Forum organizacija civilnog društva za HIV i AIDS - FOCDHA

ФОРУМ ОРГАНИЗАЦИЈА ЦИВИЛНОГ ДРУШТВА ЗА ХИВ И АИДС (ФОЦДХА) СРБИЈА
02.12.2015.
Београд - Србија
Особе које имају ХИВ инфекцију или АИДС не представљају опасност за своје окружење, напротив,
оне су корисне и потребне друштву јер су сјајни и савесни родитељи, супружници, васпитачи, лекари,
правници, бизнисмени, монаси, хуманисти, а многима је свест да живе са ХИВ инфекцијом помогла
да духовно сазреју и да послу којим се баве приступе најодговорније, само их у томе не треба
ограничавати већ их треба подстицати.
ИЗВЕШТАЈ

________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Мајке Јевросиме 21, 11000 Београд
Телефон: +381605030402
ПИБ: 106621877
Матични број: 28013973
Рачун: 145-18285-22
Веб сајт: http://www.aids-support.org
Мејл: office@aids-support.org
АС - Центар за оснаживање младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом
TACSO Resursni centar Građanskih inicijativa, u ime konzorcijuma koji čine
Građanske inicijative,, Centar za razvoj neprofitnog sektora, Kuća ljudskih prava i Fondacija Dokukino
Kneza Miloša 4 • 11 000 Belgrade • t: +381 (0)11 3284 188 • mejl: rctacso@gradjanske.org
TACSO kancelarija u Srbiji, Španskih boraca 22 B • 11 070 Belgrade • t: +381 (0)11 3131300 • e-mail: info.rs@tacso.org
TACSO projekat se sprovodi u okviru konzorcijuma koji vodi FCG SIPU International AB Sweden
САДРЖАЈ:
Садржај……………………………………………………………………………………………………….... 01
1. Увод…………………………………………………………………………………………………… 02
1.1. Учесници Форума организација цивилног друштва за ХИВ и АИДС…………………………… 03
1.2. Агенда Форума организација цивилног друштва за ХИВ и АИДС………………………………. 04
1.3. Закључци Форума организација цивилног друштва за ХИВ и АИДС…………………………… 04
2. Изазови са којима се суочавају особе које имају ХИВ инфекцију или АИДС…………………... 05
2.1. Доступност лечења и медикаментозне терапије…………………………………………………… 06
2.2. Мониторинг ХИВ инфекције у Србији……………………………………………………………... 07
2.3. Равноправност и солидарност према особама које имају ХИВ инфекцију или АИДС………..... 07
2.4. Дискриминација и стигматизација………………………………………………………………….. 08
3. Међународни оквир……..………………………………………………………………………….. 09
4. Национални оквир……………………………………………………………………………….…. 09
5. Одрживи циљеви развоја………………………………………………………………………….. 10
6. Партнерство и сарадња…………………………………………………………..…………..…..... 10
6.1. Одбор за здравље и породицу Народне скупштине Репубике Србије……………………………. 10
6.2. Републичка комисија за ХИВ, АИДС, вирусне хепатитисе, туберкулозу и ППИ……………….. 10
6.3. Парламентарна група за репродуктивно здравље, родна питања и ХИВ…………........................ 11
6.4. Савет за надзор и праћење програма у области ХИВ/АИДСа, ППИ, хепатитисе и туберкулозу. 11
6.5. Здравствени форум…………………………………………………………………………………… 11
6.6. Одељење за ХИВ/АИДС, вирусне хепатитисе, ППИ и туберкулозу……………………………... 11
6.7. Национални конвент (НКЕУ)………………………………………………………………………... 11
6.8. Секторске организације цивилног друштва (СЕКО)………………………………………………. 11
7. Финансирање………………………………………………………………………………………... 13
7.1. Глобални ниво………………………………………………………………………………………... 13
7.2. Европски ниво………………………………………………………………………………………... 13
7.3. Национални ниво…………………………………………………………………………………….. 13
8. Препоруке…………………………………………………………………………………………….
..
14
9. Буџет………………………………………………………………………………………………….. 16
10. Предуслови…………………………………………………………………………………………...
….
16

________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Телефон: +381605030402
ПИБ: 106621877
Рачун: 145-18285-22
1. УВОД:
Као исход активности пројекта „Млади који живе са ХИВ-ом удружени за заступање својих интереса доприносе
унапређењу свог положаја“, који је спровео Центар за оснаживање младих особа је живе са ХИВ-ом и АИДС-ом
„АС“ и партнери: Кровна организација младих Србије (КОМС1
), Канцеларија за младе и сарадњу са удружењима
градске управе града Београда (ГНЕЗДО2
), a финансира Министарство омладине и спорта Републике Србије
(МОС3
), АС4
Центар је аплицирао за додатна средства за успостављање Форума организација цивилног друштва
за ХИВ и АИДС (ФОЦДХА5
) и као резултат те апликације, TACSO Ресурсни центар6
Грађанских
Иницијатива ГИ7
и конзорцијум који чине Кућа људских права8
, Центар за развој непрофитног сектора ЦРНПС9
и
Фондација за нове комуникације Докукино10
, подржали су одржавање прве конференције Форума организација
цивилног друштва за ХИВ/АИДС (ФОЦДХА) као консултативног тела Европског форума организација цивилног
друштва за ХИВ/АИДС ЦСФ у Србији и чланова одбора ЕУ ХИВ/АИДС Think Tank11
форума кога чине
представници држава чланица ЕУ и земаља у окружењу, уз ко-председавање ЕУ групе за терапију АИДС-
а ЕАТГ12
и ЕУ АИДС мреже ААЕ13
.
Сврха окупљања је да се успостави ФОЦДХА као консултативна мрежа организација цивилног друштва које на
директан или индиректан начин раде на промоцији здравих стилова живота, сузбијању и превенцији насиља,
тортуре, стигме, дискриминације, полно преносивих инфекција, ХИВ-а и подржавају заједницу особа које живе
са ХИВ/АИДСом ради заступања интереса ове вишеструко дискриминисане и рањиве популације у Србији и има
за циљ да ради на унапређењу положаја особа које живе са ХИВ/АИДСом у Србији у области здравља, социјалне
заштите, запошљивости и смањења стигме и дискриминације кроз јавно заступање према доносиоцима одлука на
локалном, републичком и европском нивоу.
ФОЦДХА као косултативно тело представника највећих мрежа и организација цивилног друштва представља
решење за креирање заједничке платформе која ће уз дијалог и већи степен демократије повећати заговарачки
утицај и легитимитет цивилног друштва у очима државе а у областима од значаја за превенцију полно
преносивих инфекција и ХИВ-а и подршке за особе са ХИВ/АИДС-ом, а и да тако олакша учешће особа које
живе са ХИВом, њихових родитеља и пријатеља у процесе развоја националне и европске политике и
имплементацију европских пројеката, уз размену информација, препорука и искустава са креаторима политике,
националним, Европским институцијама и кључним заинтересованим странама.
Активност: Прва конференција Форума организација цивилног друштва за ХИВ/АИДС (ФОЦДХА) у форми
округлог стола са радним групама. Резултат су Усаглашени заједнички интереси у даљем јавном заступању на
националном и европском нивоу, као и усклађен национални заговарачки оквир са европским у области од
значаја за особе које живе са ХИВ/АИДСом
Следећи корак су активности јавног заступања организација чланица, са локалним, националним и европским
доносиоцима одлука и интересним групама на основу заједничких закључка о приоритетима са конференције.
Други паралелни процес је прикупљање средстава за одржавање друге конференције на којој би се видео помак и
резултати те разменила искуства и наућене лекције, евентуално изменили и допунили закључци о приоритетима
са прве конференције, разговарало би се о начинима управљања мрежом и сл.
1 http://www.koms.rs/
2 http://www.kancelarijazamlade.rs/
3 http://www.mos.gov.rs
4 http://aids-support.org/o-nama/
5 https://www.facebook.com/FOCDHA
6 http://razvoj.gradjanske.org/
7 http://www.gradjanske.org/
8 http://kucaljudskihprava.rs/
9 http://www.crnps.org.rs/
10 http://www.dokukino.org/
11 http://ec.europa.eu/health/sti_prevention/hiv_aids/think_tank/index_en.htm
12 http://www.eatg.org/
13 http://www.aidsactioneurope.org/

