni
Kid. - Kuknjava sada ne poma­
že ... Pokušajte da izvučete revoL
vre ... Ali, pažljivo.

32. 30 Poni West - Buč Kasidi i Kid 4
Razbojnici ućutaše. Baš u tom
trenutku Buč je virnuo preko žbu-
nja da bi proverio situaciju na pro­
planku i mogao je da vidi samo
razbojnike koji su i dalje ležali'u is­
tom položaju. Čak ni njegovo oštro
oko nije bilo u stanju da zapazi
skoro neprimetna pomeranja raz­
bojničkih ruku, koje su polako kli­
zile ka futrolama sa revolverima.
Ali, nosati je video njegov sivi še­
šir koji je provirio iznad žbunja.
Smesta je prosiktao:
- Ne mrdajte! Posmatraju nas.
Oni se ukočiše. No, čim se Buč
povukao nazad i njegov šešir nes­
tao sa vidika, razbojnici nastaviše
svoju akciju i malo zatim njihovi
koltovi bili su izvučeni iz futrola, a
onda, isto tako pažljivo, sakriveni
ispod tela, ali spremni za paljbu.
Gonjen željom da vidi propla­
nak pokriven dolarima, Kid je pro­
virio iz žbunja i nekoliko trenuta­
ka uživao u neobičnom prizoru.
Onda se okrenuo i rekao svom
drugu:
- Šta još čekamo? Spavaju kao
zaklani... Lako ćemo da ih raz­
oružamo, a onda su pare naše.
Kao i svaki čovek koji je odras­
tao u prirodi, Buč je posedovao
neku vrstu šestog čula, koje ga je
uvek upozoravalo kada nešto nije
u prirodnom ambijentu. U gradu,
međutim, ovaj njegov alarmni ure­
đaj nije dobro funkcionisao i on je
više voleo da se prepusti Kidu i
njegovom vodstvu.
Takav je i sada bio slučaj. Hladni
žmarci skliznuše niz Bučovu kič­
mu i on prepozna stare signale
opasnosti. Zato je promrmljao:
- Ja bih još malo pričekao. Ili da
se odšunjamo unaokolo i da im za-
đemo s leđa. Tipovi su opasni i pre-
vejani.
- Đavola su prevejani - nezado­
voljno odvrati Kid. - Onaj napad
na banku samo je bio drzak i ništa
više.
Rekavši ovo, on se uspravi i slo­
bodno pogleda preko žbunja.
- Nisu ni mrdnuli - saopštio je
Buču.
Povetarac koji je već počeo da
raznosi novčanice po proplanku
doneo je do dvojice prijatelja i
glasno hrkanje razbojnika. Kid po-
bedonosno pogleda u druga i do-
dade:
- Šta sam ti rekao? Spavaju kao
zaklani.
Razmakao je žbunje, prekoračio
baricu kod izvora i onda pošao
pravo prema razbojnicima.
Vođen instinktom, Buč skrete
malo udesno i pojavi se iz žbunja
tek u blizini drveta ispod koga je
Slim do maločas spavao. Zastao je
iza debla i pogledao ispred sebe.
Izvežban da primeti detalje, mla­
dić je smesta ugledao nešto od
čega mu se srce steže. Plavokosi
tip, koji se predstavljao kao Kidov
dvojnik, mada je ležao isto kao i
pre, kao da se malo pomerio. Ali,
taj detalj nije bio glavni razlog Bu-
čovog uznemirenja.
U futrolama za pojasevima raz­

33. Poni West - Buč Kasidi i Kid 4 31
bojnika nije bilo revolvera, a Buč
je mogao da se zakune da se oružje
tamo nalazilo još pre nekoliko mi­
nuta.
Ne oklevajući, on trže revolver iz
futrole i opali prema razbojnici­
ma. Kao i uvek, oklevao je da puca
u ljude i njegov metak se zari sk6ro
čitav metar ispred glave plavoko­
sog razbojnika. Olo'vno zrno zasu
prašinom i zemljom banditovo
lice.
To je, verovatno, Kidu spasio ži­
vot, jer njegoV dvojnik nije mogao
jasno da vidi kada je opalio na mla­
dića. Metak zviznu iznad Kida, koji
se već bio mahinalnp pognuo kada
je odjeknuo pucanj Bučovog kolta.
Kao na oprugama, razbojnici
'skočiše na noge i podigoše svoje
revolvere.
Ali, Kidasdkolt je već sejao smrt.
Ispalio je samo tri metka i sva tri
su pogodila ciljeve. Prvi je pao nje­
gov dvojnik. Onda se nosati okre­
nuo oko sebe i zabio lice u prašinu,
a krupni Lič, koji, izgleda, nije bio
smrtno pogođen, uspeo je da podi­
gne revolver i opali jedan metak.
No, ovaj bezopasno fijuknu nekud
kroz vazduh.
Kid još jednom povuče okidač
kolta i njegov protivnik se defini­
tivno sruši pored svojih drugova.
Sa zadimljenim revolverima,
Buč i Kid priđoše oborenim raz­
bojnicima. Plavokosi je još uvek di~
sao i, kada je čuo njihove korake,
on otvori oči.
