2. Популација
Популацију чине јединке исте врсте које се међусобно укрштају
и насељавају исти простор у исто време.
популација маслачка
на ливади
популација зебри
3. Популација
Основне одлике сваке популације су:
бројност
густина
просторни распоред јединки
наталитет
морталитет
миграције
4. Бројност популације
Бројност популације представља укупан број јединки или
укупну биомасу јединки популације у датом тренутку. Бројност
популације се током времена мења.
Неке врсте нису погодне за пребројавање – нпр. број алги у
води, број инсеката, број праживотиња..
Биомаса је укупна маса организама.
Пребројавање свих јединки у једној популацији може бити
тешко или немогуће из различитих разлога:
границе између биотопа нису јасне биотоп је јако простран - велики
када су јединке бројне и покретне када јединке живе јако скровито
5. Густина популације
У многим случајевима лакше је одредити густину популације,
него пребројати све јединке на једном биотопу.
Густина популације је и прецизнији податак. Зашто?
Густина популације представља број јединки по јединици
површине или биомаса неких јединки по јединици запремине у
датом тренутку.
Одређивање густине популације
6. Просторни распоред
Просторни распоред јединки у некој популацији зависи
највише од могућности станишта и може бити:
Равномеран када су могућности станишта уједначене и
углавном неповољне. На овакав распоред најчешће утиче
човек- воћњак, повртњаци…
Неравномеран (по принципу случајности) када су
могућности станишта уједначене и углавном повољне, нпр.
ларве инсеката у складиштима брашна.
Групни када су могућности станишта неуједначене и
повољне само на ограниченим деловима станишта.
Овакав распоред условљен је низом фактора: различит
распоред хране или различита погодна места за заклон,
дневним и сезонским променама услова на станишту,
сексуалним привлачењем полова, образовањем породичних
група, друштвеним појавама код неких животињских врста
7. Наталитет и морталитет популације
Величина популације (бројност одн. густина) нису увек исти.
Фактори који повећавају или смањују величину су: наталитет,
морталитет и миграције.
Наталитет је број нових јединки у некој популацији, настао
размножавањем у току одређеног времена.
Стопа наталитета зависи од бројног односа полова, узрасне структуре, од
плодности женке, брзине развића, односно трајања животног циклуса једне
генерације, од услова средине…
У животињском свету је честа појава пренамножавања неких врста услед
бољих услова у станишту- нпр довољно хране. Такав је случај чест са
инсектима.
Морталитет је смртност јединки неке популације у јединици
времена.
Ако је однос наталитета и морталитета усклађен, величина
популације се мало мења током времена.
8. Миграције
Мирације су процеси кретања при којима јединке напуштају
популацију (исељавање или емиграција) или долазе у
популацију (усељавање или имиграција)
Исељавање или емиграција су честе код инсеката као што су
путнички скакавац и лептир губар. Услед недостатка хране ови
инсекти у великом роју напуштају трајно један биотоп одн.
популацију и усељавају се (имигрирају) у на други биотоп.
миграција путничког скакавца сеоба птица – сезонска миграторна кретања
9. Популациона екологија
Популациона екологија је област екологије која проучава
процесе, појаве и законитости у оквиру одређених популација.
Популациона екологија има велики практични значај – сви
послови у вези са заштитом природе, пољопривредом,
шумарством….
Популациони еколози могу да предвиде како ће се кретати
бројност популације у неком временском периоду, као нпр. да
ли ће број комараца бити већи или мањи у односу на претходну
календарску годину или да ли ће број лептира губара бити већи
или мањи….