________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Телефон: +381605030402
ПИБ: 106621877
Рачун: 145-18285-22
1.1. Учесници Форума организација цивилног друштва за ХИВ и АИДС (ФОЦДХА)
Датум: 02.12.2015. године.
Место: Хотел „Касина“, Теразије 25, 11000, Београд, Србија.
Гости:
Sigmund Müller, директор Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ) у Србији;
Александар Вукаловић, члан радне групе у Националном конвенту о ЕУ (НКЕУ) за Поглавље 28
"Заштита здравља и заштита потрошаћа".
Учесници:
01. Зорић Весна - Удружење грађана (ЕГАЛ), Београд
02. Горан Радисављевић - Тимочки омладински центар (ТОЦ), Зајечар;
03. Вања Пешић - Народни парламент, Лесковац;
04. Бранислав Стојковић - Удружење грађана (Искра), Лозница;
05. Сандра Костић - Ромско удружење (Нови свет), Београд;
06. Марко Томашевић - Лице улице, Београд;
07. Дубравка Малохоџић - Асоцијација за подршку женама угроженим ХИВ-ом (Жена плус), Београд;
08. Дениз Хоти - Connecting people, Панчево;
09. Анђелка Јовановић - Неформална група (Срећно дете), Београд
10. Горан Кљајић - Удружење Црвена Линија, Нови Сад;
11. Наташа Ленђел - Креативни омладински центар Панчева за борбу против сиде (Компас), Панчево;
12. Владимир Ђукић - Креативни омладински центар Панчева за борбу против сиде (Компас), Панчево;
13. Илија Стојановић - Ромски медијски сервис, Београд
14. Тамара Гајин - Црвени крст, Врбас;
15. Мирјана Маџгаљ - Црвени крст, Врбас;
16. Ксенија Диклић - Медицинска школа, Зрењанин;
17. Ксенија Миленковић - Удружење ученика ТНТ - Гимназија Прокупље;
18. Петар Југовић - Удружење корисника психијатријских услуга (ДУША), Београд;
19. Весна Аврамовић - Удружење корисника психијатријских услуга (ДУША), Београд;
20. Слободан Лазић - Удружење корисника психијатријских услуга (ДУША), Београд;
21. Катарина Николић - АС Центар за оснаживање младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом, Београд;
22. Весна Гашић - АС Центар за оснаживање младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом, Београд;
23. Ненад Лучић - АС Центар за оснаживање младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом, Београд;
24. Љиљана Марковић - АС Центар за оснаживање младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом, Београд.
Модератори:
Дражен Зацеро - АС Центар за оснаживање младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом, Београд;
Ђурица Станков - АС Центар за оснаживање младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом, Београд.
Организације које су потврдиле учешће у раду ФОЦДХА:
01. Омладина ЈАЗАС-а, Ниш;
02. Омладина ЈАЗАС-а, Крагујевац;
03. Удружење Грађана (АИД+ - Више од помоћи), Београд;
04. Центар за оријентацију друштва (ЦОД), Београд;
05. Удружење грађана Сунце, Ниш;
06. Међународна мрежа помоћи ИАН - Телецентар, Београд;
07. Toschas Labs, Београд.
08. ЛГБТ Србија

