Sadržaj institucionalnih repozitorijuma ne mora se ograničavati na naučnu produkciju (teze, naučni radovi, primarni podaci) istraživača. Takozvani „sekundarni materijali“ koji nastaju tokom istraživačkog procesa ili procesa pripreme doktorske disertacije (prezentacije, radni materijali, tehnička uputstva itd.) dragoceni su za mlade istraživače ili studente koji tek usvajaju tehnike naučnog rada. U repozitorijume se mogu deponovati i skripta i edukativnim materijali koje zaposleni na univerzitetu pripremaju za svoje studente. Cilj prezentacije je da skrene pažnju na mogućnosti i prednosti ove prakse, imajući u vidu da ona još uvek nije zaživela na univerzitetima u Srbiji. Predavanje održano 7. marta 2016. godine u Univezitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu, povodom obeležavanja Nedelje otvorenog obrazovanja 2016.

1. Različiti tipovi sadržaja i njihovap j j
vidljivost u institucionalnim
i ij irepozitorijumima
Milica ŠevkušićMilica Ševkušić
Institut tehničkih nauka SANU
This work is licensed under the
Creative Commons Attribution‐NonCommercial‐ShareAlike 4.0
International License

2. Di it l i i tit i l i it ijDigitalni institucionalni repozitorijum
• Elektronska arhiva u formi baze podataka dostupne posredstvom
internetainterneta.
• Sadrži dokumente koji predstavljaju rezultat naučnog i edukativnog
rada saradnika jedne naučne institucije i metapodatke koji te
dokumente opisuju.
• Pravila pohranjivanja i mogućnost pristupa dokumentima određuje
institucija koja je vlasnik repozitorijumainstitucija koja je vlasnik repozitorijuma.
• O čuvanju pohranjenih dokumenata stara se institucija koja je
vlasnik repozitorijuma.

3. P d tiPrednosti
• Platforme za digitalne repozitorijume obezbeđuju:
d f k kl d š d k d k– pozdano i efikasno skladištenje dokumenata i metapodataka;
– njihovu diseminaciju, zato što počivaju na tehničkim j j p j
standardima (XML, OAI‐PMH, Dublin Core) koji obezbeđuju
dobru vidljivost u internet pretraživačima;dobru vidljivost u internet pretraživačima;
– slobodan i jednostavan pristup sadržajima.

4. F tiFormati
• Najčešće PDF, TXT, HTML, HTM, AVI, MP3, MP4, JPG, JPEG,
PNGPNG...
• Obično se ne preporučuje deponovanje datoteka u DOC, PPT, p p j p j , ,
XLS, EXE formatu (ali nije tehnički neizvodljivo i ima
repozitorijuma u kojima se mogu naći i ovi tipovi datoteka)repozitorijuma u kojima se mogu naći i ovi tipovi datoteka).
• Mogu postojati ograničenja u pogledu veličine datoteka (u
zavisnosti od tehničkih karakteristika i kapaciteta servera), što
može uticati i na ograničenja u pogledu formata dokumenata.g j p g

5. Ti i d ž j /d k tTipovi sadržaja/dokumenata
• objavljeni naučni radovi
– finalne verzije (http://www.itn.sanu.ac.rs/opus4/frontdoor/index/index/docId/529)
– post‐print (http://www.itn.sanu.ac.rs/opus4/frontdoor/index/index/docId/1027)
– pre‐print (http://hdl.handle.net/11245/1.376002)
• neobjavljeni naučni radovi (http://arxiv.org/abs/1602.04057)neobjavljeni naučni radovi (http://arxiv.org/abs/1602.04057)
• radovi sa konferencija
– zbornici apstrakata ili radova (http://www.itn.sanu.ac.rs/opus4/frontdoor/index/index/docId/870)
– saopštenja sa konferencija (http://www.itn.sanu.ac.rs/opus4/frontdoor/index/index/docId/760)
– apstrakti sa konferencija (http://www.itn.sanu.ac.rs/opus4/frontdoor/index/index/docId/955)
– posteri (http://www.itn.sanu.ac.rs/opus4/frontdoor/index/index/docId/844) p ( p // / p / / / / / )
• knjige (http://hdl.handle.net/11245/1.410020)

6. Ti i d ž j /d k tTipovi sadržaja/dokumenata
• disertacije (https://phaidrabg bg ac rs/detail object/o:10531?tab 0#mda)• disertacije (https://phaidrabg.bg.ac.rs/detail_object/o:10531?tab=0#mda)
• studentski radovi (https://dash.harvard.edu/handle/1/2788313/browse?type=dateaccessioned)
• izveštaji (http://hdl.handle.net/11245/1.442001)
• patenti (http://hdl.handle.net/11104/0249080)
• primarni podaci (http://hdl.handle.net/11245/1.348272)
(h // / /f d / d / d /d d/ )• prezentacije (http://www.itn.sanu.ac.rs/opus4/frontdoor/index/index/docId/846)
• slike (https://halshs.archives‐ouvertes.fr/medihal‐00723090v1)
• mape (http://hdl.handle.net/11104/0257690)mape (http://hdl.handle.net/11104/0257690)
• video (https://halshs.archives‐ouvertes.fr/medihal‐01259970v1)
• audio materijali (https://myrrh.library.moore.edu.au/handle/10248/39)
• edukativni materijali
• softver (http://hdl.handle.net/11104/0248316)
• sajtovi / online baze podataka i sl (http://hdl handle net/11245/1 407393)• sajtovi / online baze podataka i sl. (http://hdl.handle.net/11245/1.407393)
• ...