- Ko ... ko ste vi? - promucao je.
- Sandens Kid i Buč Kasidi - od­
govori revolverás.
Samrtnik razrogači oči, a onda
mu se usne razvukoše u slab os-
meh. ' -
- Tako - uspeo je da izgovori, tr­
gao se celim telom i izdahnuo.
- Do đavola! - prašnu Kid. - Ni­
kada se nisam bednije osećao.
-Nikada,nisi pucao na samog
sebe - odvrati Buč i rukom pokaza
na nosatog razbojnika koji je ležao
malo dalje. - Ubio si čak i mene ...
svog najboljeg prijatelja.
Vratili su koltove u futrole i oba-
zreli se po proplanku.
Pola časa kasnije, rastureni no­
vac je pokupljen i smešten u torbe
na sedlima njihovih konja. Pojaha-
li su i uputili se istim putem kojim
su i došli. Nijednom se nisu osvr­
nuli prema malom šumarku iznad
koga kao da je lebdeo dah smrti.
- Gde ćemo sada? - upita Buč
nešto kasnije.
- Na sastanak sa bandom iz
»Rupe na zidu« - odvrati Kid. -
Braća Makarti spremaju veliku ak­
ciju u Koloradu. U pitanju je zlato.
- Zlato! - trže se Buč. - Da pro­
bamo i to, druškane?
- Sastanak je u Teluridu - oba-
vesti ga Kid. - Požurimo, put je
dug.
GLAVA ŠESTA
Široka glavna ulica Telurida bila
je blatnjava i odvratna, kao i sve
druge glavne ulice naselja na Div­

34. 32 Poni W est- Buč Kasidi i Kid 4
ljem zapadu, ali su se duž nje mog­
le videti visoke zgrade od kamena
i cigle, kakvih se ne bi postideli ni
daleko veći gradovi na Istoku. Na­
ravna, u takvim zgradama su ug­
lavnom bila smeštena sedišta ru­
darskih kompanija i banaka, ali
zato ni kuće ?a stanovanje nisu za-
ostajale za ovima. Njihovi vlasnici
su čak gajili i travu ispred kuća. Za­
mislite, travnjak ispred jedne zgra­
de na Divljem zapadu i to još ogra­
đen, sa ponekim cvetom u sredini!
Tvorci ovakvih neviđenih luksuza
bili su ponosni na svoja dela, mada
većina travnjaka jedva da je preja-
zila veličinu poštanske marke.
Na glavnoj ulici, kao i duž spo­
rednih koje su se ulivale u nju, vla­
dala je neopisiva gužva, koja nije
prestajala ni danju ni noću, s tom
razlikom što su karavani teških to-
varnih kola, prepuni zlatne rude,
zauzimali danju više prostora nego
noću. Škripa točkova, besni povici
kočijaša, psovke prolaznika koje bi
zapljusnulo blato ispod kopita za­
prega, tuče pijanaca pred saluni-
ma i poneki revolverski pucanj -
dopunjavali su sliku koju bi slučaj­
ni putnik smesta dobio po dolasku
u Telurid.
Padine susednih bregova bile su
izrovane rudarskim oknima, dosta
davno napuštenim, jer su nalazišta
u njima bila iscrpljena i zlatoriosna
ruda se uglavnom kopala nešto da­
lje, skoro ispod samih planinskih
vrhova. Ipak, iskopana ruda se i
dalje transportovala kroz Telurid,
sve do topionica'u Palomasu, gde
se pretvarala u zlatne poluge i blo­
kove.
Gužva na ulici kao da nije smeta­
la grupici u crno obučenih ljudi,
čija su lica bila glatko izbrijana, a
šeširi od mekog filca kicoški na­
maknuti na jedno oko. Oni su sta­
jali na verandi ispred saluna »Al­
hambra«, odbijali dimove iz du­
gačkih, tankih cigara i tiho razgo­
varali. Nezainteresovano oko ne*
kog prolaznika ocenilo bi crnu
trojku kao biznismene, kakvih je
bilo puno u gradu. I zaista, oni šu
poslom došli u Telurid, ali kakvim,
to je za građane zauvek ostala taj­
na. Njihov tih i ležeran razgovor ti­
cao se daleko interesantnijih tema
nego što je bila ulična vreva, prola­
zak elegantnih dama, pa, čak, i ko­
čija sa plišfinim sejdištima u kojima
su se vozile lepe devojke, štiteći se
šarenim suncobranima od oštrih
zraka planinskog sunca.
. - Do đavola, gde je taj Mat? - u
jednom trenutku reče plavokosi
čovek, koji je s vremena na vreme
nestrpljivo gladio tanke brkove. -
Istina, ovde ima puno banaka, ali
mi smo se odlučili za jednu.
- Čemu ta žurba, Kide? - odvrati
čovek do njega, koji je bio visok,
mršav, ali mišićav i čije su crne oči
svaki čas preletale preko ulice ka
kamenim zgradama na drugoj
strani, gde su se nalazile banke.