________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Телефон: +381605030402
ПИБ: 106621877
Рачун: 145-18285-22
1.2. АГЕНДА:
2. Пресек стања и упознавање учесника/ца у програмском и професионалном смислу.
3. Дискусија у радним групама ради комплетирања пресека стања у односу на положај особа које живе са
ХИВ/АИДСом са посебним освртом на положај младих са ХИВом.
4. Представљање закључака радних група и усаглашавање приказа највећих иазова и проблема али и
могућности у области ХИВ/АИДСа.
5. Изношење предлога приоритета у заговарачким активностима за период 2016. и 2017. кроз дискусију у
малим групама а затим пленарно усаглашавање језиком позитивне акције и реалних оптимистичних
могућности.
6. Акционо планирање и преузимање одговорности за делове акционог плана.
7. Финални договор око закључака који ће се користити као платформа за будуће заговарачке иницијативе зa
унапређење положаја младих особа који живе са ХИВ/АИДСом и затварање конференције.
1.3. ЗАКЉУЧЦИ ФОЦДХА:
По изласку Глобал фонда, који је у Србији био главни донатор за питања ХИВ/АИДС-а и значајно помагао наш
здравствени систем - од набавке лекова, едукације запослених, набавке опреме, до јачања корисника/ца, остало је
још нерешених питања, а нека се поново отварају, попут израде нове Националне стратегије за борбу против
ХИВ/АИДС-а, пратећег акционог плана и буџета који треба да прати акциони план. Прецизније говорећи,
следећи проблеми су излистани као заговарачки приоритети овог Форума у наредне две године:
Потребно је основати, односно институционализовати Центре за подршку особама које имају ХИВ/АИДС
који ће бити део здравствене и социјалне заштите, уместо постојећег пројектног финансирања које је
неконтинуирано и недовољно. Проследити допис Канцеларији за ЕУ интеграције и Канцеларији за сарадњу
са удружењима, позвати се на све досадашње договоре са представницима Министарства здравља и уз
пропратно писмо приложити предлог програма и препоруке за формирање нове буџетске линије у оквиру већ
постојеће 481 за подршку људима са ХИВ-ом, а који се требају наћи пред Владу Србије.
Обезбеђивање психосоцијалне, медицинске и правне подршке за особе које имају ХИВ инфекцију, АИДС
или коинфекцију са вирусним хепатитисима Б и Ц.
Обезбеђивање новије генерације лекова за ХИВ који не коштају више од старих, али имају мање негативних
ефеката, као што је пракса у ЕУ земљама. Тренутно стање је такво да је Србија међу првим земљама у
региону по скупоћи лечења особа са ХИВ-ом, а напротив, користе се мање добри лекови. Такође постоји
одлична лабораторијска опрема, донације ЕУ која се не користи, тврде неки корисници терапије.
Обезбеђивање довољног броја тестова резистенције на терапију ради индивидуализације терапије будући да,
зависно од особе до особе, неки третмани једноставно нису добро решење за свакога, затим обезбеђивање
тестова који броје количину ХИВ вируса у организму и тестова који мере имунитет.
Клиника за инфективне и тропске болести је у лошем стању, зидови, плафон, фасада, доста тога треба да се
реновира, док је број запослених стручњака на клиници премали, само 3 доктора.
Потребно је основати “регионалну апотеку” као регулаторно тело које ће на нивоу региона издавати дозволе
за лекове, јер на националном нивоу када се издаје дозвола за лекове, макар у области ХИВ-а,
фармацеутским компанијама се не исплати да пласирају лек с обзиром на цену добијања дозволе за употребу
лека. На овај начин би дозвола коштала исто као и раније, али би важила за читав регион.
Потребна је финансијска подршка самом Форуму који би требао да се региструје да би могао да аплицира за
средства за заговарачке пројекте. Регистрацију прате одређени трошкови за функционсање мреже, бројни
правилници и статут захтева стратешко и акционо планирање и финансирање одржавања скупштине.
Потребна је и анти-стигма кампања и кампања против дисркиминације особа које имају ХИВ/АИДС будући
да су због незнања те особе изложене дискриминацији при запошљавању и добијању медицинске неге, што је
доказано кроз случајеве ситуационог теситрања дискриминације.

________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Телефон: +381605030402
ПИБ: 106621877
Рачун: 145-18285-22
2. ИЗАЗОВИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАЈУ ОСОБЕ КОЈЕ ИМАЈУ ХИВ/АИДС:
Сваки Грађанин Републике Србије, као и друго лице које има пребивалиште или боравиште у Републици, има
право на здравствену заштиту, у складу са законом и дужност да чува и унапређује своје и не угрожава здравље
других грађана у свом окружењу, као и услове животне и радне средине14
. У Србији се особе које имају ХИВ
инфекцију или АИДС, суочавају са неколико изазова која се осликавају у неадекватном пружању здравствених
услуга и третмана. Изражена стигма и дискриминација особа које имају ХИВ инфекцију или АИДС и њиховог
окружења у друштву, поспешује кршење људских права.
УНАИДС база података15
наводи да је Србија након Босне и Херцеговине друга земља у источној Европи и
централној Азији по драстично великој цени лекова за ХИВ у односу на друге државе. Са друге стране на
глобалном нивоу Србија је међу прве две земље која најмање средстава, свега 250 евра улаже у лечење
пацијената. На глобалном нивоу постоји посвећеност без преседана да до 2016. године приступ високоактивној
антиретровирусној терапији (ХААРТ) буде у свим земљама у транзицији универзалан. У Републици Србији је
пацијентима омогућено снабдевање углавном старе, односно прве генерације лекова које финансира Републички
Фонд за здравствено осигурање (РФЗО), а који одобрава Влада Републике Србије.
Стара терапија прве генерације свакако даје резултате уз многобројне штетне и нежељене ефекте и дуготрајне
последице по опште здравље човека који их конзумира свакодневно дуги низ година. Од 1998. године, односно
од увођења АРВ терапије, у Србији се региструје двоструко мање оболелих и троструко мање умрлих од АИДС-а.
Светска истраживања наводе да приступ АРВ терапији побољшава квалитет живота особа које имају ХИВ
инфекцију или АИДС и смањује вероватноћу преношења (трансмисије) вируса за 96%.
Србија спада у категорију земаља са ниском преваленцијом ХИВ инфекције и епидемија је стављена под
контролу захваљујући уложеним 40 милиона долара16
подршке Глобалног фонда за борбу против сиде,
туберкулозе и маларије ГФАТМ, из Женеве са циљем успостављања децентрализованих одрживих сервиса и
превенције ХИВ-а, подршке, неге и третмана за особе које живе са, погођени су или су најрањивији на
ХИВ/АИДС, вирусне хепатитисе (ХЦВ/ХБВ), туберкулозу (ТБ) и полно преносиве инфекције (ППИ). Међутим,
константно долази до неадекватног и нередовног снабдевања лековима и тестовима који су потребни да би особе
које имају ХИВ инфекцију или АИДС имале адекватан здравствени третман и заштиту17
.
Увидом у епидемиолошку ситуацију у оквиру истраживања, теренског рада, учешћа у имплементацији пројеката
ГФАТМ и прегледом свих осталих аспеката епидемије узроковане ХИВ инфекцијом у Србији, утврђени су
фактори који значајно утичу на развој ХИВ епидемије, а то су: низак социјално-економски статус једног дела
популације; недостатак реалних процена о величини посебно осетљивих групација; недовољно ефективан систем
надзора над ХИВ инфекцијом; недовољно квалитетан механизам за праћење и процену успешности целокупног
одговора друштва на епидемију ХИВ инфекције; а више од 80% њих се лечи и живи у Београду. И даље има оних
који избегавају да користе услуге које им се нуде, нарочито услуге лечења. Због стигме, дискриминације и
забринутости за поверљивост података, самостално прекидају контакте са здравственим системом и не користе
сервисе који су им на располагању.
Ниво писмености по питању лечења и превенције је прилично низак што узрокује тешкоће у лечењу, па је сходно
томе оправдана потреба за едукацијом и целоживотним учењем. Национална стратегија за ХИВ инфекцију и
АИДС (2011-2015) предвиђа повећање капацитета здравства за особе са ХИВ/АИДС-ом, што између осталог
подразумева и обезбеђивање финансирања и доступности лекова. Да би особа која има ХИВ инфекцију или
АИДС могла да води сасвим нормалан живот у заједници и да би се пружио ефикасан и свеобухватан приступ
ХИВ превенцији и сузбијању дискриминације, Држава Србија треба да омогући доступност квалитетној
здравственој заштити и креира окружење без стигме и дискриминације.
14 Закон о здравственој заштити, Службени гласник РС, бр. 99/2010, члан 3.
15. http://www.aidsactioneurope.org/system/files/9._basics_generics_-_raminta_stuikyte.pdf
16. http://portfolio.theglobalfund.org/en/Country/Index/SRB
17 Ибид., стр. 47.

