2. Божа Илић, Бој на Чегру, уље на платну 1956. године
Окружни суд у Нишу
3. Битка на Чегру је једна од пресудних битака у Првом српском устанку.
Одиграла се у селу Каменица, на брду Чегар близу Ниша.
Први српски устанак је подигнут 1804. године и после успешних битака на Иванковцу
(1805) и код Делиграда (1806), „Буна на Дахије“ је прерасла на збацивање турске
власти и ослобођење српског народа. Устаници су 1807. заузели Београд и Шабац
(битка на Мишару). Београдски пашалук је био ослобођен од Турака.
1806. Русија је објавила рат Османском царству и српски устаници охрабрени
победама и подршком коју су добијали од Руса одбацују Ичков мир 1806. којим је
султан Србима гарантовао аутономију Београдског пашалука.
1807. Руси склапају мир са Турцима, то се односило и на Србе.
Током једногодишње паузе устаници су формирали институције власти и донели први
уставни закон о уређењу државе. Српску војску су формирали од устаничких редова и
од 1808. у Србији постоје сталне војне јединице. Највише војно звање је ВОЈВОДА-
заповедник нахије.
4. Почетком 1809. устаници се спремају за офанзиву.
Турци објављују рат Русији, а Русија Турцима.
КАРАЂОРЂЕВ ПЛАН- да се затворе пролази са југа у
Грделичкој клисури и на истоку код Беле Паланке и тиме
спречи продор Турака ка Нишу. Имао је обећање руског
кнеза Александра Прозоровског да ће Руси прећи Дунав и
да ће преко Видина ући у Србију.
Правитељствујући совјет (влада) одбацује овај план и
одлучије да војска крене у 4 правца како би се устанак
проширио на остале просторе где живи српски народ.
Младен Миловановић-председник Правитељствујућег
совјета 1807-1810. Сматра се да је одговоран за пораз 1809.
због промене плана.
5. • Српски устаници (око 50 000
војника ) кренули су на 4 стране:
1. Према Босни, на запад, преко
Дрине под вођством Симе
Марковића
2.Према Црној Гори (Сјеници и
Новом Пазару) под вођством
Карађорђа
3.Према Нишу, на југ, под вођством
Милоја Петровића
4. Према Видину, на исток, под
вођством Миленка Стојковића
6. На југ ка Нишу крећу пожаревачка, ћупријска,
параћинска, ражањска, алексиначка нахија:
око 16 000 људи
Главни командант Милојe Петровић Трнавaц
Војвода ресавски Стеван Синђелић
Војвода параћински Илија Барјактаревић
Војвода млавски Пауљ Матејић
Петар Добрњац – учесник у бици на Делиграду
Хајдук Вељко Петровић
Окупили су се у Делиграду 21. априла
Пред Ниш код села Каменица, Горњег и Доњег
Матејевца стигли су 27. априла
Почели да граде 6 шанчева
СТЕВАН СИНЂЕЛИЋ
ПЕТАР ДОБРЊАЦ
ХАЈДУК ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ
НИШ-19. ВЕК
7.
8. ШАНЧЕВИ СРПСКИХ УСТАНИКА:
1. Десно крило на Репишту: Илија Барјактаревић, војвода параћински
2. Центар на Раваништу : Милоје Петровић Трнавац
3. Код Доњих Матејеваца: бећари Милоја Петровића
4. Лево крило близу Горњих Матејеваца: Петар Добрњац и Хајдук Вељко
5. Резерва на Теменом Врху: Пауљ Матејић, војвода млавски
6. На Чегру, први и највећи шанац: Стеван Синђелић, војвода ресавски
ТУРСКЕ СНАГЕ:
Командант Хуршид Паша.
У тврђави у Нишу пешадија и артиљерија.
Између Ниша и Нишке бање : коњица
ХУРШИД ПАША
9. ТОК БОРБЕ:
Милоје Петровић и Петар Добрњац су били у лошим односима. Добрњац је мислио да је он
требао да буде главни командант јер је имао већи углед код бораца и ратовао је код
Делиграда. Милоје Петровић је био кум Младена Миловановића, председника
Правитељствујућег совјета, и поставио је Милоја за команданта.
Милоје Петровић је предлагао да се укопају и чекају Русе, а Добрњац и Стеван Синђелић
да се одмах нападне.
Турци су вршили диверзије, па су Добрњац и Хајдук Вељко морали да се одвоје и тако је
лево крило остало празно.
Хајдук Вељко је отишао да брани Књажевац и одбранио га је.
На брду Виник су Турци поставили топове које је тунелом (још из доба Римљана) повезано
са Тврђавом и тако су стално стизали нови војници.
10. Турска војска напада само шанац Стевана Синђелића. Он успева да се одбрани
пет пута и тражи помоћ које нема.
Пауљ Матејић је кренуо да помогне, али су га Турци зауставили.
Када је Синђелић увидео да су Турци бројнији и пошто није желео да га ухвате
живог одлучује да дигне цео шанац у ваздух (пола шанца је била барутана ,а друга
половина шатори). Страдало је много српских војника, али и турских.
Синђелић је наредио петорици да остану живи и да пренесу Карађорђу шта се
десило тог дана.Затим се обратио војницима речима:
„Браћо, ослобађам вас заклетве.Ко хоће и може нека иде !“.
И нико није отишао.Пуцао је у барут и дигао шанац у ваздух.
Хуршид Паша је као освету саградио Ћеле- кулу од глава српских војника.
Узидао је 952 главе у 14 редова.
12. ПОСЛЕДИЦЕ:
Након битке Милоје Петровић се повукао ка Делиграду.
Вожд Карађорђе је о нападу сазнао 6. јуна при нападу на Нови Пазар и
одмах кренуо ка Делиграду.
Руси су тек после свега прешли Дунав и стигли у Бугарску, па су Срби
сачували Београдски пашалук.
Румелијски везир је освојио целу источну Србију до Велике Мораве.
13. Кнез Милан Обреновић је 4. јула 1787. Данашњи споменик подигнут
подигао први споменик на Чегру је 1927. године. У присуству краља
На њему пише: Александра Карађорђевића.
„Војводи Стевану Синђелићу и његовим
неумрлим јунацима славно палим
овде 19. маја 1809. нападајући Ниш „