O slideshow foi denunciado.
Utilizamos seu perfil e dados de atividades no LinkedIn para personalizar e exibir anúncios mais relevantes. Altere suas preferências de anúncios quando desejar.

Ushk 4

  • Seja o primeiro a comentar

  • Seja a primeira pessoa a gostar disto

Ushk 4

  1. 1. АНАЛИЗА РОМАНА Увод у студије хиспанских књижевности/4
  2. 2. Наративна техника <ul><li>Наратори: појединаци или гласови нам казују причу. </li></ul><ul><ul><li>Особа са добро дефинисаним људским карактеристикама. Знамо ко је. </li></ul></ul><ul><ul><li>Глас људског порекла, али ан o ниман. </li></ul></ul><ul><ul><li>Глас недефинисаног порекла – не знамо да ли нам се обраћа људско биће. </li></ul></ul><ul><li>Могу да скрећу пажњу на себе или на приповест. </li></ul><ul><li>Могу да буду део радње или да стоје изван ње. </li></ul><ul><ul><li>Живе у истом свету у ком и ликови – приповедање у 1. лицу </li></ul></ul><ul><ul><li>Живе изван света ликова – приповедање у 3. лицу, најчешће је наратор свезнајући извор информација. </li></ul></ul><ul><ul><li>Бројни изузеци. </li></ul></ul><ul><li>Приповедање у 1. лицу не значи да се неће појавити глас у 3. лицу и обрнуто. </li></ul>
  3. 3. Прича с оквиром ( Framed narrative) <ul><li>Традиционално: наративно средство повезивања већег броја различитих приповетки (Декамерон, Хиљаду и једна ноћ...) </li></ul><ul><li>Има композициону и структуралну функцију </li></ul><ul><li>Једна прича или низ прича које су постављене у неки заједнички оквир. У том случају постоје </li></ul><ul><ul><li>Унутрашњи приповедач/и – гради причу </li></ul></ul><ul><ul><li>Спољашњи приповедач/и – гради оквир (шири смисао) </li></ul></ul><ul><li>У роману 19. и 20. века оквир је приповедачко становиште, дистанца, перспектива. </li></ul>
  4. 4. Приповедни медијум <ul><li>Роман или његови делови читаоцу могу бити представљени као говор, мисао или писани текст, или ништа од тога. </li></ul><ul><li>Текст романа не мора да репрезентује језик, у роману ништа не мора да буде записано, изговорено. Може да представља само нечије расположење, низ догађаја итд. које писац речима описује читаоцу. </li></ul>
  5. 5. Особа којој је нарација упућена <ul><li>Читалац </li></ul><ul><li>Сам наратор </li></ul>
  6. 6. Саучесништво и уплитање <ul><li>Саучесништво: Прихватање приповедачевих вредносних судова и оцена. </li></ul><ul><li>Уплитање: изношење суда. </li></ul><ul><li>Дистанцирање </li></ul><ul><ul><li>Сећање или драматизација (оживљавање) </li></ul></ul><ul><ul><li>Временско дистанцирање: у 1. лицу, (псеудо)аутобиографско приповедање – приповедање из перспективе догађаја или из перспективе приповедања о догађају. Писац може да контролише меру у којој ће читалац осетити емпатију према неком лику манипулишући наративном дистанцом. </li></ul></ul>
  7. 7. Наративна ситуација: Перспектива и глас <ul><li>Ко гледа? – Перспектива (чијим очима гледамо, чија чула користимо) </li></ul><ul><li>Ко прича? – Глас (ко нам саопштава) </li></ul>
  8. 8. Ток свести и унутрашњи монолог <ul><li>Ток свести препричава наратор </li></ul><ul><li>Унутрашњи монолог је ток свести који вербализује лик </li></ul><ul><li>Није сваки ток свести унутрашњи монолог </li></ul><ul><li>Слободан индиректан говор/дискурс – када су нечије мисли изражене у трећем лицу (мешавина нараторовог коментара и мисли лика). Он говори о лику оно што лик мисли. Отићи ће, оставиће им све, а после шта буде. Ово су мисли за које бисмо очекивали да буду изговорене у 1. лицу: Уместо да нарато каже: он је мислио да ће отићи, добијемо “отићи ће, као да лик говори о самом себи у 3. лицу”. </li></ul>
  9. 9. Тон и расположење <ul><li>Тон – став наратора према нарацији </li></ul>
  10. 10. Лик/1 <ul><li>Индивидуализован, јединствен </li></ul><ul><ul><li>Начин представљања ликова у књизи повезан је са тим како људска бића поимају сама себе и друге у стварном животу. </li></ul></ul><ul><ul><li>Аутори ликове граде и откривају. </li></ul></ul><ul><ul><li>Приказивање ликова у делима мења кроз историју. </li></ul></ul><ul><ul><li>Реализам: индивидуална кохерентност, самопознавање, аутономија, једноставни и самоочигледни. </li></ul></ul><ul><ul><li>Модернизам, постмодернизам: збуњеност, непознавање себе, комплексни и проблематични </li></ul></ul><ul><li>Типизиран </li></ul>