________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Телефон: +381605030402
ПИБ: 106621877
Рачун: 145-18285-22
2.1. Доступност високо активне антиретровирусне терапије (ХААРТ) је један од најбитнијих елемената у
сузбијању ХИВ инфекције и АИДС-а, као и у продужавању живота инфицираних ХИВ-ом или оболелих од
АИДС-а. Комбинација три или више антиретровирусних лека смањује количину вируса у крви до нивоа који
се не може детектовати, односно успорава напредак ХИВ инфекције18
, што директно утиче да на продужетак
живота и особа која има ХИВ инфекцију или АИДС може нормално да живи, као и свака друга здрава
особа19
. Од 2003. године нису стављени нови лекови на позитивну листу све до 2014 године када је приступ
иновативним лековима побољшан увођењем 4 нова лека друге генерације, али су нови лекови омогућени
само за 6% пацијената који су резистентни на постојећу терапију. Трећа и четврта, делотворнија генерација
лекова није доступна. Међутим, нови медикаменти су одавно превазиђени за Европу и свет где се користи
трећа, четврта и пета генерација генеричких лекова који су уједно и најјефтинији.
Да би лек био стављен на позитивну листу, он мора бити регистрован. Процес регистрације лека понекад траје и
више година и због тога је било потребно пуних десет година да би се нови лекови ставили на позитивну листу.
Фармацеутске индустрије подносе захтев за регистрацију лека, међутим услед ниске преваленце трансмисије
ХИВ-а у Србији, фармацеутске индустрије нису препознале наше тржиште. Са друге стране и Држава није
препознала значај превенције у односу на касније лечење. Процес регистрације је потребно убрзати и омогућити
покретање разговора мећу бившим републикама СФРЈ о стварању јединственог тржишта за набавку АРВ
терапије или увоз генеричких лекова, што би спустило цену лекова у Региону. Формирањем регионалне апотеке,
створили би се услови за покретање процеса регистрације лекова нове генерације
Вишегодишње коришћење исте терапије ствара отпорност на лек и губе се могућности за новим комбинацијама.
Недостатак адекватне терапије доводи до пада имунитета а самим тим се јављају опортунистичке инфекције
услед чега се здравствено стање погоршава и води у фаталан исход. Особама које имају ХИВ инфекцију или
АИДС је у великој мери нарушено ментално здравље услед дугогодишњег коришћења терапије а и због
константне стигме и дискриминације којој су изложени. Из тог разлога им је потребна и додатна терапија коју
више нису у могућности да добију у центрима за лечење ХИВ инфекције већ се морају обраћати својим лекарима
опште медицине где такође наилазе на неразумевање и одбијање. Недостатак сирупа за децу која имају ХИВ је
један од горућих изазова док је особама које имају ХИВ инфекцију или АИДС, а налазе се на одслужењу
кривичних санкција у казнено поправним заводима ускраћено редовно и континуирано снабдевање терапијом.
Дешава се да особа са тегобама које нису повезане са инфективним болестима или са ХИВ инфекцијом и АИДС-
ом, бива упућивана искључиво на Инфективну клинику одељења за ХИВ/АИДС, без обзира да ли се ради о
стоматолошким, пулмолошким, гинеколошким или неким другим здравственим тегобама. Све ово отежава
лечење особа које имају ХИВ инфекцију или АИДС и наводи их на одустајање од даљег лечења. Третман
појединих болести, често пропратних код ХИВ инфекције, нпр. третман вирусног хепатитиса ХЦВ инфекције, се
не дозвољава особама које имају ХИВ инфекцију или АИДС због ниског квалитета здравља односно припадања
ткзв.“ризичној групи“. Наиме, третман се ускраћује најчешће због високе цене коштања и неисплативости
употребе код корисника психоактивних супстанци, особа које имају ХИВ инфекцију или АИДС и особа изнад
одређене старосне доби.
Може се констатовати да је овакав начин коришћења терапије прилично скуп и неисплатив јер преписани лек
који више не делује на особу и на који је вирус ХИВ-а, развио резистентност, бива беспотребно утрошен и без
крајњих резултата. Процена преписивања адекватне терапије, корисна је и за особу и за фонд који покрива
трошкове лекова. Решењем ових проблема друштво би имало вишеструке добити. Умањио би се Национални
буџет, повећало би се поштовање људских права и поверење у државне институције, а особе које имају ХИВ
инфекцију или АИДС би имале адекватну и квалитетну здравствену заштиту, а самим тим би се и животни век
особа које имају ХИВ продужио.
18
Национална стратегија одговора на ХИВ инфекцију и АИДС, оп.цит., стр. 3
19
Терапија за ХИВ : снабдевеност и несигурност: УНДП - Програм Уједињених нација за развој, 2007