- 1 ja sam nervozan, Džordže -
progunđa treći čovek, koji je u ru­
kama držao primerak lokalnih no­

35. Poni West - Buč Kasidi i Kid 4 33
vina i pravio se da nešto čita iz njih.
- Dobro, dobro - progunđa nje­
gov sagovornik. - Ja samo strahu­
jem da nas neko ovde ne prepozna,
tome.
Nekoliko trenutaka oni sućutali
i odbijali dimove i£ cigara, a onda
se visoki trže i neprimetno pokaza
rukom preko ulice.
Iz zgrade, tačno preko puta njih,
izađe jedan čovek, zastade jedan
trenutak na drvenom trotoaru i,
pošto se ležerno obazreo na sve
strane, uputi se niz ulicu. Trojka u
crnom napusti svoje mesto i uđe u
lokal. Seli su za jedan prazan sto
pored prozora. Kada im je prišao
kelner u prugastoj kecelji, oni na-
ručiše bocu viskija i četiri čaše. Ne­
koliko minuta kasnije, čovek koji
je izašao iz banke.sedeo je zanjiho-
vim stolom. I on je bio odeven kao
biznismen, ali mnogo nervozniji
od svojih kolega.
- Dobro, šta je? - upita ga
Džorđž Makarti, vođa bande iz
»Rupe na zidu«.
- Mnogo si se zadržao - nezado­
voljno mu dobaci Sandens Kid.
Tom Makarti je ćutao.i pažljivo
merio Mata Varnera, čijije zadatak
bio da izabere jednu od banki u Te­
inridu za buduću akciju bande..
- Morao sam da se zadržim - ne­
zadovoljno progunđa Varner. - U
banci sam sreo jednog poznanika.
- Do đavola! - progunđa kroz
zube Džordž Makarti. - Onda ti ot­
padaš iz akcije. Naš je princip da u
szradu irde »radimo« niko ne srne
da nas poznaje: Obično se tako uš­
tedi mnogo glavobolje.
- Šta sam ja tu mogao? - odvrati
Mat Varner i ućuta, jer je kelner
doneo naručeno piće. Tek kada je
čovek otišao, on nastavi: - Isposta­
vilo se da mi je to drug još iz detinj-
stva. Već dve godine živi u Teluri-
du i radi za jednu od rudarskih
kompanija. Ispričao mi je ...
- Dobro, dobro - nezadovoljno
ga prekide Kid. - Ne zanima nas
tvoj drug iz detinjstva. Pričaj šta si
video u banci.
- Svašta - zagonetno odvrati
Mat Varner. - Ovaj grad je pravi raj
za naše poslove. Banke su prepune
para, zlatni dolari teku kao reka, a
skoro niko i ne čuva to bogatstvo.
- Kako to misliš? - zainteresova-
no upita Tom Makarti.
- Bančina kasa kao da je od kar­
tona - žurno nastavi da priča Mat
Varner. - Možeš da je provališ
udarcem čizme. Istina, postoje dva
stražara, ali oni više paze da im
neko od klijenata da bakšiš i da ga
tako propuste preko reda nego što
se brinu o eventualnim pljačkaši­
ma. * .
- Hm. Čudno ponašanje progun­
đa Džordž Makarti.
- Kako to da niko do sada nije is­
koristio nebrigu ovih budala? -
reče Sandens Kid i isprazni svoju
čašu. Stresao se i dodao: - Do đa­
vola, bar bi mogli da služe bolji vis­
ki kada imaju zlata za bacanje.
- To je i mene čudilo - odvrati
Mat Varner.-Ali, malopre mi niste

36. 34 Poni West - Bur Kasidi i Kid 4
dozvolili da završim priču o svom
drugu iz detinjstva, Onda bi vam
mnoge stvari bile jasnije.
-Pričaj - kratko reče Tom Ma-
karti.
- Znate li vi da se ovde zlato pre­
vozi otvorenim kolima? - pobedo-
nosno reče Mat Varner. Bacio je
pogled kroz prozor i mahnuo gla­
vom ka ulici. - Vidite ona kola što
prevoze rudu ... Ista takva kola
prevoze i zlatne poluge iz topioni­
ce u Palmasu sve do sedišta rudar­
skih kompanija ovde u gradu.
- Kako? - zagrcnuo se Sandens
Kid, dok se braća Makarti zgleđa-
še. - NeVerovatno!
- Sušta je istina - odvrati Mat
Varner. - Moj prijatelj nema razlo­
ga da laže. Uostalom, to svi znaju u
ovom gradu.
- Do đavola, baš smo bili nezna­
lice - promrmlja Džordž Makarti. -
Ovde zlato teče ulicama, a mi se
bavimo nekim sitnim pljačkama
vozova i banaka i pri tom izlažemo
kože olovu.
- Tebi je suđeno da umreš od
trovanja olovom - pakosno prime-
ti Kid i onda se okrete Matu Varne-
ru. - Brzo ostale detalje ... Gorim
od nestrpljenja da sve čujem.