  11. 11. Лик/2 <ul><li>Нису сасвим као стварни људи. </li></ul><ul><ul><li>Због тога што су дефинисани филозофским или идеолошким темељима њихове фикционалне презентације </li></ul></ul><ul><ul><li>Због тога што су огранучени на једну суштинску карактеристику </li></ul></ul><ul><ul><li>Због тога што поседују конститутивну индивидуалност на коју догађаји не утичу </li></ul></ul><ul><li>Врсте: </li></ul><ul><ul><li>Главни </li></ul></ul><ul><ul><li>Споредни </li></ul></ul><ul><ul><li>Равни – лик који се не мења, јер му није дозвољена интеракција с другим људима и ситуацијама. </li></ul></ul><ul><ul><li>Заокружени </li></ul></ul><ul><ul><li>Типизирани (разменљиви, стереотипи) </li></ul></ul><ul><li>Морамо се питати: </li></ul><ul><ul><li>Да ли је писац заинтересован за грађење лика да би нешто представио – тип </li></ul></ul><ul><ul><li>Да ли је писац заинтересован за грађење лика да би представио баш њега </li></ul></ul><ul><ul><li>Мешавина – индивидуализовани ликови који нешто представљају </li></ul></ul>
  12. 12. Функције и типови <ul><li>Писац не гради ликове само да би истражио људску персону. Функције могу бити и: </li></ul><ul><ul><li>Ликови који својим делом утичу на ток радње </li></ul></ul><ul><ul><li>Ликови који су пример уверења, носе га </li></ul></ul><ul><ul><li>Ликови који доприносе симболичком обрасцу романа </li></ul></ul><ul><li>Слично је са функцијом природе у роману, писац не уводи природу да би подсетио читаоца на то какве све приороде и пејсажи постоје </li></ul>
  13. 13. Описан лик и лик у акцији <ul><li>Опис лика је туђа процена </li></ul><ul><li>Лик у акцији нам омогућава да сами проценимо </li></ul><ul><li>Често је веома занимљив однос описаног и испољеног. </li></ul>
  14. 14. Методе карактеризације <ul><li>Опис или извешзај ( report ) </li></ul><ul><li>Радња </li></ul><ul><li>Мисли или разговори </li></ul><ul><li>Симбол или слика које окружују лик </li></ul>
  15. 15. Радња у роману <ul><li>Хронолошки низ догађаја – прича </li></ul><ul><li>Редослед догађаја у роману – сиже </li></ul><ul><li>Радња у роману може да се креће унапред и уназад </li></ul><ul><ul><li>Аналепса (флешбек) </li></ul></ul><ul><ul><li>Пролепса (флешфорвард) </li></ul></ul><ul><li>Радња може да има празнине, изоставњања – елипсе. </li></ul><ul><ul><li>Ненаглашена елипса – читаоцу се не скреће директно пажња на то да наратор нешто крије од њега; или писац прескаче период у ком се ништа уметнички значајно није догодило. </li></ul></ul><ul><ul><li>Наглашена елипса </li></ul></ul><ul><li>Трајање </li></ul>
  16. 16. Време и место <ul><li>Време трајања приповедања и време трајања онога што се приповеда (50 страна 1 дан, 10 страна наредних 50 година). Сцена и резиме. </li></ul><ul><li>Понављање: </li></ul><ul><ul><li>1 догађај једном </li></ul></ul><ul><ul><li>Поновљени догађај поновљен онолико пута колико се догодио </li></ul></ul><ul><ul><li>1 догађај поновљен више пута (детективски роман) </li></ul></ul><ul><ul><li>Много истих догађаја испричаних једном (имперфекат, може бити псеудо, јер је тешко поверовати да се неки догађај баш увек исто десио). </li></ul></ul><ul><li>Време приповедања и време приповеданог </li></ul><ul><li>Време и место приповеданог </li></ul><ul><li>Време и место приповедања </li></ul>
  17. 17. Кохерентност <ul><li>Ако писац напусти стриктну хронологију, како може да задржи целовитост: </li></ul><ul><ul><li>Узрочност – успостављањем узрочних веза између догађаја </li></ul></ul><ul><ul><li>Повлачење паралела и сличности између ликова, ситуација и догађаја </li></ul></ul><ul><ul><li>Један јунак или догађај </li></ul></ul>
  18. 18. Врсте радње <ul><li>Груписане око нечега: </li></ul><ul><ul><li>Сукоба </li></ul></ul><ul><ul><li>Мистерије </li></ul></ul><ul><ul><li>Потраге </li></ul></ul><ul><ul><li>Путовања </li></ul></ul><ul><li>Технички термини: </li></ul><ul><ul><li>Епизодне </li></ul></ul><ul><ul><li>Целовите </li></ul></ul><ul><ul><li>Вишеструке (радња и подрадње) </li></ul></ul>
  19. 19. Структура <ul><li>Цео роман је структура (нешто што је саграђено) </li></ul><ul><li>Унутрашње устројство делова целине (шта се на шта ослања, шта на шта утиче...) </li></ul><ul><li>Укључује радњу, садржину и форму, односи се на целокупну организацију романа и обрасце, начин на који се саставни делови удружују и чине целину. </li></ul><ul><ul><li>Епизодни романи – ако су епизоде саме целовите, можемо их премештати; ако нису, не можемо, а да не нарушимо структуру. </li></ul></ul><ul><ul><li>To structure – to make a form by combining or arranging parts od elements. </li></ul></ul>

×