________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Телефон: +381605030402
ПИБ: 106621877
Рачун: 145-18285-22
2.2. Мониторинг ХИВ инфекције у Србији и ефективна превенција ХИВ/АИДС-а20
захтева рану дијагнозу,
лечење и редовно праћење виремије, односно вирусолошког и имунолошког статуса особа инфицираних
ХИВ-ом. Периодична контрола виремије (мониторинг виремије ХИВ-а) помоћу прецизних и осетљивих
тестова је потребна да би се олакшала превенција у области јавног здравља. Зато је потребно омогућити
редовну доступност тестова за одређивање иницијалног и периодично праћење броја ЦД4+ лимфоцита код
особа инфицираних ХИВ-ом. Tестови, реагенси и апарати за дијагностику и праћење прогресије ХИВ
инфекције и имунолошког стања су често недоступни и пацијенти немају могућност да раде потребне
анализе које су веома битне, јер помажу инфектологу у одређивању најбоље комбинације лекова и праћење
тока саме инфекције и болести.
Немогућност да се редовно ураде тестови и недостатак ПЦР, ЦД4 и тестова резистенције угрожава здравље,
живот особе и повећава трошкове лечења, а особе које имају ХИВ инфекцију или АИДС, су у константној
забринутости због недостатка континуиране набавке тестова којима се прати ток инфекције односно количина
вируса у крви (ПЦР) и стање имунитета (ЦД4).
Последице недостатка тестова доводе до значајних и штетних ефеката, јер се у таквим случајевима лечење своди
на принцип слободне процене стања а самим тим и можда преписивање неадекватне терапије која можда није
сасвим делотворна и у интересу особе која је конзумира. Овакав вид деловања услед недостатка терапије и
тестова је веома ризичан и доводи до отпорности на лекове што представља озбиљан изазов за особу која има
ХИВ инфекцију или АИДС, јер утиче на њено дугорочно здравље, а животни век се драстично скраћује.
2.3. Равноправност и солидарност према особама које имају ХИВ је неопходна због ниског нивоа друштвене
свести о ХИВ-у и особама које имају ХИВ, што у стварности ствара повећање предрасуда. Због страха од
стигме и дискриминације, особе са ХИВ-ом су често изоловане из друштвених процеса што доводи до
екстремне социјалне угрожености. Ради успешног третмана, рехабилитације и помоћи осетљивим групама уз
инклузивно деловање, неопходно је да организације цивилног друштва наставе са радом и да развијају нове
услуге за своје кориснике уз пружање квалитетних информација, психосоцијалних услуга и програма
заштите људских права уз промоцију позитивне превенције, толеранције и здравих стилова живота.
Особе које имају ХИВ, као и сваки други људи, имају и друге здравствене потребе због којих морају да се лече у
другим институцијама које нису уско специјализоване за лечење ХИВ инфекције. Услед сазнања да је особа
инфицирана ХИВ-ом, поједини лекари одбијају да лече пацијенте чиме се опет доводи у питање здравствено
стање пацијената и крши лекарска етика. Све ове последице спречавају многе особе да оду на тестирање, чиме
оклевају да утврде своју потенцијалну ХИВ инфекцију, дискутују и упражњавају безбедан секс, потраже
неопходну помоћ, открију своју ХИВ инфекцију и подвргну се узимању доступне терапије која побољшава
квалитет живљења, продужава животни век без болести чиме особе које имају ХИВ остају продуктивне.
ХИВ и старење у последњих неколико година представља веома актуелну тему обзиром да генерације
инфициране ХИВ-ом бивају све старије, а ова инфекција инфилтрира сваку популацијску групу. Иако постоје
напори за обезбеђивање адекватне социјалне заштите свим деловима популације у Србији, у овом моменту не
постоји ни један специфичан програм за пружање социјалне заштите старијој популацији која има ХИВ
инфекцију. Међутим, старија особа која има ХИВ инфекцију може искористити права на социјалну помоћ која су
доступна и свим осталим лицима који спадају у ту групу популације.
Може се рећи да се особе које имају ХИВ инфекцију или АИДС, константно сусрећу са проблемима и
препрекама у остваривању адекватне здравствене заштите21
, а да би се приступило решавању изазова са којима се
особе које имају ХИВ или АИДС суочавају потребно је извршити детаљну анализу потреба и покренути дијалог
кључних актера у области ХИВ/АИДС-а.
20 http://www.hindawi.com/journals/art/2014/497046/
21 Живети са ХИВ-ом, Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут,“ Београд 2006.

________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Телефон: +381605030402
ПИБ: 106621877
Рачун: 145-18285-22
2.4. Дискриминација и стигматизација се сматрају једним од главних препрека у борби против ХИВ инфекције
и АИДС-а у свету22
. Дискриминацијом се спречава ефективно лечење ове болести и самим тим поспешује
њено ширење. То се, између осталог, манифестује кроз смањену употребу превентивних услуга и услуга
тестирања; закаснело саопштавање ХИВ статуса окружењу; одлагање или одбијање примања третмана, неге
и подршке; појачаног ефекта дискриминације међу маргинализованим групама. У законима Србије се не
помињу особе које имају ХИВ инфекцију или АИДС, осим у дискриминаторној норми кривичног закона23
која непотребно експонира људе са ХИВ инфекцијом у негативном контексту тиме што постоји посебан члан
који се односи на то да ће се казнити казном и до седам година затвора особа која има хив и пренесе га
другој особи. Та норма не само да је дискриминаторна него је и штетна јер спречава људе да обелодане
најближима да имају хив. Из тог разлога је потребно да се брише или мења постојећи члан 250 Кривичног
законика у вези са преношењем ХИВ инфекције.
Када је реч о особама које се лече од болести зависности дрога, дакле код оних особа које имају ХИВ инфекцију
или АИДС које су на третману одвикавања од дрога, болести зависности, долази до бројних проблема који су
везани за дискриминацију. Активисти ОЦД, али и здравствени радници, сведоци су ситуација у којима пацијенти
сами себи приступају вађењу крви, јер имају нарушени венски систем због дугогодишњег коришћења дрога
ињектирајућим путем, те је њихов венски систем битно нарушен и често код неких пацијената не постоји
могућност вађења крви без ангажовања анестезиолога. Познато је у здравству Републике Србије да је евидентан
мали број анестезиолога, те долазимо до бројних проблема у вези са лечењем ове категорије људи. Такође се врло
лако приступа дискриминацији и одбијању даљег лечења уз изговоре од стране здравствених радника, да се ради
о особама које су саме себи уништиле венски систем, или ће лечење бити узалудно обзиром да се ради о
пацијентима који се налазе на метадонском субституционом програму. Овде се често провлачи проблем
дискриминаторског става и понашања од стране здравствених радника који не прихватају одређене програме, за
признате медицинске програме лечења, без обзира што се ради о програмима лечења болести зависности,
прецизираним и Стратегијом за борбу против дрога Републике Србије (2009-2013) 24
. Последица ових ситуација је
термин познат као вишеструка дискриминација на основу здравственог стања.
Појам инвалидности особа које имају ХИВ инфекцију или АИДС није регулисан у потпуности нити једним
законом или правилником, што додатно оставља простора доносиоцима одлука, лекарским комисијама за
процену радне способности и другима, да по својој вољи и личном нахођењу доносе одлуке о томе да ли је особа
које имају ХИВ инфекцију, оболела од АИДС-а, заправо без потпуне радне способности и да ли има статус
инвалида. Усмена, начелна препорука наших лекара је да особа које је само носилац ХИВ инфекције може бити
радно способна уколико нема клиничких манифестација болести, добро се осећа здравствено и нема никаквих
сметњи, али је такође и препорука да уколико се особа које имају ХИВ инфекцију или АИДС осећа лоше (чест
симптом су температуре, малаксалост, отежано кретање и сл.) и има неке од болести које јој ометају могућност да
се сматра радно способном особом, препорука је да се особи омогући стицање статуса инвалида, ослободи се
послова које не може да обавља, пуног радног времена или стекне статус умањене радне способности или
губитка радне способности. Ово су све права али и потребе које особе које имају ХИВ инфекцију или АИДС,
имају, али која нису дефинисана законом. На тај начин се дешава у пракси да иста особа буде проглашана радно
неспособном и престане са радом, стекне инвалидску пензију, али приликом захтева за остваривање других права
на основу инвалидности, бива одбијена уз образложење да се ХИВ инфекција не сматра инвалидитетом.
Уколико не постоји квалитетно и континуирано пружање свеобухватне здравствене и правне заштите,
психосоцијалне помоћи и подршке, ствара се осећај неповерења у здравствени систем а самим тим и осећај
непоштовања Уставом загарантованих основних људских права. ХИВ инфекција је здравствено стање које је уско
повезано са многим другим пропратним здравственим и психолошким проблемима. Из тог разлога су изазови и
препреке са којима се особе које имају ХИВ инфекцију или АИДС свакодневно суочавају многоструки.
22 Смањење стигме и дискриминације због ХИВ статуса: важан део националних програма за АИДС, децембар 2007, стр. 9. (прев. аут). Reducing HIV Stigma
and Discrimination: a critical part of national AIDS programmes.
23 Кривични законик, Службени гласник РС, 85/05;
24http://www.minzdravlja.info/downloads/Zakoni/Strategije/Strategija%20za%20borbu%20protiv%20droga%20u%20Republici%20Srbiji%202009-2013.pdf