Plavokosi revolveraš uze bocu^i
napuni čaše, pa se laktom osloni o
sto, spreman da čuje priču koja mu
je ličila na bajku. Sledeće reči
Mata Varnera vratiše ih u stvar­
nost.
- Ima jedna teškoća - reče izvid-
nik bande. - Ovi iz rudarskih kom­
panija ne bi bili toliko ludi da zlato
transportuju u otvorenim kolima
da nisu sigurni u bezbednost svo­
jih pošiljki.
- Verovatno kola ' imaju jaku
oružanu pratnju - reče Džordž Ma­
karti.
- Nemaju - odvrati Mat. - Obič­
no pored kočijaša sedi čovek sa
puškom, a nekad nema nikoga.
-I*do sada niko nije napao ta
kola? - viknuše trojica odmetnika
uglas. Onda su se trgli i oprezno
pogledali oko sebe. Međutim, u sa-
lunu je vladala velika buka i svi
gosti su bili zauzeti pićem ili razgo­
vorom, tako da niko nije obraćao
pažnju na njih.
- Do sada zlato nije opljačkano -
odgovori im Mat Varner. - Znate li
zašto?
Lukavo je pogledao članove
bande, uživajući u njihovom nestr­
pljenju i svojoj važnosti. Kid, Tom
i Džordž ličili su na žive znakove
pitanja. Pošto je pauza od posleđ-
nje Varnerove reči duže potrajala,
oni već zaustiše da ga požure, kada
ovaj reče:
- Razlog je jednostavan. To zlato
ne bi mogao nijedap od vas da uk­
rade.
- Šta lupetaš? - nestrpljivo drek­
nu Džordž Makarti. - Nema tog zla­
ta koje ja ne bih odneo ...
- Ovo zlato ne bi odneo, prijate­
lju - pakosno odvrati Mat Varner.
- Rudarske kompanije nisu naivne
i neki pametan tip se setio da jed­
nom zauvek spreči pljačke tran­

37. Poni West - BučKasidi i Kid 4 35
sporta zlata.
- Ako nam ne objasniš u čemu je
stvar, ja kroz pola minuta pucam u
tebe - preteći reče Sandens Kid. -
Nije valjda to zlato otrovano ...
- Nije, ali je svaka izliveni polu­
ga teška ni manje ni više nego sto
kilograma - najzad reče Mat'Var-
ner. - Probaj da poiligneš tu polu­
gu i da je natovariš ha konja.
čitav minut za stolom je vladala
mrtva tišina. Onda Džordž Makarti
polako izusti:
- Do đavola!
- Pa, ovo je sasvim originalno! --
oduševljeno šakom lupi po stolu
Sandens Kid. - Samo kada Buć
čuje za zlatne poluge teške sto ki­
lograma ...
- Dobro, gde je on? - umeša se
Tom Makarti. - Trebalo je da već
dođe i ...
Kao u odgovor na njegovu pri-
medbu, dvokrilna vrata salona se
širom otvoriše i nasmešena prilika
mladog kauboja iz Jutaha kao da
unese neku svežinu u zadimljeni
lokal. Prijatelji odahnuše. Buć pri­
vuče jednu stolicu i smesti se Izme­
đu njih, a odmetnici, pretičući je­
dan drugoga, počeše da mu priča­
ju zapanjujuću vest.
Buč Kasidi ih je mirno slušao, a
onda je kratko rekao:
- To je za nas.
Svi ga upitno pogledaše, a Tom
Makarti, koji je uvek sporo mislio,
nezadovoljno progunđa:
- Eto, došli smo zbog jednog po­
sla, a sada već izmišljate drugi. Ja
sam za to da napadnemo banku i
da očistimo kasu, a poluge ostavite
drugima.
- Taman posla! - uzviknu San­
dens Kid. - Vrednost jedne poluge
od sto kilograma zlata nadjmašuje
sve što mi možemo da opljačkamo
za godinu ili dve.
Džordž Makarti je lupkao prsti­
ma po ploči stola. Mat Varner je
gledao čas u jednog, a čas u dru­
gog. Najzad reče, obraćajući se
Buču:
- Pa, dobro, sinko, šta ti predla-
V V
zes?
- Moj plan bi bio jednostavan -
samouvereno odvrati Buč. - Sude­
ći po priči tvog druga, ovakvo tran-
sportovanje zlata obavlja se već
dugo. To znači da su se rudarske
kompanije ubedile u sigurnost
transportovanja i polako zanema­
ruju mere obezbeđenja. Uostalom,
to je stara ljudska slabost. Čim neš­
to ide suviše glatko, počinješ da
dremaš. Moramo ih uhvatiti na
spavanju.
- 1ja sam za to - složi se Kid. -
Samo, kako?
- Moramo imati svog čoveka u
nekoj od tih kompanija ~ odvrati
Buč. - Jedan od nas morao bi se za­
posliti ... Na primer, kao vozač
kola.
Ponovo su se odmetnici zgledali,
a Džordž Makarti promrmlja:
- Produži, sinko.
