Poreklo života na Zemlji. Dokazi
evolucije.

Šta nas uči evoluciona biologija?
• Kakvi su uslovi vladali na Zemlji pre više miliona ili milijardi
godina
• Kako je nastao život na Zemlji
• Kako sve žive i izumrle vrste imaju zajedničkog pretka i na
osnovu čega to znamo
• Kako su izgledali naši preci i preci drugih živih bića

Biodiverzitet planete Zemlje
• Danas ovu raznovrsnost čini preko 2 miliona vrsta.
• Ova raznovrsnost nije nastala odjednom.
• Živi svet se menjao tj. evoluirao tokom više miliona i milijardi
godina.

Život na Zemlji-nastanak
• Kada?
• Nastao pre oko 3.5 milijardi godina
• Gde?
• U praokeanu.
• Kako?
• Nastankom prvih ćelija (praćelije/pračestice) neživih
molekula.
Nastanak prvih ćelija-nastanak života na Zemlji.

Život na Zemlji-razvoj
• Kako?
• Prve ćelije imale su svoj nasledni materijal-
gene.
• Ove ćelije su rasle, umnožavale se tj. delile
prostom deobom, i imale svoje potomstvo
koje je nasledilo njihove gene.

Život na Zemlji-razvoj
• Od praćelija prvo su nastali jednoćelijski
organizmi-BAKTERIJE.
• Posle mnogo vrema nakon njih nastali su i
predstavnici CARSTVA PROTISTA-jednoćelijskih
organizama (jednoćelijske biljke i životinje).
• Takođe, ovi jednoćelijski organizmi posle
određenog perioda vremena, nakon deobe se
više ne razdvajaju, nego ostaju zajedno-nastaju
VIŠEĆELIJSKI ORGANIZMI.

BAKTERIJA
ŽIVOTINJSKA
ĆELIJA BILJNA ĆELIJA

• Svi živi organizmi tj. sve vrste koje danas žive
na Planeti nastali su POSTEPENIM
PROMENAMA vrsta koje su živele pre njih u
prošlosti.

• Proces postepenih i dugotrajnih promena osobina
živih bića tokom vremena naziva se EVOLUCIJA.

• Vrste koje danas žive na Planeti potiču od
zajedničkog pretka.
• Osobine ovih predaka su se tokom vremena
menjale-neke nove osobine su nastajale, dok su se
neke osobine gubile/nestajele.
• Tako su nastajale nove vrste.

• Međutim, i pored velike
raznovrsnosti živog sveta, živi
svet ima zajedničko poreklo.
• Kako to znamo?
• Živi svet ima zajedničke
osobine-one nam ukazuju na
postojanje zajedničkog
pretka.
• Što su organizmi srodniji,
imaju više zajedničkih
osobina.

Zajedničko poreklo živih bića-STABLO
ŽIVOTA
• Redosled živih bića od PRAŽIVOTINJA, sve do
KIČMENJAKA, nije slučajan.
• On oslikava postepene promene živih bića-tj.
oslikava tok evolucije.
• Grane stabla-grupe živih bića koje su nastajale
tokom evolucije (promenama) od zajedničkog
pretka.
• Osnova stabla-zajednički predak živih bića.

• Pitanje za razmišljanje......
• Gledajući stablo života, na osnovu čega znamo
koja živa bića su srodnija? Npr. da li su srodniji
robe i vodozemci ili ribe i ptice?
• Na osnovu blizine grana i broja zajedničkih
osobina.
Zajedničko poreklo živih bića-STABLO
ŽIVOTA

Primeri postepenih promena osobina-
evolucije

Primer br. 1
• Bičari i sunđeri

Primer broj 2
• Ribe i vodozemci
Tiktaalik-predak kopnenih kičmenjaka

• Ribe i vodozemci
Primer broj 2

• Promene koje su se desile.
• Peraja riboliki ekstreimiteti
• Riblji mehur primitivna pluća
• Oči sa strane oči na gornjem delu lobanje
• Leđno peraje gubitak leđnog peraja
• Nepokretna glava pokretna glava-vrat
Primer broj 2
Zaključak-evolucija podrazumeva postepene
promene osobina kod živih bića. Neke osobine
nastaju, neke osobine se gube.

• Amfibijske ribe (Mudskipper)
Ribe sposobne da žive izvan vode određeni period.
Mangrova šume u Africi, Aziji, Australiji.
Koriste grudna peraja za kretanje na kopnu.
Dišu preko kože i sluzokože usta.
Na kopnu mogu da prežive i do tri ipo dana.
Primer broj 2

Primer broj 3
• Gmizavci i ptice
Archeopteryx-praptica

Primer broj 3

Primer broj 4
• Ekstremiteti kičmenjaka

• Ekstremiteti sisara

Primer broj 5
• Evolucija konja

Evolucija konja-postepene promene

Primer broj 6
• Građa embriona kičmenjaka

Dokazi evolucije.
• Na osnovu čega evolucija dokazuje da vrste
imaju zajedničkog pretka u bližoj ili daljoj
prošlosti?
• Na osnovu FOSILA.
• Lat. fossilis-iskopan

Fosili
• Okamenjeni ostaci živih bića koji su nekada
živeli na Zemlji.
• Paleontologija-paleontolog
• Gde pronalazimo fosile?
• Stene (Zemljina kora)
• Ledeni glečeri
• Naslage mulja
• Fosilizirana smola drveta
(ćilibar)

Fosili
• Šta sve može biti fosil?
• Kosti i zubi kičmenjaka
• Listovi i grane
• Semena i šišarke
• Čvrst skelet beskičmenjaka
• Rožne tborevine (rogovi, kljove)
• Ostaci celog tela (insketi u ćilibaru)

Fosili
• Pitanje za razmišljanje.......
• Na osnovu čega znamo koliko su stari fosili?
• Na osnovu starosti stena u kojima su nađeni.
• Koji fosil je stariji, onaj nađen u dublje ili plićem sloju Zemljine
kore?
• Onaj koji je nađen u dubljem sloju kore.

Fosili
• Mnoge vrste nisu ‘’ostavile’’ fosile.
• Iz tog razloga poznajemo vrlo mali deo živog
sveta koji je nekada živeo na Planeti.

Živi fosili
• Limulus
• Triops

Živi fosili
• Ginko
• Celekant (latimerija)