7. P i t d ž ji ijPristup sadržajima: opcije
• Otvoreni pristup
(http://www.itn.sanu.ac.rs/opus4/solrsearch/index/search/se
h / ll / d/ )archtype/collection/id/16200)
• Dokumenta mogu da vide samo registrovani korisnici
(http //www itn sanu ac rs/opus4/frontdoor/index/index/docI(http://www.itn.sanu.ac.rs/opus4/frontdoor/index/index/docI
d/1029)
• Različite grupe dokumenata dostupne su različitim grupama• Različite grupe dokumenata dostupne su različitim grupama
korisnika
• Pristup dokumentima je moguć samo sa određenih IP adresaPristup dokumentima je moguć samo sa određenih IP adresa
• Pristup dokumentima nije moguć
(https://opus4.kobv.de/opus4‐( p // p / p
Fromm/frontdoor/index/index/docId/1290)

8. K išć j t d t kKorišćenje metapodataka
• Način korišćenja metapodataka određuje vlasnik
repozitorijuma.p j
• Opcije:
potpuno slobodno preuzimanje i prerada meta podataka kao i– potpuno slobodno preuzimanje i prerada meta podataka, kao i
korišćenje u komercijalne svrhe; licenca CC0
– slobodno preuzimanje i prerada metapodatka kao i korišćenje u– slobodno preuzimanje i prerada metapodatka, kao i korišćenje u
komercijalne svrhe uz navođenje izvora; licenca CC‐BY;
– korišćenje isključivo u nekomercijalne svrhe, uz navođenjekorišćenje isključivo u nekomercijalne svrhe, uz navođenje
izvora;
– sva prava zadržana;p ;
– ...

9. K išć j d k t / d ž jKorišćenje dokumenata / sadržaja
• Način korišćenja dokumenata određuju autor materijala
i/ili lasnik repo itorij ma ali tako da se ne krše a torskai/ili vlasnik repozitorijuma, ali tako da se ne krše autorska
prava i odredbe ugovora sa izdavačima.
• Vlasnik repozitorijuma može da prepusti zbor licence
autoru, a može i da ga ograniči.autoru, a može i da ga ograniči.
• Često se koriste Creative Commons licence.

10. Edukativni materijali u institucionalnim j
repozitorijumima
• Repozitorijum edukativnih materijala o Akropolju:
http://repository.acropolis‐education.gr/acr_edu/
• Ansenuza:
https://ansenuza.unc.edu.ar/comunidades/discover
• Acervo de Recursos Educacionais em Saúde – ARES:
https://ares.unasus.gov.br/acervo/
• ARMIDA@UniMi: http://armida.unimi.it/
• RIT Digital Archive:RIT Digital Archive:
https://digitalarchive.rit.edu/xmlui/handle/1850/244
• Banco Internacional de Objetos Educacionais:Banco Internacional de Objetos Educacionais:
http://objetoseducacionais2.mec.gov.br/ (nije
institucionalni, pod pokroviteljstvom vlade)

11. U S bijiU Srbiji...
• Mreža institucionalnih repozitorijuma nije razvijena.
N t ji k d j d k ti ih t ij l it ij• Ne postoji praksa deponovanja edukativnih materijala u repozitorijume.
• Savremene tehnologije se nedovoljno koriste za pripremanje edukativnih
materijala.
• Postoje sajtovi i blogovi na kojima se mogu naći edukativni materijali, ali oni j j g j g j ,
su najčešće rezultat lične inicijative pojedinaca.
• Sporadično se koriste SlideShare Scribd i sl• Sporadično se koriste SlideShare, Scribd i sl.
• Kada su takvi materijali u pitanju, često je teško utvrditi koliko su ažurni,
relevantni, pouzdani,...

12. Zašto edukativne materijale treba deponovati j p
u digitalne repozitorijume?
• Materijali koji se deponuju u repozitorijume opremljeni su metapodacima, zbog
čega ih je lakše pronaći i identifikovati Pored toga metapodaci omogućavaju dačega ih je lakše pronaći i identifikovati. Pored toga, metapodaci omogućavaju da
se lako utvrdi ko je autor, koliki je obim materijala, kada je deponovan i koja
institucija stoji iza njegainstitucija stoji iza njega.
• XML, OAI‐PMH, Dublin Core standardi obezbeđuju dobru vidljivost u internet
ži čipretraživačima.
• Institucija koja je vlasnik repozitorijuma garantuje pozdanost metapodataka i
čuvanje deponovanih materijala.
• Građa deponovana u repozitorijum lako se sistematizuje.
• Može se kontrolisati pristup materijalima (po potrebi se može ograničiti).