Јединство и
разноврсност
живог света
Наставник: Тања Јовановић

Јединство живог света
Где има а где нема живих бића?
Део Земље који је насељен живим бићима назива се биосфера.
Живих бића има 11 километара испод површине мора,
10 до 12 километара изнад површине земљишта и
2 до 3 километра испод површине земљишта.
Сва жива бића у биосфери односно на Земљи су међусобно повезана и не би
опстала једни без других. То их чини јединственим.

Јединство живог света
Јединство живог света најбоље се може видети кроз ланце исхране, односно мреже
исхране.
Аутотрофни организми – биљке и алге, процесом фотосинтезе стварају храну из материје
неживе природе. То су произвођачи.
1. месоједи
2. биљоједи
3. сваштоједи
4. детритоједи – хране се распаднутим
деловима биљака и животиња – такви су
неки инсекти
5. сапротрофи - разлагачи – хране се
угинулим организмима и доводе до
њиховог разлагања – такве су гљиве
6. паразити – хране се на рачун свог
домаћина
Хетеротрофни организми – животиње и гљиве су потрошачи.
У зависности од начина исхране хетеротрофи
могу бити:

Бактерије
Модрозелене
бактерије
Квасци
Хлорела
Папучица
Ацетабуларија Храст лужњак
Амеба
АлигаторШумска јагода
Шумска јагода
ДафниаБуковача
Патуљасти
мармозет
Волвокс
Жаба
Медуза СунђерОрао
Делфини
Слепи миш
На основу чега можемо да их групишемо (класификујемо)?

Како можемо да их групишемо (класификујемо)?
Област биологије која се бави груписањем организама на основу сличности
грађе и њихове међусобне сродности назива се СИСТЕМАТИКА.
Жива бића можемо да групишемо на основу:
• Величине
• Начина исхране
• Места живота
• Начина кретања
• Грађе ћелије
• По броју ћелија из којих су изграђена
• …….
Класификација живих бића
Важан задатак систематике је и давање имена мањим или већим
групама организама. Имена се дају на латинском језику.
Јагода – Fragaria
Шумска јагода
Fragaria vesca
Чилеанска јогада
Fragaria chiloensis
Јагода китњача
Fragaria moschata

Карл Лине Карл Лине је живео у 18. веку.
Он један од најзначајнијих научника из области систематике.
Бавио се систематиком биљака.
Он је у систематику увео појам врсте.
На латинском језику врста увек има два имена.
Врсту чине сродни и врло слични организми који могу да се
укрштају и дају плодно потомство.
Лигер и тигон кад порасту
неће бити плодни
тигартигрица
тигрић
Тигрић и лавић кад порасту биће
плодни
лавицалав
лавић
Наука тренутно зна за постојање око 2 000 000 различитих врста.
Претпоставља се да је број врста на Земљи много већи, око 10 000 000 врста.
Класификација некад и сад…
лавицатигар
лигер
или
тигон

Сличне или сродне врсте сврставају се у исти род.
Систематика
Више сродних фамилија чине ред
Више родова са заједничким особинама чине фамилију.
Више редва са заједничким карактеристикама чине класу
Више типова чине царство
Више сродних класа чине тип
Примери
Врста је најмања систематска категорија. Чине је јединке које сувеома сличне и које се
међусобно размножавају и дају плодно потомство. (потомци који могу да имају своје
потомке. врста
род
фамилија
ред
класа
тип
царство
Врста
Род
Фамилија
Ред
Класа
Тип
Царство
Медоносна пчела
Медоносне пчеле
Пчеле
Опнокрилци
Инсекти
Зглавкари
Животиња
Домаћи пас
Паса
Паса
Звери
сисара
хордата
Животиња
Крушка
Глогова
Ружа
Ружа
Дикотиле
Скривеносеменице
Животиња

Сва позната жива бића некада су научници делили у 2 велике групе –
биљке и животиње.
Класификација је извршена на основу неких заједничких особина:
• организовано или неорганизовано једро
• присуство или одсуство ткива
• присуство или одсуство ћелијског зида
• састав ћелијског зида
• начин исхране
Класификација некад и сад…
Данас неки научници сва жива бића деле у 5, а неки у 6 великих група– царства.
Царство биљака Царство животиња

Класификација данас
1. Царство монера - бактерија
2. Царство протиста
3. Царство биљака
4. Царство животиња
5. Царство гљива
1. Царство архебактерија
2. Царство еубактерија
3. Царство протиста
4. Царство биљака
5. Царство животиња
6. Царство гљива
или