Dobrih desetak minuta Buč je
objašnjavao svoj na brzu ruku sko­
vani plan. Kada je završio, Kid odu­

38. 36 Poni West - Buč Kasidi i Kid 4
ševljeno prihvati:
- To sam i ja mislio, ali nisam
umeo da se izrazim.
Boca viskija je bila skoro prazna
i oni naručiše novu. Zagrejani pi­
ćem i podstaknuti izgledima na ve­
liku, pljačku, članovi bande su sipa­
li jednu ideju za drugom.'
Već je bilo kasno popodne kada
je iz saluna prvo izašao Mat Var-
ner, prišao svom konju, pojahao ga
i nestao u pravcu brda. Onda- je­
dan za drugim, i ostali odmetnici
napustiše salun. Na blatnjavom
trotoaru, kojim je odjekivao bat
mnogobrojnih koraka, ostali su'
samo Buč Kasidi i Sandens Kid,
kao nedužni prolaznici, da se set-
kaju duž saluna i radnji i da nate­
nane razgledaju firme rudarskih
kompanija, koje su se isticale svo­
jim drečavim natpisima. Najzad se
dva prijatelja zaustaviše pred ka­
menom zgradom gde je preko čita­
ve fasade visila firma »UNION«, is­
pisana crvenim slovima na beloj
podlozi.
Kid pogleda u izloge kancelarija
rudarske kompanije i polako reče:
-Varnerov prijatelj radi u ovoj
firmi. Njihova nalazišta su najbo­
gatija i svake nedelje iz topionice u
Palamasu stiže pošiljka zlata.
-Onda ćemo početi sa njima -
klimnu glavom Buč. - Daj malo da
razgledamo kola ovih rabadžija što
prenose rudu.
Obojica pripališe dugačke ciga­
re i mirno otpočeše sa posmatra-
njem živog saobraćaja duž glavne
ulice Telurida. Skoro svaka teška
kola koja su prenosila rudu u to­
pionice Palamasa imala su na bo­
kovima ispisane firme kojima su
pripadala. Posle izvesnog vreme­
na, Buč promrmlja:
- Evo naših.
Kroz duboko blato, zaprega od
šest mazgi vukla je teško natovare­
na kola. Na kočijaševom sedištu
nalazio se jedan krupan bradonja,
koji je s vremena na vreme kožnim
bičem podsticao mazge.
~ Tiš mi se ne sviđa - reče Kid. -
Deluje suviše mirno. Mora da je
oženjen i ima čopor dece. Sačeka-
ćemo nekog drugog.
Posmatrali su kola koja su pro­
micala ulicom. Kada se ponovo
pojaviše jedna sa natpisom
»UNION«, oba mladića skoro ug­
las rekoše:
- Ovaj bi nam odgovarao.
Vozač kola bio je snažna ljudina,
crvenog lica i ogromnih šaka, koji
ne samo da je psovao svoju zapre­
gu nego je bičem razgonio i prolaz­
nike koji bi mu se našli na putu,
tako da su se ovi uplašeno sklanja­
li.
Buć i Kid kretože trotoarom za
kolima.
- Ima crven nos -r reče Kid. - Od
rudnika do Telurida morao je da
prevali dobrih desetak milja. Sigu­
ran sam da je na putu ožedneo.
Kladim se u dvesta dolara da će za­
ustaviti kola i svratiti u neki od sa-
luna.
Buč ćutke izvadi zlatnik od de­

39. Poni West - Buč Kasidi i Kid 4 37
set dolara,-a Kid mu tutnu u ruku
svoj deo opklade. Revolverás je, iz­
gleda, bio dobar poznavalac ljudi,
jer kola ne prevališe više od stoti-
nak metara niz glavnu ulicu, a nji­
hov vozač odjednom skrete zapre­
gu u stranu i zaustavi je pred jed­
nim malim salunom. Pošto se oba-
zreo na sve strane, on skoči sa se-
dišta i nestade kroz vrata lokala.
Buč bez reči dade novac Kidu,
pa primeti:
- Sada znaš šta je tvoja uloga.
Kid polako siđe sa trotoara i, iz-
begavajući blatnjave lokve, pređe
na drugu stranu. Buč sačeka da
njegov prijatelj uđe u salun, a onda
i on pođe istim putem.
Namestio se pored ulaza, pripa­
lio novu cigaru i, mirno ođbijajnći
dimove, čekao na dalji razvoj doga­
đaja. Nije prošlo ni pet minuta, a iz
saluna se začu galama. Buč zado­
voljno klirnnu glavom. To je Kid
stupio u akciju. Vika i psovke po-
stadoše još jače i prolaznici počeše
da zastajkuju, predosećajući neku
gužvu.
I zaista, pokretna vrata se s tres-
kom otvoriše i onaj kočijaš crve­
nog nosa natraške izlete napolje.
Odmah za njim pojavi se i Kid. Re­
volverás nije dozvolio kočijašu da
se povrati, već ga je sa nekoliko do­
bro plasiranih udaraca poslao u
prljavi kanal kojim je voda od si-
noćnih kiša još tekla.
