1.
________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Мајке Јевросиме 21, 11000 Београд
Телефон: +381605030402
ПИБ: 106621877
Матични број: 28013973
Рачун: 145-18285-22
Веб сајт: http://www.aids-support.org
Мејл: office@aids-support.org
АС - Центар за оснаживање младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом
Делегација Европске Уније у Србији
Шеф политичког сектора, господин Лука Бјанкони
Владимира Поповића 40/В, 11070 Нови Београд
Република Србија - Заштитник грађана
Делиградска бр.16, 11000 Београд
Изазови и препоруке за адекватну заштиту особа које имају ХИВ, АИДС или коинфекцију са
хепатитисом Ц у Србији
1. Мониторинг ХИВ инфекције у Србији и ефективна превенција ХИВ/АИДС-а1
захтева рану дијагнозу, лечење и
редовно праћење виремије, односно вирусолошког и имунолошког статуса особа инфицираних ХИВ-ом.
Периодична контрола виремије (мониторинг виремије ХИВ-а) помоћу прецизних и осетљивих тестова је потребна
да би се олакшала превенција у области јавног здравља. Зато је потребно омогућити редовну доступност тестова
за одређивање иницијалног и периодично праћење броја ЦД4+ лимфоцита код особа инфицираних ХИВ-ом.
Tестови, реагенси и апарати за дијагностику и праћење прогресије ХИВ инфекције и имунолошког стања су често
недоступни и пацијенти немају могућност да раде потребне анализе које су веома битне, јер помажу инфектологу у
одређивању најбоље комбинације лекова и праћење тока саме инфекције и болести. Немогућност да се ураде тестови
и недостатак ПЦР, ЦД4 и тестова резистенције угрожава здравље, живот пацијената и повећава трошкове лечења. Да
би се приступило решавању изазова са којима се особе које имају ХИВ или АИДС суоћавају потребно је извршити
детаљну анализу потреба и контактирати кључне актере у области ХИВ/АИДС-а.
Информације добијене од особа које имају ХИВ инфекцију, на основу разговора са запосленима у Служби за
микробиологију Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије где се ради комплетна, редовна
дијагностика и лечење оболелих од инфективних болести или особа сумњивих на инфекцију и одржаног састанка са
др. Данијелом Симић, шефицом Одељења за ХИВ инфекцију, ППИ, вирусне хепатитисе и ТБ у Институту за јавно
здравље Србије (Др Милан Јовановић Батут), при чему су добијене смернице коме би се требало обратити у КЦС ради
добијања релевнатних информација у вези формулисања предлога према Поверенику за заштиту равноправности,
Заштитнику грађана и Делегацији Европске Уније у Србији.
Током консултативног процеса, добијене су информације да је 2011. године Омладина ЈАЗАС-а из Београда услед
учесталих кварова на апарату Sysmex Partec CyFlow® Counter2
који служи за анализу ЦД4, покренула иницијативу да
се од уштеђених средстава са програма Глобалног Фонда за борбу против сиде, туберкулозе и маларије (ГФАТМ)3
из
Женеве, одвоје средства за куповину новог апарата. У току спровођења анализе, разматрало се да ли је неопходно
купити нов апарат или је адекватније извршити поправку старог. Анализа је показала да је поправка иако економски
неисплатива ипак могућа јер у Србији постоји овлашћени сервисер а и реагенси који се користе за анализе на апарату
су знатно јефтиније у односу на друге апарате ове врсте.
Приликом истраживања могућности за куповину новог апарата, установљено да на шестом одељењу за ХИВ и АИДС,
Клинике за инфективне и тропске болести при Клиничком центру Србије у Београду, постоји нов апарат Becton
Dickinson (BD)4
који је дониран од стране Норвешког пројекта од 2005 - 2007. године. Међутим, Becton Dickinson (BD)
никада није стављен у функцију и за рад на њему је потребна посебна обука особља, овлашћени сервис у Србији не
постоји а реагенси за анализу су знатно скупљи у односу на постојећи апарат.