________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Телефон: +381605030402
ПИБ: 106621877
Рачун: 145-18285-22
3. МЕЂУНАРОДНИ ОКВИР:
Србија је као члан УН и правни следбеник некадашње СФРЈ, СРЈ и ДЗ СР и ЦГ, потписница бројних конвенција
које су усвојиле УН: По Уставу ови уговори имају виши ранг од закона:
Међународни пакт о грађанским и политичким правима25
;
Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима26
;
Конвенција о правима детета27
;
Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода28;
Конвенција о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних података29;
Додатни протокол о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних података30
;
Миленијумска декларација УН31
;
Декларација о привржености борби против ХИВ/АИДС-а32
;
Даблинска декларација о сарадњи у борби против ХИВ/АИДС-а33
;
Политичка декларација у вези са ХИВ инфекцијом и АИДС-ом34
;
Препоруке УНАИДС/СЗО у вези са ХИВ тестирањем35
.
4. НАЦИОНАЛНИ ОКВИР:
Ефикасна имплементација Стратегије за ХИВ инфекцију и АИДС (2011-2015), предвиђа јачање капацитета и
укључење особа које имају ХИВ у све поменуте процесе праћења и процене целокупног националног одговора на
ХИВ инфекцију и АИДС водећи се законским оквиром и усвојеним стратегијама:
Закон о здравственом осигурању36
;
Закон о заштити података о личности37
против дискриминације38
;
за партиципацију младих;
за смањење сиромаштва;
развоја здравља младих39
;
стратегија за младе40
;
јавног здравља41
;
за палијативно збрињавање42
;
Закон о равноправности полова43
;
Закон о јавном здрављу44
;
Стратегија развоја заштите менталног здравља45
;
за палијативно збрињавање46
;
за борбу против дрога 2009. до 201347
;
за обезбеђење адекватних количина безбедне крви48
;
за побољшање и унапређивање родне равноправности жена49
;
за бољи квалитет здравствене заштите пацијената50
;
Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом51
;
Закон о заштити становништва од заразних болести52
;
Закон о здравственој заштити53
;
Закон о здравственом осигурању54
;
Кривични законик55
;
25 Службени лист СФРЈ (Међународни уговори),), 7/71;
28 Службени лист СЦГ (Међународни уговори),), 9/03;
29 Службени лист СРЈ (Међународни уговори), 1/92, и Слуђбени лист СЦГ, 11/05;
30 Службени гласник РС, бр 97/08.
31 Резолуција Генералне Скупштине УН 55/2 од 8. sсептембра 2000;
32 Резолуција Генералне Скупштине УН од 27. јуна 2001;
33 Резолуција Генералне Скупштине УН од 24. фебруара 2004;
34 Резолуција Генералне Скупштине УН од 15. јуна 2006;
35 Међународне препоруке у вези са ХИВ/АИДС-ом и људским правима усаглашена верзија из 2006.
36 Службени гласник РС бр. 107/05, 109/05 и 106/06
37 Службени гласник РС бр. 97/08 i 104/09 - dr. zakon
38 http://www.ljudskaprava.gov.rs/images/pdf/Strategija_jul_2013.pdf
39 Службени гласник РС бр. 104/06
45 Службени гласник РС бр 8/07