Nesrećni čovek pade u kanal i
podiže čitave vodoskoke blatnja-
mutne vode uvis. Nekoliko tre­
nutaka je ležao i otresao glavom,
dok je Kid pobedonosno stajao na
ivici trotoara. Gomila, koja se za
tren oka okupila, poče neodobra-
vajući da gunđa, jer je Kid u svom
elegantnom crnom odelu podse-
ćao na gradskog kicoša, koji se,
eto, iživljava nad radnikom, koji u
znoju lica svog zarađuje svakidaš­
nji hleb. Među okupljenim ljudima
najviše je bilo kopača zlata i oni su
listom stali na stranu svog druga.
Vozač se nekako iskobelja iz jar­
ka i pognute glave krenu uz neko­
liko stepenika koji su vodili na ve­
randu pred salunom. Raskrečenih
nogu i podbočen, Kid je čekao da
mu se protivnik približi. Kada je
ponovo zamahnuo pesnicorp, jed­
na snažna ruka uhvati ga zal zglob
šake.
- Polako, prijatelju - z,aču se
otegnuti glas Buča. Kao munjom
ošinut, Kid se okrete i dreknu:
- Do đavola, šta hoćeš?
- Da oyog čoveka ostaviš ila
miru - polako reče Buč. On je na
sebi imao kaubojsko odelo, prilič­
no iznošeno i u zakrpama, što mu
je odmah poslužilo kao legitimaci­
ja da je na strani radnih ljudi. Go­
mila smesta poče da mu odobrava.
Udareni kočijaš iznenađeno je zve-
rao čas u Kida, čas u Buča i polako
shvatao da je odjednom dobio
neočekivanog saveznika.
I pre nego što je iko mogao da se
umeša, Bučova desnica zakači
Kida po bradi. Mada je udarac bio
sračunat samo na zbunjivanje pri­

40. 38 Poni West - Buč Kasidi i Kid 4
sutnih, revolverás odlete natraške,
pogodi leđima veliki stakleni izlog
na salunu i uz veliki prasak ga pt;o-
bi, pa nestade u lokalu. Svi zadiv­
ljeno urliknuše, a Buč se pobedo-
nosno osmehnu.
Međutim, predstava nije bila za­
vršena. Trenutak kasnije, Kid se
ponovo pojavi na vratima saluna i
navali na Buča. Zatim se odigrala
borba koja je mogla da zadovolji i
najveće poznavaoce plemenite
veštine pesničenja. Dobrih nekoli­
ko minuta prijatelji su izmenjivali
udarce i njihovi napori bili su pra­
ćeni bučnim navijanjem. Najzad
Buč odbi jedan Kidov aperkat, hit­
ro ga udari slobodnom pesnicom
u stomak i jednim divnim kro-
šeom posla na trotoar, gde je revol­
verás ostao da sed i ošamućeno ot­
resajući glavom.
Svi sada opkoliše Buča i počeše
da mu čestitaju. Blatnjavi kočijaš
steže mu ruku svojim ogromnim
šakama i poče da je drmusa kao da
pumpa vodu.
- Bogamu, momče - grmeo je
kočijaš - ovo ti je bilo dobro. Ne
zvao se ja Bafalo Džons ako sam
ikada video bolju tuču.
Svi su zaboravili na Kida, koji se
polako digao, otresao prašinu sa
odela i šmugnuo iza prvog ugla,
mrmljajući kroz zube tihe psovke.
Onda su Buča prosto uneli u sa-
lun i Bafalo Džons poče da naruču­
je piće. Pošto se prvo uzbuđenje
malo stišalo, kočijaš odvoji Buča u
stranu. Seli su za jedan izdvojeni
sto. Kucnuli su se čašama i onda
Bafalo Džons reče:
- Da nisam bio toliko umoran,
prebio bih tog kicoša. Ipak, mo­
ram da priznam da me niko nije
ovako izudarao ka6 on. Na vreme
si se umešao, momče.
- Ne podnosim kada besposliča­
ri napadaju radne ljude--skromno
odvrati Buč i podiže svoju čašu.
- Čini mi se da te nisam viđao u
Teluridu--nastavi kočijaš.-Iako je
grad poveći, znam skoro sve ljude
koji se muvaju po salunima.
- Tek sam juče došao iz Jutaha -
objasni Buč. - Mislio sam da se za­
poslim na nekom obližnjem rancu.
- Onda si pogrešno mislio - reče
Bafalo Džons. - Na pedeset milja
unaokolo nema nikakvih rančeva.
Sve je to gola stena i ljudi bi oda­
vno pobegli odavde da nema rud­
nika zlata.
- Šteta - uzdahnu Buč. - Prespa-
vaću u nekoj štali i sutra nastav­
ljam put.
- Polako, sinko, polako - odvrati
kočijaš. - Možda bi nešto moglo da
se nađe i za tebe. Poznaješ li kon je?
- Pa, odrastao sam s njima - odv­
rati Buč i lukavo dodade: - Jedno
vreme sam vozio i poštanska kola.