Уочљиво је да су у Србији тренутни изазови поред апарата за анализу ЦД4 који се често квари и константан недостатак
тестова за ЦД4, ПЦР и резистенцију. Због тога је контактиран Фонд5
за клинички третман и лечење ХИВ-ом
инфицираних и оболелих од АИДС-а6
, односно Димитрије Брашић. На годишњем нивоу, потребе Србије су 1000
комада теста за резистенцију и по 3000 комада тестова за ЦД4 и ПЦР чиме би се омогућила анализа једном до двапут
годишње иако је Светска здравствена организација препоручила да се анализе раде три до четири пута годишње, у
Србији се тестирања раде једном годишње или ниједном.
1 http://www.hindawi.com/journals/art/2014/497046/
2 http://www.sysmex-partec.com/instrumentation/products.html?&tx_cyclosproductfinder_cyc_pf_display%5Bproduct%5D=1017
3 http://portfolio.theglobalfund.org/en/Country/Index/SRB
4 http://www.bd.com/press-details/10424/BD-Launches-New-Point-of-Care-System-for-HIV-AIDS-Patients
5 http://search.bisnode.rs/rs/475228/fond-za-klinicki-tretman-i-lecenje-hiv-om-inficiranih-i-obolelih-od-aids-a/
6 http://search.bisnode.rs/rs/475228/fond-za-klinicki-tretman-i-lecenje-hiv-om-inficiranih-i-obolelih-od-aids-a/

2.
________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Мајке Јевросиме 21, 11000 Београд
Телефон: +381605030402
ПИБ: 106621877
Матични број: 28013973
Рачун: 145-18285-22
Веб сајт: http://www.aids-support.org
Мејл: office@aids-support.org
АС - Центар за оснаживање младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом
2. Доступност лечења и медикаментозне терапије је побољшано 2014. године стављањем 4 нова лека друге
генерације на позитивну листу (Презистра, Исентрес, Виреад и Целсентри), али омогућена само за 6% пацијената
који су резистентни на постојећу терапију. Међутим, нови медикаменти су одавно превазиђени за Европу и свет
где се користи трећа, четврта па чак и пета генерација генеричких лекова који су уједно и најјефтинији. Било је
потребно пуних десет година да би се нови лекови ставили на позитивну листу. Процес регистрације је потребно
убрзати и омогућити покретање разговора мећу бившим републикама о стварању јединственог тржишта за набавку
АРВ терапије, то би спустило цену лекова или увоз генеричких лекова. УНАИДС база података7
наводи да је Србија
након Босне и Херцеговине друга земља у источној Европи и централној Азији по драстично великој цени лекова
за ХИВ у односу на друге државе. Са друге стране на глобалном нивоу Србија је међу прве две земље која најмање
средстава, свега 250 евра улаже у лечење пацијената. Стара терапија прве генерације свакако даје резултате али уз
многобројне нежељене ефекте и дуготрајне последице по опште здравље човека који их конзумира свакодневно
дуги низ година. Од 1998. године, односно од увођења АРВ терапије, у Србији се региструје двоструко мање
оболелих и троструко мање умрлих од АИДС-а. Светска истраживања наводе да приступ АРВ терапији побољшава
квалитет живота особа које имају ХИВ инфекцију или АИДС и смањује вероватноћу трансмисије вируса за 96%.
Србија спада у категорију земаља са ниском преваленцијом ХИВ инфекције и епидемија је стављена под контролу
захваљујући уложеним 40 милиона долара8
подршке Глобалног фонда за борбу против сиде, туберкулозе и маларије
ГФАТМ, из Женеве са циљем успостављања децентрализованих одрживих сервиса и превенције ХИВ-а, подршке,
неге и третмана за особе које живе са, погођени су или су најрањивији на ХИВ/АИДС, хепатитисе (ХЦВ/ХБВ),
туберкулозу (ТБ) и полно преносиве инфекције (ППИ). Сарадња са здравственим институцијама треба да омогући
развој одрживих националних програма за ХИВ и ко-инфекције укључујући превенцију, дијагнозу и универзални
приступ лечењу уз омогућавање заједничког прибављања лекова9
у сарадњи са другим земљама из региона, што може
бити начин да се омогући доступност приступачним и јефтиним лековима користећи алате развијене током
имплементације Европских програма ХП 2008-2013, EQUITY action10
и ACTION for HEALTH11
.