________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Телефон: +381605030402
ПИБ: 106621877
Рачун: 145-18285-22
5. ОДРЖИВИ ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА:
Предвиђен оквир јавних политика у Србији за реализацију Циљева одрживог развоја предложених за агенду
Уједињених нација после 2015 и Агенде за одрживи развој 203056
у односу на циљ 3: „Обезбедити здрав живот и
промовисати благостање за све у свим добима“ је интерсекторно деловање свих заинтересованих страна и спада у
надлежност кључних представника Министарства здравља, Министарства омладине и спорта, Министарства за
рад, борачка и социјална питања, Министарства просвете, Министарства културе и информисања, Министарства
грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства пољопривреде и заштите животне средине,
Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства унутрашњих послова, Министарства правде,
Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности, Канцеларије за људска и мањинска права,
Канцеларије за ЕУ интеграције, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, СИПРУ - Тима за смањење
сиромаштва, Сталне конференције градова и општина, медија, јавног сектора, организација цивилног друштва,
билатералних, мултилатералних и УН агенција и других релевантних актера при ћему се могу пратити следеће
стратегије: Стратегија развоја здравља младих; Стратегија за стално унапређење квалитета здравствене заштите и
безбедности пацијената; Стратегија безбедности саобраћаја на путевима 2015-2020, предлог од 13.02.2015;
Стратегија о спречавању злоупотребе дрога за период од 2014 - 2021. године; Национална стратегија заштите
менталног здравља; Стратегија за превенцију и контролу хроничних незаразних болести; Национална стратегија
за борбу против ХИВ-а; Стратегија контроле дувана; Стратегија за палијативно збрињавање; Национална
стратегија за младе за период од 2015. до 2025. године; Стратегија управљања отпадом за период од 2010-2019.
године; Стратегија развоја стручног образовања у Републици Србији и друге стратегије.
6. ПАРТНЕРСТВО И САРАДЊА:
Сарадња са горе наведеним кључним актерима, треба да омогући развој одрживих националних програма за ХИВ
и ко-инфекције укључујући превенцију, дијагнозу и универзални приступ лечењу уз омогућавање заједничког
прибављања лекова57
у сарадњи са другим земљама из региона, што може бити начин да се омогући доступност
приступачним и јефтиним лековима користећи алате развијене током имплементације Европских програма ХП
2008-2013, EQUITY action58
и ACTION for HEALTH59
.
6.1. Одбор за здравље и породицу Народне скупштине Републике Србије свестан je значаја улоге коју
организације цивилног друштва имају у остваривању партиципативне демократије, као и потребе
консултација у циљу квалитетнијег планирања, припреме, усвајања и имплементације јавних политика.
Приступни формулар налази се на линк-у испод. Попуњени формулар и скенирано решење о регистрацији
организације се доставља на е-mail: civilnodrustvo@parlament.rs са назнаком ОЦД сарадња. Формулар се
може преузети овде. Контакте секретара одбора се могу преузети овде.
6.2. Републичка комисија за ХИВ, АИДС, вирусне хепатитисе, ППИ и туберкулозу, формирана је марта
2002. године, након усвајања Декларације УН-а о привржености борби против ХИВ инфекције и АИДС-а60
,
Одлуком Владе Републике Србије61
као Владино мултисекторско тело са члановима истакнутих стручњака,
представникa Министарстaва, Аутономне покрајине Војводина, цивилног сектора, особа које имају ХИВ
инфекцију или АИДС, као и здравствених установа, медија и међународних организација.
53 Службени гласник РС бр. 107/05, 72/09 - др. закон, 88/10 и 99/10
54 Службени гласник РС бр. 107/05, 109/05 и 106/06
55 Службени гласник РС бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 и 111/09
56 https://sustainabledevelopment.un.org/post2015/transformingourworld
56. Иницијатива за заједничке набавке, Луксембург, мај 2014, 6.3.2 АРВ за ХИВ/АИДС: http://ec.europa.eu/health/preparedness_response/docs/jpa_explanatory_en.pdf
58. EQUITY Action - guidance for structural funds, http://fundsforhealth.eu/
59. Action for health - Strategic regional plans, www.action-for-health.eu
60 Декларације о привржености борби против ХИВ/АИДС-а, 27. јула 2001. / Declaration on Commitment on HIV/AIDS (General Assembly Resolution S-26/2).
61 „Службени гласник РС", бр. 63/04 и 54/08

________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Телефон: +381605030402
ПИБ: 106621877
Рачун: 145-18285-22
6.3. Парламентарна група за репродуктивно здравље, родна питања и ХИВ, формирана је у оквиру Народне
скупштине Републике Србије 17. јуна 2014, потписивањем Статута групе, а коју чини 5 народних
посланица/ка посвећена јавном заговарању, заштити и промоцији људских права, сексуалног,
репродуктивног здравља и родне равноправности у свим сферама друштвеног живота, призната је и
пуноправни је члан Европског парламентарног форума - ЕПФ-а, што отвара широк спектар могућности
сарадње на ЕУ и светском нивоу. Парламентарна група је јединствена у Региону у смислу да представља
синергију деловања три међусобно повезане целине, заједнице особа које живе са ХИВ инфекцијом и АИДС-
ом, радне групе експерата и заинтересованих народних посланика.
6.4. Савет за надзор и праћење програма у области ХИВ/АИДСа, ППИ, хепатитисе и туберкулозу (CCM -
Country Coordinating Mechanism), је формиран 4. јуна 2004. године Одлуком Владе Републике Србије62
и
функционише по принципу партнерства у заједничком доношењу одлука представника јавног и невладиног
сектора и контроле донација на локалном нивоу. Чланови ЦЦМ-а63
: не контролишу донације Глобалног
фонда директно, али је одговоран за подношење извештаја и предлагање организација које су подобне да
располажу финансијама, контолишу имплементацију и буду примарни примаоци.
6.5. Здравствени форум је основан 18.06.2015., у организацији Председника Одбора Удружења за фармацеутску
и медицинску привреду са циљем унапређења услова за учешће свих чинилаца у здравственом систему у
доношењу законске регулативе, као и у процесу промене и усклађивања постојеће регулативе са ЕУ
прописима, и превазилажења свих организационих проблема и доношења најбољих решења у интересу
струке, фармацеутске и медицинске привреде, а у функцији ефикасности, унапређења превенције и бољих
резултата у здравственој заштити становништва.
6.6. Одељење за ХИВ/АИДС, вирусне хепатитисе, ППИ и туберкулозу је формирано 2006. године при
Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић - Батут", због уочене потребе за јачање
свеобухватног националног одговора на ХИВ и АИДС, бољом операционализацијом, координацијом и
праћењем успешности спроведених активности на пољу ХИВ-а и АИДС-а, а на предлог Комисије за борбу
против ХИВ-а и АИДС-а и Одлуком Министарства здравља.
6.7. Национални конвент НКЕУ64
о Европској унији је стално тело у оквиру којег се води тематски
структуирана дебата представника државне администрације, политичких партија, невладиних организација,
стручњака, привреде, синдиката и професионалних организација, о приступању Србије Европској унији, при
чему постоји могућност да се у оквиру Поглавља 28 Заштита потрошача и заштита здравља65
дефинишу
конкретне препоруке уз самосталне или заједничке пројекте уз координацију Центра за ЕУ политике ЦЕП66
.
6.8. Секторске организације цивилног друштва СЕКО67
- Свака од осам СЕКО представља по један сектор.
Документ „Потребе Републике Србије за међународном помоћи 2011-2013.“ препознаје осам сектора у
складу са којима се програмира међународна помоћ и који се сматра секторима у овом Програму: Изградња
друштвене кохезије и превазилажење дискриминације кроз промоцију толеранције и културне различитости;
допринос друштвено-економском развоју Србије кроз изградњу људских ресурса и јачање партнерства у
троуглу између јавног, приватног и цивилног сектора; подршка децентрализацији и активном учешћу
цивилног друштва у развоју, имплементацији и мониторингу политика и стандарда ЕУ на локалном нивоу.
Програм обезбеђује учешће организација цивилног друштва и изградњу партнерских односа између
владиног и невладиног сектора у процесу планирања развојне помоћи, посебно програмирања и праћења
коришћења Инструмента за претприступну помоћ.
62 „Службени гласник РС", бр. 63/04, 130/04, 56/05, 77/06, 97/08, 5/09 и 79/09
63 http://portfolio.theglobalfund.org/en/Contacts/CountryCoordinatingMechanisms/SRB
64 http://eukonvent.org/o-nacionalnom-konventu/
65 http://eukonvent.org/zastita-zdravlja-i-zastita-potrosaca/
66 https://www.facebook.com/EuropeanPolicyCentre
67 http://www.cdspredlaze.org.rs/