- Znači, zaprega ti nije strana -
zamišljeno promrmlja kočijaš. -
Nama je baš nekoliko kočijaša bo­
lesno od dizenterije. Nadzornik
Makenzi im traži zamenu. Prokleti
Škotlanđanin je mnogo nepover-
ljiv i ne voli da zapošljava strance,
a li... Ja ću te preporučiti.

41. Poni West - Buč Kasidi i Kid 4
Rekavši ovo, kočijaš nadlani-
com obrisa usta, diže se iz stolice i
dade znak Buču da pođe s njim. U
prolazu pored šanka, Džons baci
zlatnik barmenu i.njih dvojica iza-
đoše na ulicu.
- Penji se pored mene - repe mu
kočijaš.
Malo zatim, tesjka kola su škripe­
ći grabila ulicom, a Džons i Buč su
veselo razgovarali na kočijasevom
sedištu.
- Ovu rudu prenosim u Palaanas.
Tamo nam je topionica - palcem
pokaza iza sebe na gomilu rudača
koja se mutno presijavala u koli­
ma. S ponosom je dodao: - Svaka
tona ove rude vredi hiljadu i dves-
ta dolara ... naravno, kada se pre­
radi i prečisti. Topionica je nova i
prosto guta rudu. Zato je naš po­
sao da jtTheprekidno hranimo, jer
peći ne smeju da se ugase. Mi smo
i najbolje plaćeni vozači u okolini.
Da nije proklete dizenterije ...
- A, zato svraćaš u salune —na-
smeja se Buč. - Viskijem ubijaš ba­
cile, a?
- Nije samo zbog toga - progun-
đa Džons. - Triput u toku dana mo­
ram da prevalim put od rudnika
do Palamasa. Videćeš naš hleb nije
tako sladak.
Izvezli su se iz Telurida i sada su
napredovali krivudavim brdskim
putem koji je vodio prema Pala-
masu, nekih pet milja daleko od
grada. Buč je ćutke slušao kočija-
ševu priču i veselo zviždukao. Prvi
deo njihovog plana dobro se odvi­
39
jao i sada je samo trebalo steći po-
verenje nadzornika Makenzija.
Negde na polovini puta, gde se
ovaj probijao kroz gustu borovu
šumu, pojavi se jedan konjanik.
Buć smesta prepoznade Džofdža
Makartija, koji je polako jahao
spuštajući se u grad. U prolazu,
vođa bande mu neprimetno klim-
nu glavom i Buč isto tako namig­
nu. Sada je sva odgovornost za da­
lje izvršenje plana počivala na nje­
mu. Predosećajući uzbuđenja no­
vih akcija i avantura, mladi kauboj
je bio veoma raspoložen.
GLAVA SEDMA
Cim je zamakao iza prve okuke
na putu, Džordž Makarti obode ko­
nja. Pohitao je da svojim drugovi­
ma prenese povoljnu vest. Već po­
sle nekoliko minuta napornog ja­
hanja, konj i konjanik obreli su se
u pravoj divljini. Ljudska noga
ovde mesecima nije kročila i da
odmetnik nije s vremena na vreme
nailazio na gomile rasturene i već
trule jamske građe za rudarska
okna, pokoja slomljena kola ob­
rasla i skoro pokrivena korovom,
teško bi se moglo reći da je civili­
zacija ikada đospela ovamo. Među­
tim, samo pre godinu ili dve, ovim
istim šumskim putem ključao je ži­
vot. Teška kola saobraćala su gore
i dole, vazduh je odjekivao od ko-
čijaških povika i psovki, a škripa
točkova zaglušivala je i cvrkut pti­
ca.

42. 40 Poni Wešt - Buč Kasidi i Kid 4
To je bilo u vreme kada je rud­
nik »Lucifer« važio za najbogatije
nalazište zlata u ovom kraju. Onda
je rudarski pijuk otkopao posled-
nji grumen zlatonosnog kvarca i
kada se kompanija uverila da je
žica iscrpljena, »Lucifer« je zatvo­
ren i svi su kopači sa mašinama
prebačeni na drugo nalazište u br­
dima iza Telurida.
Čim su ljudi nestali, priroda se
brzo postarala da žaleći rane koje
su joj kopači naneli. Na ulazu u
mračno rudarsko okno splele su
se puzavice i skoro potpuno ga sa-
krile.
Baš prema tom napuštenom
oknu žurio je sada Džordž Makarti.
Njegov dolazak primećen je još iz­
daleka i Mat Varner, koji je straža-
rio na jednom grebenu iznad rud­
nika, snažno zviznu.
Desetak metara ispred njega, za­
klonjeni brdašcem iskopane jalo-
vine koja se tu gomilala iz rudnika,
sedeli su članovi bande iz »Rupe
na zidu« i pored male logorske vat­
re pušili. Boca viskija lagano je
kružila iz ruke u ruku. Pomoću nje
su prekraćivali dugo čekanje.
Uskoro se Džordž Makarti poja­
vi na zavijutku puta i odmetnici us­
tadoše. Nasmešeno lice vođe ban­
de unapred ih je obavestilo da je
sve u redu.
- Buč se već vozi na kolima za
Palamas - saopšti im Džordž sila-
zeći s konja. Njegov brat prihvati
životinju i odvede je u šumarak
gde su bili vezani i ostali konji.
