O slideshow foi denunciado.
Utilizamos seu perfil e dados de atividades no LinkedIn para personalizar e exibir anúncios mais relevantes. Altere suas preferências de anúncios quando desejar.

Mišićni sistem

16.069 visualizações

Publicada em

Mišićni sistem čoveka, građa i tipovi mišićnih ćelija, mišićno tkivo, tipovi mišića, uloga mišićnog sistema, veze mišića i kostiju, veze mišića i nerava

Publicada em: Educação
  • Sex in your area is here: ♥♥♥ http://bit.ly/39pMlLF ♥♥♥
       Responder 
    Tem certeza que deseja  Sim  Não
    Insira sua mensagem aqui
  • Dating direct: ❤❤❤ http://bit.ly/39pMlLF ❤❤❤
       Responder 
    Tem certeza que deseja  Sim  Não
    Insira sua mensagem aqui

Mišićni sistem

  1. 1. Мишићни систем
  2. 2. Кретање Особина већине припадника царства животиња.
  3. 3. Улога мишићног система • Покретање тела (заједно са костима) његових делова. • Омогућавају покетање унутрашњих органа (налазе се у зиду органа) • Омогућава рад органа/виталне функције организма
  4. 4. Еволутивни преглед • Први пут се код дупљара јављају епитело- мишићне ћелије.
  5. 5. Еволутивни преглед • Код црва слој поткожних кружних и уздужних мишићних слојеве и снопове.
  6. 6. Еволутивни преглед • Код организама који имају чврсти спољашњи скелет, мишићи се налазе са унутрашње стране скелета. • Они се мишићи се групишу у снопове и грчењем и опружањем их покрећу.
  7. 7. Кичмењаци • Попречно-пругасти мишићи • Везани за скелет са спољашње стране. • Омогућавају кретање.
  8. 8. Кичмењаци • Глатки мшићи • Граде зид унутрашњих органа • Омогућавају покретање органа (срца, желуца, црева, мокраћне бешике итд.)
  9. 9. Мускулатура • У телу човека постоји преко 600 мишића. • Сви мишићи у телу чине телесну мускулатуру.
  10. 10. МИШИЋНЕ ЋЕЛИЈЕ -Мишићи су изграђени из мишићних ћелија. Мишићне ћелије се деле на: глатке, срчане и попречнопругасте.
  11. 11. • Све оне садрже миофибриле којe омогућавају грчење и опружање мишићне ћелије. МИШИЋНЕ ЋЕЛИЈЕ
  12. 12. МИШИЋНЕ ЋЕЛИЈЕ • Глатке мишићне ћелије – вретенастог облика, имају само једно једро. • Миофибрили су постављени паралелно. • Грче се без утицаја воље (аутономни нервни систем).
  13. 13. • Попречнопругасте мишићне ћелије - цилиндричног облика и издужене. • Садрже велики број једара, а миофибрили се местимично преклапају. • Покрети су им брзи. Раде под утицајем воље (централни нервни систем). МИШИЋНЕ ЋЕЛИЈЕ
  14. 14. • Срчане мишићне ћелије-попречно пругасте • Местимично су спојене и граде мрежу повезаних ћелија са 1 до 2 једра • Раде без утицаја воље (аутономни нервни систем). МИШИЋНЕ ЋЕЛИЈЕ
  15. 15. МИШИЋНА ТКИВА •Снопови мишићних ћелија обавијени заједничком мембраном граде мишиће. •Према грађи ткива разликујемо: глатке мишиће, срчани мишић и  попречнопругасте (скелетне) мишиће.
  16. 16. Срчани мишић Гради срце и омогућава пумпање крви тј. циркулацију крви кроз организам. Срчани мишић Срчано мишићно ткиво под микроскопом
  17. 17. Глатки мишићи Глатко мишићно ткиво под микроскопом Граде зидове унутрачњих органа: једњака, желуца, црева, душника...  Танки су.  Покрети су им спори.  Њихове контракције трају 1-1,5 минута.  Раде без утицаја наше воље.
  18. 18. Попречно-пругасти (скелетни) мишићи Облажу скелет.  Веома су брзи.  Њихове контракције трају од 110 до 1100 дела секунде.  Функционишу под утицајем воље. Попречнопругасто мишићно ткиво под микроскопом Скелетни мишићи човека
  19. 19. Глатки мишићи Срчани мишић Попречно- пругасти мишићи Невољни покрети Невољни покрети Вољни покрети
  20. 20. ГРАЂА СКЕЛЕТНИХ МИШИЋА oСкелетни мишићи су сложене грађе. o Већи број попречнопругастих ћ. обавијен опном гради мишићни снопић првог реда. oВише снопића првог реда обавијених мембраном граде мишићни снопић другог реда. o Више снопића 2.реда обавијених везивном опном гради мишић, а опна се продужује у тетиву која везује мишић за кост. кост тетива мишић Мишићни снопић првог реда Мишићни снопић другог реда
  21. 21. Грађа мишића мишићне ћелије мишићни сноп I реда мишићни сноп II редавезивна опнатетива кост
  22. 22. ОБЛИЦИ СКЕЛЕТНИХ МИШИЋА Кружни мишићи Лепезасти мишићи Плочасти мишићи Вретенасти мишићи Тракасти мишићи
  23. 23. Кружни мишићи Налазе се око очију, уста и других отвора на телу и органима.
  24. 24. Лепезасти мишићи Углавном мишићи лица и грудног коша.
  25. 25. Плочасти мишићи Мишићи стомака, дијафрагме и међуребарни мишићи. Омогућавају покрете дисања.
  26. 26. Вретенести мишићи Најбројнији међу скелетним мишићима. Снажни су. Налазе се у екстремитетима.
  27. 27. Тракасти мишићи Покрећу главу у свим правцима. Налазе се у вратном делу и пределу бутина.
  28. 28. ФИЗИОЛОШКЕ ОСОБИНЕ МИШИЋА Основне особине мишића су: Еластичност Надражљивост Контрактилност
  29. 29. Како ради мишић? драж праг дражи  надражај реакција мишића (грчење/контракција)
  30. 30. Енергија за рад мишића • За свој рад мишићи користе глукозу (извор енергије) и кисеоник . • Као резултат настају угљен-диоксид и млечна киселина. •
  31. 31. ВЕЗА МИШИЋА И КОСТИЈУ  Скелетни мишићи су за кости причвршћени директно или преко тетива.  Постављени су тако да делују антагонистички, тј. да један мишић ради супротно од свог “партнера ’’. Савијена рука Опружена рука згрчен опружен опружен згрчен
  32. 32. Тетиве • Везивне опне које повезују скелетне мишиће за кости.
  33. 33. ВЕЗА МИШИЋА И НЕРАВА • Мишићи импулсе примају од нерава тј. нерви систем контролише покретање мишића. • Везу између нерва и мишића називамо нервно-мишићна синапса. • Централни нервни систем-вољни покрети • Аутономни (вегетативни) нервни систем- невољни покрети

×