3. Равноправност и толеранција према особама које имају ХИВ је неопходна због ниског нивоа друштвене свести
о ХИВ-у и особама које имају ХИВ, што у стварности ствара повећање предрасуда. Због страха од стигме и
дискриминације, особе са ХИВ-ом су често изоловане из друштвених процеса што доводи до екстремне социјалне
угрожености. Ради успешног третмана, рехабилитације и помоћи осетљивим групама уз инклузивно деловање,
неопходно је да организације цивилног друштва наставе са радом и да развијају нове услуге за своје кориснике уз
пружање квалитетних информација, психосоцијалних услуга и заштите људских права уз промоцију позитивне
превенције, толеранције и здравих стилова живота.
Дискриминација и стигматизација се сматрају једним од главних препрека у борби против ХИВ инфекције и АИДС-а
у свету12
. Дискриминацијом се спречава ефективно лечење ове болести и самим тим поспешује њено ширење. То се,
између осталог, манифестује кроз смањену употребу превентивних услуга и услуга тестирања; закаснело саопштавање
ХИВ статуса окружењу; одлагање или одбијање примања третмана, неге и подршке; појачаног ефекта дискриминације
међу маргинализованим групама.
У законима Србије се не помињу особе које имају ХИВ инфекцију или АИДС, осим у дискриминаторној норми
кривичног закона13
која непотребно експонира људе са ХИВ инфекцијом у негативном контексту тиме што постоји
посебан члан који се односи на то да ће се казнити казном и до седам година затвора особа која има хив и пренесе га
другој особи. Та норма не само да је дискриминаторна него је и штетна јер спречава људе да обелодане најближима
да имају хив. Из тог разлога предлажемо да се брише или мења постојећи члан 250 Кривичног законика у вези са
преношењем ХИВ инфекције.
7. http://www.aidsactioneurope.org/system/files/9._basics_generics_-_raminta_stuikyte.pdf
8. http://portfolio.theglobalfund.org/en/Country/Index/SRB
9. Иницијатива за заједничке набавке, Луксембург, мај 2014, 6.3.2 АРВ за ХИВ/АИДС: http://ec.europa.eu/health/preparedness_response/docs/jpa_explanatory_en.pdf
10. EQUITY Action - guidance for structural funds, http://fundsforhealth.eu/
11. Action for health - Strategic regional plans, www.action-for-health.eu
12 Смањење стигме и дискриминације због ХИВ статуса: важан део националних програма за АИДС, децембар 2007, стр. 9. (прев. аут). Reducing HIV Stigma and Discrimination: a critical part of national AIDS programmes.
13 Кривични законик, Службени гласник РС, 85/05;

3.
________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Мајке Јевросиме 21, 11000 Београд
Телефон: +381605030402
ПИБ: 106621877
Матични број: 28013973
Рачун: 145-18285-22
Веб сајт: http://www.aids-support.org
Мејл: office@aids-support.org
АС - Центар за оснаживање младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом
Препоруке АС Центра за ублажавање постојећег стања:
 Окупити одговорне стране и истражити могућности за континуирани мониторинг ХИВ инфекције и подршку
особама које имају ХИВ;
 Омогућити доступност нова 4 лека друге генерације за све пацијенте уз наставак лобирања и заговарања за
доступност (2,3 i 4) генерације лекова за све пацијенте или увоз генеричких лекова, узимајући у обзир тренутну
економску ситуацију у којој се Србија налази, наставити са праћењем европских трендова и радити на
хармонизацији домаћих, са стандардима ЕУ у области здравља.
 Омогућити подизање АРВ терапије и анализу ПЦР, ЦД4 и теста резистенције уз рецепт у приватним и државним
апотекама и лабораторијама у градовима где већ постоје клинички центри.