________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Телефон: +381605030402
ПИБ: 106621877
Рачун: 145-18285-22
7. ФИНАНСИРАЊЕ:
7.1. Глобални ниво: Република Србија је од стране Глобалног фонда за борбу против сиде туберкулозе и
маларије (ГФАТМ) из Женеве поново добила право за аплицира68
за средства у области ХИВ/АИДС-а.
Препорука ГФАТМ у новом моделу финансирања69
је повећање улоге Националног Савета за надзор и
праћење програма и пројеката у области Националног одговора на ХИВ/АИДС и туберкулозу (ЦЦМ).
Функционалан Савет за праћење спровођења пројекта из области ХИВ/АИДС-а и туберкулозе (ЦЦМ),
формиран у складу са смерницама и процедурама ГФАТМ је предуслов за добијање могућности Србије да
аплицира за средства. Влада Републике Србије је 23. децембра 2014. године, у Београду, донела Решење70
24
Број: 119-16469/2014 о именовању председника, потпредседника и чланова Савета за праћење спровођења
пројекта из области ХИВ/АИДС-а и туберкулозе (ЦЦМ). Међутим, приликом формирања тренутног Савета,
нису испоштоване све процедуре, а са друге стране, до данас, Савет није заседао иако је одржавање редовних
седница у континуитету изузетно важно.
7.2. Европски ниво: АС Центар као члан и покретач Форума организација цивилног друштва за ХИВ и АИДС
(ФОЦДХА) има представника из Србије у Европском форуму организација цивилног друштва за ХИВ/АИДС
ЦСФ формираног од стране Генералног директората (DG71
) за јавно здравље и потрошаће Европске Уније
(SANТЕ72
) и има консултативну улогу у одбору ЕУ ХИВ/АИДС Think Tank форуму кога чине представници
држава чланица ЕУ и земаља у окружењу, уз ко-председавање ЕУ групе за терапију АИДС-а ЕАТГ и ЕУ
АИДС мреже ААЕ. Актуелно финансирање пројекта из здравственог програма ЕУ (CHAFEA73
), може да
покрије учешће земаља ЕУ/ЕЕА. ЕУ ХИВ/АИДС тинк танк форум74
, наводи да је учешће суседних земаља
могуће, ако се мобилишу додатни ресурси јер су предвиђене активности у потпуности компатибилне и могу
да подрже имплементацију националних стратегија за ХИВ и АИДС у региону“.
Развој одрживих националних програма за ХИВ и ко-инфекције јер су превентивни програми од кључног значаја
у земљама које доживљавају повлачење донатора попут ГФАТМ у нашој земљи и економске кризе која је у
Србији додатно повећана након недавних поплава. УНАИДС поздравља покретање Заједничке акције и исказао је
интерес да буде објављен као партнер у овом пројекту и предлаже конкретне сарадње између ЕК, Генералног
директората (DG75
) за јавно здравље и потрошаће Европске Уније (SANТЕ76
), УНАИДС Регионалног тима за
подршку, националним канцеларијама и државама чланица да даље истраже изводљивост, релевантност и могуће
ресурсе који ће омогућити учешће из суседних земаља у пројекту, спроводећи смернице УНДОЦ и СЗО, на
одрживи и приступачан начин за различите здравствене системе у Европи, према својим индивидуалним
капацитетима и уз дужно поштовање свеопштих финансијских ограничења са којима државе располажу.
7.3. Национални ниво: На састанку одржаном 18. марта 2015. године, у Министарству здравља, поводом
одлучивања о додели мобилних јединица и разговора о даљој одрживости програмских активности за
превенцију ХИВ-а, Проф Јовановић је предложила да све организације цивилног друштва пошаљу
Министарству здравља извештаје који ће приказати преваленцију ХИВ, нове инфекције, приоритете,
финансијске потребе, простор, опрему, процене потребних финансијских средстава и могуће изворе
финансирања. Министарство ће након разматрања ових извештаја сагледати потребе организација цивилног
друштва и могућности Министарства здравља да помогне у одрживости ових програма. У циљу
опредељивања средстава договорено је да се дефинише минимум активности за реализацију програма
превенције ХИВ инфекције и програма подршке, као и средства неопходна за реализацију активности.
68 http://theglobalfund.org/documents/core/eligibility/Core_EligibleCountries2015_List_en/
69 http://theglobalfund.org/en/fundingmodel/
70 http://www.srbija.gov.rs/extfile/sr/227823/kadrovska_resenja075_lat.zip
71 http://ec.europa.eu/about/ds_en.htm
72 http://ec.europa.eu/dgs/health_consumer/index_en.htm
73 http://ec.europa.eu/chafea/index.html
74 http://ec.europa.eu/health/sti_prevention/hiv_aids/think_tank/index_en.htm
75 http://ec.europa.eu/about/ds_en.htm
76 http://ec.europa.eu/dgs/health_consumer/index_en.htm

Forum organizacija civilnog društva za HIV i AIDS - FOCDHA

Forum organizacija civilnog društva za HIV i AIDS - FOCDHA

Forum organizacija civilnog društva za HIV i AIDS - FOCDHA

Forum organizacija civilnog društva za HIV i AIDS - FOCDHA

Recomendados

Mais conteúdo relacionado

Destaque

Destaque(16)

Similar a Forum organizacija civilnog društva za HIV i AIDS - FOCDHA

Similar a Forum organizacija civilnog društva za HIV i AIDS - FOCDHA(20)

Mais de AS Centar

Mais de AS Centar(13)

Forum organizacija civilnog društva za HIV i AIDS - FOCDHA