Kid opipa rukom natečenu bra­
du, namršti se i reče:
- Ne bih mu oprostio one batine
da nam podvala nije uspela. Gad­
no me je izlupao.
Džordž ništa ne reče, već sede na
jedan kamen i uze bocu koju mu je
Kid pružio. Otpio je jedan gutljaj i
rekao:
- Za sada je sve dobro. Koliko
poznajem Buča, on će sigurno us­
peti da se zaposli u rudniku.
- Onda nam ništa drugo ne pre-
ostaje nego da čekamo šta će nam
on javiti - odvrati Kid.
Džordž sačeka da se Tom vrati i
da Mat Varner pripali cigaretu, pa
ponovo uze reč:
- Plan ostaje kao što smo se do­
govorili. Kid i Mat Varner su već
kompromitovani u gradu i neće se
tamo pojavljivati sve dok ne dođe
trenutak za akciju. Koliko sam mo­
gao da vidim, biće nam potrebna
jedna kola da bi prebacili zlatne
poluge ovamo.
- Misliš li daje ovo okno sigur­
no? 7 upita Mat i mahnu glavom
prema mračnom otvoru napušte­
nog rudnika.
- Sasvim sigurno - odvrati
Džordž. - Što nam je plan jednos­
tavniji, to ima više izgleda na us­
peh. Daćemo Buču nekoliko neđe-
Ija da se dokaže kao vozač kola.
Ako m,u pođe za rukom da stekne
poverepje nadzornika, onda će mu
ovaj svakako dozvoliti da poveze i
kola sa zlatom prema gradu.
Onaj moj prijatelj mije rekao da

43. Poni West - Buč Kasidi i Kid 4 41
jedanput .nedeljno topionica ispo­
ručuje zlatne poluge koje se tamo
dobijaju od donete rude - primeti
Mat Varner. - Samo ne znam u
koje dane to rade, ali mislim da to
nije ni važno, jer će nam Buč na
vreme javiti.
Džordž Makarti, koji je voleo de­
talje, uze komad drveta, zaravna
rukom zemlju pred sobom i poče
da povlači linije po njoj.
- Ovde vam je topionica u Pala-
masu ~ objašnjavao je on. - Malo­
čas sam pregledao čitav put. Otk­
rio sam jedno zgodno mesto za
prepad. Obično se tu vozači zaus­
tavljaju da odmore zapfregu pre
nego što nastave nizbrdo.
- Ali, saobraćaj je prilično gust
na drumu - reče Kid. -- Da li ćemo
imati vremena da pretovarimo zla­
to u naša kola i da odmaglimo pre
nego što nas primete?
-M aločas nije bilo nikoga na
putu - odvrati Džordž. - Ako bude­
mo brzo radili, pretovar ne bi tra­
jao više od pet minuta. Na mestu
koje sam pomenuo - on drvetom
napisa znak X preko linije koja je
označavala put iz Palamasa - po­
stoji mala zaravan obrasla šumom.
Tu bi mogli da uteramo opljačka­
na kola i zapregu, tako da je bar
neko vreme niko neće primetiti.
- Ni stražara sa kola - progunđa
Tom. - Njega bar treba ućutkati.,..
Kid nezadovoljno pogleda u sta­
rijeg Makartija i reče:
- Ne moramo da ga ubijamo. Vi
znate koliko se Buč •protivi sva­
kom krvoproliću ...
- A ako ga vozač kasnije prijavi:
- pobuni se Mat Varner.-
- To je njegova stvar - hladno­
krvno reče Džordž Makarti. - Bala-
vac želi da rizikuje samo da bi sa­
čuvao čiste ruke. Nego, ostavimo
to ... Dakle, ovde .ćemo sačekati
kola, razoružati stražara i iz šumar­
ka isterati naša kola. Onda preba­
cujemo poluge kod nas i Buč neka
odmah potera druga kola niz
drum. Kod raskrsnice, ako ne
bude nikoga, on će skrenuti ova­
mo.
- A mi? - upita Varner.
- Mi sklanjamo rudarska kola u
šumarak i žurimo za njim. Kod ras­
krsnice ćemo izbrisati tragove toč-
kova koje će Bučova kola/ostaviti
za sobom. Ranije ćemo špremiti
granje i njime obrisati tragove.
Zlatne poluge sakrivamo negde na
ovom mestu ... Ja ću još da pregle­
dam okolinu i da vidim gde je naj­
zgodnije.
- A šta ćemo sa kolima? - javi se
Tom Makarti.
Džordž palcem pokaza preko ra­
mena:
- Uteraćemo ih u okno i gurnuti
niz šaht. Tamo ih niko neće tražiti.
Zapregu možemo da povedemo s
nama i da je pustimo kada bude­
mo daleko odavde.
- 1 zlato ostaje ovde? - nezado­
voljno progunđa Tom Makarti.
- Što, da nećeš da ga nosiš na le­
đima? - podsmehnu se Kid. - Neka
je u pitanju i zlato, ali ja ne volim