 Омогућити основне лабораторијске биохемијске анализе крви у клиникама које су у вези са праћењем општег
здравственог стања сваког пацијента у Србији.
 Омогућити дистрибуцију метадонске терапије за особе које имају ХИВ инфекцију, АИДС или коинфекцију са
хепатитисом Ц, једнако на читавој територији Републике Србије уз могућност да се Метадон, Бупренорфин и
ХААРТ могу уз рецепт подизати у државној и приватној апотеци. На овај начин се лечење олакшава и решава се
проблем мањка кадра здравственог особља при метадонским центрима.
 Омогућити пријем без упута и сагласности лекарске комисије за пацијенте које се налазе ван Клиничких центара
(Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац). Осигураници из унутрашњости су обавезни да сваког месеца пролазе кроз
процес вађења упута од лекара опште праксе и лекарске комисије која одобрава упут за Инфективну клинику.
Отежавајућа околност за сваког пацијента у унутрашњости је због стигме и страха од дискриминације услед
сазнања околине за ХИВ статус у малим срединама доводи до одустајања од даљег лечења што отежава адекватно
праћење и контролу инфекције;
 Омогућити инфектологу преписивање пратећих лекова који служе за лечење опортунистичких инфекција или за
ублажавање тегоба, симптома и нежељених ефеката у складу са потребама пацијента и уз процену инфектолога.
Треба радити на промени законске регулативе.
 Омогућити доступност лекова и редовност лечења особа које се налазе у притворским јединицама и казнено
поправним заводима на издржавању затворских санкција на терет здравственог система Министарства здравља.
Тренутно финансирање лекова је на терет Правосудног система (Министарства правде) и често долази до
несташице лекова услед изостанка благовремено планираних набавки. Треба радити на успостављање
међусекторске сарадње да би се започео консултатливни процес и дијалог.
 Успоставити Форум ОЦД за ХИВ/АИДС (ЦСФ) Србије, као косултативно тело представника заинтересованих
страна, са задатком да ради на успостављање сарадње, јачање капацитета институција, организација цивилног
друштва и других заинтересованих страна у спровођењу мониторинга и евалуације националног одговора на ХИВ
са циљем да олакша учешће особа које имају ХИВ, у процесе развоја и имплементацију националне и европске
политике, уз размену информација и препорука са креаторима политике, Европским институцијама,
заинтересованим странама, члановима ЕУ форума грађанског друштва за ХИВ/АИДС (ЦСФ), и члановима одбора
ЕУ ХИВ/АИДС Think Tank14
форума кога чине представници држава чланица ЕУ и земаља у окружењу, уз ко-
председавање ЕУ групе за терапију АИДС-а (EATG)15
и AAE16
ЕУ АИДС мреже.
 Обезбедити свеобухватну ресоцијализација што укључује медицинску, правну, психолошку подршку и
професионално оснаживање и учешће особа које имају ХИВ, постављањем локалних координатора у пет
општинска центра (Нови Сад, Ниш, Панчево, Београд и Суботица), са задатком да дефинишу стандарде рада и
компетенције за одговорно, професионално и благовремено обављање лобирања и заговарања на локалном нивоу
уз консултације, обуке и пружање услуга за особе које имају ХИВ.
 Успоставити Национални дан посвећен особама које имају ХИВ да би се повећала видљивост особа које имају
ХИВ. Иницијатива је добила подршку Поверенице за заштиту равноправности Републике Србије и објављена је у
редовном годишњем Извештају за 201317
који је представљен Народној Скупштини Републике Србије. Иницијатива
је у складу са примером добре праксе у САД и циљевима Меморандума о сарадњи иза којег су стале 16 организација
цивилног друштва из Србије.
У Београду, 24.08.2015. године
Ђурица Станков, АС Центар
14 http://ec.europa.eu/health/sti_prevention/hiv_aids/think_tank/index_en.htm
15 http://www.eatg.org/
16 http://www.aidsactioneurope.org/
17 http://www.ravnopravnost.gov.rs/images/files/Poverenik%20za%20zastitu%20ravnopravnosti%20-%20Izvestaj%202013.pdf